1.

Analiza unutrašnje strukture poslovno-proizvodnog sistema

1.Definicija sistema i okoline
Na sl. 1 je dat prikaz modela poslovno-proizvodnog sistema

Definisan jezikom teorije skupova, kao najzgodnijim prokazom, svaki realan poslovno-
proizvodni sistem ima sledeću definiciju:
To je skup objekata (podsistema, delova) međusobno povezanih sa relacijama i
karakteristikama u opsegu definisanih granica sa okolinom i u prisustvu: "ulaza",
"izlaza","poremecaja","ograničenja","stanja", čije su glavne karakteristike:
višedimenzionalnost, dinamika, nelinearnost, nestabilnost i stohastičnost.
Bliža značenja navedenih izraza:

 "ulaz" X (1,n).To su sva delovanja na sistem koja utiču da se procesi u sistemu
odvijaju na željeni način. To je dakle, skup upravljačkih akcija kontrolisanog karaktera

unapred poznatih. Generišu se vektorom X (1,n) pri čemu svaka od koordinata (
x1 , x 2 , x 3 ,.....x n ), u opštem slučaju, ima različitu jačinu na proces, pa je glavni zadatak
istu numerički odrediti.

 "poremećaj" Z (1, k ) . To su sva destruktivna delovanja na sistem koja utiču da se

procesi u sistemu odvijaju na neželjeni način.Generišu se vektorom Z (1, k ) , a njegove
koordinate su ( z1 , z 2 , z 3 .....z n ) potiču iz okoline sistema i/ili iz unutrašnjosti sistema kao
posledica varijacije svojstva u procesu. Glavna karakteristika poremećaja jeste stohastično
dejstvo na process, pa je glavni zadatak da se neutrališe ili amortizuje njihovo destruktivno
dejstvo.

 "ograničenje" G (1,  ) . To su sve vrstre restikcije u sistemu, kao posledica
raspoloženih resursa i/ili narušavanje režima rada sistema. Njihovo prisustvo smanjuje
raspoloživi opseg rada sistema, pa je glavni zadatak da se uvaže kao realnost, ukoliko nije
moguća eliminacija.

 "stanje" S (1, l ) . To je dinamika promena unutrašnjih transformacija u sistemu koja
se opisuje odgovarajucim funkcijama "preslikavanjem" "ulaza","poremećaja" i

"ograničenja", a generiše se vektorom S (1, l ) .
 Glavni zadatak je da se sve koordinate stanja  s1 , s 2 , s 3 ....s l  definišu tako da
obezbeđuju najbolje efekte na "izlazu".

 "izlaz" Y (1, m) . To su veličine koje pokazuju krajnji efekat rada sistema odnosno cilj

sistema. Zavisne su od instaliranog "stanja" sistema, a generišu se vektorom Y (1, m) ,gde
svaka od koordinata ( y1 , y 2 , y 3 ....... y m ) treba da ima optimalan-najbolji efekat.
 Višedimenzionalnost je karakteristika sistema koja pokazuje realno prisustvo velikog broja
koordinata: "ulaza","poremećaja","ograničenja","stanja"i"izlaza", i neophodnost
njihovog uvažavanja. Svako odstupanje od ovakvog stava znači aproksimaciju koja za
posledicu ima netačnost opisa sistema i greške u rezultatima. Dakle, svaki realan sistem se
mora tretirati kao višedimenzionalan.
 Dinamika je karakteristika sistema koja pokazuje da je svaki realan sistem dinamički sistem,
čije se "stanje"menja tokom vremena.
 Nelinearnost je karakteristika sistema koja pokazuje da je svaki realan sistem nelinearan jer
je veza "izlaza "i"ulaza" nelinearna vremenska funkcija (nema linearnosti).
 Stohastičnost je karakteristika sistema koja pokazuje da je svaki realan sistem stohastičan,
zbog stohastičnog dejstva "poremećaja"
 Nestabilnost je karakteristika sistema koja pokazuje da je svaki realan sistem podložan
nestabilnostima (nema konstantne stabilnosti).

2.Unutrašnja struktura sistema

Na sl.2 je data ilustracija unutrašnje strukture realnog poslovno-proizvodnog sistema

koja se opisuje odgovarajućim funkcijama "stanja"predstavljena troslojnom matricom i/ili
organizovana (hijerarhiskim linijama upravljanja) i dvokordinatnog (funkcionalnih linija
osnovnih funkcija i ograničenja). Broj elemenata matrice odnosno međusobno povezanih
elemenata sistema je:  iju  6 * 4 * 3  72
Unutrašnja struktura svakog realnog sistema se, dakle, sastoji iz ogromnog broja
elemenata (podsistema), jer se svaki od pokazanih osnovnih elemenata troslojne matrice
može dalje dekomponovati na manje elemente-podsistema.
Ovakve okolnosti i konstatacije ukazuju na izuzetno veliku složenost radnih procesa u
svakom realnom sistemu, gde unutrašnje interakcije generišu dinamičku sliku "stanja" sa
ogromnim brojem koordinata. Ove interakcij su posledica i pojedinačkih i združenih
dejstava svih realno prisutnih koordinata-parametara "ulaza","poremećaja" i
"ograničenja",što potvrđuje nužnost da se sistem posmatra kao jedinstvena celina u
traganju za identifikacijom najboljeg kvaliteta rada.
 Analize i projektovanje procesa u ovakvim okolnostima je složeno, posebno kada se želi
najbolji kvalitet rada. Jedan od najefikasnijih metoda, i jedino moguc za rešenje ovako
složenog zadatka je sadržan u primeni analitičko-eksperimentalnog višedimenzionalnog
TRS-SCAN metoda, razvijenog na VTMS,Trstenik a verifikovanog na većem broju
projekata izvedenih u praksi.

2. Izbor funkcija ,,stanja” procesa

Ovaj izbor je vezan za ciljeve projektanta procesa, a dopusta paralelan izbor većeg
broja funkcija ,,stanja”.
Funkcije ,,stanja” pokazuju unutrašnje transformacije u procesu i za slučaj proizvodnje
hidraulickih zupčastih pumpi mogu biti:
* V  % stepen iskorišćenja
*Bu  db buka,potresi
*Qs  J  termičko stanje
*p O  bar  osilacija pritiska
*Qo  l  osilacija protoka
U ovom slučaju odabrane su dve najvažnije funkcije ,,stanja”
F 1   V , F2  Bu

3. Izbor koordinata-parametara ,,ulaza” procesa

Ovu izuzetno vaznu fazu karakterise potreba za visokom opreznoscu koja je sadrzana u
neophodnosti izbora sto veceg broja realno prisutnih koordinata (parametara), jer samo
takav prilaz moze obezbediti realnu ,,sliku stanja” procesa u sistemu i sigurnost da se
izbegnu moguce greske u identifikaciji realnog ,,stanja”.Naravno ovde treba naci pravu
meru, jer izbor preteranog broja koordinata vodi u domen visoke slozenosti procedure u
analizi procesa, sto je neracionalno.

Stoga,ovaj izbor treba obaviti kroz maksimalno koriscenje aprialnih informacija o

procesu. U slucaju ovog projekta odabrane su, kao najvažnije sledeće koordinate: (dato na
sl.3)
-Radni parametri procesa (režimi)
-Parametri radnog fluida (ulja)
-Projektno-konstrukciski parametri
Izabrane su sledeće koordinate:
-p  bar  radni pritisak pumpe
-n  min 1  radna brzina pumpe
-Tt  o k  radna temperatura fluida
 
-Vt mm 2 / s viskozitet radnog fluida
-du  mm prečnik usisnog voda pumpe
-Auf  m finoća usisnog fluida
-   o  geometrija usisne komore pumpe
-Pz  mm prednapon zaptivke na kliznoj ploči pumpe
-Zr  m radijalni zazor kućišta i zupčanika
-Tz  sh  tvrdoća zaptivke
-Nkp  m  hrapavost klizne ploče
-Nbz  m hrapavost boka zuba
-Nčz  m  hrapavost čela zuba

4. "Poremecaji" i "ograničenja" procesa

Najčešći poremećaji u slučaju zupčastih pumpi su:

 So-spoljašnja udarna opterećenja
 nu- hidraulički udari
 Kv- kavitacija
 Kf- fluida

Najčešća ograničenja su:

 grp-ograničenja radnog pritiska
 gup-ograničenje pritiska na usisu
 grb-ograničenje radne brzine
 grt-ograničenje radne temperature

U konkretnom slučaju projekta nisu identifikovani kao značajni "poremećaji " niti
"ograničenja".
 sl.3 Zupčasta pumpa visokog pritiska "Prva petoletka"

 tip pumpe:visokog pritiska (samousisna), smer: levi/desni

 radna zapremina:q=26.66cm 2
 pritisak:(pn=200bara, pmax=250bara)
 brzina: (n n =1500min 1 ,nmax=3000min 1 )
 radna temperatura:-20  Tr  80 o C 
 5. Kodiranje funkcija "stanja" i koordinata "ulaza"
Istraživanja obradnih procesa u prirodnim koordinatama je po pravilu jako teško,često
puta nemoguće, naročito za slučaj visedimenzionalnih procesa kakav je slučaj u ovom
projektu.Stoga se sprovodi faza kodiranja ,,ulaza” i funkcija ,,stanja”:
Funkcionalne zavisnosti F1   u , F2  Bu , u prirodnim koordinatama glase:
V  V ( p, n, Tf ,Vt , du , Auf ,  , Pz , Zr , Tz , Nup, Nbz , Nčč)
(1)
Bu  Bu ( p, n, Tf , yf , du, Auf ,  , Pz, Zr , Tz , Nup, Nbz , Nčč)

Funkcionalne zavisnosti F1   u , F2  Bu ,u kodiranim koordinatama glase:

Y v  Y v ( X 1 , X 2 , X 3 , X 4 , X 5 , X 6 , X 7 , X 8 , X 9 , X 10 , X 11 , X 12 , X 13 )
(2)
YBu  YBu ( X 1 , X 2 , X 3 , X 4 , X 5 , X 6 , X 7 , X 8 , X 9 , X 10 , X 11 , X 12 , X 13 )

Dakle svaka prirodna koordinata u funkcionalnoj zavisnosti (1) kodira se sa (

X i , i  1  n),
A svaka funkcija ,,stanja” sa (Y), pri čemu koordinate ( X i ) sadrže tri nivoa: +1,0,-1
(gornja, osnovna, donja).
Za svaku odabranu kordinatu dati su u tabeli (T).
Osnovni nivo (0) se bira prema iskustvenim podacima a gornji i donji varijacijom osnovnog
za veličinu  20%

6. Formiranje matrice ,,stanja” procesa

Matrični postupak je najefikasniji za pretraživanje unutrašnje strukture

procesa, a kod složenih višedimenzionalnih procesa i jedino moguc.
Stoga se formira visedimenzionalna matrica u obliku:  NxK 
Bermanova matrica.
K=13 - broj koordinata ,,ulaza”procesa, a
N=K+1+n O =13+1+2=16 –broj eksperimenata (n O  2  4 )
Dakle matrica  NxK   16x13 sadrzi 16 vrsta i 13 kolona, a data je u tablici.
Ovako formirana matrica procesa obezbedjuje:
 Optimalan raspored mernih tacaka u procesu
 Minimalan broj eksponenata
 Maksimum informacija o procesu
 Minimalnu disperziju rezultata merenja
 Efikasnost pretrazivanja procesa
 7. Izvođenje eksperimenata

Obavlja se na probnom (ispitnom) stolu sl.4 prema matrici radnog procesa za svaki od
N=16 eksperimenata merenja funkcija procesa stanja (  u , Bu ) upisuju u odgovarajuću
kolonu (tabela T).

sl.4 Funkcionalna šema ispitnog stola

 8. Ocena disperzije rezultata merenja

Ova ocena se vrsi primenom disperzione analize, a procedura se sprovodi preko

medijane (ME) merne velicine, kao parametra koji kako praksa pokazuje, najbolje
reprezentuje rasturanje merne velicine do srednje vrednosti za svaku koordinatu ,,ulaza” (
X i ), na poznat način odredjuje se veličina (ME) za oba nivoa (-1) i (+1) a, zatim razlika
 ME=ME(+1)-ME(-1).
Izračunavanje se vrši na način dat u odeljku 5.2 prema podacima iz (tabela T), Rezultati
se dobijaju programski na računaru (tabla T-1) ,a procedura se pokazuje na primeru
jedne koordinate (X 3 ) i funkcije (  v )
Pr:
Me(+X 3 ):  V  92.90, 94.10, 95.00, 88.90, 90.50, 91.00, 90.60, 89.90
rang velicine  6, 7, 8, 1, 3, 5, 4, 2
91.00  90.60
za paran broj mernih rezultata (8) sledi: Me(+X 3 )=  90.80
2

Me(-X 3 ):  V  94.30, 96.80, 93.10, 94.00, 94.20, 96.30

rang velicine  4, 6, 1, 2, 3, 5
94.30  94.20
za paran broj mernih veličina (6) sledi: Me(-X 3 )=  94.25
2
Pa sledi:  Me=Me(+X 3 )-Me(-X 3 )=90.8-94.25=-3.45

9. Odredjivanje jacine dejstva koordinata ,,ulaza” na proces

Ova faza se sprovodi, takodje, primenom disperzione primene rezultata

merenja. Kompletna procedura se sprovodi tabelarno, u jedan ili vise koraka sa po
nekoliko koordinata. U ovom slučaju procedura se sprovodi u jednom koraku za sve
koordinate.Jačina dejstva svake koordinate na proces se izračunava prema:
Ji 
 Yi (1)   Yi () , (i  1  13,   1  168)
nj nj
Značenje simbola u obrascu je dato u tabeli (T-2)
Y  ( ), Y ( ) -srednje vrednosti funkcija ,,stanja” u poljima tablice (T-2).
nj -broj polja u tablici (T-2) za svaki par koordinata (  Xi).
Rezultati su dobijeni programski na računaru, a procedura se pokazuje na primeru
jačine dejstva jedne koordinate (odabrana X3). Pokazano je popunjavanje polja (nj) u
tabeli (T-2) (odnosno polje 8). Primeri su pokazani za funkciju ,,stanja” F 1  V
Redosled koordinata (  Xi ) u zaglavljima tabele (T-2), racunar automacki definiše
naizmenično po horizontali i vertikali tabele, saglasno opadajućim vrednostima razlike
medijana ( Me ) za svaku koordinatu.
Primer popunjavanja polja 8 (prosek koordinata  X 3  X 1 )
Uzimaju se u vrednosti (  V ) iz tabele (T) za eksperimente sa istovremenim znakom (
 X 3 , X 1 ):
 94.10  91.00
Y1   92.55
2
Primer odredjivanja jacine dejstva koordinate (X3):
93.25  89.97  92.65  ......  91.67 94.47  95.40  95.05  .....  93.77
J3    3.08
14 14
Kompletni rezultati za sve koordinate dati u tabelama (T-2) i na (sl.5,sl.6).

10. Mogucnost modeliranja procesa

Ova faza se sprovodi modeliranjem funkcija ,,stanja” F1  V , F2  Bu

YV  K O   KiXi , (i  1  13) Ko-koeficijent regresije
YBu  K O   KiXi, (i  1  13) Xi-koordinate ,,ulaza”
Koeficijenti regresije (Ko,Ki) se dobijaju iz matricne jednacine:
 K    X * X '  1 *  X '  *  Y 
Rezultati su dobijeni programski na računaru i dati u tabeli (T-3)
 K  -matrica kolona koeficijenata regresije
 X  -matrica procesa
 X  -transportovana matrica
'

 X * X  -inverzna matrica
' 1

Y  -matrica kolona funkcija ,,stanja”

 11. Mogućnost optimizacije kvaliteta

Ova faza se sprovodi primenom Box-ovog gradijentnog metoda u tabelarnoj formi, po

specifičnom algoritmu kroz dve etape:
U prvoj etapi se identifikuju pravci gradijentnih trasa na složenoj površini funkcije
″stanja″, a to su upravo izračunati koeficijenti regresije (Ki) iz tabele (T-3).
Zatim se vrši kretanje duž ovih trasa, kroz određeni broj koraka prema optimumu
procesa što je ilustrativno pokazano na s.7, ali samo kao realna mogućnost, bez numeričke
što mi je bio cilj u ovom projektu, jer sasvim zadovoljavajuću tačnost optimuma kvaliteta
definišu dobijeni rezultati u tabeli ( T ), za funkciju  V u eksperimentu (E6), a za funkciju
BU u eksperimentu (E4):
 p  162, n  1950, T f  322, V f  20, d UV  30, Auf  120,   10, Pz  0.06, 
V  V max  96.80%  za 
 Zr  0.03, Tz  80, N


 KP  N 4, N bz  N 6, N CZ  N 6 
 p  162, n  1050, Tf  322, f  40, duv  30, Auf  120,   10, Pz  0.02, 
BU  BU min  75dB  za
 Zr  0.03, Tz  60, N


 KP  N 6, N bz  N 6, N CZ  N 4 

12. Analiza dobijenih rezultata

Dobijeni rezultati, pokazani u tabeli (T-2/1,T-2/2) i dijagramima (sl.5,sl.6)

 su posledica brojnih interakcija i zakonitosti ponašanja unutar strukture proizvodnog
procesa, i njihovog ,,preslikavanja” u promene ,,stanja”, odnosno u funkciji ,,stanja” (  V ,
BU ) koje numerički definišu nivo kvaliteta proizvoda (zupčastih pumpi).
Koordinate ,,ulaza” –uticajni faktori na proces, kod obe funkcije kvaliteta

( V , BU ) se izrađuju u tri grupe:
 Jednu grupu koju ima dominantan (jak) uticaj na kvalitet proizvoda.Kod funkcije ( V )
to su koordinate: X 3 , X 10 , X 4 , kod funkcije ( BU ) to su koordinate: X 1 , X 5 , X 7
 Drugu grupu koja ima umereni uticaj na kvalitet proizvoda.Kod funkcije ( V ) to su
koordinate: X 5 , X 11 , X 9 , X 1 , X 12 kod funkcije ( BU ): X 2 , X 8 , X 10 , X 13 .
 Trecu grupu koja ima slab (zanemarljiv) uticaj na kvalitet proizvoda.Kod funkcije
(  V ) to su koordinate: X 6 , X 13 , X 8 , X 7 a kod funkcije ( BU ): X 6 , X 3 , X 4 , X 11 , X 12 , X 9 .

Ovakvo saznanje o raspodeli uticaja koordinata ,,ulaza” na proces, odnosno kvalitet

proizvoda, ima izuzetno važan značaj, jer dopušta mogucnost brojnih zaključaka o procesu,
medju kojima su najvažniji:
 Usmeriti visoku pažnju na jako uticajne koordinate prve grupe
 Uvažiti neophodnost prisustva i koordinata umerenog uticaja iz druge grupe
 Zanemariti prisustvo koordinata sa slabim uticajem iz trece grupe, čime se
tačnost i pouzdanost istraživanja bitno ne remeti.

13. Upravljanje kvalitetom

Predhodno dobijeni rezultati i date analize omogućavaju da se ostvari optimalno

upravljanje kvalitetom proizvoda, na sledeći način:
 Za upravljačke koordinate (parametre) obaviti sve koordinate ″ulaza″ koja pripadaju
prvoj I drugoj selektiranoj grupi.
 Iz upravljanja izbaciti koordinate ″ulaza″ treće selektivne grupe
 Za oblast optimalnog upravljanja odabrati oblast koju definišu upravljačke koordinate iz
eksperimenta sa ostvarenim  V max  i  BU min  (eksperimenti E6 i E4).
 Brojnim varijacijama upravljačkih koordinata u ovako definisanoj oblasti identifikovati
njihove numeričke vrednosti koje obezbeđuju optimalni-najbolji kvalitet procesa, odnosno
proizvoda.
 Proces upravljati prema tako definisanim vrednostima, sa stalnim istraživanjem uslova za
viši nivo kvaliteta.

14. Zaključak
 Ostvarivanje visokog kvaliteta proizvoda-usluga je moguće isključivo primenom
savremenog QMS koncepta, zasnovanog po novoj filozofiji integralnog pristupa
istraživanju poslovno-proizvodnog sistema, uz prisustvo maksimalno mogućeg broja
koordinata (parametara) ″ulaza″ procesa.

Svaki drugi pristup je nedozvoljiva aproksimacija koja, za posledicu ima siguran

poslovni neuspeh sistema, u opštoj tržišnoj konkurenciji.

Primeni ovog modela posebno doprinosi mogićnosti paket ″DELPHY″ koji doskoro
nepremostivi problem obrade rezultata istraživanja, razvijena na VTMŠ u Trsteniku, čini
prostim i jednostavnim svim korisnicima.