ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ КАО ПОДРШКА У ПРОЦЕСУ

ИНКЛУЗИЈЕ У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ ''ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ''

У ЧОКОТУ
(Како управљати инклузивном фискултурном салом?)

Уместо увода

Физичко васпитање је најзначајнији предмет за развој психо – физичких способности

деце и зато свако дете треба да има своје место у овом образовном процесу. Са
физичким васпитањем треба почети веома рано, чим дете овлада првим моторичким
способностима, кроз игру али у нашем образовно – васпитном систему, настава
физичког васпитања најчешће почиње тек када дете крене у школу. Многи ученици се
са фискултурном салом сусретну тек када упишу пети разред, тј. када са разредне пређу
на предметну наставу.

У време када инклузија полако улази у српске школе, потребно је запитати се: Где је
место деце са посебним потребама у настави физичког васпитања? Како им
пружити максимум? Може ли физичко васпитање да поспеши њихово савлађивање
целокупног градива? ... Ми, наставници О.Ш. ''Десанка Максимовић'' из Чокота,
мислимо да знамо одговоре на већину ових питања, док за некима још увек трагамо.

Када говоримо о деци којој су потребна прилагођавања, треба истаћи да су и даровита

деца, талентована за спорт, ''чланови ове групе'', заједно са децом са тешкоћама, неким
телесним недостатком или ограниченом моторичком способношћу. Ово је веома битно
да буде усвојено као један од полазних аксиома, јер и једни и други траже више и
другачије од оних којима је физичко васпитање ''само један од предмета у школи''. Како
су сви они у истој сали, на истом часу који траје само 45 минута и како је физичко
омиљени предмет од кога очекују оно најлепше у школи, то предметног наставника
ставља пред велико искушење. Или од њега тражи да само воли и зна свој посао и да
разуме дечје потребе?

Што се деце са изразитим талентом за спорт тиче, она најчешће већ тренирају неки
спорт у клубу или очекују да заједно са наставником и родитељима, пронађу себе у
неком спорту. Ове прве треба потстицати у намери да остану и опстану у изабраном
спорту, пратити њихов развој и напредак, бити у сталном контакту са њиховим
тренерима, повремено посећивати њихове тренинге и обавезно такмичења вишег ранга.
Такође им треба пружити сваки вид стручне помоћи и активно их укључити у спортски
живот школе. Ове друге треба усмерити у складу са њиховим афинитетима,
могућностима родитеља и објективним околностима! Веома често се догађа да деца и
родитељи после извесног времена одустану од редовних одлазака на тренинге због
велике удаљености клупских просторија, лоших транспортних веза итд. Обавезно треба
понудити алтернативу и покушати да се пронађе решење заједно са учеником и
његовим родитељима или старатељима. Школа и ванаставне спортске активности често
могу да задовоље потребе за спортом многе деце и да представљају добру основу за
њихову каснију спортску каријеру. Врло важно је даровитој деци предочити опасности
које крије професионални спорт и истаћи значај свестраности у спорту, нпр. зашто
врхунски рукометаш не би био и добар смучар или пливач итд. У нашој школи око 10%
ученика тренира у клубовима и најзаступљенији спортови су: фудбал, џудо, пливање,
ватерполо, одбојка и кошарка. Имамо одличну комуникацију са свим спортским
институцијама у окружењу, добру сарадњу са околним клубовима у којима тренирају
наши ђаци, као и врло добру сарадњу са Факултетом спорта и физичког васпитања у
Нишу. Већ трећу годину заредом џудо је састани део нашег редовног наставног плана
физичког васпитања у шестом, седмом и осмом разреду. Имали смо више значајних
донација од стране поменутог факултета у виду струњача, врећи за ударање, рукавица
за спаринг и литературе. О нашим такмичарима у џудоу школа је снимила и краћи
филм. Такође често организујемо спортске манифестације на којима заједно учествују:
ученици, родитељи и наставници.

Што се тиче ученика са ограниченим психо – моторичким способностима и њиховог

активног учешћа у настави физичког васпитања, у нашој школи постоји више примера
добре праксе. Како наша школа полако стиче репутацију ''школе која може и хоће све'',
неки родитељи баш из овог разлога преводе децу из других школа и из године у годину,
изазова је све више. Овом приликом ћемо навести пример који је од пре пар година и
који је био предмет општег интересовања наше локалне заједнице. Више дневних
листова је писало о овом нашем заједничком успеху. Реч је о дечаку који је прележао
дечју парализу, после дугог лечења се кретао веома тешко, а након завршетка наше
школе, постао пливач и значајно поправио свој моторички статус. Овај пример је
позитиван и по примеру синергије, јер је поред ученика са огромном вољом да успе и
наставника чврсто решеним да га у томе подржи, учешће узео и родитељ. Такође треба
истаћи и учешће локалне заједнице (С. Ц. ''Чаир'' који је родитељу и ученику даривао
бесплатне пропуснице за базен). Пример добре праксе ћемо приказати кроз једну од
припрема за час физичког васпитања и у њој ћемо детаљно приказати све аспекте о
којима смо писали.
 ПРИПРЕМА ЧАСА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

О. Ш. ''Десанка Максимовић Чокот

8. разред

Структура одељења: укупно 25 ученика, 12 девојчица и 13 дечака, 7 пливча (двојица

самосталних, ватерполисти са играчким стажом од две године), један ученик са
ограничењем

Наставна област: пливање

Наставна јединица: краул

Време трајања наставе: два спојена школска часа

Место извођења: базен С. Ц. ''Чаир'' у Нишу – у настави ћемо користити рекреативни

базен, плићи (115цм) и дубљи (180цм) део. Делови су јасно одвојени граничником.
Поред наставника су присутна и двојица спасиоца са сталним запошљењем на базену и
отац дечака са ограничењем који је пливач. Он је уведен као мера подршке извођењу
овог часа и стално је присутан током извођења истог.

Општи циљ: обука непливача

Посебни циљеви: унапређење технике пливања код пливача (7 ученика и то: двоударни
краул са правилним дисањем и положајем главе код петоро ученика и шестоударни
(такмичарски) краул код двојице ватерполиста, са посебним освртом на стартни скок),
плутање код 18 ученика, укључујући и ученика са ограничењем.

Школа је унапред обезбедила улазнице за базен за ученике, наставника и родитеља.

Наставник је дефинисао услове техничке сарадње са спасилачком службом и управом
базена и упознао децу са условима извођења наставе и потребном опремом. Посебна
пажња је посвећена личној хигијени.

Уводни део часа

Време трајања око 10 минута. Након краћег упознавања ученика од стране наставника
са циљевима часа и мерама безбедности, ученици крећу са разгибавањем и то од главе
надоле, а поред базена. Вежбе показује оспособљени ученик, а наставник надзире
вежбаче. Ученик са ограничењем ради вежбе уз помоћ оца, а у мери која га превише не
оптерећује.

Припремни део часа

Време трајања око 15 минута. Родитељ добија јасне инструкције везане за безбедност
ученика са ограничењем, уз посебну напомену да увек буде уз њега. Ученици улазе у
плићи део базена и играју се ''шуге''. Ученик са ограничењем хода кроз воду уз помоћ
оца и у безбедном делу базена. Циљ ове фазе часа је да ученици у пријатном
расположењу доживе први контакт са водом и да се адаптирају на температуру воде.
Такође се на овај начин припремају за главни део часа, адаптирајући се на кретање кроз
воду. Наставник прекида игру када прође ''почетно одушевљење'' ученика базеном и
окружењем уопште.

Главни део часа А

Време трајања око 20 минута. Наставник демонстрира краул док ученици стоје
поређани у две колоне окренуте лицем у лице. Настаник је између њих. Након
наставника и двојица ученика који су самостални пливачи демонстрирају краул, а
потом преузимају улоге асистената и надгледају ученике у следећој вежби. Заједно са
наставником испрвљају грешке код вежбача. Следећа вежба има за циљ да ученици
науче правилан рад ногама. Поређани су лицем према ивици базена и рукама се држе за
исту. Ногама раде као код краула. Све време добијају усмене инструкције наставника.
Рад престаје онда када сви ученици савладају вежбу.

Главни део часа Б

Време трајања око 25 минута. Наставник стоји на ивици базена, тако да погледом
надзире све ученике. Ученици су распоређени тако да су најнесигурнији ученици
испред наставника, док су они самостални даље. У плитком делу базена су непливачи,
подељени у парове и међусобно роне ''кроу ноге''. Након изрона, одбијајући се од ивице
базена, покушавају да доплутају до пара и замене се. Улогу пара дечаку са
ограничењем од оца повремено преузима неко од осталих ученика или наставник.
Пливачи су у дубљем делу базена и пливају од ивице до ивице, уз краће паузе за одмор
и повремени надзор наставника (реч повремени се не односи на безбедност ученика).

Завршни део часа

Време трајања око 20 минута. Провера ученика и констатација евентуалног напретка,

анализа и упутства за следећи час. Рауговор о часу. Слободна активност у базену.
Организовани одлазак са базена.
Уместо закључка

Инклузија је релативно нов тренд у нашем образовању и још увек је рано мерити њен
учинак. Постоје разне оцене о томе колико се она успешно и правилно код нас
спроводи али једно је сигурно, не штети, а деци прија тиме што им олакшава
школовање.

Што се физичког васпитања тиче, као вештина није и не треба да буде обухваћено
инклузијом попут осталих предмета, нпр. српски језик, математика, енглески језик...
Успешну наставу физичког васпитања није могуће извести без индивидуалног приступа
сваком ученику, те из овога приозилази да се она у овом предмету подразумева.

Иначе, епилог наше обуке непливача у трајању од 36 часова је следећи:

• На почетку је однос непливача и пливача био 93% : 7% у корист непливча, док је

завршни тест (пливање стилом по избору 50м, без временског ограничења)
положило 93% деце. 7% неуспешних углавном отпада на нередовну посећеност
часовима због болести и сл. Сви су до краја школовања научили да пливају.

• Тренутно спроводимо обавезну обуку непливача у сколопу редовне наставе у

петом разреду у трајању од 8 часова. Велики број наших ученика је одабрао
пливање као спорт коме ће се озбиљније посветити и тренирају у локалним
пливачким клубовима. Редовно постижу добре пласмане на такмичењима.

Тестирање је урађено на узорку од 478 ученика.

У нашој школи постоји већ три године Центар за превенцију и корекцију деформитета
који воде наставници физичког васпитања. У њему под стручним надзором вежбају
ученици који имају неки од деформитета кичменог стуба, груди, ногу или стопала.

Из нашег досадашњег искуства се види да је физичко васпитање веома важно као

подршка инклузивном образовању деце, а пре свега што поспешује психо – физички
развој деце и што им постигнути успеси уливају самопоуздање. Наша препорука је да
се у школама уведе дневни час физичког васпитања и да се са истим почне још у
предшколском узрасту, наравно на адекватан начин.

Директор школе: Предметни наставници:

Љиљана Радовановић – Тошић Андријан Тасић

Зорица Ђорђевић

Нинослав Петровић