1.Kulonov zakon: objašnjenje, formula i jedinice. njegovoj površini. Tu je i potencijal najviši.

Raspodela potencijala u nekom polju

Kulonov zakon opisuje silu koja deluje između dva naelektrisanja Q1 i Q2 na može se prikazati grafički pomoću ekvipotencijalnih površina.
međusobnoj udaljenosti r u nekoj sredini. Preciznim merenjem Kulon je ustanovio Ekvipotencijalne površine su površine na kojima je u svakoj tački potencijal isti.
da se povećanjem količine naelektrisanja sila koja deluje između njih linearno Potencijal se označava sa V. Jedinica za potencijal je volt i obeležava se sa
povećava, a da se smanjenjem količine naelektrisanja sila linearno smanjuje.
Utvrdio je da se i povećanjem udaljenosti sila smanjuje, a smanjenjem udaljenosti V  . 1 1 1 1
sila povećava po kvadratnoj funkciji. Ta zavisnost izražena je Kulonovim zakonom: Ako je telo pozitivno naelektrisano, njegov potencijal je pozitivan, a ako je    ... 
Intenzitet sile kojom se dva naelektrisana tela privlače ili odbijaju direktno je negativno naelektrisano, njegov potencijal je negativan. Ako telo nije naelektrisano, Ce C1 C 2 Cn
srazmeran proizvodu količina njihovih elektriciteta, a obrnuto je srazmeran njegov potencijal je jednak nuli.
kvadratu njihovog rastojanja. Intenzitet sile zavisi i od sredine u kojoj se Paralelna veza kondenzatora:
Potencijal se definiše na sledeći način: električni potencijal u nekoj tački polja iznosi
naelektrisana tela nalaze. Ova zavisnost izražava se konstantom k. 1V ako se iz referentne tačke izvan polja prenese u datu tačku pozitivno
naelektrisanje od 1C, pri čemu se izvrši rad od 1J. Za referentnu tačku van polja
Q1  Q2 uzima se da je u beskonačnosti, jer u njoj na probno naelektrisanje Qp ne deluju
Formula za Kulonov zakon: F k , gde je: elektrostatičke sile, s obzirom na to da jačina polja opada sa kvadratom rastojanja.
r2 Za tačku u beskonačnosti kažemo da je na nultom potencijalu. Potencijal
električnog polja, u nekoj tački udaljenoj od naelektrisanja Q za rastojanje r,
Ce  C1  C 2  ...  C n
Mešovita veza kondenzatora:
 Nm  2
1 Q
k: konstanta, k  9  109   , određuje se na sledeći način: V  
2
 C  4    0  r r
Q1, Q2: količine naelektrisanja, kulon - C  ,
Električni napon: Električni napon je razlika potencijala. Uobičajeno je da se
koristi skraćeni naziv - napon. Oznaka za napon je U, a jedinica je volt - V  .
r: udaljenost između naelektrisanja, metar -  m Električni napon izražen preko razlike potencijala između tačaka 1 i 2 ima sledeći
5. Pojam struje. Definicija jačine struje (I). Omov zakon. Pojam otpornosti.
F: Kulonova sila - njutn N oblik: U 12  V1  V2 . Usaglašeni referentni smerovi za napon (U) i struju (I) kod otpornika.
Električna struja je usmereno kretanje elektrona kroz provodnik. Struja je skalarna
Pošto se naelektrisanja mogu naći i u drugim sredinama, uvodi se i relativna Napon može imati pozitivne i negativne vrednosti (kao i potencijal). Jedinica 1V veličina. Struju kroz elektrolite i gasove čine joni.
nije uvek pogodna, pa se koriste veće (npr. KV - kilovolt) i manje jedinice (npr. mV
dielektrična konstanta sredine (
 r ). Formula koja povezuje konstantu k i - milivolt, V- mikrovolt,...).
Ako se elektroni uvek kreću u istom smeru, reč je o jednosmernoj struji, a ako uvek
protiče isti broj elektrona, reč je o stalnoj električnoj struju. Struja ima sledeća
Pri pomeranju količine elektriciteta Q duž neke putanje, gde postoji napon U, biće dejstva: magnetno, električno, mehaničko, hemijsko i svetlosno.
1 izvršen rad A. Rad je jednak proizvodu količine elektriciteta Q i napona U: Fizički ili stvarni smer struje je smer kretanja elektrona - od kraja provodnika na
k  A nižem prema kraju provodnika na višem potencijalu. Tehnički smer struje je
r 4     0 r r  r A  Q U  U  , odakle sledi dogovoren i to je smer od kraja provodnika na višem prema kraju provodnika na
je: 0 gde je: : Q nižem potencijalu.
Jačina električne struje upravo je srazmerna količini elektriciteta Q koja protekne

:
kroz poprečni presek provodnika, a obrnuto srazmerna vremenu proticanja t.
1J
relativna dielektrična konstanta sredine, neimenovan broj, čita se iz tabele, 1V  .
Q
1C Formula: I  Q  I t , gde je: I: jačina struje, amper -
 C 2  t
 0 : dielektrična konstanta
Napon od jednog volta postoji između dve tačke električnog polja ako se
 
 A , C 
dielektrična konstanta sredine, , pomeranjem količine elektriciteta od jednog kulona (iz jedne tačke u drugu) izvrši
2
 Nm  rad od jednog džula. Q: količina naelektrisanja, kulon - , t: vreme, sekunda -
Jačina električnog polja E, između ravnih paralelnih ploča, može da se izrazi, preko
napona koji postoji između ploča U (razlika potencijala na pločama) i njihovog  s .
 C2  međusobnog rastojanja d, na sledeći način:
vakuuma,  0  8,854  1012  2 
Omov zakon: Jačina električne struje u provodniku upravo je srazmerna naponu

 Nm  U na njegovim krajevima, a obrnuto srazmerna njegovom električnom otporu.

E U  E d . Jedinica za jačinu električnog polja je
U
Sila deluje između dva naelektrisana tela, privlačna je za raznoimena naelektrisanja, d Formula: I , gde je: I: jačina struje, amper -  A , U: napon,
odbojna za istoimena naelektrisanja. Pravac sile je onaj koji spaja dva naelektrisanja. R
Intenzitet se računa po navedenoj formuli. V 
2. Vektor jačine električnog polja: izvođenje iz Kulonovog zakona, formula i   . volt - V  , R: otpor, om -   .
jedinice. m Omov trougao: Pojam otpornosti: Struja je usmereno kretanje elektrona kroz
Svako naelektrisano telo deluje na druga tela koja se nalaze u njegovoj okolini.
Fizička pojava u okolini naelektrisanog tela 4. Kondenzator, kapacitivnost kondenzatora, veza između kapaciteta (C) i provodnik. U provodniku se nalaze atomi i elektroni koji predstavljaju struju se
koja se manifestuje dejstvom mehaničke sile napona (U). Redna i paralelna veza kondenzatora. sudaraju sa jezgrama atoma provodnika. Na taj način je otežan protok struje.
između električnih opterećenja naziva se Kapacitivnost usamljenog provodnika opisuje sposobnost provodnika da na svojoj Električna otpornost je suprotstavljanje provodnika usmerenom kretanju elektrona.
električno polje i označava se sa E. Električno površini nagomilava određenu količinu naelektrisanja, pri čemu se srazmerno
povećava njegov potencijal. Formula: l
poje je naročito stanje oko naelektrisanog tela koje se manifestuje dejstvom
mehaničke sile na druga naelektrisanja u okolini. Električno polje je najjače u
Električna otpornost se obeležava sa R. Formula: R  , gde je: R:
Q s
neposrednoj blizini provodnika, a opada sa povećanjem udaljenosti od provodnika. C  4    0  r  R ,
Električno polje se predstavlja
linijama električnog polja.
V otpor, om -   , : specifična otpornost,  m ili
Linije električnog polja su
zamišljene linije koje
jedinica - farad F  mm 2 
pokazuju pravac sile koja
deluje na naelektrisano telo u električnom polju. Polje se širi radijalno oko
Sistem od dva bliska provodnika koja su opterećena istom količinom naelektrisanja
suprotnog znaka, a razdvojena vazduhom ili nekim drugim dielektrikom naziva se

 m


 m
naelektrisanja, a smer se unosi prema dejstvu naelektrisanja na pozitivno probno kondenzator. Provodnici koji ga obrazuju zovu se elektrode ili obloge l: dužina provodnika, metar - , s: površina

m 
naelektrisanje. Oko negativnog naelektrisanja, smer je prema naelektrisanju, a oko kondenzatora.
pozitivnog smer je od naelektrisanja. Količina naelektrisanja koja se može nagomilati na elektrodama kondenzatora 2
poprečnog preseka provodnika, .
Oko dva naelektrisanja, linije polja se privlače ako su naelektrisanja raznoimena, a zavisi od priključenog napona i oblika kondenzatora.
odbijaju ako su naelektrisanja raznoimena. Formula: Q  C  U , gde je: Q: količina naelektrisanja, kulon - Otpornost provodnika povećava se sa temperaturom: Formula:

R2  R1  1    T2  T1  
Formula:


E
F N
  , uvrštavanjem sile po Kulonovom zakonu:
C  , C: kapacitet, farad - F , U: napon, volt - V  .
, gde je: R2: otpor na

Qp  C  Kapacitet od 1F je veoma veliki, pa se u temperaturi T2, om -   , R1: otpor na temperaturi T1, om -   ,

 C  , T : manja
praksi koriste manje jedinice, poput mikro
Q  Qp farada (F), nano farada (nF) ili piko farada 
T2: veća temperatura, stepen Celzijusa - 1

Q1  Q2 k (pF). Kapacitet Zemlje: 0,7 mF.

Pločasti kondenzator se sastoji od dve  C  , : temperaturni koeficijent,
F k


2
dobija se:
E r2 i, metalne, na maloj udaljenosti postavljene
temperatura, stepen Celzijusa -

r Qp
paralelne ploče, između kojih se nalazi dielektrik. Formula:
 1 
S   .
C  0  r  , gde je: 0 : dielektrična konstanta vakuuma,  C
Q 1 Q d
skraćivanjem Qp, dobija se: E k   2 Referentni smer napona i struje: Ne može se uvek znati kakav je smer struje kroz
r2 4 0 r r neki otpornik, provodnik ili kolo, pa se tada pretpostavlja smer struje. Pretpostavljeni
smer struje zove se referentni smer. Posle merenja i izračunavanja, može se dobiti
Vektor električnog polja između dva raznoimena naelektrisanja usmeren je od vrednost struje veća ili manja od nule. Ako je vrednost veća od nule, znači da je
pozitivnog ka negativnom naelektrisanju. referentni smer i pravi smer, u protivnom znači da struja ima drugi smer.

Homogeno električno polje postoji između dve paralelne ploče naelektrisane

jednakom količinom raznoimenog naelektrisanja. Homogeno električno polje je Usaglašeni smerovi struje i napona Neusaglašeni smerovi struje i
napona
električno polje koje u svim tačkama ima isti smer, pravac i jačinu.
12
 C2  Referentni smer napona se takođe pretpostavlja. Obično se uzima da je negativan
3. Električni potencijal i električni napon.
Električni potencijal: Posmatrajmo dva tela istih dimenzija. Na telo A dovedena je
 0  8,854 10  2
 , r : relativna kraj napona na masi (masa je zajednička tačka na nekom uređaju, najčešće je
manja količina elektriciteta, a na telo B veća. Telo A će biti slabije naelektrisano od  Nm  uzemljena).
6. Električni generatori, naponski i strujni generatori i usaglašeni referentni
tela B.
dielektrična konstanta sredine, neimenovan broj, čita se iz tabele, S: površina

m 
smerovi za generatore.
ploča,
2
, d: udaljenost između ploča, metar -  m , C: kapacitet,
Naponski generator: Naponski generator je generator stalne jednosmerne struje
koga karakterišu elektromotorna sila E i unutrašnja otpornost Rg.

Ako na tela različitih površina dovedemo iste količine elektriciteta, ona će biti
farad - F . Kondenzator ima sposobnost akumulisanja energije. Može se

različito naelektrisana. U neposrednoj okolini tela C (ono koje je više naelektrisano) puniti i prazniti.
stvara se jače električno polje nego oko tela D. Telo koje je Kondenzatori se mogu vezivati u strujno kolo redno, paralelno i mešovito.
više naelektrisano, imaće i veći potencijal. Električni Redna veza kondenzatora:
potencijal postoji i van naelektrisanog tela u njegovom
električnom polju. Najveći uticaj naelektrisanog tela je na
Prema Omovom zakonu struja u kolu sa realnim generatorom (slika a) je:
I kirhofov zakon glasi: I1  I 2  I 3  I 4 , ili uopšteno:
I
I  . Napon između tačaka P i N je:
Rg  R p

E
U PN  R p  I  R p  . Realni naponski i idealni strujni generator.
Rg  R p U ovakvim situacijama se uvodi pojam idealnog strujnog generatora, čija je struja Is
nezavisna od otpornosti prijemnika. Osnovna karakteristika idealnog strujnog
generatora je struja Is. Na električnim šemama on se predstavlja kružićem i
E strelicom u njemu, koja označava smer struje Is.
Kada je Rg mnogo manje od Rp, za struju se može pisati: I  ,a Realan strujni generator: Realan naponski generator se predstavlja rednom I1  I 2  ...  I n  I n 1  I n  2  ...  I m
Rp vezom idealnog naponskog generatora i unutrašnje otpornosti Rg. Realan strujni
U električnim kolima čvorovi se obeležavaju slovima A, B, C ... ili brojevima 1, 2, 3
generator se predstavlja paralelnom vezom idealnog strujnog generatora i otpornika
...
napon između tačaka P i N je: U PN  E . otpornosti Rs.
I Kirhofov zakon može se napisati i u sledećem obliku: Algebarski zbir struja u
Realnom naponskom generatoru se uvek može naći ekvivalentan realan strujni
U ovom slučaju realan naponski generator se može zameniti idealnim (slika b). generator. To znači da se k
Teorijski, generatori se mogu vezivati: redno, paralelno i mešovito. U praksi se
najčešće koristi redno vezivanje generatora. Paralelna veza generatora se ređe
u odnosu na prijemnik
proizvoljne otpornosti Rp,
čvoru jednak je nuli. Formula:  Ii 0 . Algebarski zbir znači da
koristi, a mešovita veoma retko. koji je priključen između i 1
Redna veza generatora: Da bi se generatori redno njihovih krajeva, oba
vezivali, njihove elektromotorne sile treba da imaju svaka struja ima svoj znak. Prema dogovoru, struja koja ulazi u čvor je negativna, a
generatora ponašaju na isti
isti smer, kako je prikazano na sledećoj slici: struja koja izlazi iz čvora je pozitivna.
način.
Na krajevima redne veze generatora dobija se viši Složeno električno kolo ima više struja, više čvorova i više grana. Kontura je
Oni će prouzrokovati struju iste jačine kroz prijemnik i isti napon između njihovih
napon. Ako elektromotorne sile nemaju isti smer, zatvoreni put koji se sastoji od nekoliko grana, gde su neke grane zajedničke za više
priključaka. Napon na krajevima prijemnika (između priključaka P i N) u slučaju
ukupna elektromotorna sila će biti niža zbog njihovog kontura, a neke pripadaju samo toj konturi. Obeležavaju se I, II, ...
oduzimanja (što nema smisla u praksi). Redno se R p  Rs II Kirhofov zakon: algebarski zbir svih
mogu vezivati generatori koji su predviđeni za istu strujnog generatora je: U I , a jačina struje kroz
elektromotornih sila u jednoj konturi jednak
struju, bez obzira na njihove elektromotorne sile. Za R p  Rs je algebarskom zbiru napona na svim
otpornicima. Formula:
kolo na sl. 2, prema zakonu o održanju energije,
ukupna snaga generatora je jednaka ukupnoj snazi
Džulovih gubitaka, pa je: U I s  Rs
prijemnik Rp je: I  .
 Ip2  Rs
E1  I  E 2  I  ...  E n  I  R g1  I 2  R g 2  I 2  ...  R gn  I 2Rp R p R
n m
 Ek   (R  I )k
Deljenjem jednačine sa I dobija se: Jačina struje kroz prijemnik Rp u naponskom generatoru je:
ili
E1  E 2  ...  E n  R g1  I  R g 2  I  ...  R gn  I  RE
p I
I k 1 k 1
. Zbir EMS može se zameniti sa Eek - ekvivalentnom elektromotornom silom, tako .
Rg  R p n m
Eek  E1  E2  ...  E n
 Ek   ( R  I ) k
da je: , pa imamo:
0
 
Ove dve struje su iste ako je: Rs = Rg i E = Rs  Is.
Eek  I  R g1  Rg 2  ...  R gn  R p  I Za idealan naponski generator ne postoji ekvivalentan strujni generator i obrnuto.
Unutrašnja otpornost idealnog naponskog generatora je Rg = 0, pa bi se dobilo da
k 1 k 1
. je i Rs = 0, a da struja Is  . Kod idealnog strujnog generatora otpornost Rs je E1  R1  I1  R2  I 2  0
beskonačno velika, pa bi se dobilo da i Rg  , takođe i E  . Za kolo na slici: I:
Na isti način se može izraziti i ekvivalentna unutrašnja otpornost redno vezanih
generatora: R gek  R g1  R g 2  ...  R gn , pa se
7. Pojam snage. Snaga Džulovih gubitaka Pj. Snaga generatora el. struje.
Električna snaga je brzina vršenja rada. II: R3  I 3  E 2  R2  I 2  0 III:

A E1  R1  I1  E 2  R3  I 3  0
W 
može napisati:
P 
 
Formula: , gde je: P: električna snaga, vat - , A: rad,
Eek t 10. Bio-Savarov zakon. Pojam vektora B , formula, linije polja, jedinice.
Eek  I  R gek  R p I .
R gek  R p džul -  J  , t: vreme, sekunda -  s . Dalje se može izvesti:
Struja koja protiče kroz provodnik stvara magnetno polje. Oko provodnika postoje
linije magnetne indukcije i one su neprekidne. Linije su najgušće u blizini
Dakle, rednim vezivanjem generatora dobija se ekvivalentni generator, čija je provodnika i tu je intenzitet magnetne indukcije najjači. Sa udaljavanjem od
U  I t provodnika linije magnetne indukcije su ređe i njen intenzitet je slabiji. Ako bi se
elektromotorna sila jednaka zbiru elektromotornih sila pojedinih generatora, a
unutrašnja otpornost zbiru pojedinih unutrašnjih otpornosti. A  U  I t  P  U I , gde je: P: povećala struja koja protiče kroz provodnik, linije magnetne indukcije bile bi gušće.
Generatore na ovaj način vezujemo kada treba obezbediti veću elektromotornu silu, t Dužina linija magnetne indukcije u nekoj tački jednaka je obimu kruga koji preseca
odnosno veći napon na prijemniku.
Olovni akumulator za automobile je napravljen od šest redno vezanih ćelija od po 2
električna snaga, vat - W  ,
tu tačku sa centrom na provodniku. Francuski naučnici Bio i Savar anakizirali su
magnetnu indukciju u okolini dugog pravolinijskog provodnika kroz koji protiče

I: jačina struje, amper -  A V 

V, pa je ukupna elektromotorna sila akumulatora 12 V. struja konstantne jačine, a koji se nalazi u vakuumu ili vazduhu. Zakonitost do koje
Paralelna veza generatora: Ako sve pozitivne krajeve generatora povežemo u jednu ,U: napon, volt - . su došli opisana je izrazom:
tačku, a sve negativne krajeve u drugu, kao na sledećoj slici, dobijamo paralelnu I
T 
Primenom Omovog zakona mogu se izvesti i ostali izrazi za snagu:
vezu generatora. B  0  , gde je: B: magnetna indukcija, tesla -
U U2 2   a
P U  I  R II  RI 2 U   , 0: magnetna propustljivost vakuuma,
R R
Snaga se meri direktno vatmetrom ili indirektno tako što se izmere struja i napon i 7  Tm 
dobijene vrednosti pomnože.  0  4   10   I: jačina struje kroz provodnik,
Snaga Džulovih gubitaka: Svaki generator ima i svoju unutrašnju otpornost Rg. Ta  A 
Da bi generatore paralelno povezali, njihove elektromotorne sile moraju biti jednake unutrašnja otpornost generatora predstavlja sve gubitke u generatoru.
da ne bi došlo do nepotrebnih gubitaka energije. (U protivnom bi struja iz
Formula: Pg  R g  I 2 , gde je: Pg: električna snaga, vat -
amper -  A , a: udaljenost tačke od provodnika,  m .
generatora sa višom elektromotornom silom tekla u generator sa nižom
Bio-Savarov zakon glasi: Jačina vektora magnetne indukcije je direktno srazmerna
W   A
elektromotornom silom). Ukupna struja koja protiče kroz prijemnik jednaka je
, I: jačina struje, amper - , Rg: unutrašnja otpornost jačini struje kroz provodnik, a obrnuto srazmerna dužini linije magnetnog polja.
zbiru struja pojedinih generatora. I ek  I1  I 2  ...  I n . Vektor magnetne indukcije uvek ima
Ova veza generatora se koristi kada jedan generator ne može da obezbedi dovoljnu generatora, om -   . pravac tangente na linije magnetne
indukcije, a smer mu se određuje
struju za prijemnik. Pošto je teško obezbediti da elektromotorne sile svih generatora Snaga Pg zove se snaga Džulovih gubitaka. Potrebno je da ona bude što je moguće pravilom desne ruke, koje glasi:
budu jednake ( E1  E 2  ...  E n ), ovakav način manja. Ukupna snaga izvora računa se kao Pu  E  I , a korisna
obuhvatimo provodnik desnom
rukom tako da palac pokazuje smer
povezivanja generatora u praksi se retko primenjuje. 2 struje, savijeni prsti će pokazivati sner
Kod paralelne veze generatora i unutrašnje otpornosti generatora treba da budu snaga (na potrošačima) je Pk  R p  I , a stepen iskorišćenja izvora vektora magnetne indukcije.
Ako se posmatra stalni magnet i
jednake ( R g1  R g 2  ...  R g ). Ekvivalentna unutrašnja komad mekog gvožđa na nekoj
100 %
Pk
otpornost generatora zavisi od broja generatora i iznosi: računa se kao:  .
udaljenosti u vazduhu, stalan magnet
neće privući gvožđe, jer se privlačna sila slabo prenosi kroz vazduh. Ako se na
1 n Rg Pu stalan magnet stavi nastavak od gvožđa, preko tog nastavka će magnet privući
  Rgek  . 8. Napon između dve tačke.
komad mekog gvožđa. Tako se zaključuje da se privlačna sila dobro prenosi kroz
Rgek Rg n Nekad je potrebno da se pronađe napon između dve tačke u kolu.
gvožđe, a slabo kroz vazduh. U mekom gvožđu koje je poslužilo kao nastavak,
elementarni magneti poređali su se
U elektroenergetskim sistemima paralelno vezivanje generatora se koristi u u jednom smeru, a u vazduhu nisu.
Recimo da se na slici traži iznos napona U AB.
termoelektranama i hidroelektranama. Obično jedna elektrana nije dovoljna za To znači da se različiti materijali
Primenom II Kirhofovog zakona za
obezbeđivanje električne energije jedne zemlje, pa se više elektrana povezuje različito magnetišu i različito
obuhvaćene elemente dobija se:
paralelno. U slučaju da neka od njih ispadne iz pogona (zbog nekog kvara), pošto su prenose magnetnu silu.
vezane paralelno, nijedan potrošač ne ostaje bez električne energije. Magnetna indukcija se u linearnim magnetnim sredinama
Idealan strujni generator: U praktičnim uslovima, u oblasti elektrotehnike, često može definisati kao stepen namagnetisanosti materije u
se mogu sresti generatori čija je unutrašnja otpornost relativno velika i u radnim magnetnom polju. Označava se slovom B, a jedinica je tesla

uslovima mnogo veća od otpornosti prijemnika, tj. R g  R p . Prema

U AB  R2  I  R3  I  E3  0
T  . Magnetna indukcija je u linearnim magnetnim

Omovom zakonu jačina struje u kolu je: sredinama upravo srazmerna jačini magnetnog polja H i
U AB  E3  R2  I  R3  I magnetnoj propustljivosti . Magnetna indukcija je vektorska veličina, ima isti
E E B  H
I    Is , a napon između tačaka P i N Iz gornjih jednačina vidi se da je napon između tačaka A i B jednak algebarskom
pravac i smer kao i vektor magnetnog polja: i
Rg  R p Rg zbiru elektromotornih sila i napona na otpornicima od tačke B do tačke A.
9. I i II Kirhofov zakon.     A
E Čvor je mesto gde se u električnom kolu spajaju tri ili više provodnika. Kroz neke B    H ( H -vektor jačine magnetnog polja,   ).

je U PN   Rp  Is  Rp . od tih provodnika struja dolazi u čvor, a kroz neke odlazi iz njega. m
Rg I Kirhofov zakon glasi: Zbir svih struja koje ulaze u čvor A jednak je zbiru struja Srednja vrednost magnetne indukcije Zemlje je oko 10-4T.
koje iz njega izlaze. Za slučaj na slici: U nelinearnim sredinama, vektor magnetne
indukcije i vektor jačine magnetnog polja
su povezani složenijim izrazom. Za
dijamagnetike i paramagnetike, zavisnost je linearna, relativna magnetna magnetna igla i provodnik sa strujom stvaraju sopstvena magnetna polja.  
 se vektor B1 najkraćim putem poklopi sa vektorom B stranog
propustljivost r je konstantna veličina ( B  0  r  H ). Kod Odredićemo silu
F u slučaju sa sledeće slike:
 magnetnog polja.
feromagnetnih materijala, sa porastom jačine magnetnog polja, menja se i magnetna U homogenom magnetnom polju indukcije B , između magnetnih polova N i  
Kako je vektor B1 normalan na vekor B , kretni momenat Mk ima
propustljivost, pa zavisnost nije linearna ( B  0  r (H )  H S, nalaze se dve metalne šine, vezane za izvor struje, a preko njih provodnik dužine
maksimalan intenzitet koji iznosi:
l (razmak između šina). Provodnik je postavljen tako da može slobodno kliziti po
). Magnetno polje može biti homogeno ili nehomogeno. Opisuje se vektorom jačine

šinama paralelno svom početnom položaju. Kada se u provodniku uspostavi struja
I (zatvori prekidač P) doći će do pomeranja provodnika u pravcu i smeru sile
M k  F  a  B  I b  a  B  I  S  m  I
magnetnog polja ( H ). Magnetno polje se grafički može prikazati preko linija
  .
magnetnog polja. Linije magnetnog polja prolaze kroz magnet od južnog ka F . Sila F nastala je kao posledica uzajamnog dejstva dva magnetna Vidimo da je strujna kontura pod dejstvom sprega zauzela takav položaj da njena
severnom polu. Zatim izlaze iz severnog pola, idu kroz prostor oko magneta i ulaze polja - provodnika kroz koji teče struja i stalnog magneta. 
u južni pol. Pri tom ostvaruju zatvorenu putanju (dokaz u eksperimentu sa opiljcima Sledeća slika prikazuje pravolinijski provodnik sa strujom površina obuhvata maksimalan fluks m vektora B .
gvožđa i magnetom). u stranom magnetnom polju.  
Magnetno polje postoji i oko provodnika kroz koji protiče struja. Linije polja su Levo od provodnika smerovi magnetnih polja podudaraju Ako vektori B1 i B zaklapaju neki ugao , onda intenzitet kretnog
koncentrične kružnice sa centrom u osi provodnika. Smer linija se određuje po se, dok su sa desne strane
pravilu desne ruke. momenta Mk zavisi i od sinusa tog ugla, pa je:
suprotni. Zato se sa leve strane  
Magnetno polje postoji i oko kružne konture i navojaka. magnetno polje pojačava, a sa M k  B  I  S  sin( B1 B )  B  I  S  sin 
 desne slabi. Spektar rezultujućeg
11.Vektor jačine magnetnog polja H (jedinica) u vakuumu, veza
polja je kao na sledećoj slici. .
između vektora B i H, permitivnost sredine.  U jednačini za Mk javlja se proizvod SI koji karakteriše strujnu konturu. Reč je o
Ako raspemo gvozdenu piljevinu u blizini magneta, ona će se rasporediti duž linija Sila F deluje tako da se provodnik kreće u desnu intenzitetu vektorske veličine koja se naziva magnetni momenat strujne konture i
koje idu od njegovog severnog pola ka južnom. Najviše piljevine će se gomilati na stranu, tj. u oblast oslabljenog magnetnog polja. Provodnik je u magnetno polje 
krajevima magneta (polovima), dok se na sredini magneta piljevina neće kačiti.
obeležava se simbolom m. Magnetni momenat m definiše se kao proizvod
uneo deformaciju, a magnetno polje stalnog magneta deluje silom takvom da se
Znači, u prostoru oko magneta postoji oblast u kojoj se oseća dejstvo magneta. 
deformacija otkloni. Promena smera struje u provodniku uzrokovala bi i promenu intenziteta struje I uspostavljene u konturi i vektora površine konture
Prostor u kojem se opaža dejstvo jednog magneta na gvozdene i čelične predmete, S :
smera delovanja sile. Ovako nastala sila naziva se elektromagnetna sila. Merenjima  
kao i na druge magnete, zove se magnetno polje. Sila kojom međusobno deluju je utvrđeno da je intenzitet sile direktno srazmeran intenzitetu magnetne indukcije 
dva magneta je sila kojom magnetno polje jednog magneta deluje na drugi magnet.  stranog polja, jačini struje I uspostavljene u m  I  S . Smer normale na površinu, pa i smer vektora S ,
Odnosno, magnetno polje je posrednik uzajamnog delovanja magnetnim silama. B određujemo prema pravilu desne zavojnice tako što zavojnicu obrćemo u smeru
Magnetno polje se stvara i u okolini svakog naelektrisanog tela koje se kreće. provodniku i aktivnoj dužini l provodnika u stranom

m je kolinearan sa vektorom sopstvene magnetne indukcije
struje I. Vektor
Postoji i oko provodnika kroz koji protiče struja. Ono je indikator postojanja
električne struje i kretanja električnih opterećenja uopšte, a manifestuje se pojavom magnetnom polju, pa je: F  B  I l . Vidi se da 
mehaničke sile na provodnike sa strujom koji se u polju nalaze.  B1 strujne konture.

A m 
je pravac sile normalan na ravan koju obrazuju vektor B
Između magnetnih i električnih sila postoje dve bitne razlike. Dva 2
namagnetisana tela mogu da se privlače ili da se odbijaju, u zavisnosti od njihovog i pravac provodnika dužine l, a smer joj je takav da pomeri Jedinica za magnetni momenat u SI sistemu je: .
međusobnog položaja, za razliku od naelektrisanih tela koja se ili odbijaju ili provodnik u oblast slabijeg razultujućeg magnetnog polja.
Sada izraz za intenziet kretnog momenta Mk može napisati u preuređenom obliku,
privlače bez obzira na položaj. Magnetne sile su mnogo većeg intenziteta od Primetimo da je ugao  između pravca provodnika i vektora magnetne indukcije
 uvodeći magnetni momenat:
električnih sila. Znači, i električne i magnetne pojave potiču od istih uzročnika -
B jednak 90° ( = 90°). U opštem slučaju, provodnik može u odnosu na 
elementarnih naelektrisanih čestica. Razlika je u tome što se električni efekti javljaju
 M k  m  B  sin( mB )  m  B  sin 
i kada te čestice miruju, dok se magnetne pojave javljaju samo kada se vektor B da bude postavljen pod bilo kojim uglom, pa će tada intenziet sile
naelektrisane čestice kreću. 14. Pojam induktivnosti L (jedinica), sopstveni fluks i sopstvena induktivnost Li.
Vektor magnetnog polja u linearnim sredinama može se odrediti iz izraza za Bio- biti: Induktivnost kalema: Svaki provodnik kroz koji protiče struja
 stvara magnetno polje u svojoj okolini.
I F  B  I  l  sin(l B )  B  I  l  sin  . Na slici je prikazan
Savarov zakon. Pošto je B  H i B  0   kalem kroz koji
2   a Vektor l ima pravac provodnika, intenzitet l, a smer određen smerom struje protiče struja. Struja u
 namotaju stvara
, može se napisati izraz za jačinu magnetnog polja oko pravolinijskog provodnika sa I, pa  označava ugao po kome se vektor l najkraćim putem poklapa sa
magnetno polje.
I  Linije magnetnog polja prolaze kroz
strujom: H , gde je: H: jačina magnetnog polja - vektorom B . namotaj i zatvaraju se u prostoru oko
2   a Smer sile može se odrediti pravilom desne šake: postaviti palac pod pravim uglom njega. Sve linije magnetne indukcije idu kroz namotaj i čine njegov sopstveni
u odnosu na ostale prste. Vrhove prstiju postaviti u smeru struje, a dlan tako da iz magneti fluks s, koji će se povećavati ako se struja poveća (povećava se pri tom i
 A njega "izvire" magnetno polje stalnog magneta. Palac će pokazivari smer sile. Smer broj linija magnetne indukcije).
  , I: jačina struje kroz provodnik, amper -  A , a: udaljenost sile može se odrediti i pravilom desne zavojnice: desna zavojnica se postavi
   Znači, ovaj fluks je srazmeran struji kroz njega, što se može zapisati izrazom
m normalno na ravan l
i B , zatim se vektor l rotira u ravni određenoj s  L  I , gde L predstavlja koeficijent srazmernosti između fluksa i

 m
  
sa l i B , tako da se najkraćim putem poklopi sa vektorom B . Smer struje koja ga je izazvala.
tačke od provodnika, .
Koeficijent srazmernosti L se naziva koeficijent samoindukcije ili induktivnost

Pravac i smer vektora jačine magnetnog polja određuje se na isti način kao i pravac i napredovanja desne zavojnice odrediće smer elektromagnetne sile kalema (namotaja). Ova veličina ne zavisi od električnih veličina već od vrste
F (slika).
smer vektora magnetne indukcije. sredine, oblika i geometrijskih dimenzija magnetnog kola. Induktivnost je
 Vidimo da je elektromagnetna sila maksimalnog intenziteta kada je ugao  = 90°, a najvažnija osobina kalema. Ona pokazuje njegovu sposobnost da stvori magnetni
12. Fluks vektora B (jedinica). 
jednaka nuli ako je provodnik paralelan sa vektorom magnetne indukcije fluks kada kroz njega protiče struja. Može se odrediti na osnovu izraza za fluks:
 B
U homogenom magnetnom polju indukcije B  s
označena je površina S.
( = 0). Intenzitet magnetne inducije B možemo odrediti mereći intenziet sile
L . Jedinica za induktivnost je henri. ( H  ).

F  N 
I
T 
 
Vektor površine S ima pravac normalan na površinu, a intenzitet brojno F : B  . Definicija ove jednačine Klem se obično označava kao na slici.
 I l  A m  L predstavlja njegovu induktivnost. Pošto je napravljen
jednak samoj površini. Smer vektora S se određuje po pravilu desne ruke, ali od namotane žice ima i neku otpornost R. Realan kalem
glasi: magnetnu indukciju od 1 T ima ono homogeno magnetno polje koje na se šematski predstavlja sa tom otpornošću.
se prvo definiše referentni smer obilaženja po površini (na slici je označen sa +). provodnik dužine 1m sa strujom od 1A, postavljen mormalno na pravac polja, Zavisnost induktivnosti od broja namotaja.
 deluje elektromagnetnom silom od 1N.
Površina je orijentisana jediničnim vektorom normale n . Jedan navojak stvara fluks i kroz druge
U praktičnoj elektrotehnici je veoma važna pojava navojke u kalemu, a ne samo kroz sebe.
U magnetnom polju postoje pojave koje zavise ne samo od vektora magnetne elektromagnetne sile. Često se sreću strujna kola sa Ako imamo dva navojka jedan do drugog,

indukcije nego i od veličine koja se zove fluks vektora magnetne indukcije B kružnim zavojcima ili pravougaonim ramovima u njihovi fluksevi će se sabirati, pa se dobija dva puta veći fluks i kroz jedan i kroz
magnetnom polju. Jedan takav primer, prikazan na drugi navojak. Drugim rečima, kroz oba navojka fluks je četiri puta veći nego kroz
ili kraće - magnetni fluks. Obeležava se sa . Magnetni fluks se definiše kao sledećoj slici:
  jedan usamljeni navojak. Znači, fluks kroz kalem je srazmeran kvadratu broja
skalarni
proizvod vektora i S : Formula:  navojaka uz istu struju. Pošto je induktivnost srazmerna fluksu, onda je i ona
B U homogeno magnetno polje indukcije B
  srazmerna kvadratu broja navojaka N. Ako je površina kalema veća, linije
  B  S  B  S  cos  , gde je B: magnetna indukcija, postavljen je pravougaoni ram stranica a i b, u kojem magnetne indukcije su manje zgusnute i ima ih više. Fluks je tada veći, a i

m 
 induktivnost. Znači, induktivnost je upravo srazmerna površini
tesla - T  , S: površina konture, 2
.
je uspostavljena struja I. Stranica a je paralelna vektoru
B , a stranica b je pod

navojka S. Ako su navojci postavljeni blizu jedan do drugog, više
pravim uglom u odnosu na vektor magnetne indukcije B . Očigledno da će se linija magnetne indukcije jednog navojka prolazi kroz drugi navojak,

Vektor S je vektor čiji je intenzitet brojno jednak veličini površine S, a pravac pa je fluks veći, a onda i iduktivnost. U ovom slučaju dužina kalema

kao rezultat superpozicije dva magnetna polja, vektora B i polja je manja. Induktivnost se povećava, što znači da je obrnuto
je normalan na tu površinu (poklapa se sa pravcem i smerom vektora normale srazmerna dužini kalema d.
 
n ). proizvedenog strujom I, javiti elektromagnetna sila F . Kako su stranice a Induktivnost kalema zavisi i od magnetne propustljivosti materije  u kalemu. Ako
   je ona veća, to znači da je materija u kalemu više namagnetisana, ima više linija
Ugao  je ugao koji se opisuje pri rotiranju vektora B , tako da se najkraćim paralelne vektoru B , na njih neće delovati elektromagnetna sila, tj. Fa = magnetne indukcije, pa je fluks veći. Veća je i induktivnost kalema. Induktivnost
 kalema je upravo srazmerma
putem poklopi sa vektorom površine S . Kada je površina S postavljena pod 0. magnetnoj propustljivosti
 unutar kalema. Induktivnost
 Na stranice b, koje su postavljene pod pravim uglom na vektor B , delovaće
pravim uglom na vektor B fluks je maksimalan ( = 0, cos 0 = 1). kalema se može zapisati
Fluks je jednak nuli ako su linije polja paralelne sa površinom S, tada je:  = 90, sile istog intenziteta Fb koji iznosi: Fb  B  I  b sledećim izrazom:
cos 90 = 0.
Pravac sila je isti, ali im je smer suprotan, kako je prikazano na gornjoj slici. Ovakav N2 S
Magnetni fluks kroz površinu S predstavlja broj linija magnetne indukcije koje
prolaze kroz tu površinu.
sistem sila, istog intenziteta i pravca, a suprotnog smera, obrazuje spreg sila čija je L   . Ovaj izraz se dobija kada se fluks u torusnom
d
Wb  T  m 2 
karakteristika kretni momenat Mk. Pod dejstvom sprega sila kontura će se
Jedinica za fluks je veber ( ). Magnetni fluks 1Wb zaokrenuti u odnosu na početni položaj i postaviti tako da linije vektora V prolaze
mormalno kroz njenu površinu, odnosno tako da je kroz površinu najveći fluks, N I
postoji kroz površinu od 1m2 koja se nalazi u homogenom magnetnom polju

kako je prikazano na sledećoj slici: jezgru   BS    S (koji predstavlja fluks
indukcije 1T, pri čemu je vektor magnetne indukcije B normalan na površinu Smer kretanja konture zavisi od smera vektora

d
S. Magnetni fluks je veoma važna veličina u elektrotehnici pošto se električne magnetne indukcije B i smera struje I u jednog navojka) podeli sa strujom. Ukupan sopstveni fluks u kalemu je:
mašine (električni motori, razni generatori, transformatori i drugi uređaji) projektuju konturi. On se može odrediti nalaženjem smera
 N2 I
na osnovu vrednosti fluksa. Na osnovu poznate vrednosti fluksa može se odrediti
magnetna indukcija. vektora sopstvene magnetne indukcije B1 s    S . Na

 d
13. Magnetni moment strujne konture m . konture. Magnetno polje pravougaone strujne
osnovu prethodnih izraza može se odrediti
konture skoncentrisano je unutar konture (kao i kod
Ranije je utvrđeno da na magnetnu iglu, kada se nađe u blizini provodnika sa  još jedna jedinica za magnetnu
strujom, deluje mehanička sila, što je osnovni dokaz postojanja magnetnog polja. kružnog zavojka), pravac vektora B1 je normalan na površinu S=ab, a smer propustljivost:
Ovo nam kazuje da se ova sila javlja između dva izvora magnetnog polja, jer i
mu je određen prema pravilu desne zavojnice. Smer ketanja konture biće takav da
 Redna veza otpornika:
N2 S Ld
L   2   H 2m   H
d N S m m
.

T m Re  R1  R2  ...  Rn
Dakle, za magnetnu propustljivost se osim jedinice koristi i jedinica
Paralelna veza otpornika:
A
H
.
m
15. Međusobna induktivnost i međusobni fluks. 1 1 1 1
Pojam međusobne indukcije: Na slici su prikazana dva kalema. Kroz prvi kalem    ... 
teče struja. Ona stvara magnetno polje u okolini kalema i sopstveni magnetni fluks Re R1 R2 Rn
u njemu. Deo linija ovog magnetnog polja prolazi i kroz drugi kalem i u njemu
stvara magnetni fluks koji se zove međusobni magnetni fluks. Usled promene Mešovita veza otpornika:
međusobnog magnetnog fluksa, u drugom kalemu se indukuje elektromotorna sila
međusobne indukcije. Elektromotorna sila koja se indukuje u drugom kalemu
posledica je promene struje kroz prvi kalem, odnosno došlo je do prenošenja
električne energije iz prvog kalema u drugi. Spregnuta kola su ona kola kod kojih
se energija iz jednog kola prenosi u drugo. Način prenošenja energije se naziva
sprega. Na gornjoj slici prikazana je induktivna sprega, jer se energija iz jednog
kalema prenosi u drugi putem indukcije. Međusobna indukcija je pojava kada se
zbog promene struje u jednom kalemu indukuje elektromotorna sila u drugom
kalemu. Međusobna indukcija omogućava prenošenje električne energije iz jednog
kola u drugo, posredstvom zajedničkog magnetnog polja. Određivanje međusobne
indukcije: Na slici su prikazana dva induktivno spregnuta kola, od kojih prvo
sadrži izvor vremenski konstantne EMS i reostat (promenljivi otpornik), tako da
možemo menjati intenzitet struje i1. Ova struja je obeležena malim slovom jer je
vremenski promenljiva, odnosno po zatvaranju prekidača struja postepeno raste. U
drugom kolu se nalazi ampermetar kojim se može izmeriti struja.
Kroz prvo kolo teče struja i1. Ona stvara sopstveni magnetni fluks kalema L1 u
prvomkolu 11: 11 (t )  L11  i1 (t ) . Međusobni
magnetni fluks 12, koji nastaje u drugom kolu usled proticanja struje i1 kroz prvo
kolo, je:12 (t )  L12  i1 (t ) .
L12 je međusobna (uzajamna) induktivnost spregnutih kalemova (prvog i drugog).
Ponekad se obeležava sa M. U drugom kalemu se indukuje elektromotorna sila
međusobne indukcije e12, koja potiče od promene struje i1 u prvom kalemu:
i1 (t )
eM 12 (t )   L12  . Usled indukovane EMS
t
e12 u drugom kolu se uspostavlja promenljiva struja i2. Ova struja takođe utiče na
prvo kolo i stvara međusobni magnetni fluks u prvom kolu:
 21 (t )  L21  i2 (t ) . L21 je međusobna (uzajamna)
induktivnost spregnutih kalemova (drugog i prvog) i jednaka je međusobnoj
induktivnosti L12. U prvom kolu se, usled promena struje i2 u drugom kolu,
indukuje međusobna EMS samoindukcije:
i2 (t )
eM 21 (t )   L21  .
t
EMS međusobne indukcije u jednom kolu srazmerna je brzini promene struje u
drugom kolu, koje je sa njim induktivno spregnuto. Koeficijent srazmere je
međusobna induktivnost.
16. Elektromagnetna indukcija, indukovana EMS u konturi, Lencovo
pravilo.
Faradejev eksperiment: Faradej je 1831. godine otkrio pojavu elektromagnetne
indukcije.
Ravan navojak površine S zatvoren je preko galvanometra i nalazi se u blizini
stalnog magneta, pri čemu je okrenut ka severnom magnetnom polu N (kao na sl.).
Ako bi stalni magnet primicali navojcima ili odmicali od njih dolazilo bi do
skretanja kazaljke galvanometra u jednu ili drugu stranu.
Pomeranje magneta (izvora magnetnog polja) prouzrokuje pojavu struje u navojku.
Pri mirovanju magneta nema struje u navojku, bez obzira na to koliko je udaljen od
magneta.
Ako bi se magnet lagano pomerao, u navojku bi proticala struja, ali bi bila slabog
intenziteta. Pri bržem pomeranju magneta intenzitet struje bi bio veći. To znači da je
u stanju mirovanja izvora magnetnog polja kroz površinu S navojka, magnetni
fluks  konstantan. Približavanjem navojku ili udaljavanjem stalnog magneta od
njega dolazi do povećavanja ili smanjivanja broja magnetnih linija koje obuhvataju
površinu navojka. Pri tome dolazi do promene fluksa kroz posmatranu površinu i
do pojave struje u navojku. Pojava struje u navojku znači da se pojavilo
(indukovalo) neko električno polje, čiji napon održava struju u navojku. Ovaj
indukovani napon, analogno elektromotornoj sili generatora E, zove se indukovana
elektromotorna sila ei, a sama pojava se zove elektromagnetna indukcija.
Faradejev zakon: Elektromagnetna indukcija će se pojaviti ako se navojak kreće u
magnetnom polju stalnog magneta koji miruje, ali tako da se fluks kroz njega
menja. Ona će se pojaviti i ako se umesto stalnog magneta koristi kalem kroz koji
teče struja (elektromagnet). Veličina indukovane elektromotorne sile ei, koja se
javlja pri pojavi elektromagnetne indukcije, srazmerna je brzini promene fluksa:


ei   . Ovaj matematički izraz predstavlja Faradejev zakon
t
elektromagnetne indukcije. Indukovana elektromotorna sila ei je vremenski


promenljiva veličina, pa je obeležena malim slovom. Pošto količnik
t
ima dimenziju napona, to je jedinica za indukovanu EMS ei volt (V).
Lencovo pravilo: Smer indukovane elektromotorne sile ei se određuje pomoću
Lencovog pravila: indukovona elektromotorna sila ima takav smer da u zatvorenoj
konturi generiše struju koja se svojim magnetnim poljem suprotstavlja promeni
fluksa. Ovo suprotstavljanje se zapisuje znakom minus u izrazu za indukovanu
EMS ei (Faradejev zakon). Ako bi pravili analogiju sa pojavama u fizici, onda
Lencovo pravilo na neki način, označava zakon akcije i reakcije.
Određivanje smera indukovane EMS Lencovim pravilom može se objasniti
pomoću sledeće slike:
Ako se magnet približava navojku, fluks kroz njega se povećava, njegov priraštaj je
pozitivan, tj.  > 0.
Da bi se sprečila ova pojava, po Lencovom pravilu, proizilazi da indukovana struja

u konturi treba da ima takav smer da njena magnetna indukcija Bi deluje

suprotno magnetnoj indukciji B . Struja koja se indukovala u navojku vezana

je sa vektorom magnetne indukcije B po pravilu desne zavojnice.
17. Redna i paralelna veza otpornika.
Otpornici se mogu vezivati u strujno kolo redno, paralelno i mešovito.