 Пропадали су градови и државе,а обичаји су се

сачували.свакодневни послови,празновање и
свечаности у сагласју са сунчевом годином били
су праћени разним обичајим у којима пема и игра
имају веома важну улогу.српски народни
обичакји преузети из прапостојбине били су
везани за стара предхришћанска,мноогобожаћка
веровања.
 Лазарице су у део наслеђа старих Словена, а
касније се тај обичај усталио на Лазареву суботу
када група девојака изводи обредну игру, певајући
песме за плодност, срећу и напредак, намењене
девојкама, момцима, удовицама, чобанима,
појединим животињама... Туристичка организација
Лознице ће овог лета, у другој половини јуна, у
Тршићу, родном месту великана наше културе Вука
Стефановића Караџића, приредити обред додола,
када учесници у том древном и својеврсном
ритуалу игром и песмом призивају кишу.
Намера је да се поједини народни
обичаји, који су део традиције у
Јадру, сачувају од заборава, али и
да се на тај особен начин
садржајно обогати туристичка
понуда Лознице, објаснила је
Конићева
 Запис има битну улогу у обредима везаним за крстоноше или
литије, сеоски празник који се одржава најчешће између Ускр
са и Петровских поклада (прва недеља по Духовима). У неким
селима је овај празник спојен са сеоском славом, те се његови
обреди изводе тог дана, док је у другима сасвим одбачен.
Крстоноше започињу окупљањем народа код цркве и формирањем
литије са крстом, иконом и црквеним барјацима на челу. Литија
обилази атар села, при чему се зауставља код записа и појединих
раскршћа где свештеник очита молитве, па иде даље у круг све
док се не врати до цркве. При томе се на сваком запису обнови
урезани крст, и дрво се окади.  У источној Србији се у дрвету
проврти рупа у коју се сипају уље и тамјан. Девојке и момци у
литији певају: „Од два класа шиник жита, од две гиџе чабар
вина.“
 1]
 Главно богослужење за овај празник одржава се
код главног записа, или у цркви након повратка
литије. Током богослужења, свештеник и лице
изабрано за домаћина литије изводе обред
ломљења колача (округле обредне погаче). Колач
се окрене три пута слева на десно, а затим се
преломи на две половине. Једна половина се
преда свештенику, а друга особи која ће бити
домаћин литије наредне године. Под главним
записом се често приреди гозба за учеснике у
литији, а може се и коло заиграти.] Некад се ту
клала овца тако да крв животиње шикне на
стабло и корење записа.[2]
 Нека села празнују дан сећања на претрпљену
несрећу, као што је поплава, пожар, или удар грома.
Богослужење за овај празник, познат под именом
заветина, може се такође одржати код записа. Сврха
заветине, као и крстоноша, је да се село и усеви
заштите од временских непогода и других несрећа,
да се Бог умоли за добру летину.  Поред обреда
везаних за ова два празника, некад су се под записом
у селима без цркве венчавали младенци, крштавала
деца, и обављали други црквени обреди. Људи са
здравственим тегобама су ноћу на запису остављали
одећу, верујући да ће им то донети излечење.
 У Пеку и Звижду су под записом палили ватру на
Проштене покладе, дан пред почетак ускршњег
поста. Под њим су у Гружи давали новац на зајам.
 У краљичкој обреднј групи учествовале су
искључиво девојке, које су 
спремне (дорасле) за удају, а њихов број варира у
различитим описима. 
Међутим, уочавају се одређене тенденције: у
већини записа помиње се паран број, који је
условљен начином кретања поворке по селу –
учеснице су обично ишле две по две, држећи се
при том за руке. 
Краљичка обредна поворка обилази село током
одређених пролећних 
празника. 
 Приликом извођења обредне игре, краљеви
ходају унакрст с ножевима, док краљице певају
укућанима. Милићевић уз овај опис записује и
песму која се изводи кад се краљице обуку и
крену у опход (Паун лети низа село), песму кад
уђу у авлију(Искочите, Латинке), песму
домаћину (Свети Петар вино пије) и један стих
који певају приликом опроштања од укућана.
 На подручју Лесковачког Поморавља
(југоисточна Србија) забележена су 
најбројнија сведочанства о постојању
краљичког обреда, који се у овој области
најдуже сачувао. Најстарији опис једног
локалног извођења забележен је 1901. године у
селу Пуковцу, које лежи на левој страни Јужне
Мораве
 Овде се обред изводио на Ђурђевдан, а занимљива
појединост је да не постоји улога краљице, док се
краљ назива вођа. Осим њега, у групи су још два
барјактара, један понуђач и још четири девојке
које певају, али њихове улоге немају посебан
назив. Уз опис су приложени и текстови једанаест
песама, које краљице изводе члановима
домаћинства, а записивач наглашава да за све и
свашта (дом, тор, њиву, ливаду, виноград) имају
прикладну песму, мада није забележио примере
ових песама. Приликом описа извођења краљичког
обреда.
 Александра  Сандра
Анђелковић Поповић