Predmet: Komunikacije

Zadatak: PRIPREMA POSLOVNOG DIJALOGA: Intervju za prijem na posao

Intervju

Intervju se obično definiše kao razgovor sa svrhom, u kojem jedna osoba postavlja
pitanja, a druga daje odgovore.
Svrha intervjua za prijem na posao je da se upozna kandidat, procene njegove
sposobnosti, ponašanje i motivacija da bi se utvrdilo u kojoj meri odgovaraju zahtevima
posla za koji su se prijavili. To je interaktivni proces procenjivanja i evaluacije u kojem
intervjuista ima sledeće zadatke:
• Da pruži ključne informacije o poslu i organizaciji
• Da prikupi što više relevantnih informacija o kandidatu, poveže ih s prethodno dobijenim
informacijama i vrednuje s aspekta zahteva posla
• Da utvrdi predispozicije kandidata za posao koje se ne mogu utvrditi na drugi način
• Da podstakne motivaciju za posao i interes za organizaciju.
Intervju je proces socijalne interakcije, u kojem je veoma važan odnos intervjuiste i
intervjuisane osobe. To je često uzrok različite procene kandidata od strane raznih
intervjuista. Pošto se radi o složenom međuljudskom odnosu, koji je podložan različitim
uticajima, prognostička vrednost ovog selekcijskog instrumenta zavisi prvenstveno od dobre
pripreme i obučenosti intervjuera, ali i od situacionih faktora.

Pitanja za intervju

 Recite mi nešto o sebi. Kako biste sebe opisali?

 Imate li radno iskustvo na ovoj vrsti posla?
 Koliko dugo već tražite odgovarajuće zaposlenje?
 Koje je bilo Vaše zadnje zaposlenje i šta ste tamo radili?
 Koje su Vaše najveće vrline?
 Zašto da zaposlimo Vas, a ne nekog drugog?
 Da li ste više analitičan ili komunikativan tip čoveka?
 Kada bi mogli početi raditi?
 Kako provodite slobodno vreme?
 Žašto želite da radite ovde?
 Koje su Vaše najveće slabosti?
 Opišite mi neku problematičnu situaciju i kako ste je rešili?
 Sa kojim dostignućem se najviše ponosite?
 Koja su Vaša očekivanja vezana za platu?
 Kakav odnos ste imali sa šefom na prethodnom radnom mestu?
 U čemu ste najviše/najmanje uživali na Vašem prethodnom poslu? Zašto?
 Šta znate o ovoj kompaniji?
 Šta mislite o prekovremenom radu?
 Zašto želite da napustite kompaniju u kojoj sada radite?
  Koji je Vaš cilj u karijeri?
 Da li posedujete preporuke od Vaših prethodnih poslodavaca?
 Opišite mi Vaš koncept profesionalnosti.
 Gde biste želeli da budete za 5 godina ili 10 godina?
 Šta je to što posedujete što bi Vas učinilo uspešnim u budućoj karijeri?
 Zašto ste zainteresovani za rad u ovoj profesiji?
 Kako podnosite poraz?
 Kako primate kritiku?
 Da li ste takmičarskog duha?
 Navedite tri reči koje Vas opisuju?
 Opišite jedan svoj radni dan
 Opišite idealnog šefa
 Da li ste organizovani?
 Da li više volite da radite sami ili sa drugima? Zašto?
 Da li se dobro slažete sa drugima? Navedite primer.
 Opišite veštine koje posedujete.
 Šta je ono što ste radili u prošlosti, a što pokazuje da imate inicijativu?

Najčešće greške prilikom vođenja intervjua

Intervju je uvek podložan subjektivnim uticajima i vrednovanjima, pri kojim nastaju
neke tipične greške, kao što su:

1. Kada je nekoliko kandidata intervjuisano jedan za drugim, procenjivači pokušavaju da

porede kandidata sa prethodnim kandidatom pre nego sa apsolutnim standardom. Prema
tome jedan prosečan kandidat može biti rangiran više od proseka ako on ili ona dođu posle
jednog ili dva loša kandidata i niže od proseka ako on ili ona slede jednog izvarednog
kandidata.
2. Intervjuisti često svoj zadatak vide kao potragu za negativnim ili diskvalifikacionim
informacijama o kandidatima. Oni tako mogu preuveličati neku minornu negativnu
informaciju. Isto tako, skloniji su promeni svog početnog mišljenja o kandidatu od pozitivnog
ka negativnom nego od negativnog ka pozitivnom.
3. Intervjuisti mogu imati više ili manje unapred formiran stav o kandidatu na osnovu
kandidatove rase, pola ili godina. Na primer intervjuiste ocenjuju pozitivno čoveka ili ženu
koji su se prijavili za posao koji tradicionalno obavljaju pripadnici njihovog pola.
4. Mnogi intervjuisti su skloni da formiraju prvi utisak o kandidatu suviše brzo, bazirajući ga
na osnovu prijavnog formulara ili na prvih nekoliko minuta intervjua. Ovaj utisak zasnovan je
na relativno malo informacija o kandidatu. Tako početni sud može biti otporan prema
promenama, iako u međuvremenu intervjuista dobija više informacija. U daljem toku
intervjuista može izabrati podatke bazirane na prvom utisku u pokušaju da potvrdi svoj
pozitivan ili negativan utisak.
5. Halo-efekat nastaje kada neka globalna impresija ili prethodna informacija proširi uticaj na
procenu ostalih karakteristika. To se pokazuje ako, na primer, kandidat impresionira
intervjuistu svojim entuzijazmom, pa ovaj to prenosi na ostale karakteristike, kao što su

2
znanje o poslu, odanost i pouzdanost. Ovo se posebno često dešava kada intervjuista treba
da oceni mnogo osobina, koje je teško proceniti u kratkom intervijuu.
6. Mnogi eksperimenti potvrdili su da na intervjuistu utiču neverbalni faktori. Kandidati koji
nose odgovarajuću garderobu, ostvaruju dobar kontakt očima, smeju se, pokazuju
interesovanje, govore tečno i imaju dobru intonaciju, mogu ostaviti pozitivni utisak na
intervjuistu. Za poslove koji zahtevaju tehničke veštine i malo kontakata sa ostalima, ovakva
tendencija može umanjiti vrednost dobijenog rezultata.

Uputstva za kvalitetnije vođenje intervjua

Sama činjenica da je intervju razgovor koji ima određenu svrhu govori o potrebi temeljne
pripreme. Priprema podrazumeva sledeće aktivnosti:

1. Upoznavanje sa zahtevima posla i identifikovanje ključnih znanja, sposobnosti i osobina

ličnosti koje treba proceniti u intervjuu.
2. Analiza podataka iz prispele dokumentacije i uočavanje međusobnih veza i odnosa.
3. Pripremanje liste informacija koje želimo da dobijemo (ček lista).
4. Priprema pitanja pomoću kojih treba da dođemo do odgovarajućih informacija.
5. Priprema informacija o poslu i organizaciji.
6. Priprema obrasca za vrednovanje kandidata.
7. Izbor mesta i vremena za vođenje intervjua.
8. Upoznavanje sa zahtevima posla i identifikovanje ključnih znanja, sposobnosti i osobina
ličnosti koje treba proceniti u intervjuu.
9. Analiza podataka iz prispele dokumentacije i uočavanje međusobnih veza i odnosa.
10. Pripremanje liste informacija koje želimo da dobijemo (ček lista).
11. Priprema pitanja pomoću kojih treba da dođemo do odgovarajućih informacija.
12. Priprema informacija o poslu i organizaciji.
13. Priprema obrasca za vrednovanje kandidata.
14. Izbor mesta i vremena za vođenje intervjua.

STUDENT:
Nihad Fijuljanin
Br. indexa 532/06