Professional Documents
Culture Documents
VLAOLjICA Lj.B.KICI MARIJA II - Doc
VLAOLjICA Lj.B.KICI MARIJA II - Doc
VLAOLjICA Lj.B.KICI MARIJA II - Doc
КИЋИ
ВЛАШКЕ ПЕСМЕ
КЙНЋИҸЕ КАРЈЕ ЉА СКРИС
ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ
ВЛАОЉИЦА
трєбє сй шћије – уому карје врја сй скрије.
аА єЄ бБ вВ гГ дД ʤDz (зЗ) ђЂ еЕ ѫѪ (џЏ) жЖ
зЗ йЙ иИ јЈ кК лЛ љЉ мМ нН њЊ оО
пП рР сС тТ ћЋ уУ фФ хХ цЦ шШ ҹ Ҹ (чЧ)
Неко је кроз шалу рекао: “За текст написан влахољицом Власима је потребно пет минута да
науче да га прочитају. Једна минута да погледају текст, још једна минута да га прочитају,
и додатних три минута да се чудом начуде како су брзо и успешно савладали читање на
влашком језику.”
__________________________________________________________________-
Кокоањиљи ку зорзоањиљи
Вор сй ље фије бурта микє
Шй ла бурик супцйрикє
Кум ар фи ђи ибомњикє
Ор мормйнту сй тамйје
Ај ђин касє ор фемељије
Сй пунє вро китє ђи флорј
Ђи ла фјеће шй фиҹорј
Мујерљи сє старпјеск
Шй ђи копиј ну марјеск
Думњиʤєу старпиту ну простєшће
Шй каса љи пустйјешће
Да је лумја бластаматє
Аша сторєње сйш факє
Сйш омоаре копиј ај ји
Да’н касє примјешће стрињи
Ла љи ноаштре зйдовињ
Јеј о сй рамйнє ђи стапйњ
Копији ноштри ај пуцйњ
О сй трајаскє парке йн стрињ
ДА МАРИЈА
Да Марија Маријоара
А фрумоасє домњишоара
Домњишоара ку уокји ротац
Ку јеј’ фаҹе наказ ла бајац
– ла бајац ш’ај йнсурац
Домњишоара а мароасє
ҹем адусє боала йн уоасє
Ђила боалє ну ма скоасє
Да’н ињимє дор’ рамасє
Кйнћику ла скрис
Љубиша лу Божа Кићи
пи ану 2005. луна 01. ʤєоа 05.
ФА МАРИКЄ
Фа Марикє Марињикє
Домњишоаро ћињерикє
Маријоаро ту а микє
Њишкйнд нујешћ сйнгурикє
Окољитє ђи данаҹ
Ђи ҹе ла наказ йм фаҹ
Кйтрє миње ту ну кац
Ма ће ујц ла бајац
Кйнћику ла скрис
Љубиша лу Божа Кићи
пи ану 2005. луна 02. ʤєоа 02.
&
ДАР МА УРСАТ
ФА МЙНДРУЦО
Фа мйндруцо ђи ҹе таҹ
Наказ марје ту йм фаҹ
Пујишор ал драгалаш
Ҹе ла ћиње ну ма лаш
Да јо ну кє н’ам шћиут
Кє је фрикос уокј ај ти ђи ваʤут
Ба фрумошаца ма момит
Шй ла уокј ај ти ам привит
НУМА ПИНТРУ
ДРАГОСТЄ
Ђе ам пућа йнцаљеѫa
Кйће уорј вијаца арата
Унђе драгоста марје ам афла
Аја ар фи парке пућем
Ла нумєр сй нумарєм
Тоаће стєљиљи пи ҹерј
Ор бобицє ђи насйп йн мєрј
ЕЈ МАРИЈЕ
Еј Марије Маријуцє
Рамашйтє ђи дајкуцє
Ми сє ласє а тја гурицє
Да ма ујт кйтрє цйцє
Ту ђи миње ну марјешћ
Ку уокји ма болнавјећ
Кйнд ма ујт ла уокји ај ти
Пи миње ма принд трймурљи
Ај мйндруцо шй ће ујтє
Кє вијаца мулт је скуртє
Дєм гурица уокји ај дој
Сй ње јубим амйндој
ЋИЊЕРИКЄ МИКЄ
Фа мйндруцо ћињерикє
Пујуље ђи рйндурикє
Фрумоасє јешћ супцйрикє
А кујешћ ту ибомњикє
Фа мйндруцо, мйндрє микє
Дупа ћиње ињима ‘м пикє
Факутє јешћ ђи мйндрије
Аша баш кум трєбуј мије
Ба јо најко врјеу
Сй фиу пују ал тјеу
Сй фиу а тја мйндруцє
Шй с’йц дау гурицє
Шй пи досурј шй пи фјацє
Да ми драг ку ћиње ‘н брацє
Ђи јубит сйнт мулт дорит
Ињима ми са болнавит
МЙНДРА ЂИН
ФОЛКЛОР
Да поаљиљи шћиркујиће
Аша мйндре нус прјамулће
Ку крјецан ал йнкрјецйт
Ђ’ал тјеу дор сйнт ћигорит
БЙЛҸУ ЊЕГОЋИНУЛУЈ
Ла Крајна ла Његоћин
Марје бйлҹ шй дулҹе вин
Унгурјењи љемн шй гринʤ винђа
Ђин Крајна бун вин кумпара
Ймпљињирја:Љубиша лу Б.Кићи
ПРИМОВАРА
Примовара ʤєоа сє марјешће
Соарљи биње йнкалʤєшће
Јут запада сє топјеше
Њиш пи мунц ну уђешће
Шй пи кймп шй пи дос
Кйнтє пєсйрљи фрумос
Дар је марје ор је микє
Тоатє пасєрја ћирикєје
Сє пуње пи шујерат
Ҹе је мйндру ђи аскултат
Ла уокј йј сє налуҹешће
Да ињима ракорјешће
Шујерату ал ђи дор
Ну сє шујрє кє је ушор
Нује љесњик дор ђи дорит
Њиш ла припор ђи јешйт
Ла љивјеʤйљи ку флорј
Пйнєн зорј мјерг косйторј
Пйнє соарљи н’а расарит
Пи ђиљеће најка са спримит
Да грабјешће сй ажунгє
Лађал ла пађина лунгє
Унђе косйтори с’адунє
Пи косйт сй сє пунє
Пйнє сє ођињешће
Коаса сє огођешће
Пи буркє ла умбра гроасє
Сє ҹокањешће ла коасє
Йнђисарє ла кинђије
Сє мйј бја кйта ракије
Пи ракоарје јарба ‘нравењешће
Шй мйјбиње сє косєшће
Ла урјеʤат ђи пи љивађе
Сє распунд ђин алтє парће
Шй ђи пи ҹоҹ шй пи фјацє
Косйтори сара урјаʤє.
Љубиша лу Божа Кићи
ану 2005. луна 03. ʤєоа 10/12/13.
СЄҸЕРАТУ ГРЙУЛУЈ
Примовара грйу вјерђе
Врјемја трјеҹе да јел крјешће
Вйнту баће пистє ҹоакє
Ла помйнт грйу сє апљакє
Ку трајста йнкрошйнатє
Ла пјепт ку обрєњ лац љегатє
Уоаљиљи ймбајераће
Пи кобилкє атйрнаће
Ку фурҹиљи шй фуркоање
Пйн ашћаптє манйнкє поамје
Да машйна кйнд о кићеск
Йј дау друму шй о порњеск
Ал ҹе багє йн машйнє
Јел цапйнє сй ајбе мйнє
Кє тоба машйњи је алоасє
Ђин њепазє фрйнѫе уоасє
Вићиљи сє припоњеск
Ор слобође пи дос пазєск
Вруњи шєд шй повестєск
Алцй ла умбрє ођињеск
Ђи морарицє сє раʤймє
Пйн ‘јо пуње ла цйцйнє
Пйн сє таваљеск пи жос
Ну вєд к’а пикат ђин кош
ʣєоа-ноапћа маҹинйнд
Шй ла моарє јастє врун рйнд
Ну рамйн боабје ње маҹинаће
Њиш дајкуцє њеапукаће
Дупа ҹе сє ҹокањешће
Йндарєт тот сє огођешће
Моара јар сє порњешће
Фаијна кум сй фије тамањешће
КЙНД АР ФИ ВИЈАЦА
ЛА ФРУНDzЄ
Тоамна пила Сйнтємарије
Ђи факут ла фрунʤє о сй фије
Фрунʤє йн фрунʤарј сй факє
Ла уој јарна сй љи плакє
Ђе дйрмат сє спримјешће
Топору сє тоҹешће
Скара кйнд сє гасєшће
Ла кује йнцапењешће
Да кйнд сє остањешће
Сє шєђе шй ођињешће
Суфљету ођинє катє
Сй бја бар апє вродатє
ЛУМЈА ЂАКУМА
Йн стринатаће са дус
Локурљи шй’н кймп на пус
Башћељиљи на сапат
Вија на тајат оре љегат
Сє маритє шй сє йнсоарє
Сй капиће пја ђинтрєпиҹоарје
Да кйнд воја о кјефељеск
Копиј ла паринц ђиспарцйц уђеск
ИСТЙНА ЈЕ УНА
ВИЛАЈТУ РУМЙЊЕСК
Йн лумје јастє вилајт румйњеск
Карје ђе ној бун гйнд ну гинђеск
Ји трају ностру ну војеск
Шй ђарйнду йл рйзйљеск
Ма стрињи ђи ји ну грижєск
Шй ђарйнду йј бажокурјеск
Да сє йндурє шй сє труђеск
Сй стопјаскє тот ал румйњеск
Ђи ҹе во фи лумја проастє
Шй сє ласє ђи ворба ноастрє
Јеј ђи ворба ноастрє са ласат
Да ђи скрис њиш н’а йнвацат
ВРОДАТЄ
Вродатє Драгица фјећица
Мјерѫја ку Саука мујкица
Пи ла Киркоњи кйнд јерја
Ђила Црнајка сє йнторҹја
Ку йнҹелујала шй фурарије
Адунє шй фак а лор газдарије
Вор ла ји сй ђа ћинєрє њиваста
Пофће сй љи сє дукє ку трајста
Ји ђеистйна њи ворбјеск
Ла аја ҹе вор –ну сє опрјеск
Пйн ној ну багєм ђи сама
Адунє берекет, љемње шй арама
Ла Дунєрје ла Ђердап
Унђе рйу стрймт да нује лат
Јерја йн пјатрє друм тајат
Ђевродатє роби ҹ’а лукрат
Ла Дунєрје ла Казан
Јерја под шй друму лу Трајан
Трајан цару Ромајан
Вродатє марје гогоман
Мулће-тоаће ја ймбунат
Пйн ку ја ну са йнсурат
Стојкан ђи курвије ну са ласат
Пи Миљена а тримјесо йн сат
Да шй ја йј са ђиздаторат
Ку бекјерј рйнд са кулкат йн пат
Стојкан ку боата пи шєље ја дат
Миљена йн лумја албє а пљекат
– Ла вєдува карје наре йн кап
Газдарија аша са мйнкат
БОРУ
Унђе а фост ал рошу стобору
Јерја сат пи нумје Бору
Јел а фост сат а лу Румйњ
Акума йн Бор ји’с мйјпуцйњ
Ла празњик с’ампрумутат
Бајец, фјеће а’нсурат ша маритат
Ђалдатє бајату фата а фурато
Кйнд паринцй ђи воје н’а дато
Йн ноапћа а ђи сйнѫорʤ
Кйнд жоакє ку фок бањи тоц
Ал питулат аур ку фок сє аратє
Йн балабатаја фокулуј лумја йл катє
– Вистєрија йн ҹоакє са ђишкис
Уоамињи ла аур ш'арѫинт са'пинс
АРИҸУ
__________________________________________________________-
ВЛАСИ НЕМАЈУ ИМЕ
Многи људи тврде да Власи немају ништа а да се при томе већина од њих граби да им
одузму или преиначе оно што имају. Задњи хит у албуму:“Да се Власи не досете“ јесте
тврдња да Власи немају име за себе на свом језику. Јер ако кажу: „Јеу сйнт Румйн“ то
тумаче као да је Румун, што неки пропагирају да је то припадник румунске нације; а да
кажу да је Влах, не могу јер у влашком језику не постоји такав израз. Чудна појава која
наводи на размишљање о намерама њених актера.
У вишегодишњем периоду, зависно од потреба манипулатора, јављају се расправе у
којима се Власиима негирају поједине осебености. У времену Резолуције информбироа
негирало им се је да имају речи за свој језик. У неким публикацијама тврдило се да за
њихов језик има око тристотине речи или шестотине, па су тиме правдали што се Власима
не омогућава употреба матерњег језика у соцјалистичкој Југославији, у којој се посебно
истицала национална равноправност. Крајем XX века када је развојем медија
комуницирања омогућена расправа о великом броју тема, лансирана је тврдња да Власи
треба искључиво да пишу латиницом и то ромâнском, или пак латиницом утврђеном
APHI договором. Конвенцијом коју Власи нису ни потписали нити су њихови овлашћени
представници учествовали у њеном доношењу, а зна се да конвенције обавезују само оне
који су их потписали. Такође у свим временским периодима без обзира да ли су на власти
били комунисти или капиталисти, краљ, кнез или књаз, Власима је негирана или
преиначена национална припадност тако да се при пописима појављују свакојаке бројке
које су имале за циљ да негирају постојање Влаха. Али супротно од тога, те бројке показују
манипулацију и злу мисао починитеља. Почетком XXI века када се настоји афирмисати
влашки језик, вешти интриганти су у јавност убацили нову дилему: Које име употребити
за Влахе? Влах, Румун, Влахо-румун, Србо-влах итд. У наводном циљу да се јасно
дефинише њихова етничка припадност како би се избегло погрешно тумачење тог појама
и евентуално манипулисање у пропагандне сврхе. У први мах изгледа да је то оправдано и
да вреди томе посветити пажњу и труд. Међутим, треба застати и уочити да је то велика
превара. То је вешто пласирана расправа о непостојећем проблему. Проблему кога зато
што га нема требало га је измислити, и измишљен је. А ствари су јасне али их треба редом
размотрити а не према потреби извлачити поједине аргументе.
На влашком језику не постоји израз за реч Влах, па га зато и не треба измислити да
постоји у влашком говору. Влах на свом матерњм језику за себе ће увек рећи да је Румйн,
и он то јесте. Наводни душебрижници ће одмах загаламити да је то име за националност
становника Румуније. Али то је највећа заблуда коју они пласирају зато што не увиђају да
на тај начин обмањују сами себе и цео свет, јер заправо такав термин о нестварном називу
постоји само у српском језику а у реалности Румунија званично се назива România а њени
житељи су Români. To je њихов избор и у свету се као такви представљају. Зашто их ми
тако не називамо то је друго питање. Они у XIX веку уједињењем својих кнежевина у
јединствену државу România одрекли су се имена Румйн, наводно због тога што је румйн
име за прост свет односно кметове и усвојили су име Român. Није наше да судимо о томе
већ да то прихватимо као чињеницу.
Зар се Американци правдају некоме да нису Енлази јер говоре енглеским језиком? Да ли
неко тврди да су Канађани Енглези јер говоре енглески? Или Новозеланђани? Да ли
Аустријанци не треба да исписују име своје престонице Wien jeр ми говоримо да је то Беч?
Оно што је у цивилизованом свету нормално –да се чињенице не доказују, Власима се то
оспорава. Зато што на свом језику кажу:“ Јеу ворбјеск румйњешће“, они морају да докажу
да нису Румуни тј. Români (грађани државе Româniе).
Многима у свету па чак и у Европи стварају забуну називи: Словен, Словенац, Словак,
Славонац; па ипак нико не захтева нити му пада на памет да тражи од тих националних
етнитета да промене име како не би неупућени свет сам себе доводио у забуну. Зашто онда
то чине Власима? Зар зато што Власи не могу да се досете па се са њима може лако и често
манипулисати, односно да се наведу и ангажују сами Власи да учествују у намицању омче
око свог врата. Да се позабве и поделе око расправе о називу свог имена а да сву осталу
прблематику која их тишти занемаре и баце у запећак.
Власима се оспоравало, односно тврдило да немају речи за свој језик, затим да не треба
да пишу ћирилицом већ латиницом; и на крају задаје им се задатак да се сами одрекну
свог имена. А све то правдају наводном бригом за добробит Влаха. Има ли краја таквом
лицемерству? Смишљеној подвали која би имала за резултат декларисање Влаха у већи
број етничких група и на тај начин убрзало њихову асимилацију и нестајање.
Зато Власи немају потребе ни да размишљају а камоли да промене своје име, јер нигде
на Балкану а и на целој земаљској кугли не постоји земља са званичним именом
Румунија, већ постоји România чији се држављани зову Români. Сви они који говоре
супротно, или су у заблуди или нису добронамерни према Власима. На свом језику Власи
имају своје оргинално име: Румйн, Румйњи.