PAPIR ZA LITOGRAFIJU

Litografiski proces se može upotrebiti za stampanje na razlicitim podlogama

uključujući metal i plastiku,ali velika većina litografskog štampanja se radi na
papiru.Upotreba papira je vrlo zastupljena među industrijalizovanim nacijama.Zbog toga
proizvođači papira širom sveta rade neprekidno sedam dana u nedelji da bi zadovoljiji
ogromnu potraznju za papirom,od čega je najveći deo odstampan papir.
Kvalitet papira može da doprinese litografskom štampanju ili da loše utiče na stampanje.
Loš kvalitet papira može da upije previše vlage,ili može da ima lošu površinu koja ispušta
vlakna na poklopac prese u toku štampanja ili može suviše da promeni dimenzije dok se
pomera kroz presu ,što stvara boje koje se ne poklapaju.Svi ovi faktori i mnogi drugi će
nepovoljno uticati na uspeh štampanja.Proizvodjači papira imaju razlicite mere za kontrolu
kvaliteta koje obezbeđuju da papir ispuni stroge zahteve štamparske prese,ali krajnji test je
ipak sam otisak.Štampači moraju znati kako da procene papir,moraju znati osnovne
karakteristike različite vrste papira i kako će ove karakteristike uticati na otisak i na krajnji
odštampani proizvod

SASTAV PAPIRA
Glavni sastojci koji se koriste za proizvodnju papira su celulozna vlakna i voda.Celulozno
vlakno je osnovni deo koji čini biljku,i kada se posmatra kroz mikroskop,izgleda dugačko i
šuplje ili kao pero za pisanje(ilustracija 11-1).Papir je u osnovi istkana prostirka od celuloznih
vlakana.Iako se celuloza može dobiti iz bilo koje biljke,

ilustracija 11-1 celulozna vlakna iz(levo)tvrdog drveta i (desno) mekog drveta

oko 95% celuloze koja se koristi za pravljen je papira dobija se iz drveta(ilustracija 11-2).Od
drugih biljaka koje proizvode celulozno vlakno ranije se pravio papir a to
su:bambus,pamuk,laneno vlakno.
Drveće koje se koristi za proizvodnju papira može se okarakterisati kao meko ili tvrdo
drvo.Meko drveće je četinarsko,ili ono koje ima šišarke a to su sekvoja,omorika,bor i jela.
Tvrdo drveće je listopadno a to su breza,hrast,bukva,topola,jasika i pamuk
Ilustracija 11-2 . Seča drva za proizvodnju pulpe

Celulozna vlakna koja se dobijaju iz mekog drveća su dugačka,oko 3.0-4.5mm dok su ona iz
tvrdog drveta kratka 1-2mm.Za proizvodnju papira potrebna su i duga i kratka vlakna.Kratka
vlakna obezbeđuju važne osobine kao što su neprozirnost i glatkoća.Dugačka vlakna
doprinose čvrstini papira
Ostali elementi koji se koriste u proizvodnji papira dele se na osnovu klasifikacija po
lepljenju,punjenju i farbi
Tutkalo se dodaje tokom procesa proizvodnje da bi se povećala glatkoća i čvrstina
papira.Elementi tutkala pomažu i da vlaga i mastilo ne prodru kroz papir.Smola glina i skrob
su uobičajeni elementi tutkala.Punjači se dodaju papiru da bi se povećao sjaj i neprozirnost.
Neprozirnost se definiše kao stepen do kojeg sena listu papiraneće videti slika koja je
odštampana sa druge strane.Potreba za neprozirnošću papira postaje jasna kada se štampaju
knjige,časopisi,novine i drugi proizvodi koji imaju slike sa obe strane papira.Uobičajeni
sastojci punjača su glina,kalcijum karbonat i titanijum dioksid.Farbe i pigmenti daju papiru
boju,a postoje i drugi slični materijali koji se koriste,u zavisnosti od određenih zahteva za boje

PROIZVODNJA PAPIRA
Papir je izmislio u Kini 105 n.e. kineski službenik suda po imenu Tsai Lun.Prvi papir je
napravljen kuvanjem unutrašnjeg dela kore drveta dud sa smesom od lipe i vode a zatim se
drobila omekšana kora čekićem da bi se dobila pulpa.Pulpa se zatim rasipala u vodu i tako se
stvarala smesa od vlakana koja su slobodno plutala i vode.Na kraju su se istkana sita
pričvršćena na ramove potapala u smesu od vlakana i vode i vadila se dabi dobili sloj od
vlakana na povrsini sita.Papir koji se dobio se pritiskao i sušio na suncu.Osnovna ideja za
proizvodnju papira se nije puno promenila od vremena Kineza.Međutim danas se koriste
ogromne kompijuterizovane mašine da bi se proizvela neprekidna mreža papira koja može biti
široka od 3-6m (skica 11-3)
Skica 11-3 . Pravljenje papira na fourdriner mašini

Današnji proces pravljenja papira se deli na:pulpiranje,formiranje papira,sečenje i listanje.

Tokom faze pulpiranja,drvo ili drugi materijali se izdele na vlakna koja se mešaju sa
vodom.Ovo se može postići na vise načina,od kojih je svaki ukratko opisan dole.Tokom
formiranja papira smesa vlakna/vode se sipa na brzo pokretnu beskrajno dugačku žičanu
mrežu koja se naziva fourdrineržica.Voda se cedi kroz mrežu usled gravitacije i vakum
pritiska ,ostavljajući istkan sloj vlakana na površini sita.Nov papir se zatim pomera preko
valjka koji su ugrejani od pare,a to služi da se ukloni višak vlage iz papira.Nakon što se papir
formira i osuši može se premazati substancama kao što su tutkalo ili glina ili polimer,koje
daju papiru sjajnu površinu.Papirna mreža se takođe usmerava na niz teških ispoliranih
valjaka koji se nazivaju valjkasti plast.valjanje papira povećava glatkoću papira.U zavisnosti
od toga u kojoj se meri papir izvalja,javljaju se razne završne obrade počevši od
antičkog(najmanje gladak) preko ljuske jajeta,fini pergament i mašinska obrada(najjači i
najglađi papir bez premazivanja).Rolna od papira se iseče na manje mreže koje se koriste za
prese,ili mogu da se primene za posebna osmišljena sredstva za listanje koja seku i pakuju
listove papira.

PULPIRANJE
Postoji nekoliko uobičajenih vrsta pulpi koje se koriste za papir,uključujući hemijsku drvenu
pulpu,termomehaniču drvenu pulpu,mehaničku drvenu pulpu,obradivu papirnu pulpu i pulpu
od tkanine.Ovi različiti tipovi pulpe se koriste za široki spektar papira,od kojih svaki papir
postaje papir sa jedinstvenim kvalitetom,mogućnošću štampanja i cenom

HEMIJSKA PULPA
Hemijska pulpa se pravi kuvanjem drveta pod pritiskom u kiselini ili alkalnom rastvoru da bi
omekšalo ligin u drvetu.Lingin je materija poput lepka koja povezuje celulozna vlakna u
drvetu.Sav lingin se mora ukloniti iz celuloze ukoliko želimo da celuloza bude
svetao,beli,dugotrajni papir.Nakon što lingin omekša,delići drveta se projektuje velikom
brzinom na zid izduvnog tanka,što dovodi do raspadanja komadića drveta.Ova pulpa se meša i
čisti sa vodom i sipa se kroz fino sito da bi se uklonila kora i druge strane materije.Pulpa se
onda izbeljuje i pročišćava sa hlorid(belilo) rastvorima.Hemijska pulpa je najkvalitetnija
pulpa,od koje se pravi jak,beli,svetao papir koji se koristi za časopise,godišnje
izveštaje,postere,papir za knjigutvrdog poveza, i bilo koji broj drugih kvalitetnijih
objavljivanja
TERMOMEHANIČKA PULPA
Termomehanička pulpa se pravi zagrevanjem komadića drveta ili piljevine putem pare i
propuštanjem omekšanog drveta kroz disk za prečišćavanje(skica 11-4).Prečistač ima dva
diska koji se rotiraju u suprotnom smeru velikom brzinom,što doprinosi pretvaranju drveta u
vlakna.Ovo vlakno se čisti vodom i izbeljuje.Termomehanička pulpa se koristi za pravljenje
novina visokog kvaliteta,nisko'kvalitetnog papira za časopise,i za druge publikacije.

Skica 11-4 Disk prečistač koji se koristi u procesu termomehaničkog pulpiranja

MEHANIČKA PULPA
Mehanička pulpa se proizvodi stavljanjem debla na kamene diskove koji melju vlakna(skica
11-5).Ovo se radi uz dodavanje vode da bi se smanjila toplota prouzrokovana trenjem i da bi
se stvorila vlakno/voda smesa.Papir napravljen od mehaničke pulpe je jeftiniji od drugih ali
brže požuti.Međutim papir mehaničke pulpe je idealan za proizvode kao što su telefonski
imenici,knjige mekog poveza i papir za kućnu upotrebu.Papiri koji se prave od mehaničke
pulpe imaju visok stepen izdržljivosti,ali su jeftini i idealni za korisne papirne proizvode kao
što su kutije raznih oblika i plastičnih kesa

Skica 11-5 Prikaz mehaničkog procesa pulpiranja

OBRADIVA PAPIRNA PULPA
Postoje dve vrste papira za reciklažu od kojih se obradiva papirna pulpa pravi,papirni otpad
pre potrošača i papirni otpad posle potrošača.Papirni otpad pre potrošača potiče od ostataka
papirnih mreža u toku procesa proizvodnje papira,a takođe i od štamparskog otpada. Nasuprot
ovim papirima koji nikada nedođu do potrošača,papirni otpad posle potrošača potiče od starih
novina,časopisa,kancelariskog otpada i od iskorišćenih pakovanja.Obradiva papirna pulpa je
obično mešavina papirnog otpada pre potrošača i posle potrošača.Recikliran papir se pravi
mešanjem pre potrošača i/ili posle potrošača otpad sa neiskorišćenim vlaknom,koje
predstavlja celulozna vlakna koja potiču direktno iz drveta.Tipičan recikliran papir sadrži
10-100% obradive papirne pulpe,a preostala pulpa se sastoji od neprerađennoog
vlakna.Vlakna koja nastaju iz recikliranog papira su obično vrlo kratka pa je obično potrebno
nešto malo neprerađenog vlakna što daje papiru čvrstinu.

PULPA IZ TKANINE
Pulpa Tkanine se dobija od pamuka.Pamučna vlakna su izuzetno dugačka do 25mm,što čini
ovu vrstu papira izuzetno jakom.Ovaj papir je veoma dugotrajan pa se zbog toga koristi za
diplome,polise za osiguranje i druge poslovne aplikacije kojima je neophodna dugotrajnost.
Papiri od tkanine imaju dosta veliku prozirnost pa se zbog toga ne koriste često za štampanje
proizvoda sa obe strane.

VRSTE PAPIRA
Papir se može klasifikovati u nekoliko kategorija ,uključujući ofset papir/papir za knjige ,za
korice,poslovni papir,indeks/bristol i papiri za novine.Svaka od ove klasifikacije ima
određene karakteristike i svaka se proizvodi i koristi za posebne štampane proizvode

OFSET PAPIRI /PAPIRI ZA KNJIGU

Ofset papiri za knjigu se proizvode sa velikom količinom punjenja koji ih čine neprozirnim i
vrlo pogodnim za primenu kada se mastilo koristi za štampanje sa obe strane papira.Ovi papiri
imaju takođe dobru otpornost prema vlagi,što ih čini pogodnim za štampanje iz bliza i u boji.
Ofset/knjiga papiri se koriste za mnoge stvari kao što su časopisi,knjige,posteri i reklame.
Papiri za knjigu mogu biti premazani ili ne premazani.Premazani papir ima glinenu ili
polimernu površinu,koja dobro prihvata mastilo i obezbeđuje gustu sjajnu završnu obradu
odštampanih slika.Nepremazani papiri mogu imati različite obrade uključujući lanene i
čančica(vrsta školjke) uzorke.Oni se takođe proizvode u različitim glatkoćama.

PAPIRI ZA KORICE
Papiri za korice imaju slične karakteristike kao i papir za knjigu,osim što su oni deblji.Ovi
papiri se koriste za proizvode kao što su korice za knjigu ili časopis i mogu imati različite
obrade.I premazan i nepremazan papir za korice se proizvode i koriste se za razne vrste
publikacija.Kao i papir za knjigu tako i ovi papiri iamju odličnu površinsku glatkoću i vrlo su
pogodni za visoko kvalitetne litografske aplikacije

POSLOVNI PAPIR
Proizvodi kao što su kancelarijski materijal,papir za pisanje i poslovni obrasci su štampani na
poslovnom papiru.Papiri za pisanje imaju tvrdu valjkastu površinu koja je dobra za pisanje i
otporna na brisanje,npr. Površina papira za pisanje će zadržati oštre iscrtne linije od penkala
bez razlivanja mastila.Papir za fotokopiranje je vrsta poslovnog papira napravljenog posebno
za fotokopir mašine i za laserske štampače.Ovi papiri dobro podnose toplote i nasuprot drugih
papira,ne savija se dok se zagreva sa jedne strane.površina ovih papira dobro prihvata toner.
Papiri napravljeni od pulpe tkanina spadaju u poslovne papire i koriste se za zvanična
dokumenta kojima je neophodna dugotrajnost.

INDEKS / BRISTOL PAPIRI

Indeks ili bristol papiri se koriste za foldere,indeks kartice i razglednice.Ova vrsta papira je
čvrsta i kao poslovni papiri ima dobru površinu za pisanje i dobre kvalitete brisanja

NOVINSKI PAPIR
Novinski papir se koristi za štampanje novina i kućnih oglasa.Ovaj papir je obično napravljen
od termomehaničke pulpe i obnovljenog papira pulpe i skoro uvek se štampa na vebfed
presama

SVOJSTVA PAPIRA
Litografi moraju biti svesni o različitim važnim svojstvima papira.Ova svojstva mogu
pozitivno ili negativno da utiču na otisak i funkcionalnost krajnjeg proizvoda.Pažljivo
planiranje je potrebno da bi se izabrao najbolji papir za štampani proizvod,stvaranjem balansa
između procenjenih i željenih svojstava.

PRAVAC GRANULACIJE
Pravac granulacije papira se ustanovi tokom proizvodnje.Kada se voda/pulpa smesa sipa na
fourdriner žicu vlakna se nameste u pravcu kretanja žice,kao debla kada plutaju niz reku.S
obzirom da se vlakna svrstavaju u jednom pravcu na papiru,dešava se više stvari.Papir može
da se uvije kada se navlaži s jedne strane.Papir takođe može da se savije lakše sa
granulacijom papira.Stranice knjiga I časopisa naležu bolje I mnogo se prirodnije okreću ako
je raspored vlakana u pravcu ivice gde se određeno izdanje spaja.Zbog ovih stvari štampači
uzimaju u obzir pravac granulacije kada planiraju proizvodnju odštampanih proizvoda.

DIMENZIONALNA STABILNOST
Papir kao i ostali materijali je podlžan dimenzionalnim promenama kada se izlaže promenama
temperature i vlažnosti.Ovo svojstvo,nazvano dimenzionalnom stabilnošću ,postaje važno
kada se štampa u boji iz bliza pošto papir upija vlagu iz prese,papir se širi,najviše u pravcu
granulacije.Premazani papiri i drugi papiri sa visokom koncetracijom punjača menjaju
dimenzije manje od drugih papira.Ofset papiri se proizvode da bi smajnili promene u
dimenzijama ,i zbog toga su najbolji za štampanje radova u boji visokog kvaliteta

JAČINA
Postoje različiti načini na koji može da se izmeri jačina papira izdržljivost u savijanju odnosi
se na broj savijanja papira koji može da se ponovi pre nego što se papir pocepa.Ovo je važno
merenje za štampane proizvode koji će se presavijati i razmotavati više puta.Jačina površine
odnosi se na količinu vertikalne sile kojom se vuče i koju papir može da izdrži,sila koja je
vrlo značajna na litografskim presama zbog lepljivog mastila koje vuče površinu papira.Papir
sa slabom površinskom jačinom će ispustiti vlakna na poklopac u toku štampanja,situacija
koja se naziva skupljanje.Snaga pucanja odnosi se na količinu pritisaka koju papir može da
izdrži pre pucanja.Ovo merenje je važno zbog primene u pakovanju kada proizvod može da
probije papir.

SJAJ
Sjaj papira se definiše kao njegova mogućnost da reflektuje svetlost.Papir sa refleksijom od
85% će reflektovati 85%svetla koje je dospelo na površinu papira,dok se 15%apsorbuje ili
rasprši.Sjaj papira je važan za štampanje u boji jer papir obezbeđuje osnovu za čistoću slike.
Niska refleksija papira stvara nejasnu sliku na pšovršini.Glatkoća doprinosi sjaju papira
sprečavajući svetlost da se rasprši na površini papira.Punjači,poput titanijum dioksida,stvaraju
papir sa visokim sjajem.

NEPROZIRNOST
Neprozirnost papira se definiše kao sposobnost papira da spreči stvaranje crne slike na drugoj
strani.Papir sa visokim stepenom neprozirnosti će uspešno sakriti sliku odštampanu na
poleđini papira.Ovo je vrlo važno za štampanje proizvoda kada se štampaju obe strane papira
kao što je sčučaj sa knjigama i časopisima

GLATKOĆA
Glatkoća papira daje jedinstvo i gustinu mastila koje se koristi za štampanje u litografskom
procesu.S obzirom da litografski proces zahteva da papir dođe u dodir sa poklopcem od
mastila da bi preneo sliku,papir veće glatkoće obezbeđuje bolji izgled slike na površini papira.
Zbog ovoga vrlo kvalitetno kolor štampanje se često radi na valjkastom papiru i premazanom
papiru

TRAJNOST
Trajnost papira odnosi se na njegovu sposobnost da ne gubi boju i sjaj tokom vremena.Papiri
napravljeni od hemijske pulpe imaju najviši nivo trajnosti jer nemaju lignin,lepak koji
povezuje celulozna u drvetu.Ako se lignin ne ukoloni u toku procesa proizvodnje papira papir
će brzo požuteti i izbledeti.Ovo se može primetiti po novinama koje požute,a koje su
napravljene od termomehaničke pulpe i imaju vrlo nisku trajnost.