Subota i

www.glassrpske.com nedjeqa
22. i 23. januar 2011.
Broj 12.423
Godina LXVIII
Cijena
0.80 KM
DNEVNI LIST REPUBLIKE SRPSKE BAWALUKA

VIJESTI Jeftinija SVIJET Osama bin SPORT Veqovi} iz

struja Br~kom, Laden prijeti rumunskog
novi korak Francuskoj Klu`a
ka zatvarawu teroristi~kim poja~ava
OHR-a napadom napad Borca
странa 3 странa 20 странa 43

Mom~ilo Komqenovi}, jedan od

finansijera Slobodana Vaskovi}a

Kada sam prestao

da dajem reket
postao sam ~lan
SWE@NE PADAVINE STVORILE PROBLEME STANOVNICIMA RS mafije странa 5

SELA ODSJE^ENA, DANAS

Podvizi vatrogasaca
iz Trebiwa

STANOVNICI SAOBRA]A
J
ote`an na h
BEZ STRUJE
U Kotor Varo{u snijeg o{tetio dalekovod prema Zabr|u i
ve}ini putn
pravaca
i
Spasavaju i
Maslovarama pa ova naseqa nisu imala struje. Ve}ina lokalnih u gori i u
puteva u Kne`evu zavijana snijegom. Na Kupre{koj visoravni jak
vjetar stvarao swe`ne nanose ve}e od metra странa 7 vodi странa 11

Odjeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu Nepovoqne prognoze ekonomista o

otplati spoqnog duga BiH
Osu|eni, u periodu od
prve polovine juna do
septembra 1999,
Kredite “pojela“
u~estvovali u paqewu javna potro{wa
ku}a, ubijawu oko 80 Problem predstavqa to {to je zna~ajan dio
civila srpske i drugih zadu`ewa posqedwih godina oti{ao u javnu
nealbanskih potro{wu, a ne u investicije i zapo{qavawe.
nacionalnosti, kao i Zbog toga bi ve} sqede}e godine BiH mogla
u nezakonitom zatvarawu imati problema sa otplatom me|unarodnog
153 civila stend-baj aran`mana, istakao Ra~i}
странa 17

101 godina zatvora странa 2

2 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Od osnivawa FTV-a Zlatko Lagumxija je “poklopio“ taj segment

javnog servisa. I kada nije gost, wegov duh lebdi eterom. Kada

Vijesti dana wegovi novinari otvaraju usta, on kroz wih zbori. On je vla-
snik, glavni urednik, producent i najve}a novinarska zvijezda
FTV-a, a ve}ina novinara su samo wegovi spikeri, marionete i
megafoni.
Senad Haxifejzovi}, novinar

Tu`ila{tvo BiH
Nepovoqne prognoze ekonomista o otplati
Cvetkovi} }e uskoro 6,2 milijarde maraka spoqnog duga BiH
biti izru~en BiH
SARAJEVO - Tu`ila{tvo BiH poslalo je sva dokumenta
koja su od nas zahtijevale izraelske vlasti i o~ekujemo da
}e Aleksandar Cvetkovi} u skorije vrijeme biti izru~en
BiH, potvrdio je portparol Tu`ila{tva BiH Boris Grube-
{i}, prenose agencije.
Kredite
Grube{i} je dodao da je izraelskim vlastima detaqno po-
ja{weno zakonodavstvo BiH, za {ta je Cvetkovi} osumwi~en
i da u BiH nema smrtne ni do`ivotne kazne.
- Odre|ene me|unarodne pravne norme ne dozvoqavaju dr`a-
vama izru~ewa ukoliko osumwi~ene potra`uje zemqa u ~ijem
zakonodavstvu postoji mogu}nost izricawa smrtne kazne ili
"pojela"
kazne do`ivotnog zatvora - pojasnio je Grube{i}.
Izraelski sud je Cvetkovi}u 19. januara odredio jednomjese-
~ni pritvor ~ime je otvoren put wegovom izru~ewu BiH. On
je uhap{en na zahtjev BiH, a optu`nica Cvetkovi}a tereti da
je bio pripadnik streqa~kog odreda koji je na poqoprivre-
javna
dnom dobru Brawevo nedaleko od Zvornika u julu 1995. ubio
izme|u 1.000 i 1.200 Bo{waka.

Sud BiH
Tihomiru Purdi
produ`en pritvor
SARAJEVO - Tihomiru Pur- je taj zahtjev uputila da bi
di koga Srbija tereti za ra- mogla dostaviti dokumenta-
tni zlo~in nad vojnicima u ciju potrebnu za odlu~ivawe
Vukovaru 1991. godine u petak o Purdinom izru~ewu. Srbija
je u Sudu BiH produ`en ek- je zatra`ila izru~ewe Purde
stradicioni pritvor u BiH nakon {to je Hrvatska odbi-
za 22 dana. la da ga procesuira, jer je na
Purdi je pritvor produ`en osno vu do ku men ta ci je iz
na zahtjev Srbije, koja je to Srbi je oci je ni la da ne ma
zatra`ila u ~etvrtak. Srbija osnova da se protiv wega po-
krene krivi~no gowewe.
Pur da se na sa slu {awu u
Tu`ila{tvu BiH, gdje je pri-
ve den na zah tjev Hrvat ske,
branio }utawem.
Purda je uhap{en 5. januara
na grani~nom prelazu Ora{je
u BiH po potjernici Srbije.
Tu`ila{tvo Srbije za ratne
zlo ~i ne sumwi~i Pur du za
u~es tvo vawe u ubis tvu srp-
skih raweni ka u Vu ko va ru
1991. godine.
Bora~ka organizacija ^ajni~a
Poziv vlastima RS da
stanu u odbranu boraca
^AJNI^E - Bora~ka organizacija op{tine ^ajni~e po-
zvala je u petak vlast i institucije Republike Srpske da
stanu u odbranu svojih boraca i preduzmu legalne mjere kako
bi se zaustavila hap{ewa onih koji su stvarali RS, javila
je Srna.
Povodom hap{ewa Bo`idara Kuveqe u ^ajni~u 17. januara,
koje su izvr{ili pripadnici SIPA pod sumwom da je u~estvo-
vao u zlo~inu u Srebrenici, ~ajni~ka Bora~ka organizacija
navodi da je svima jasno da se SIPA stavqa u slu`bu samo je-
dnog naroda i jedne politike.
- Hap{ewem srpskih boraca pod sumwom da su po~inili ra-
tne zlo~ine poku{avaju da prika`u RS kao zlo~ina~ku geno-
cidnu tvorevinu - navodi se u saop{tewu.
www.glassrpske.com
Poslanici su nas opeqe{ili prethodne ~etiri godi-
ne, a sada }e i po isteku mandata primati {est mje-
seci ili ~ak godinu platu koju im mi zara|ujemo.
Velike privilegije obezbijedili su zakonima koje su
upravo oni usvajali.
dralepp@gmail.com
Ma kakav SDP i multietni~nost. Oni su gori i ve}i
nacionalisti od desni~arskih bo{wa~kih stranaka.
Lagumxija }e nas natjerati da sawamo o povratku
Silajxi}a ma koliko on bio zao za Srbe.
pavlesds@yahoo.com
potro{wa
Problem predstavqa to {to je zna~ajan dio zadu`ewa posqedwih godina oti{ao u javnu
potro{wu, a ne u investicije i zapo{qavawe. Zbog toga bi ve} sqede}e godine BiH
mogla imati problema sa otplatom me|unarodnog stend-baj aran`mana, istakao Ra~i}
PI[E: TAWA [IKAWI]
tanjasi@glassrpske
BAWALUKA - Pove}awe
spoqnog duga BiH, koji je na
kraju pro{le godine dostigao
6,24 milijarde KM, moglo bi
nepovoqno da uti~e na re-
dovno servisirawe kredita
uzetog od Me|unarodnog mo-
netarnog fonda, koji treba
da bude otpla}en do 2014. go-
dine, tvrde ekonomski stru~-
waci.
Kredit MMF-a najvi{e je
uticao na porast zadu`ewa
BiH, koja se samo u pro{loj go-
dini zadu`ila za 1,5 milijar-
di KM.
Ekonomisti isti~u da naj-
ve}i problem predstavqa to
{to je najve}i dio kreditnih
zadu`ewa bio usmjeren na jav-
nu potro{wu koja je “pojela“
novac.
^lan Udru`ewa ekonomis-
ta RS SWOT Goran Ra~i} is-
ti~e da, iako BiH spada u red
zemaqa koje nisu visoko zadu-
`ene, problem predstavqa to
{to je zna~ajan dio zadu`ewa
posqedwih godina oti{ao u
javnu potro{wu, a ne u inves-
ticije i zapo{qavawe.
Dodaje da bi zbog toga ve}
sqede }e go di ne BiH mo gla
imati problema sa otplatom
FBiH ne mo`e verifikovati odluku Parlamenta
Incko name}e odluku o finansirawu
SARAJEVO - Visoki pred-
stavnik u BiH Valentin In-
cko jo{ jednom je pozvao sve
stranke u kantonima u FBiH
koji blokiraju politi~ke pro-
cese da omogu}e konstituisawe
novog saziva Doma naroda fe-
deralnog Parlamenta i poka-
`u je dna ku za bri nu tost za
dobrobit svojih gra|ana, kao i
me|unarodna zajednica.
- Jasno je da se Dom naroda
federalnog Parlamenta u sta-
rom sazivu vi{e ne mo`e sas-
tati. Me|utim, ~etiri kantona
me|unarodnog stend-baj aran-
`mana.
- Mogu}e je da se u to zadu-
`ewe u{lo sa pretpostavkom
da }e se, ka da do |e vri je me
wegove otplate, tra`iti na-
~in ka ko da se rok ot pla te
prolongira, jer su male {anse
da se u tako kratkom roku ot-
plate krediti - smatra Ra~i}.
NAJVE]I
problem glomazna
administracija u
deset kantona u FBiH
Smatra da se ekonomska
situacija u idu}e tri godine,
koliko traje rok za otplatu du-
ga MMF-u, sigurno ne}e po-
boq{ati, te da }e dr`ava ne-
minovno morati u}i u nova za-
du`ewa kako bi vratila stara.
Ra~i} isti~e da zabriwava
i ~iwenica {to zna~ajan dio
sredstava koja su odobrena BiH
nisu namjenski iskori{}ena,
te sa tog aspekta pla}a dodatne
Otplata
Prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH,
od ukupno 6,2 milijarde KM, Federacija BiH mora vratiti
4.068.135.801 KM, Republika Srpska 2.142.196.984 KM,
a Br~ko distrikt 11.294.642 KM. Institucije BiH }e iz
svog buxeta vratiti 27.765.367 KM
jo{ mogu djelovati da bi se
omogu}ilo konstituisawe we-
govog novog saziva na vrijeme
i u punom sastavu, kako bi bila
usvojena odluka o privremenom
finansirawu - kazali su Srni
u OHR-u i dodali da postoje
mi{qewa da se ovo mo`e ura-
diti za 24 ~asa.
Di re ktor ko mu ni ka ci ja
OHR-a Oleg Mili{i} rekao
je da visoki predstavnik ra-
zmatra mjere koje bi mogao da
preduzme ukoliko bi se poli-
ti~ari u FBiH oglu{ili na
penale na godi{wem nivou ko-
ji iznose oko ~etiri mili-
ona KM.
- To nam daje jo{ jednu dozu
neozbiqnosti i neodgovornos-
ti i prema gra|anima i prema
me|unarodnim institucijama -
smatra Ra~i}.
Is to ka `e i pro fe sor
Ekonomskog fakulteta Vujo
Vukmirica, koji isti~e da }e
ulagawa koja su bila nesraz-
mjerna onome za {ta su sred-
stva uzimana, sigurno stvoriti
probleme prilikom otplate du-
ga u budu}em periodu.
- Zadu`ivawe ne bi treba-
lo stopirati, ali bi ta sred-
stva trebalo usmjeriti u pro-
izvodne svrhe i nove pogone,
jer je jedino takvo zadu`ewe
uslov za otplatu postoje}ih du-
gova - ka`e Vukmirica.
Ekonomisti se sla`u da je
najve}i problem preglomazna
administracija koju doma}a
privreda slaba i siroma{na
ne mo`e isfinansirati. Is-
potrebe i zabrinutosti wiho-
vih stanovnika.
MILI[I]:
Incko razmatra
mjere koje bi mogao
da preduzme
On je dodao da je visoki
predstavnik svjestan ozbiq-
nosti situacije i mogu}ih im-
plikacija po najugro`enije ka-
tegorije, te da zato nema na-
mjeru da dozvoli da oni trpe
zbog nepopustqivosti doma}ih
politi~ara.
ti~u posebno veliki problem
glomazne administracije u de-
set kantona u FBiH, te veliki
broj novoformiranih agencija
na nivou BiH koje ni{ta ne
rade, a tro{e ogroman novac.
Ministar finansija RS
Aleksandar Yombi} ranije je
rekao da javna potro{wa u bru-
to dru{tvenom proizvodu Fe-
deracije BiH predstavqa naj-
ve}i problem ovog entiteta,
{to bi, dugoro~no gledano, mo-
glo da bude pritisak na RS.
- RS ima u~e{ }e ja vne
proizvodwe u dru{tvenom bru-
to proizvodu na nivou standar-
da Evropske unije i iznosi
ispod 40 odsto. Ukoliko doda-
mo dio koji participira RS,
onda iznosi negdje oko 40 od-
sto - precizirao je Yombi}.
On je ocijenio da u FBiH
nije samo problem javna po-
tro{wa, koja se otela kontro-
li i iznosi vi{e od 60 odsto,
ve} i ogroman nivo buyeta zaje-
dni~kih institucija, za koji se
RS borila da bude mawi, do-
dav{i da i on zna~ajno do-
prinosi pove}awu javne po-
tro{we.
Prema planu servisirawa
spoqnog duga BiH je za ovu go-
dinu planirala 374.567 mili-
ona KM.
Predsjedavaju}i Doma na-
roda Parlamenta FBiH Stje-
pan Kre {i} re kao je da }e
Incko sqede}ih dana donijeti
odluku o privremenom finan-
sirawu FBiH u iznosu od 330
miliona maraka. On je istakao
da su Incko i wegov tim obe-
}ali da }e odluka biti donese-
na do 31. januara do kada je i
za kon ski rok za do no {ewe
odluke o privremenom finan-
sirawu za prva tri mjeseca
2011. godine, jer FBiH nije
usvojila buyet.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 3

Ban Ki Mun: BiH brzo pre{la zahtjevan put

WUJORK - Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki Mun ocijenio je u
petak tokom tematske debate Savjeta bezbjednosti UN da se BiH brzo kreta-
la od zemqe sa postkonfliktnim okru`ewem i korisnice me|unarodne pomo-
}i ka zemqi koja doprinosi me|unarodnom miru i bezbjednosti kao ~lanica
Savjeta bezbjednosti. On je na debati “Postkonfliktna izgradwa mira: iz-
gradwa institucija“, kojoj je predsjedavao {ef misije BiH u UN Ivan Barba-
li}, rekao da }e iskustva BiH u segmentu izgradwe institucija pomo}i uspos-
tavqawu zajedni~ke platforme koja }e kasnije pomo}i u naporima
me|unarodne zajednice. Generalni sekretar UN zahvalio je BiH kao zemqi
koja je spremna da podijeli iskustva u ovom va`nom segmentu izgradwe mira.

Ispuweni uslovi da “Elektroprivreda RS” snabdijeva distrikt elektri~nom energijom

Br~ko dobija jeftiniju struju,

novi korak ka zatvarawu OHR-a
Vi{e nema problema o ovom pitawu i to je najva`nije. Veoma je bitno i da }e stanovnici dobiti jeftiniju struju u odnosu na
drugu polovinu pro{le godine, izjavio Paji}
PI[E: VEDRANA KULAGA
vedranak@glassrpske.com
BAWALU KA - Iz da va-
wem dozvole preduze}u “Ko-
munalno Br~ko“ da potpi{e
je dno go di{wi obnovqivi
ugovor za snabdijevawe stru-
jom sa “Elektroprivredom
RS” za 2011. godinu ispuwen
je i posqedwi uslov da sta-
novnici distrikta dobijaju
struju po mnogo povoqnijim
uslovima nego pro{le godine
kada su je kupovali od “Elek-
troprivrede BiH”.
Davawu dozvole za potpi-
sivawe ugovora prethodilo je
usva jawe iz mje na Za ko na o
elektri~noj energiji RS, a
rje {a vawem ovog pro ble ma
ispuwen je jedan od uslova za
zatvarawe OHR-a.
Dr`avna regulatorna ko-
misija za elektri~nu energiju
(DERK) izdala je privremenu
licencu “Komunalnom Br~ko“
za snabdijevawe i distribu-
ciju struje za podru~je dis-
trikta.
U DERK-u navode
da bi na sqede}oj
sjednici zakaza-
noj za 27. januar
trebalo da bude
donesena odluka
o privremenim
cijenama struje
za ne kva li fi -
ko va ne kup ce
elektri~ne ener-
gije u Br~ko dis-
triktu.
Dragan Paji}
- Na ovaj na~in, prvi put
od osnivawa Br~ko distrikta
wegovo tr`i{te strujom nad-
zira}e DERK, {to }e obezbi-
jediti da interesi stanovnika
budu za{ti}eni u istoj mjeri
kao i u ostalim dijelovima
BiH - navode u DERK-u.
Br~ko distrikt je godina-
ma snabdijevan strujom na ba-
zi je dno go di{wih ugo vo ra
koje je sa lokalnim komunal-
nim pre du ze }em skla pa la
“Elektroprivreda RS”. Na taj
na~in radilo se sve do 30. ju-
na 2010. godine kada je snab-
dijevawe preuzela “Elektro-
privreda BiH”. Time su u dru-
gom polugodi{tu 2010. godine
stanovnici Br~kog pla}ali
struju skupqe za oko 40 odsto
nego ranije.
Gra do na ~el nik Br~kog
Dragan Paji} kazao je u petak
“Glasu Srpske“ da su otklo-
weni problemi u snabdije-
vawu distrikta strujom jer }e
to obavqati RS.
- Vi{e nema problema o
ovom pitawu i to je najva-
`nije. Veoma je bitno Stanovnici Br~kog neopravdano pla}ali skupqe struju FOTO: ARHIVA
i da }e stanovnici
do bi ti jef ti ni ju gur no da }e to pre du ze }e kom Mileki}eva je istakla dao nalog o subvencionisawu struju iz RS po povoqnijim
stru ju u odno su na snabdijevati strujom Br~ko da “Elektroprivreda RS” ne- tro{kova za elektri~nu ener- uslovima. Tim zakonom se ure-
dru gu po lo vi nu tokom cijele 2011. godine. Na ma uticaja na formirawe tih giju za drugo polugodi{te iz |uju odnosi i obaveze RS u ve-
pro {le go di ne - taj na~in, naglasila je, stano- cijena. buyeta dis tri kta ka ko bi zi sa snab di je vawem Br~ko
izjavio je Paji}. vnici Br~kog bi}e u znatno snabdijevawe preuzela “Elek- distrikta strujom po istim
O CIJENI STRUJE
Di re ktor povoqnijoj situaciji nego u troprivreda BiH”. uslovima i tarifnim stavo-
DERK }e odlu~ivati
“Elektroprivrede pe ri odu ka da ih je stru jom Na ro dna skup {ti na RS vima kao i u Srpskoj.
RS“ Bra ni sla va snab di je va la “Elek tro pri - 27. januara usvojila je krajem decembra Pred sje dnik Na ro dne
Mi le ki} ka za la je vreda BiH“. 2010. godine po hitnom pos- skup{tine RS Igor Radoji-
“Gla su Srpske“ - Ci je na po ko joj je iz - Ci je ne po ko ji ma mi tupku izmjene Zakona o elek- ~i} kazao je tada da je ~itava
da je si- FBiH ispo ru ~i va na stru ja prodajemo struju firmi “Ko- tri~noj energiji RS kojim se zbrka oko snabdijevawa stru-
preduze}u “Komunalno Br~ko“ munalno Br~ko“ omogu}avaju omo gu }a va da sta no vni ci jom Br~ko distrikta nastupi-
bi la je za 38 od sto vi {a u da oni svojim potro{a~ima Br~ko dis tri kta do bi ja ju la iskqu~ivo zbog OHR-a.
odnosu na cijenu po kojoj je obezbijede cijene iste kao i
struju isporu~ivala “Elek-
troprivreda RS“ - rekla je
u Srpskoj. Da li }e oni za-
dr`ati takve cijene ili }e OHR
Mileki}eva. odre di ti ne ke dru ge mi ne
Ona je do da la da je znamo niti na to imamo uti- Gregorijan je svoj sporni na- komisije za elektri~nu ener-
“Elektroprivreda RS” pla- caja - rekla je Mileki}eva. log obrazlo`io time da se giju.
nirala dovoqne koli~ine Problem sa snabdijevawem RS ne pridr`ava odluke Ar- Zbog toga je rje{avawe pro-
za ure dno snab di je vawe Br~kog strujom nastao je polo- bitra`nog suda za Br~ko i blema snabdijevawa Br~kog
potro{a~a u Br~ko dis- vinom pro{le godine kada je odluka visokog predstavnika strujom postavqeno i kao je-
triktu. [to se ti~e ta- biv {i su per vi zor za Br~ko i zbog navodnog blokirawa dan od uslova za zatvarawe
rife za kupce u Br~- distrikt Rafi Gregorijan iz- rada Dr`avne regulatorne OHR-a.

RS najuspje{nija u Sanader: Kosorova vodi kampawu Priznao pqa~ku objekta

reformi javne uprave
BAWALU KA - Re pu bli ka Srpska tre nu tno je is pred
FBiH, Br~ko distrikta i BiH u sprovo|ewu Akcionog pla-
na strategije reforme javne uprave, izjavila je u petak ko-
ordinator za reformu javne uprave BiH Semiha Borovac,
javila je Srna.
- RS je do sada ispunila oko 54 odsto aktivnosti iz nave-
denog Akcionog plana, BiH 46 odsto, FBiH 43 i Br~ko dis-
trikt 53 odsto - rekla je Borov~eva.
Koordinator za reformu javne uprave iz RS Stojanka ]u-
librk istakla je da je kqu~ni prioritet Vlade RS stvarawe
dobre uprave koja }e obezbijediti visok kvalitet usluga.
da se ne vratim u politiku “Lutrije BiH”
SAL CBURG - Biv {i pre mi jer
Hrvatske Ivo Sanader, koji se nala-
zi u pritvoru u Austriji, izjavio je
da se osje}a progowenim i da su mu
ograni~ena prava, optu`iv{i svog
nasqednika Jadranku Kosor da stoji iza kampawe protiv
wega, jer se boji da bi on mogao da se vrati u politiku.
- Moja prava na odbranu su jako ograni~ena, a protiv mene
i moje porodice vodi se medijski lov i kampawa ~iji je ciq
da uni{te moj ugled - rekao je Sanader za austrijski list
“Salcburger nahrihten“.
TE[AW - Policija iz Te{wa uhapsila je H. S. (39) iz tog
grada koji je priznao da je opqa~kao objekat “Lutrije BiH”
u nasequ Jelah iz kojeg je uzeo 3.000 maraka, saop{teno je u
petak iz MUP-a Zeni~ko-dobojskog kantona, javila je Srna.
Pqa~ka se dogodila u ~etvrtak popodne kada je u prosto-
rije “Lutrije BiH“ u{ao pqa~ka{, maskiran i naoru`an
automatskom pu{kom, te prisilio radnicu da mu preda no-
vac, a zatim pobjegao vozilom.
Policiju je o ovom razbojni{tvu obavijestila agencija za
obezbje|ewe “Alarm vest“ nakon {to je u objektu “Lutrije
BiH“ aktiviran alarm.
4 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

"RE@IMSKA" KOLUMNA
Komentar dana
Medijski genocid nad
Pi{e:
Tawa Republikom Srpskom
N
[IKAWI]
aj mawe pet go di na od po ~et ka dr`avali Medija planovi, Medija cen-
medijskog genocida na Republi- tri, PEN-ovi, #BH novinari#... Oni
ku Srpsku, ideolozi udru`enog su godinama samo i iskqu~ivo pravda-
Spoqni dug zlo~ina~kog poduhvata realizovanog li do na ci je i svo ju ko bi va ne za vi -
preko Federalne televizije, #Dana#, snost te meqili na ocje na ma o
BiH je sigurno jedina zemqa u svijetu koja ima oko #Oslobo|ewa# i #Sana# ustali su lis- #re`imskim# medijima u RS. Sme}e is- Pi{e:
~etiri miliona stanovnika, a ~ak 14 vlada i vi{e od

stotinu ministara.
Po red Sa vje ta mi nis ta ra i en ti tet skih vla da
FBiH ima deset kantona koji imaju svoju vladu od po
desetak ministarstava. Tu je i vlada Br~ko distri-
kta sa svojim ministarstvima.
Posmatraju}i ove po-
Osnovni problem dat ke, ne upu }e ni stra -
je {to BiH ne nac bi pomislio da BiH
mo`e finansirati os tva ru je pri ho de po
svoju glomaznu glavi stanovnika ravne
administraciju Kuvajtu, dok ima novca
da pla }a ta ko sil nu
bez spoqnih
kreditnih izvora, admi nis tra ci ju. Gor ka
ali bez obzira na is tina je da se BiH, ko-
joj bi na administraci-
to, jo{ uvijek ne ji po za vi dje le i
razmi{qa svjetske sile, iz godine
ozbiqno o wenom u godinu sve vi{e zadu-
smawewu `uje kod me|unarodnih
finansijskih organiza-
cija, kako bi mogla da finansira ~itavu armiju pre-
mijera, ministara, wihovih pomo}nika i zamjenika.
O slu`benicima ni`eg ranga ne treba ni govoriti.
Nijedna ozbiqna ekonomija u svijetu ne funkci-
oni{e na tim principima. Osnovni problem je {to
BiH ne mo`e finansirati svoju glomaznu adminis-
traciju bez spoqnih kreditnih izvora, ali bez obzi-
ra na to, jo{ uvijek ne razmi{qa ozbiqno o wenom
smawewu.
Da su ti tro{kovi davno prema{ili mogu}nosti
dr`ave pokazuje ~iwenica da je upravo za javnu po-
tro{wu posqedwih godina potro{en najzna~ajniji
dio sredstava dobijenih inostranim zadu`ivawem.
Dok se u svim normalnim zemqama uzimaju krediti
za pove}awe broja radnih mjesta, ulagawe u nove te-
hnologije i proizvodwu koja jedina mo`e obezbijedi-
tom da objasne da se, evo, u BiH doga|a
medijski rat.
Zbuweni i zate~eni odgovorom iz
medija u RS, koji su godinama ignori-
sali medijsku harangu sprovo|enu nad
wima i }utali, ideolozi genocida iz
Sarajeva ustali su da spasu {to se spa-
siti mo`e.
Pa se, evo, po~e da pere i distan-
cira #otac nadgerile# Enver Kazaz, a
#medijsko ratovawe# dijagnostikuje i
kolumnista #pivarskog biltena# Zija
Dizdarevi} koji je godinama upregnut
u kola medijsko policijsko politi~ko
tajkunskog aparata. Upravo on bio je
jedan od direktnih izvr{ilaca medij-
ske agresije nad RS - pquju}i i diskva-
li fi ku ju }i sve {to do la zi iz tog
dijela voqene mu BiH u koju se kune, a
ru{i je da kamen na kamenu ne ostane.
Pi var ski ko lu mnis ta Zi ja dr`i
lekcije o #medijskom ratovawu#, zabo-
ravqaju }i da on i wego vo me dij sko
uto~i{te godinama ru{e sve standar-
de novinarske profesije. Pquju, vrije-
|a ju, eti ke ti ra ju, la `u, ru {e
standarde profesije bahato i do kraja.
Bijesan je Zija {to nije urednik In-
formativnog programa RTRS-a, mjesta
na koje javno pretenduje. Jer da nije ta-
ko ne bi mu smetalo {to javnom servi-
su Re pu bli ke Srpske uo~i Da na
Re pu bli ke in ter vju da je pred sje dnik
Republike!
Sarajevske medijske SDP-ove pi-
rane okupqene oko Federalne televi-
zije i #Beer Media Groupa# zahvatila
I
pred svojih vrata nisu dirali. Darko
analiti~ar Du{an Babi} se iz GAVRILOVI]
sna probudio. Ka`e da su dva ja-
vna servisa pod kontrolom dvije
stran ke, ali, eto, kao RTRS je #u
posqedwih mjesec dana izbalansirani-
ji od FTV-a#. Nije gospodine Babi}u u
Javni servis FBiH
godinama je SDP-ova
posqedwe vri je me, ne go go di na ma
RTRS po{tuje standarde javnog emito- fabrika za bla}ewe i
vawa. Zaboravio je Babi} da FTV go-
di na ma to ne ~i ni, da si je mr`wu i diskreditaciju koja je
strah, da vrije|a i etiketira bez doka-
govorom ulice i mr`we
za i sudova. Zaboravio je da se sjeti i
da je jo{ prije osam godina u Dnevniku zagadila medijski prostor
FTV-a Pedi E{daun #profesionalno# u BiH, dok su o tome
pu{ten da mjau~e, a da je on tada bio
~lan Upravnog odbora FTV-a. }utali, a nerijetko ih
otvoreno podr`avali
PROBUDIO SE I KAZAZ,
ideolog ratnohu{ka~ke
Medija planovi, Medija
centri, PEN-ovi,
medijske gerile
"BH novinari"... Oni su
Strategija je sada - izjedna~iti me-
dijske egzekutore i zlo~ince i `rtve samo i iskqu~ivo
wihovog terora. Otuda se probudio i pravdali i donacije i
Kazaz, glavni ideolog ratnohu{ka~ke svoju ko biva nezavisnost
medijske gerile, koji pi{e da su medi-
ji u BiH etni ~ki po di jeqeni na tri ocjenama o "re`imskim"
di je la. Ni su Ka za zu, me di ji u ovoj medijima u RS. Sme}e
zemqi godinama su podijeqeni po eti-
~kom i profesionalnom principu. Je-
ispred svojih vrata nisu
dni po {tu ju stan dar de i pra vi la, a dirali
dru gi, tvo ji, pquju, bquju, vri je |a ju,
kva li fi ku ju, dis kva li fi ku ju, la `u,
kleve}u... Moglo im se jer su imali i BN, #Blic#, #Novosti#, #Press# i dru-
tvo ju, a i po li ti ~ku za {ti tu, te za - gi koji su podijelili ona 3,5 miliona
{titu regulatora koji ih nikada nije nisu kupqeni da budu re`imski? Oni

ti novac za buxetske korisnike u BiH to nije slu~aj.
Ovdje se zadu`uje da bi se podmirili apetiti dr`a-
vnih ~inovnika, a wihovu raskala{enost plati}emo
svi.
Pogubnost takve politike potvrdila je i statisti-
ka prema kojoj je spoqni dug BiH krajem pro{le go-
dine iznosio 6,24 milijarde maraka, a samo tokom
2010. pove}an je za 1,5 milijardi KM.
je panika. U toj panici u projekat #od-
brane# ukqu~io se i `enski list koji
objavquje in ter vju sa preo bra }e nim
SDS-ovim novinarom, utajiva~em po-
reza i najve}im medijskim reketa{em
u RS. #Hrabri# bquva~ #60. minutne#
va tre jao nama, ka zu je o svim svo jim
S
ni opomenuo za govor mr`we.
a da ka da su me di ji iz RS prvi
put po~eli da objavquju dokaze o
#reketa{koj gerili# (i daqe ne
pquju i ne bquju kao gerila) opet je to
udar #re`ima# iz Bawaluke. Tu tezu
medijska gerila gradi godinama u svom
prepoznatqivom klevetni~kom stilu.
su ko biva maznuli pare od Vlade i os-
tali slobodni. Ovi prvi su zbog tih
para #re`imski#. Sva{ta. #Re`imska#
nije ni Srna, koja je sto odsto na bux-
etu Vlade! Sve su la`i kratkog daha,
jer nisu zasnovane na ~iwenicama, pa i
ova.
Jasno je jedno, a to je da je pomo}

Iako ekonomski stru~waci ukazuju na to da }e se
takva politika veoma brzo obiti o glavu onima koji
je projektuju, to o~igledno ne brine na{e vlasti. Na-
ro~ito ne one u FBiH koji bi najvi{e trebalo da se
zapitaju da li je jednom dijelu dr`ave potrebno 11
ministarstava dok tre}ina stanovni{tva `ivi na
ivici opstanka.
J
postradawima u #crnoj# Bawaluci.
avni servis Federacije BiH godi-
nama je SDP-ova fabrika za bla-
}ewe i dis kre di ta ci ju ko ja je
govorom ulice i mr`we zagadila me-
dij ski pros tor u BiH, dok su o to me
}u ta li, a ne ri jet ko ih otvo re no po -
Gerila ka`e: #Glas Srpske#, #Nezavi-
sne novine# i RTRS su re`imski jer
im je Vlada RS dala novac obezbije|en
iz buxeta za pomo} medijima. Jeste da-
la je za ova tri medija ukupno 1,5 mili-
ona KM, a podijelila je PET! Ako je
tako kako je onda mogu}e da ATV, RTV
Vla di na me di ji ma u RS bi la ja vna i
transparentna. #Reketa{ke# dotacije
tek sada se otkrivaju. Od kada je po~eo
Aus tra li jen open na pa di sa FTV-a
prili~no su oslabili. Mora da su Ba-
kir i gerilci stvarno proigrali te-
nis!

Provaqeno u magacin kasarne Oru`anih snaga BiH kod Busova~e

Nikola
[piri},
Pokradena municija i bombe
predsjedavaju}i BU SO VA ^A - Ve }a ko -
li ~i na mu ni ci je i bom bi
Savjeta ministara BiH ukradena je iz magacina ka-
sarne Oru`anih snaga BiH
Smisao vlasti u BiH je u nacionalnoj rotaciji i to mora bi- u mjestu Draga kod Busova~e,
ti jasno svima. Vrijeme je da Hrvat bude predsjedavaju}i Sa- a kra |u su naj vje ro va tni je
vjeta ministara BiH. izvr{ili vojnici.
Prema nezvani~nim in-
for ma ci ja ma, iz pro -
Zlatko vaqenog ma ga ci na nes ta lo
Lagumxija, je 6.860 metaka kalibra 7,62
predsjednik milimetra, 1.751 metak ka-
li bra 7,65 mi li me ta ra,
SDP-a BiH 1.744 metka kalibra 9,7 mi-
limetra i 40 ru~nih bombi.
Slu~aj je prijavqen polici-
Insistira na tome da on bude predsjedavaju}i Savjeta mi- ji u ~etvrtak poslijepodne
nistara BiH, iako prema nacionalnoj rotaciji ta pozicija po sli je ~e ga je po kre nu ta
pripada predstavnicima hrvatskog naroda. istraga.
^lan Za je dni ~ke ko mi -
si je za od bra nu i bez bje -
dnost Par la men ta BiH u
pro {lom man da tu Mir ko
Oko li} re kao je “Gla su
Srpske“ da je ta~no da pos-
toji mawak municije, a da se
jo{ ne zna kada je kra|a po-
~iwena.
SUMWA SE
da su kra|u po~inili
vojnici
- Te{ko se mo`e re}i da
je ne ko do {ao sa stra ne i
opqa~kao magacin, jer je sve
fizi~ki obezbije|eno. Ve-
lika je vjerovatno}a da su to
ura di li qudi unu tar Oru -
`a nih sna ga - is ta kao je
Okoli}.
Sa ~elnicima Oru`anih
sna ga i Mi nis tar stva od -
brane BiH u petak nismo us-
pjeli da stupimo u kontakt.
Stru~waci ocjewuju da
je kra|a iz kasarne dokaz da
vojni objekti u kojima su us-
kladi{tena municija, min-
sko-eksplozivna sredstva i
oru`je nisu u dovoqnoj mje-
ri za{ti}eni.
- Mawe bi ra zlo ga za
brigu imali da su na pri-
mjer ukradeni pi{toqi, za
koje se pretpostavqa da bi
bi li pro da ti na crnom
tr`i {tu. Ali ako ne ko
ukra de bom be, pos tavqa se
pitawe za {ta te bombe mo-
gu biti upotrijebqene. Ono
{to se prvo name}e jeste mo-
gu}i teroristi~ki akt, jer
se bom bom ugro `a va ve }i
broj qudskih `ivota - ista-
kao je stru~wak za bez bje -
dnost Predrag ]erani}.
Komentari{u}i ukupnu
bez bje dno snu si tu aci ju u
BiH, on je rekao da su pro-
na la zak oru `ja u zgra di
Predsjedni{tva BiH i tero-
risti~ki napad na policij-
sku stanicu u Bugojnu dokazi
da bez bje dnost ni je na
`eqenom nivou. S. T.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 5

Mom~ilo Komqenovi}, jedan od finansijera Slobodana Vaskovi}a i biv{i direktor “Petrola“

Kada sam prestao da dajem

reket postao sam ~lan mafije
Sve direktore javnih preduze}a koji
su bili ~lanovi SDS-a i neke iz
PDP-a pozvao je na sastanak Dragan
^avi} u vrijeme kad je bio predsjednik
RS. Naredio nam je da moramo da
finansiramo “Patriot“ i da na|emo
na~in kako, tvrdi Komqenovi}
PI[E: GORAN MAUNAGA
g.maunaga@glassrpske.com

BAWALUKA - Preduze-
}e “Petrol“, po naredbi
tada{weg predsjednika Re-
pu bli ke Srpske Dra ga na
^avi}a, dalo je desetine
hiqada maraka uredniku
lista “Patriot“ Sloboda-
nu Vas ko vi }u, a kad sam
prestao da mu dajem novac
napisao je odmah u tom lis-
tu da sam ~lan “mafija-
{ke hobotnice“.
Izja vio je to “Gla su
Srpske“ biv{i generalni
direktor “Petrola“ i neka-
da{wi visoki funkcioner
SDS-a Mom~ilo Komqeno-
vi}.
- Sve direktore javnih
preduze}a koji su bili ~la-
novi SDS-a i neke iz PDP-
a po zvao je na sas ta nak
Dragan ^avi} u vrijeme
kad je bio predsjednik RS.
Sje}am se da su tu bili i
Goran Popovi}, tada{wi
di re ktor Ca ri na RS i
@eqko Jungi} iz PDP-a,
di re ktor “Te le ko ma RS“.
^avi} nam je naredio da mo-
ramo da finansiramo “Pa-
triot“ i da na|emo na~in
kako - ka`e Komqenovi}.
On isti~e da je iz kase
“Petrola“ na ra~un “Patri-
ota“ upla}ivao po 3.000 KM
mjese~no, a da je platio i
9.000 KM duga koje je Vasko-
vi} za {tam pawe imao u
{tampariji “Glasa Srpske“.
- “Patriot“ je dugovao
9.000 KM, a Vaskovi} je tra-
`io da se to zatvori cesi-
jom. Ja sam to i uradio, ali
kad vi{e nisam mogao da iz-
dvajam novac krenuo je da pi-
Mom~ilo Komqenovi}
Komqenovi}.
Ka`e da su odusta-
li od finansirawa,
jer se “Patriot“ pre-
tvorio u suprotnost i
nikada to nisu posta-
le ozbiqne politi~ke
novine.
- Re~eno je da ga
finansiramo, jer je
to ozbiqan list SDS-
a, ali to je postalo
ne{to sasvim drugo.
Iza “Patriota“ je
stajala jedna opasna
interesna grupa - na-
vodi on.
I “@eqeznice
RS“ 25. januara 2006.
godine potpisale su sa
“Novim magazinom“
d.o.o., ~iji je direktor
Ugovor o finansirawu “Patriota“ bila supruga Slobodana
Vaskovi}a, ugovor o finan-
{e da sam profiter i pri- protiv Vaskovi}a, iako je govorio da }e mi se osveti- sirawu niskotira`nog “Pa-
padnik mafija{ke organi- namjeravao da to u~ini. ti ako ne}u da uplatim. Ra- triota“ u iznosu od 20.000
zacije - dodaje Komqenovi}. - Svega mi je bilo dosta. di lo se o kla si ~nom KM. “Novi magazin“ d.o.o.
Komqenovi} nagla{ava Vaskovi} me zvao po dva-tri reketirawu i ucjenama - re- postao je izdava~ tog glasila
da nikada nije podnio tu`bu puta mjese~no i prijetio, kao je Komqenovi}. SDS-a nakon {to je raniji
Ka`e da je rukovodstvo izdava~ “Patriot press“
SDS-a u vrijeme kada je pred- d.o.o. Slobodan Vaskovi}
Za dvije godine 66.000 KM sjednik bio Dragan Kalini} ugasio zbog poreske utaje.
formiralo taj list, dali su Tada{wi direktor @RS
Prema ugovoru od 20. marta 2002. godine, izme|u “Patri- mu naziv “Patriot“, a Vasko- Sreten Telebak iz PDP-a
ota“ kojeg zastupa Vaskovi} i “Petrola“ kojeg zastupa vi}a su odredili da ga vodi. danas se ni~ega ne sje}a i
Komqenovi}, a koji je u posjedu “Glasa Srpske“, naru~ilac - Kada je Kalini} odus- tvrdi da niko od wega nije
se obavezao da “Patriotu“ na ime reklamnih poruka u mje- tao od podr{ke “Patriotu“ i tra`io da niskotira`nom
se~nim ratama upla}uje po 3.000 KM. do{ao u sukob sa ^avi}em, glasilu SDS-a daje novac.
Iz izvoda sa kartica konta, koji su tako|e u posjedu “Gla- Vaskovi}a su preuzeli ^avi} - Slabo se toga sje}am.
sa“, “Petrol“ je Vaskovi}u 2002. godine uplatio 30.000, a i Vojislav Gligi} i sve su Slobodana Vaskovi}a pozna-
2003. godine 36.000 KM. za je dno ra di li - tvrdi jem iz tog vremena, a od tada
FOTO: ARHIVA
se ~ujemo povremeno telefo-
nom - ka`e Telebak.
Jedno je sigurno, Telebak
je redovno davao intervjue u
“Patriotu“, a Vaskovi} ga je
branio od svih onih koji su
ukazivali na wegov krimi-
nal.
KOMQENOVI]U
prijetio da }e se
osvetiti ako ne
uplati novac
Biv{i predsjednik SDS-
a Dragan Kalini} “Glasu
Srpske“ je izjavio ranije da
je sa kompletnim rukovod-
stvom SDS-a pomogao da se
pokrene list “Patriot“, jer
su “`eqeli da to budu strana-
~ke novine“. Vaskovi} ih je
ucjewivao da }e objavqivati
tekstove protiv wih ako nisu
spremni da nastave finan-
sirawe tog lista.
Biv{i generalni sekre-
tar Auto-moto saveza RS Bra-
ne Suboti} nedavno je “Glasu
Srpske“ izjavio da ga je no-
vinar “60 minuta“ Vaskovi},
dok je bio urednik magazina
“Patriot“, reketirao za uku-
pno 10.000 KM.
Ratni invalid Goran
Kosti} rekao je da ga je Vas-
kovi} poslao da od vlasnika
firme “Ekvator“ \or|a Da-
vidovi}a tra`i 10.000 evra
da bi ga po{tedio kompro-
mitacije u “60 minuta“.

Milorad Novkovi}, predsjednik Visokog sudskog i tu`ila~kog savjeta BiH

O predsjedniku Suda BiH krajem januara
BAWALUKA - Sjednica
Visokog sudskog i tu`ila-
~kog savjeta (VSTS) BiH za-
kazana je za 26. i 27. januar, a
na dnevnom redu }e se na}i i
izbor predsjednika Suda BiH,
potvr|eno je “Glasu Srpske“ u
VSTS-u.
Predsjednik VSTS-a Mi-
lorad Novkovi} izjavio je da
u ovom trenutku ne mo`e da
ka`e da li }e ili ne}e pred-
sjednik Suda BiH biti iza-
bran.
- I daqe je u opciji {est
kan di da ta ko ji ispuwava ju
uslove za tu poziciju. Jo{ ni-
je zavr{eno wihovo rangi-
rawe i VSTS zbog toga na
posqedwoj sjednici nije iza-
brao predsjednika Suda BiH -
istakao je Novkovi}.
U IGRI
svih {est kandidata
Napomenuo je da je Pod-
savjet VSTS-a na posqedwoj
sje dni ci pre dlo `io dva
kandidata, ali da je VSTS
slu~aj ponovo vratio Podsa-
vjetu.
- Oni treba da utvrde ko-
ja nacionalna struktura je
potrebna za tu poziciju i da
predlo`e kandidata - nagla-
sio je Novkovi}.
Dodao je da na sjednici
VSTS-a je dnos ta vno ni su
usaglasili svoje mi{qewe o
dva predlo`ena kandidata.
- VSTS ne mo`e da nalo-
`i Podsavjetu da predlo`i
je dnog kan di da ta, ali mi
smo ras pravqali o to me i
oni su ~uli na{e stavove i
treba da u skladu s tim odlu-
~e o kandidatu - istakao je
Novkovi}.
Podsavjet je na posqedwoj
sjednici VSTS-a predlo`io
Medyidu Kreso i Davorina
Juki}a za predsjednika Suda
BiH, a po{to nije praksa da
se predla`u dva kandidata,
VSTS je odlu~io da odgodi
imenovawe za januar, da bi se
Podsavjet opredijelio za je-
dnog kandidata. Osim Kreso
i Juki}a kandidati za pred-
sjednika Suda BiH su i Azra
Mileti}, Izo Tanki}, Nenad
[e le da i Ti ho mir Lu kes.
Trenutnom predsjedniku Suda
BiH Medyidi Kreso mandat
je istekao 8. oktobra pro{le
godine.
S. T.
Direktor Osnovne {kole “Sveta Meri“ u britanskom Lanka-
{iru Majk Ri~ards izvinio se poslije skandala u toj ustano-
vi gdje su uvjerili djecu da je zapo~eo tre}i svjetski rat,
prenose agencije.
U okviru {kolskog projekta prestra{enoj djeci pokazane su
slike bomba{kog napada na London iz Drugog svjetskog rata.
Potom su u~enike odveli u podrum i ukqu~ili po`arnu sire-
nu, a vatrometom je simulirano bombardovawe. Direktor Ri-
~ards je na jutarwem sastanku sa u~enicima rekao da je
Velika Britanija u ratu, ali je oko 13.30 ~asova prekinuo sa
izlagawem jer je primijetio da su se neka djeca previ{e
uznemirila. Upla{eni zbivawima pojedini {kolarci, me|u-
tim, od tada do`ivqavaju no}ne more.
Nesuvisli {kolski projekat je po~eo tako {to je pu{ten ra-
tni govor Nevila ^emberlena iz 1939. godine. Kada je up-
aqena sirena |acima je re~eno da }e biti preba~eni na
bezbjednije mjesto nego {to su Man~ester ili London. Ri~ar-
ds je napomenuo da se poslije vje`be nekoliko roditeqa `a-
lilo poslije ~ega se odlu~io za izviwewe.
6 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Pomo} u prezentaciji turisti~kih potencijala BiH

SARAJEVO - Generalni sekretar Svjetske turisti~ke
Dru{tvo organizacije Taleb Rifai, prilikom razgovora sa am-
basadorom BiH u [paniji @eqanom Zovko, ponudio je
zvani~nicima BiH pomo} na izradi jedinstvene strate-
gije prezentacije turisti~kih potencijala, javila je
Srna.
Zovko, koja je i stalni predstavnik BiH pri Svjetskoj
turisti~koj organizaciji, posjetila je {tand BiH na
Svjetskom sajmu turizma “Fitur“ koji se od 19. do 23.
januara odr`ava u Madridu.

Anton Kasipovi} Uslove poslodavaca ne ispuwavaju ni stariji ni mla|i stanovnici RS

FOTO: ARHIVA
Razgovori sa borcima
se nastavqaju
BAWALUKA - Vr{ilac du`nosti predsjednika Vlade Repu-
blike Srpske u tehni~kom mandatu Anton Kasipovi} rekao je
da }e razgovori sa predstavnicima bora~kih organizacija o is-
plati bora~kog dodatka i ostvarivawa drugih prava i naknada
za ove kategorije biti nastavqeni, te da bi sqede}i sastanak
mogao biti ve} po~etkom februara, javila je Srna.
Kasipovi} je naglasio da Vlada i RS moraju imati poseban
osje}aj za ovu populaciju, ali da }e ukupna reforma u ovoj
oblasti odrediti koliko je mogu}e ispuniti zahtjeve bora-
~kih kategorija.
- Nastoja}emo da u~inimo najvi{e {to je mogu}e. U ovom
trenutku bilo bi prejudicirano i neoprezno govoriti u kojoj
mjeri i na koji na~in, ali je sasvim sigurno da se na{i raz-
govori nastavqaju - rekao je Kasipovi}.

Ministarstvo poqoprivrede RS
Pravilnik o za{titi
`ivotiwa stupio na snagu
BAWALUKA - Ministar- ra, papkara, peradi i kuni}a. Mladi u za~aranom krugu
stvo poqoprivrede, {umar- U saop{tewu se dodaje da jer da bi stekli iskustvo
moraju se zaposliti
stva i vo do pri vre de RS su pra vil ni kom pro pi sa ni
sa op {ti lo je ju ~e da je na uslovi za za{titu `ivotiwa
snagu stupio Pravilnik o za-
{titi `ivotiwa za dr`awe
i uslo vi ma ko je mo ra ju da
ispuwava ju obje kti za
ko je se uz ga ja ju i dr`e na
farmama, postupak registra-
cije farmi i sadr`aj, oblik
i na ~in vo |ewa re gis tra
va`nije od diplome
dr`awe `ivotiwa - kopita- farmi, prenijela je Srna.
Skoro tre}ina poslodavaca u BiH tra`ila radnike sa radnim iskustvom od dvije
do ~etiri godine, a skoro svaki ~etvrti poslodavac zahtijevao jednogodi{we radno
Uvo|ewe informacionog sistema u bolnice iskustvo na istim ili sli~nim poslovima
PI[E: NIKOLA LUGI]
Efikasnija nikolal@glassrpske.com
zike i nisu informati~ki pi-
smeni, pa im ni radno iskus-
radno iskustvo, a da bi ga mla-
di qudi stekli moraju se prvo
tre}ina poslodavaca u BiH
pro{le godine tra`ila je ra-
zdravstvena za{tita BAWALUKA - Prilikom
zapo{qavawa radno iskustvo
tvo ne poma`e u pronala`ewu
posla.
zaposliti - rekao je Grebenar
i dodao da je na prvom mjestu
dnike sa radnim iskustvom od
dvije do ~etiri godine, a sko-
BAWALUKA - Uvo|ewe informacionog sistema u sve bolni- od kandidata tra`i vi{e od Predsjednik Omladinskog problem obrazovawa, jer mladi ro svaki ~etvrti poslodavac
ce i zdravstvene ustanove te wihovo uvezivawe po~iwe ovih da- dvije tre}ine poslodavaca u savjeta RS Bojan Grebenar ka- poslije zavr{etka obrazovawa zahtijevao je jednogodi{we ra-
na, kazali su u Ministarstvu zdravqa i socijalne za{tite RS. RS, dok su informati~ka pi- `e da je radno iskustvo ote`a- imaju samo teoretska znawa. dno is kus tvo na is tim ili
Dodali su da }e se poslije realizacije ovih aktivnosti smenost i engleski jezik naj- va ju }a okol nost mla dim sli~nim poslovima.
pristupiti i uvo|ewu elektronskih kwi`ica i kartona. ~e{}e uslov za zaposlewe. qudi ma pri li kom za - USLOVI Svega oko 11 odsto poslo-
U Fondu zdravstvenog osigurawa RS ka`u da }e izgradwa Predstavnici mladih ka- po{qavawa. informati~ka davaca navelo je da radno is-
jedinstvenog informacionog sistema u zdravstvu doprinije- `u da uslovi koje poslodavci - Ako su zavr{ili fakul- pismenost i kustvo nije potrebno.
ti efikasnijoj zdravstvenoj za{titi, potpunoj informati- tra`e u oglasima prestrogi tet ili sredwu {kolu oni tek engleski jezik Isto istra`ivawe je po-
~koj uve za nos ti svih su bje ka ta u zdrav stve nom sis te mu, jer mladima nedostaje radnog treba da steknu radno iskustvu kazalo da su poslodavci u pro-
efikasnijoj kontroli i upravqawu tro{kovima u zdravstvu. iskustva, a stariji stanovnici i tu uvijek imamo onaj za~ara- Prema podacima istra`i- te kloj go di ni kao uslov za
Dodaju da je strategijom razvoja e-zdravstva planirano uvo- prete`no ne poznaju strane je- ni krug da za zaposlewe treba vawa portala Posao.ba, skoro zaposlewe u ~ak 87 odsto ogla-
|ewe elektronske zdravstvene kwi`ice, kao i elektronskog sa navodili informati~ku
zdravstvenog kartona. M. Mi. pismenost.
Najtra`enija zanimawa - Poznavawe stranog jezi-
Uprava za indirektno oporezivawe BiH ka, naj~e{}e engleskog, tra`e-
Najtra`enija zanimawa pro{le godine u RS i Prema ovom istra`ivawu, osobe koje su no je u 80 odsto konkursa za
Iz Wema~ke uvezeno meso FBiH bila su komercijalisti, prodava~i, tra`ile posao pro{le godine, najvi{e su posao. Posjedovawe voza~ke do-
trgovci, administrativni radnici, menaxeri, bile zainteresovane za poslove prodaje, zvole i voza~ko iskustvo po-
vrijedno 14,5 miliona KM poslovo|e, voditeqi, ra~unovo|e, kwigovo|e, administrativne poslove, pozicije u oblas- slodavci su zahtijevali u 28
revizori, finansijski slu`benici, IT progra- ti finansija, te poslove u bankarskom se- odsto slu~ajeva i to uglavnom
meri, te ugostiteqski i zdravstveni radnici, ktoru. Na jedno radno mjesto pro{le godine za prodajne poslove na terenu -
pokazalo je istra`ivawe portala Posao.ba. u prosjeku je bilo 38 prijava. navodi se u istra`ivawu.

Epidemiolo{ka situacija u Srpskoj o~ekivana za ovaj period

Nastava po~iwe u ponedjeqak

U BiH lani ukupno uvezene 34.284 tone mesa
BAWALUKA - U BiH je la-
ni iz Wema~ke uvezeno 6.290
tona mesa i jestivih klaoni-
~kih proizvoda, ~ija vrije-
dnost je ve}a od 14,5 miliona
KM, re kao je por tpa rol
Uprave za indirektno opore-
zivawe BiH Ratko Kova~evi}.
Dodao je da je u BiH meso u
2010. godini uvo`eno i iz
Hrvatske, Srbije, Makedoni-
FOTO: ARHIVA
je, zatim Ma|arske, Holandi-
je i Slovenije, dok su proi-
zvo|a~i mesa u BiH meso i
jestive klaoni~ke proizvode
izvozili u Hrvatsku, Srbiju,
Makedoniju i Albaniju.
- U BiH su la ni uku pno
uve ze ne 34.284 to ne me sa u
vrijednosti od 110 miliona
maraka - rekao je Kova~evi}.
M. Mi.
BAWALUKA - Epidemi-
olo{ka situacija u Srpskoj
je o~ekivana za ovaj period
go di ne zbog ~e ga u po ne -
djeqak, 24. januara, nastava
mo`e da po~ne u svim {kola-
ma u Srpskoj.
Ministar zdravqa i so-
ci jal ne za {ti te RS Ran ko
[krbi} rekao je u petak na
kon fe ren ci ji za no vi na re
da je Ministarstvo pripre-
milo preporuke za u~enike,
nas ta vni ke i ro di teqe za
postupawe u slu~aju pojave i
prevencije gripa u {kolama.
- In sti tut za za {ti tu
zdravqa RS raspola`e sa vi-
{e od 20.000 ra zli ~i tih
obli ka i do znih pa ko vawa
antivirusnih lijekova - re-
kao je [krbi}.
PREKID NASTAVE
ako se pogor{a
situacija
On je naglasio da vakci-
nacija protiv gripa jo{ uvi-
jek ima efekta kod qudi koji
nisu oboqeli.
Mi nis tar pros vje te i
kul tu re RS An ton Ka si po -
vi} re kao je da }e u po ne -
djeqak u {kol ske klu pe
sjes ti 105.163 osno va ca i
48.662 sredwo{kolca.
- Kon ti nu ira no }e mo
pratiti situaciju i u slu~aju
da ona postane ozbiqna i za-
briwavaju}a prekinu}emo sa
nastavom - rekao je Kasipo-
vi}.
On je naglasio da }e nas-
OBOQELI
U Institutu za za{titu
zdravqa RS kazali su da je
u petak registrovano 20
novooboqelih pacijenata
od virusa H1N1.
- U Srpskoj je od novog gri-
ta va u {kol skoj 2010/2011.
godini trajati do 17. juna, s
tim da }e se za maturante u
osno vnim {kolama nastava
zavr{iti 3. juna, a za matu-
rante u sredwim {kolama 20.
juna.
M. Mi.
pa ukupno oboqelo 84 pa-
cijenta, od kojih je 77 ho-
spitalizovano. U Klini~kom
centru Bawaluka dva paci-
jenta su `ivotno ugro`ena -
kazali su u Institutu.

BIJEQINA - Autobuska karta za javni gradski prevoz u Bije-
qini umjesto jedne KM ko{ta 1,5 KM, dok je mjese~na karta
skupqa u prosjeku za pet KM.
- Rast cijena bio je neminovan jer je dizel gorivo drasti~no
FOTO: S. DAKI]
U Kotor Varo{u snijeg o{tetio dalekovod prema nasequ Zabr|e i Maslovarama pa
ova naseqa nisu imala struje. Ve}ina lokalnih puteva u Kne`evu zavijana snijegom.
Na Kupre{koj visoravni jak vjetar stvarao swe`ne nanose ve}e od metra
PI[U: MARIJANA MIQI]
marijanam@glassrpske.com
DOPISNICI
krozrs@glassrpske.com
BAWALUKA - Swe`ne
padavine koje su zahvatile
Srpsku stvorile su mnoge
probleme stanovnicima. Po-
jedina sela odsje~ena su od
grada, putevi neprohodni, a
snijeg je na~inio i o{te-
}ewa na elektromre`i u po-
je di nim op {ti na ma zbog
~ega su stanovnici ostali
bez struje.
U jugozapadnom dijelu Sr-
pske zbog swe`nih padavina
ote`ano je odvijawe saobra-
}aja na lokalnim putevima,
dok su neka sela odsje~ena od
op{tina.
- Nekoliko naseqa je bez
struje zbog kvara na elektro-
mre`i. Ekipe su na terenu i
poku{avaju da otklone kvaro-
ve kako bi stanovnici imali
struju - kazali su u petak u op-
Snijeg obradovao skija{e i turisti~ke radnike
JA HO RI NA, PRI JE -
DOR - Snijeg koji je ponovo
po~eo da pada obradovao je
ka ko qubi teqe zim skih
spor to va, ta ko i ra dni ke
Olimpijskog centra “Jaho-
rina“ i skijali{ta na Mra-
kovici.
Zbog visokih temperatu-
ra i nedostatka snijega pri-
je ti la je pro past se zo ne,
me|utim, radnici se nadaju
da }e se situacija promije-
niti.
- Prvi dio sezone je bio
jako lo{, ali nadamo se da
}e si tu aci ja kre nu ti na -
boqe. Mi jo{ ne znamo da
li }e se zo na fi nan sij ski
uspjeti, a tek u martu, kada
Poskupio javni gradski prevoz u Bijeqini
Swe`ne padavine stvorile probleme stanovnicima Srpske
Sela odsje~ena,
stanovnici
bez struje
{tini Mrkowi} Grad.
Iz zimske slu`be “Mr-
kowi} puteva“ rekli su da je
na Kupre{koj visoravni na
putu Strojice - Novo Selo jak
vjetar stvarao swe`ne nanose
ve}e od metra.
SAOBRA]AJ
ote`an na ve}ini
putnih pravaca
Visina swe`nog pokriva-
~a u Mrkowi} Gradu u petak je
iznosila oko 30 centimetara,
a u planinskim predjelima
oko 50 centimetara.
U Kotor Varo{u snijeg je
o{tetio dalekovod prema na-
sequ Zabr|e i Maslovarama pa
ova naseqa u petak nisu imala
struje, a ekipe “Elektrodis-
tribucije“ su radile na ot-
klawawu kvarova.
Na~elnik op{tine Kotor
Va ro{ Ne deqko Kne `e vi}
Spremne ski-staze na Jahorini i Mrakovici
svedemo sve ra~une, mo}i }e-
mo re}i kako je pro{la se-
zo na - re kla je stru ~ni
sa ra dnik za odno se sa ja -
vno{}u OC “Jahorina“ Zo-
rica Stojanovi}.
Ona je do da la da su na
lo ka li te tu Ogor je li ca je -
dan i dva na Jahorini topo-
Ni`e cijene
Zorica Stojanovi} je rekla da je od 15. januara cijena
polupansiona u hotelu “Bistrica“ sni`ena na 65 maraka,
dok je cijena cjelodnevnog ski-pasa ostala 30 maraka.
- Jahorina raspola`e sa oko 4.000 kreveta, od ~ega je
2.000 u privatnim ku}ama i apartmanima, i isto toliko
u hotelima i pansionima - podsjetila je Stojanovi}.
poskupjelo. Ovo je, u stvari, vra}awe cijene karte na nivo od
prije godinu i po kada je dizel gorivo ko{talo vi{e od dvije KM
po litru - rekao je Srni direktor bijeqinskog autoprevozni~kog
preduze}a “Semberijatransport” Pantelija Mitrovi}.
rekao je da je u op{tinskom
buyetu za zimsku slu`bu pla-
nirano 96.830 maraka.
- Ukoliko bude potrebno,
bi }e obe zbi je |e na do da tna
sredstva, kako bi na vrijeme
bila osigurana prohodnost
puteva do udaqenih naseqa
op{tine - rekao je Kne`evi}.
U op{tini Kne`evo re-
kli su da je glavni regional-
ni put prohodan, dok je ve}ina
lokalnih puteva prema nase-
qima zavijana snijegom.
- Pojedina sela odsje~ena
su od op{tine, jer zimska slu-
VRIJEME
U Republi~kom hidromete-
orolo{kom zavodu RS ka-
zali su da se u Srpskoj
prestanak padavina o~ekuje
u nedjequ.
- U ni`im krajevima u ne-
djequ }e preovladavati
vi u no}i sa ~etvrtka na pe-
tak radili punim kapacite-
tom ka ko bi pri pre mi li
sta ze za ski jawe. Sta ze su
ure|ene, a u pogonu je i ver-
tikalni transport koji ra-
di od devet do 16 ~asova.
- Visina snijega na Ja-
horini u petak je iznosila
`ba nije stigla da o~isti sni-
jeg sa svih lokalnih puteva -
kazali su u ovoj op{tini i do-
dali da nisu imali prijavqe-
nih kvarova na elektromre`i.
Slu`benik za odnose sa
javno{}u u op{tini ^elinac
Jelena Koprivica rekla je da
swe `ne pa da vi ne stva ra ju
o{te}ewa na elektromre`i i
u gradu zbog ~ega stanovnici
ove op{tine samo povremeno
imaju struju.
- Veliki broj okolnih na-
seqa je bez struje i ne znamo
kada }e de`urne ekipe otklo-
obla~no vrijeme, dok }e na
planinama i daqe padati
snijeg. U ponedjeqak se o~e-
kuje sun~ano vrijeme, ali
}e temperature, i jutarwe
i dnevne, biti ispod nule -
ka`u meteorolozi.
oko 20 centimetara, a za vi-
kend se o~e ku je jo{ ve }a.
In te re so vawe gos ti ju za
olimpijsku qepoticu pove-
}a no je ot ka ko je po ~eo da
pada snijeg - rekla je Stoja-
novi}eva.
POVE]ANO
interesovawe kada je
po~eo da pada snijeg
Na Mrakovici je u petak
bi lo oko 30 cen ti me ta ra
snijega.
Predsjednik Planinar-
sko-ski ja {kog dru{ tva
“Qubij ski ru dar“ Bo `o
Grbi} rekao je da }e tokom
vikenda, kao i idu}e sedmi-
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 7
niti kvarove - rekla je Ko-
privica.
Saobra}aj u Han Pijesku u
petak se odvijao ote`ano, a
vo zi la su sao bra }a la po
zaswe`enim i klizavim kolo-
vozima, posebno preko prevoja
Han Pogled, gdje je vidqivost
smawivala umjerena sumagli-
ca.
- Putni pravci na podru-
~ju op{tine Han Pijesak su
prohodni. Sva raspolo`iva
mehanizacija je na terenu. Ne
o~ekujemo zastoje, niti ve}e
probleme u odvijawu saobra-
}aja - rekli su u preduze}u
“Romanijaputevi“ iz Sokoca.
Na podru~ju bijeqinske
op{tine putevi su prohodni.
Ekipe preduze}a “Bije-
qina put” anga`ovane su na
uklawawu snijega sa kolovoza,
a u no}i sa ~etvrtka na petak
intervenisali su i ra{~i{-
}avali snijeg po dva puta na
svim pravcima.
ce, biti organizovano cje-
lodnevno skijawe, kao i no-
}no skijawe, a aktiviran je
i dje~iji ski-lift.
- Za sa da su uslo vi za
skijawe povoqni i bez vje-
{ta ~kog sni je ga, ali swe -
`ni topovi }e raditi kako
bi u~vrstili ski-stazu i po-
boq{ali wen kvalitet - re-
kao je Grbi}.
Dnevni ski-pas na Mra-
kovici ko{ta 15 KM, a no-
}no ski jawe 13 KM, dok
ski-pas za djecu ko{ta deset
ma ra ka. Ski-sta ze i ski-
lif to vi qubi teqima ski -
jawa na raspolagawu su od
deset do 16 ~asova.
A. M. - S. T.
Vijesti
Kakaw
Prekomjerna
zaga|enost
vazduha
SARAJEVO - Za stanovnike
Kakwa zaga|eni vazduh dugo-
godi{wa je pojava, a najve}i
zaga|iva~i su nosioci pri-
vrednog razvoja, u prvom redu
“Termoelektrana”. Kakawska
cementara trenutno ne radi,
tako da je sprije~eno ve}e za-
ga|ewe, javila je Srna. Stano-
vnici Kakwa su nezadovoqni
~iwenicom da veliki dio
novca odlazi iz ovog mjesta, a
wima ostaje zaga|enost.
Livawski kanton
Od bruceloze
lani oboqelo
17 qudi
LIVNO - Na podru~ju Li-
vawskog kantona u 2010. godi-
ni potvr|eno je 17 slu~ajeva
oboqewa qudi od bruceloze,
od ~ega 14 na podru~ju op{ti-
ne Livno i tri na podru~ju
Glamo~a, podaci su kantonal-
nog Zavoda za javno zdravstvo.
Direktor Zavoda Dijana Ma-
mi} rekla je Srni da su svi
evidentirani slu~ajevi obo-
qevawa qudi od bruceloze u
pro{loj godini potvr|eni
laboratorijskim nalazima
Veterinarskog fakulteta u
Sarajevu.
Nacionalne mawine
Vije}e
usvojilo Plan
rada za 2011.
SARAJEVO - Vije}e naci-
onalnih mawina BiH usvojilo
je Plan rada za 2011. godinu i
izvje{taj o studijskoj posjeti
Srbiji u decembru pro{le go-
dine, saop{teno je iz Parla-
mentarne skup{tine BiH,
javila je Srna. Na sjednici u
petak razmatrana je informa-
cija o upitnicima koje }e
udru`ewa nacionalnih maw-
ina popuwavati u vezi sa sa-
radwom, finansijskom i
drugim vrstama pomo}i, koje
mati~ne ambasade pru`aju po-
jedinim udru`ewima.
Bawaluka
Stipendije
studentima
AGF-a
BAWALUKA - Studentima
Arhitektonsko-gra|evinskog
fakulteta u Bawaluci u po-
nedjeqak }e biti dodijeqene
stipendije austrijske kompa-
nije “Tondach“, saop{teno je
iz Rektorata Univerziteta u
Bawaluci. Dodjeli }e, osim
stu de na ta, pri sus tvo va ti
pred sta vni ci kom pa ni je
“Tondach“, ambasador Austri-
je u BiH Donatus Kok, rektor
Uni ver zi te ta u Bawalu ci
Stanko Stani} i dekan AGF-
a Milenko Stankovi}. T. [.
8 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Penzioneri i borci zajedno pred institucije Srpske

PRIJEDOR - Predstavnici bora~kih organizacija i op-
{tinskih udru`ewa penzionera iz svih {est op{tina pri-
Panorama jedorske regije zatra`ili su u petak od svojih republi~kih
organizacija da zajedno nastupe pred institucijama
Srpske s ciqem ostvarivawa prava ovih kategorija stano-
vni{tva.
Predsjednik Udru`ewa penzionera RS Rade Rakuq smatra
da odlazak u penziju po svaku cijenu nije rje{ewe, jer po-
lovina penzionera u RS spada u kategoriju socijalno
ugro`enih lica. S. T.

O[ “Petar Petrovi} Wego{“ Srebrenica Odbornici Skup{tine op{tine Doboj usvojili buxet za ovu godinu
Novi u~iteq u Osma~ama

FOTO: S. PUHALO
SREBRENICA - Direktor Osnovne {kole “Petar Pe-
trovi} Wego{“ iz Srebrenice Zorica Nikoli} najavila
je da }e idu}eg ponedjeqka po~eti redovna nastava u cen-
tralnoj i svim podru~nim {kolama ove op{tine.
Ona je istakla da }e u podru~noj {koli u Osma~ama nastavu
za 12 u~enika od prvog do petog razreda organizovati u~ite-
qica Alma Garagi} i wen novi kolega Edin Selimovi}, koji
}e zamijeniti dosada{wu u~iteqicu Mu{ku Suqkanovi}.
Podsjetila je da je do promjene u nastavnom kadru u toj
{koli do{lo jer Suqkanovi}eva kao diplomirani sociolog
nije imala potrebnu stru~nu spremu. Roditeqi u~enika na-
mjeravali su da zadr`e dosada{wu u~iteqicu, a |aci su svoj
protest pokazali nedolaskom u {kolu. K. ].

Doboj
Sahrawen slikar i glumac
Aleksandar Vasiqevi}
Odbornici Skup{tine

u op{tinskoj kasi
DOBOJ - Poslije kratke i isticao se i kao ikonopisac. op{tine Doboj
te{ke bolesti u Doboju je u Veliki dio svoga `ivota
71. go di ni pre mi nuo Ale - pro veo je na das ka ma ko je
ksandar Vasiqevi}, jedan od `i vot zna ~e, kao glu mac
najpoznatijih ovda{wih kul- Amaterskog pozori{ta “17.
turnih poslenika. Kao sli- april“ iz Doboja. Sahrana
kar ama ter imao je vi {e Ale ksan dra Va siqevi }a Boqom naplatom poslovnih prostorija, parkinga, komunalne takse, rente, boqim
samostalnih i grupnih izlo- obavqena je u pe tak na
`bi u svom ro dnom gra du, grobqu [u{wari u Doboju. ure|ewem zemqi{ta i ostalog buxet bi mogao da se poboq{a za oko tri miliona
ali i u drugim sredinama, a Sl. P. maraka, a mo`e da se ostvari u{teda od dva miliona, rekao Pani}
PI[E: SLOBODAN PUHALO rente, boqe ure|ewe zemqi- drazumijeva mawe zaposle- Zoran Lazi} i dodao da je
Sjednica SO Prwavor krozrs@glassrpske.com nih, ni`e plate, lo{iju in-
{ta i ostalog buyet bi mo- analizirawe kqu~nih eko-
Na tapetu divqa DO BOJ - Op {tin ska
kasa u Doboju bi}e prazni-
gao da se po boq{a za oko
tri miliona maraka, a mo`e
frastrukturu, zapu{teniju
pri vre du i poqo pri vre du,
nom skih in di ka to ra u po-
sqedwih ne ko li ko go di na
gradwa ja ne go la ni jer je za ovu
godinu predvi|eno da se u
da se ostvari u{teda od dva
miliona - smatra Pani}.
mawe so ci jal nih da vawa,
odno sno lo {i ji stan dard
jasno pokazalo da }e se do}i
u ovu situaciju.
PRWAVOR - Odjeqewe za prostorno ure|ewe op{tinske buyet pri ku pi 25.300.000 Planirano je ne{to ve- sta no vni ka, si ro ma {ni je
uprave u Prwavoru uradi}e u idu}ih 30 dana detaqnu ana- maraka, {to je za pet pro- }e ostvarewe izvornih pri- dru{tvo. Jasno je da negati- KAPITALNA
lizu stawa bespravne gradwe na podru~ju ove op{tine. O ce na ta mawe od pro ci - hoda za 1,6 miliona, kao i vne trendove u op{tini ni- dobit 1,4 miliona
ovom problemu raspravqa}e se na jednoj od proqe}nih sje- jewenih u pro te klih 12 kapitalna dobit za 1,4 mi- ko ne `eli i da moramo da
dnica op{tinskog parlamenta. mjeseci. liona. poku{amo da ih zaustavimo - - Zbog toga smo se mi iz
- Procjewujemo da je oko 15 odsto objekata u ovoj op{tini U uku pnim buyet skim - Buyet je mawi u odnosu rekao je odbornik SNSD-a SNSD-a ukqu~i li u stva -
izgra|eno bez potrebnih saglasnosti i dozvola. Naj~e{}e sredstvima poreski prihodi na pro{lu godinu, a to po- i potpredsjednik SO Doboj rawe je din stve nog fron ta
su u pitawu pomo}ni objekti u doma}instvima - rekao je na- ~i ne 66, ne po res ki 28, a svih re le van tnih po li ti -
~elnik Odjeqewa Danko Jeli}. kapitalni dobici {est od- ~kih fa kto ra, usa gla si li
Prije pet godina lokalna uprava je pokrenula akciju lega- sto. NACIONALNE MAWINE odre |e nu po li ti ~ku pla -
lizacije divqe gradwe, ali se prijavilo tek ~etrdesetak Odbor nik Sa ve za ne za - tformu u kojoj je glavna ta-
bespravnih privatnih investitora, pa u Odjeqewu za pros- vi snih so ci jal de mo kra ta U buxetu op{tine Doboj za stalnost finansirawa udru- ~ka upra vo sta bi li za ci ja
torno ure|ewe o~ekuju da }e u novom poku{aju odziv biti Du{an Pani} isti~e da op- ovu godinu za finansirawe `ewa nacionalnih mawina, buyeta - rekao je Lazi}.
mnogo boqi. B. R. {ti na tre ba da ura di sve udru`ewa nacionalnih koja su neprofitne organi- U tom smi slu, pre ma
{to je u wenoj mo }i da se mawina namijeweno je zacije, pa im je bitna sis- wegovim rije~ima, neopho-
Koncert u Prijedoru prikupi {to vi{e prihoda 10.000 maraka. temska stalnost finansijske dno je, izme|u ostalog, na-
i buyet {to boqe popuni. pra vi ti po pis svih
Tambura{i - Postoje velike rezerve
- Bez obzira na odre|eni
iznos od 10.000 maraka,
pomo}i lokalnih i republi-
~kih institucija - izjavio je dugovawa koje op{tina ima
na tom planu. Boqom napla- prema fizi~kim i pravnim
razveselili penzionere tom po slo vnih pros to ri ja,
ovo je zna~ajan napredak u
raspodjeli buxetskih sred-
Srni nezavisni odbornik iz
reda nacionalnih mawina licima, kao i wihove prema
parkinga, komunalne takse, stava jer je uspostavqena Dragan Markovi}. op{tini.

Predsjednik Republike Srpske pomogao porodici u Srebrenici

Nastup pratilo 200 penzionera
PRI JE DOR - ^la no vi
Tam bu ra {kog or kes tra iz
Bawalu ke gos to va li su u
Prijedoru i za stanare Do-
ma pen zi one ra pri re di li
dvo~asovni koncert. Dire-
ktor Doma Adnan Pa{ali}
rekao je da je inicijativa
da se odr`i je dan ova kav
kon cert po te kla sa obje
strane.
- @eqeli smo da u ove pra-
zni~ne i zimske dane malo
razveselimo na{e stanare i
FOTO: S. TASI]
or ga ni zu je mo je dno ova kvo
dru`ewe sa tambura{ima. S
obzirom na to da smo nai-
{li na razumijevawe sa dru-
ge stra ne, ve oma brzo smo
uspjeli da se dogovorimo i
or ga ni zu je mo ovaj nas tup -
rekao je Pa{ali}.
On je potvrdio da se gos-
tovawu tambura{a obradova-
lo gotovo svih 200 stanara
koji su iza{li da poslu{aju
wihovu muziku i da ih poz-
drave aplauzom. S. T.
Oboqela majka nastavila lije~ewe
SREBRENICA - Te{ko qela od karcinoma, koja bi bila to za lije~ewe, iskoristila za terapije.
oboqela @eqka Trifkovi} iz primorana da prekine sa tera- svoje troje djece ili za rje{a- - Nismo nau~ili na rasko{,
Srebrenice dobila je od pred- pijom da nije bilo ove pomo}i. vawe stambenog pitawa. ali ni da molimo za pomo}. Te-
sjednika Republike Srpske Mi- @eqka ka`e da }e nastavi- {ko se `ivjelo i prethodnih
lorada Dodika pomo} u iznosu @EQKA ti da koristi lijekove dok bude godina. Me|utim, bila sam zdra-
od 3.000 maraka za nastavak li- te{ko oboqela imala sredstava da ih kupuje, a va i nismo tro{ili novac na
je~ewa. qekari preporu~uju da se pro- lijekove. Sada sam oboqela i ne
od karcinoma
- Zahvalna sam predsjedniku pisana terapija mora koristiti mogu djetetu da dohvatim ni ~a-
Dodiku na ispoqenoj humanosti Ona je rekla da bi bila najmawe {est mjeseci da bi do- {u vode - pri~a @eqka.
- rekla je @eqka, te{ko obo- presre}na kada bi novac, umjes- {lo do oporavka poslije hemo- Iako `ive u oskudici, dje-
ca Nenad, Ra{o i Zorica najvi-
{e `ele da im majka ozdravi, jer
su im wena pa`wa i briga naj-
Primawa vi{e nedostajali dok je bila u
bolnici.
@eqka je fizi~ki izuzetno oslabila i brigu o bjegli su u toku rata iz okoline Vare{a i Vi{e od godinu @eqka se
djeci i doma}instvu potpuno je preuzeo suprug imaju troje djece, od kojih dvoje ide u osnovnu
lije~i od karcinoma materice
\or|e, koji je zaposlen, ali wegova mjese~na {kolu, a tre}e je pred{kolskog uzrasta. Done- i rezultati nisu optimisti~ni.
primawa od oko 500 maraka nisu dovoqna ni davno su `ivjeli u kolektivnom smje{taju i
Uprkos hemoterapijama, weno
za izdr`avawe porodice, a kamoli za skupo zbog @eqkine bolesti premje{teni su u stan zdravstveno stawe se pogor{a-
lije~ewe oboqele supruge. @eqka i \or|e iz- koji koriste kao alternativni smje{taj.
va.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 9

Zavr{ava se akcija prijedorske “Toplane“ za du`nike

PRIJEDOR - Rukovodstvo prijedorske “Toplane“ pozvalo je du-
`nike da iskoriste novogodi{wu akciju u kojoj }e im prilikom
otplate glavnice duga i 25 odsto kamata, ostatak kamata od 75
odsto biti otpisan.
- Jeftinije je di}i kredit i izmiriti na ovaj na~in dugove nego
~ekati da se plati kad se bude moglo, zato {to kamate stalno
rastu, i to ne kamate na kamate, nego na osnovni dug s obzi-
rom na to da se pove}ava vrijeme dugovawa - rekao je dire-
ktor “Toplane“ Dragan Savanovi} i dodao da akcija traje do
25. januara. S. T.

Lokalne institucije nemaju rje{ewe za ugro`enu porodicu iz Fo~e Vijesti

CJB Bijeqina

Dragi~evi}e ponovo Stanovnici

bezbjedni
BIJEQINA - Na podru~ju

izbacuju na ulicu
Dok je porodica u
stalnom strahu da
}e se na}i na
ulici i da wihova
agonija nema kraja,
op{tinske
institucije
prebacuju lopticu
jedni na druge
PI[E: RADMILA \EVI]
krozrs@glassrpske.com
FO^A - Iako je pro{lo
vi{e od mjesec od kada je tro-
~lana porodica Dragi~evi}
iz Fo~e izba~ena na ulicu, pa
opet privremeno vra}ena u
garsoweru, lokalne institu-
cije u ovoj op{tini nisu us-
pjele da prona|u rje{ewe za
wih.
Dragi~evi}ima niko nije
do{ao sa bilo kakvom nazna-
kom za pomo}, a prije nekoliko
dana stigla im je plava kover-
ta u kojoj stoji da ih 30. aprila
~eka ponovna delo`acija.
Dok je porodica u
stalnom strahu da }e
se na}i na ulici i da
wihova agonija nema
kraja, op{tinske in-
stitucije prebacuju
lopticu jedni na druge.
Dragi~evi}i ne-
maju status iz-
bjeglog i
r a s e -
qenog
li ca,
p a
Dragana
Dragi~evi}
Sredwo{kolski centar ponovo ima direktora
zdravstvenog stawa. Nezapo-
koje pokriva Centar javne bez-
bjednosti (CJB) Bijeqina u
pro{loj godini bezbjednosna
situacija bila je zadovoqava-
ju}a i smawen je broj krivi-
slena majka Dragana, koja je od ~nih djela, naru{avawa javnog
{oka poku{ala ~ak da se ubije reda i mira nije bilo u ve}em
kada su ih u decembru delo`i- obimu, a smawen je ukupan broj
rali, ni danas nije u stabil- saobra}ajnih nesre}a.
nom psihi~kom stawu, ~emu - Preventivnim aktivnos-
doprinose konstantan stres i tima zna~ajno smo smawili
{okovi. Dvadesetdvogodi{wi broj krivi~nih djela razboj-
sin Nikola, osoba sa pose- ni{tva za 38 odsto, kra|a
bnim potrebama, pod stalnom automobila, te izazivawa op-
{te opasnosti za 58 odsto -
je traumom i panikom od mogu-
}nosti da stambenog rje{ewa
rekao je Portparol CJB Bije-
qina Dragomir Peri}.
i nade za wega nema.
- Ne voqa i ne ma {ti na
nas je natjerala da se uselimo Trebiwe
u garsoweru u nasequ Gorwe Novo vozilo
Poqe, gdje su nas poslije de-
lo`acije ostavili privreme- za ga{ewe
no, dok ne na|u neko rje{ewe. po`ara
Sa da nam je po no vo sti gla
TREBIWE - Teritorijalna
opomena pred delo`aciju, a vatrogasna jedinica iz Trebiwa
mi ne ma mo gdje ni ku da.
nabavila je vozilo “landrover
Obra}ala sam se svim insti- defender“, za koje je izdvojeno
tucijama, ali nikakvu pomo}
55.926 maraka, a koje }e poslu-
mi nisu ponudili, svi ka`u `iti za ga{ewe po`ara na ne-
da nisam wihov slu~aj - pri~a pristupa~nim terenima.
o~ajna Dragana i dodaje da joj - Rije~ je o lakom navalnom
je je di na po mo} sti gla od vozilu, koje mo`e poslu`iti i
Udru`ewa djece i omladine pri tehni~kim intervencijama
Nikola i Milan Dragi~evi} FOTO: R. \EVI]
sa posebnim potrebama “Tra- ili kao tunelski automobil,
~ak nade” iz Fo~e. kao i za ispumpavawe vode iz
zbog toga ne mogu ni osta- nicom, koja bi mogla da poslu- ske penzije koja je 200 maraka i
ti u garsoweri na Gorwem `i Dragi~evi}ima. Konkretno socijalne pomo}i za wegu dje- Prema rije~ima predsje- potopqenih podru~ja - ka`e
dnika Udru`ewa “Tra~ak na- komandir vatrogasne jedinice
Poqu koja pripada op- rje{ewe ovoj porodici za sada teta od 40 maraka.
{tinskom odjeqewu Mi- niko ne mo`e da ponudi, a ma- de” Jelene Viloti}, ova Miodrag Batini}. R. Mi.
PORODICA porodica je za sada ni~iji slu-
nistarstva za izbjegla i lo ko ima sluha za wihovu si-
raseqena lica. tuaciju i jako lo{u socijalnu delo`irana ~aj, a u stvari, je slu~aj cijele Saobra}aj
U fo~anskoj bolni- kartu. u decembru lokalne zajednice. Viloti}eva Najvi{e
je naglasila da }e biti uporni
ci ka`u da nemaju Naime, ova porodica `ivi
nikakav alter- na ivici egzistencije, iz- Otac Milan, penzionisa- u pronala`ewu rje{ewa poro- nesre}a
nativni smje- dr`avaju se od o~eve invalid- ni radnik bolnice, lo{eg je dici Dragi~evi}. pored {kola
{taj da im ZVORNIK - Radnici i pro-
dodijele, a motori zvorni~kog Auto-moto
isti slu~aj
je i sa op-
Centar za socijalni rad dru{tva “Bira~“ u ponedjeqak,
sa po~etkom drugog polugodi-
{tinom {ta ove {kolske godine, bi}e
U fo~anskom Centru za socijalni rad na{oj du`nosti. Iz humanih razloga i
koja tako|e raspore|eni u blizini {kola
upoznati su sa slu~ajem porodice Dragi- ~iwenice da je Nemawa na{ korisnik, nas-
ne raspo- i pomaga}e djeci i starijim
~evi} i ka`u da }e preduzeti sve {to je u tavi}emo da se zala`emo kod nadle`nih in-
la`e ni licima pri prelasku ulice.
wihovoj mo}i da se ne na|u ponovo na stitucija da im pomognemo, jer je wihova
sa ka - - U~enici naj~e{}e stradaju
ulici. situacija previ{e te{ka - rekla je dire-
k v o m kao pje{aci u zoni osnovnih
- Nemamo stambeno rje{ewe da im ponudi- ktor Centra za socijalni rad u Fo~i Dra- {kola. Zbog toga je neophodno
stambe-
mo, jer time ne raspola`emo, niti je to u gica Rudinac. da se voza~ima, u~enicima i
nom jedi-
wihovim roditeqima uka`e
na potencijalnu opasnost koja
Kona~no rije{en problem {kole u Bratuncu ih mo`e sna}i u saobra}aju -
napomiwe se u saop{tewu
ovog dru{tva. S. S.

BRA TU NAC - Raj ko Za -
ri}, diplomirani in`ewer
ma {in stva i pro fe sor u
Sredwo {kol skom cen tru u
Bratuncu, obavqa}e du`nost
di re kto ra ovog cen tra,
umjesto Nikole Ranki}a, ko-
ji je 4. januara razrije{en
du`nosti.
Za ri} je is ta kao da je
Mi nis tar stvo pros vje te i
kulture RS 18. januara dalo
saglasnost za wegovo imeno-
vawe, koje je [kolski odbor
tra`io do imenovawa dire-
ktora Centra.
- Redovna nastava za 440
u~e ni ka po ~e }e u po ne -
djeqak po rasporedu, koji }e
biti ne{to izmijewen s ob-
zirom na to da nije na vri-
je me ra spi san kon kurs za
profesora srpskog jezika -
MINISTARSTVO
Ministar prosvjete i kul-
ture RS Anton Kasipovi}
uputio je 8. decembra pro-
{le godine inicijativu
[kolskom odboru za smje-
nu direktora bratuna~kog
Sredwo{kolskog centra,
navode}i u dopisu da je
rekao je Zari}, napomiwu}i
da }e problem predstavqati
i ~a so vi ma {in ske gru pe
predmeta, koje je on preda-
vao.
poslije revizije konstato-
vano da direktor {kole
Nikola Ranki} nije po-
{tovao zakonske propise
i da je prekr{io vi{e za-
konskih odredaba iz Zako-
na o sredwem
obrazovawu.
Zari} je istakao da }e u
nastavu u drugom polugodi-
{tu bi ti ukqu~en i do sa -
da{wi di re ktor Ni ko la
Ranki}, koji je diplomirani
in`ewer elektrotehnike.
ZARI]
v. d. direktora
Centra
- Jo{ nisam razgovarao
sa Zari}em, ali }u, ako do-
bijem raspored ~asova, u~es-
tvovati u nastavnom procesu
- rekao je Ranki}.
On je po dnio os tav ku
[kolskom odboru, koji ga je
4. ja nu ara ra zri je {io du -
`nosti direktora, te na toj
sjednici donio odluku da od
resornog ministra zatra`i
saglasnost za imenovawe Za-
ri}a za vr{ioca du`nosti
direktora.
Me|utim, Ranki} 13. ja-
nuara nije `elio da preda
du `nost Za ri }u, re kav {i
“da se nisu stekli uslovi za
pri mo pre da ju du `nos ti“,
odnosno da se primopredaja
ne mo`e izvr{iti bez sa-
glasnosti resornog minis-
tra.
K. ].
Fo~a
Nema zaraze
trihinelom
FO^A - Prema informa-
cijama iz Veterinarske sta-
ni ce Fo ~a u pro te klom
pe ri odu, kao i za vri je me
sviwokoqa nije zabiqe`en
nijedan slu~aj zaraze trihi-
nelom kod doma}ih sviwa.
- Imali smo deset slu~ajeva
zaraze trihinelom, ali kod
divqih sviwa. Ina~e, broj
divqih sviwa za ra `e nih
trihinelom je iz godine u go-
dinu sve ve}i - rekao je vete-
rinar Dragan Mali{. R. \.
10 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE
OKRU@NI PRIVREDNI SUD U BAWALUCI
Broj: 57 0 Ps 006447 04 Ps
Bawaluka, 18.1.2011. godine
OKRU@NI PRIVREDNI SUD U BAWALUCI, sudija Nata{a Bo{kovi}, u pravnoj stvari
tu`ioca Gradisac S.p.A., Via dell Industria 34072 Gadisca d Isonzo, Italija, koga zastupa
punomo}nik Branko V. Mari}, advokat iz Sarajeva, protiv tu`enog Media Promet. d.o.o. Bawa-
luka, Ul. Vidovdanska 53, radi nov~anog potra`ivawa, na osnovu ~lana 348. stav 3. Zakona o
parni~nom postupku (“Sl. glasnik RS” br. 58/03, 85/03, 74/05 i 63/07, u daqem tekstu: ZPP), ob-
javquje sqede}i:
OGLAS
Dana 20.09.2004. godine tu`ilac je podnio tu`bu protiv tu`enog Media Promet. d.o.o. Bawaluka,
radi duga u iznosu od 29.728,22 EUR (59.456,00 KM). U tu`bi je naveo da je tu`enom isporu~io
robu u ukupnoj vrijednosti od 55.215,30 EUR, te za ovu robu je ispostavio ra~une broj 000384 od
10.03.2003. godine na iznos od 27.690,60 EUR i broj 000868 od 19.05.2003. godine na iznos od,
27.524,70 EUR, da je platio dio duga po ra~unu br. 000384 od 10.03.2003. godine; da je po istom
ostao dug u iznosu od 2.203.52 EUR-a, tako da ukupno dugovawe po osnovu ispostavqenih ra~una
iznosi 29.728,22 EUR. Predlo`io je sudu da nakon provedenog postupka donese presudu:
“OBAVEZUJE SE TU@ENI da isplati tu`iocu na ime duga iznos od 29.728,22 EUR sa zakon-
skom zateznom kamatom i to kako slijedi:
- na iznos od 2.203,52 EUR po~ev od 19.03.2003. godine i
- na iznos od 27.524,70 EUR po~ev od 28.05.2003. godine, pa do isplate, te da mu nadoknadi
tro{kove postupka”.
Obavje{tava se tu`eni da se dostava pismena smatra obavqenom protekom roka od 15 dana, od
dana objavqivawa ovog pismena u dnevnim novinama RS, i na oglasnoj tabli suda, te se isti
obavje{tava da priloge dostavqene uz tu`bu mo`e podi}i u zgradi suda.
Obavje{tava se tu`eni da na osnovu ~l. 70 stav 1. ZPP-a RS tu`eni je du`an najkasnije u roku
od 15 dana dostaviti sudu pismeni odgovor na tu`bu.
Odgovor na tu`bu mora biti razumqiv i sadr`avati: oznaku suda, ime i prezime, odnosno naziv
pravne osobe, prebivali{te ili boravi{te, odnosno sjedi{te stranaka, wihovih zakon-
skih zastupnika i punomo}nika, ako ih imaju, predmet spora, sadr`aj izjave i potpis podnosi-
teqa (~l. 334 ZPP-a RS). U odgovoru na tu`bu, tu`eni }e ista}i mogu}e procesne prigovore i
izjasniti se da li priznaje ili osporava postavqeni tu`beni zahtjev. (~l. 71. stav 1. ZPP-a RS).
Ako tu`eni osporava tu`beni zahtjev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i razloge iz kojih se
tu`beni zahtjev osporava, ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode, dokaze kojima se
utvr|uju te ~iwenice, te pravni osnov za navode tu`enog. (~l. 71. stav 2. ZPP-a RS).
Tu`eni mo`e u odgovoru na tu`bu, a najkasnije na pripremnom ro~i{tu podnijeti protivtu`bu
(~l. 74. stav 1. ZPP-a RS).
Kad tu`eni, kome je uredno dostavqena tu`ba u kojoj je tu`ilac predlo`io dono{ewe presude
zbog propu{tawa, ne dostavi pismeni odgovor na tu`bu u zakonskom roku, sud }e donijeti pre-
sudu kojom se usvaja tu`beni zahtjev (presuda zbog propu{tawa), osim ako je tu`beni zahtjev
o~igledno neosnovan. (~l. 182. stav 1. ZPP-a RS).
Odgovor na tu`bu sa prilozima se predaje sudu u dovoqnom broju
primjeraka za sud i protivnu stranku, pozivom na broj predmeta.
U skladu sa ~lanom 5. st. 1. Zakona o preuzimawu akcionarskih dru{tava (“Sl. glasnik RS“ br. 65/08 i
92/09), “SLOBOPROM” D.O.O Lon~ari, Lon~ari 155, mati~ni broj 01279831,
objavquje
OBAVJE[TEWE
o namjeri objavqivawa ponude za preuzimawe akcija emitenta
“MODRI^ANKA no 3“ AD MODRI^A, VIDOVDANSKA BB, MODRI^A
“SLOBOPROM” D.O.O Lon~ari, izra`ava namjeru objavqivawa ponude za preuzimawe svih akcija sa
pravom glasa na kojima nije zasnovan teret, emitenta “MODRI^ANKA no 3“ AD Modri~a, Vidovdanska
bb, Modri~a.
. objavqivawa javnog konkursa za upra`wenu funkciju,
“SLOBOPROM” D.O.O Lon~ari, MB 01279831, Lon~ari 155, na dan objavqivawa ovog obavje{tewa
vlasnik je 2.102.843 akcija emitenta “MODRI^ANKA no 3“ AD Modri~a, koje su redovne akcije klase
“A“ pojedina~ne nominalne vrijednosti od 1,00 KM, {to predstavqa 2.102.843 glasova u skup{tini emi-
tenta ili 95.230166 % od ukupnog broja glasova.
Akcionarski kapital emitenta iznosi 2.208.169,00 KM, podijeqen je na 2.208.169 akcija nominalne vri-
jednosti 1 KM.
“SLOBOPROM” D.O.O Lon~ari u postupku preuzimawa djeluje samostalno.
Ponudilac izjavquje da }e ponudu za preuzimawe objaviti u roku, pod uslovima i na na~in koji je propi-
san Zakonom o preuzimawu akcionarskih dru{tava.
za “SLOBOPROM” D.O.O Lon~ari
“Bobar Broker“
Izdaje se
kancelarijski
i skladi{ni prostor
u centru grada,
uz fizi~ko obezbje|ewe,
video-nadzor.
Telefon 051/231-077,
zvati do 16 ~asova.
OGLASI
Na osnovu ~lana 8. Zakona o ministarskim, vladinim i drugim imenovawima Repu-
blike Srpske (“Slu`beni glasnik Republike Srpske”, broj 41/03), ~lana 33. Statuta
Op{tine Novi Grad (“Slu`beni glasnik Op{tine Novi Grad”, broj 11/05 i 2/08),
~lana 3., 4. i 5. Odluke o utvr|ivawu kriterijuma za izbor i imenovawa organa uprav-
qawa u preduze}ima i ustanovama ~iji je osniva~ Skup{tina op{tine Novi Grad
(“Slu`beni glasnik Op{tine Novi Grad”, broj 21/07), Odluke o raspisivawu javnog
konkursa za izbor i imenovawe direktora Javne zdravstvene ustanove “Apoteka Novi
Grad”, broj 02-052-1/11 od 4.1.2011. godine, Odluke o raspisivawu javnog konkursa za
izbor i imenovawe ~lanova Upravnog odbora Javne zdravstvene ustanove “Dom zdravqa
Novi Grad”, broj 02-052-2/11 od 4.1.2011. godine i Odluke o raspisivawu javnog kon-
kursa za izbor i imenovawe ~lanova Upravnog odbora Javne ustanove “Kulturno-obra-
zovni centar Novi Grad”, broj 02-052-3/11 od 4.1.2011. godine, Skup{tina op{tine
Novi Grad, raspisuje
JAVNI KONKURS
za izbor i imenovawe
I – Raspisuje se Javni konkurs za izbor i imenovawe:
1. direktora Javne zdravstvene ustanove “Apoteka Novi Grad” Novi Grad
2. 5 (pet) ~lanova Upravnog odbora Javne zdravstvene ustanove “Dom zdravqa Novi
Grad”
3. 3 (tri) ~lana Upravnog odbora Javne ustanove “Kulturno-obrazovni centar Novi
Grad”
II - Op{ti uslovi za izbor i imenovawe su:
- da je dr`avqanin Republike Srpske, odnosno BiH,
- da je stariji od 18 godina,
- da nije otpu{ten iz dr`avne slu`be po osnovu disciplinske mjere na bilo kom
nivou vlasti u BiH i Republici Srpskoj u periodu od tri godine prije
objavqivawa javnog konkursa za upra`wenu funkciju,
- da nije pod optu`bom Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji
(~lan 9. ta~ka 1. Ustava BiH),
- da nije osu|ivan za krivi~no djelo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe
funkcije,
- kandidat ne mo`e obavqati du`nost, aktivnosti ili biti na polo`aju koji dovodi
do sukoba interesa u skladu sa Zakonom o ministarskim, vladinim i drugim imenova-
wima Republike Srpske i Zakonom o sukobu interesa u institucijama vlasti BiH.
III - Posebni uslovi za izbor direktora su :
- da posjeduje visoku stru~nu spremu (VSS) ili vi{u stru~nu spremu (V[S)
dru{tvenog ili prirodnog smjera;
- da ima radni sta` u struci najmawe pet godina;
- posjedovawe stru~nih, organizacionih i rukovodnih sposobnosti,
- uspje{nost i postignuti rezultati na ranijim poslovima
IV - Posebni uslovi za izbor i imenovawe ~lanova Upravnih odbora su:
- visoka stru~na sprema (VSS) ili vi{a stru~na sprema (V[S),
- poznavawe problematike u oblasti za koju se vr{i izbor i imenovawe
- poznavawe sadr`aja i na~ina rada upravnog odbora,
- uspje{nost i postignuti rezultati na ranijim poslovima.
V - Uz prijavu na konkurs kandidati su du`ni dostaviti dokaze o ispuwavawu
op{tih i posebnih uslova:
- ovjerenu kopiju diplome i li~ne karte,
- dokaz o radnom iskustvu, ( za poziciju I -1.)
- uvjerewe o dr`avqanstvu,
- da nije osu|ivan za krivi~no djelo koje ga ~ini nepodobnim za obavqawe funkcije i
uvjerewe da se ne vodi krivi~ni postupak,
- ovjerenu izjavu da nije otpu{ten iz dr`avne slu`be po osnovu disciplinske mjere
na bilo kom nivou vlasti u BiH i Republici Srpskoj u periodu od tri godine prije
- ovjerenu izjavu da nije pod optu`bom Me|unarodnog suda za ratne zlo~ine u biv{oj
Jugoslaviji (~lan 9. ta~ka 1. Ustava BiH),
- ovjerenu izjavu da kandidat ne obavqa du`nost, aktivnosti i da nije na polo`aju
koji dovodi do sukoba interesa u skladu sa Zakonom o ministarskim, vladinim i dru-
gim imenovawima Republike Srpske i Zakonom o sukobu interesa u institucijama vla-
sti BiH.
VI - Postupak izbora, ukqu~uju}i i pregled prispjelih prijava na konkurs, obavqawe
intervjua sa kandidatima, utvr|ivawe rang liste, te predlagawe kandidata za imeno-
vawe, u skladu sa utvr|enim kriterijumima, izvr{i}e Komisije koje }e imenovati
Skup{tina op{tine Novi Grad.
VII - Javni konkurs }e se objaviti u “Slu`benom glasniku Republike Srpske “ i dnev-
nom listu “Glas Srpske”.
Ako konkurs ne bude objavqen istovremeno, rok }e se ra~unati od dana posqedweg ob-
javqivawa.
VIII - Rok za podno{ewe prijava na konkurs je 30 dana od dana raspisivawa javnog
konkursa.
Neblagovremene i nepotpune prijave ne}e se uzeti u razmatrawe.
Prijave se mogu dostaviti li~no ili putem po{te na adresu : Op{tina Novi Grad, ul.
Petra Ko~i}a br.2. sa naznakom: za poziciju I -1. “Komisija za sprovo|ewe javnog kon-
kursa za izbor i imenovawe direktora Javne zdravstvene ustanove “Apoteka Novi
Grad” , za poziciju I-2. “Komisija za sprovo|ewe javnog konkursa za izbor i imeno-
vawe ~lanova Upravnog odbora Javne zdravstvene ustanove “Dom zdravqa Novi Grad” i
za poziciju I-3. “Komisija za sprovo|ewe javnog konkursa za izbor i imenovawe ~la-
nova Upravnog odbora Javne ustanove “Kulturno-obrazovni centar Novi Grad”, sa na-
znakom “Ne otvaraj”.
Broj: 02-052-4/11
Datum: 18.1.2011. godine
Novi Grad
PREDSJEDNIK
SKUP[TINE OP[TINE
Qiqana Jankovi}, dipl. pravnik

Podvizi ~lanova vatrogasne jedinice “Lastva U{}e“
Spasavaju i u gori i
u vodi
Za vrijeme poplava radili 15 dana gotovo bez pauze
@ena mi se pora|a a ku}a mi gori, ka`e ~ovjek u panici. Odmah smo reagovali. Ve}ina
je ostala da gasi po`ar, a nas dvojica smo porodiqu na brzinu prevezli u trebiwsko
porodili{te. I oba posla smo efikasno i pravovremeno zavr{ili, ka`e Paranos
PI[E: RATOMIR MIJANOVI]
krozrs@glassrpske.com
TREBIWE - Za hrabre
~lanove vatrogasne jedinice
“Lastva U{}e“, iz `ivopi-
snog mjesta u blizini Tre-
biwa, ka`e se da spasavaju i u
gori i u vodi.
Po vokaciji vatrogasci,
ali prakti~no specijalci, qudi
koji se naruku na|u i nevoqni-
cima pogo|enim od poplava, pu-
tnicima zate~enim u snijegu,
voza~ima profesionalcima ~i-
ji se kamioni zaustave u vrleti-
ma Vilusa i mnogi drugi.
- Evo ovih dana napuni}e se
dvije godine otkako smo iz sme-
tova izvukli na~elnika op{ti-
ne Isto~no Sarajevo Gojka
Dra{kovi}a koga je po povratku
iz Budve, zaustavila swe`na
me}ava. Bilo je oko jedan ~as i
30 minuta po pono}i kada smo
dobili poziv i izvukli auto na
Naftna mrqa prijeti Savici
SRBAC - Mje{tani Pove-
li~a kod Srpca prijavili su
ju~e Komunalnoj policiji i
Policijskoj stanici Srbac da
je u wihovom selu sru{en drve-
ni most na rje~ici Savici i
da se u vodi pojavila naftna
mrqa koja prijeti da ugrozi
ribqi fond u ovom poznatom
Uni{ten most na Savici
~istinu. Taj dan je bio ba{ te-
`ak, iz smetova smo izvukli ne-
koliko bolesnika i vi{e od 50
vozila - ka`e Zdravko Paranos
starje{ina ove jedinice.
Po~etkom decembra Vatro-
gasci iz “Lastve“ su gotovo 15
dana neprekidno, 24 sata, bili
anga`ovani na spasavawu qudi
i stoke iz trebiwskog Qubo-
mira.
Padali su sa nogu od napo-
ra, ali izdr`alo se. Ka`u da
POMO]
- Sve ovo {to radimo ne
bismo mogli sami da sti-
gnemo. Mnogo nam poma`u
Vatrogasni savez RS, Goj-
ko Gr~a, na~elnik Odje-
qewa za op{tu upravu u
op{tini Trebiwe, Mirko
Havarija na mostu u Poveli~u kod Srpca uznemirila ribolovce
ribolovnom reviru.
Nadle`ne slu`be su odmah
iza{le na teren i utvrdile da
je ru{ewe najvjerovatnije iza-
zvao jedan od kamiona koji ~es-
to pro la ze ovom di oni com
prevoze}i {qunak, iako je ma-
ksimalna nosivost mosta pet
tona.
im je posebno te{ko bilo kada
su morali na tavanu potopqene
ku}e da ostave Rada Le~i}a iz
Qubomira koji je ovce preba-
cio na tavan sa sjenom.
IZ ME]AVE
izvukli vi{e
od 50 vozila
- Nismo htjeli da ga osta-
vimo, ali je starac bio izri~it.
Morali smo da se pomirimo sa
]uri}, na~elnik odjeqewa
Civilne za{tite op{tine
Trebiwe, ali svi oni
obi~ni qudi ~ija pomo}, u
svakom trenutku je vi{e
nego dragocjena - ka`e
Paranos.
- Most je sagra|en od beto-
na i drveta prije desetak go-
di na, a sa da je go to vo u
potpunosti uni{ten. Nesavje-
sni voza~ je vjerovatno preto-
vario svoj kamion i prelaze}i
most pao u vodu. Nemamo in-
formacija kako se izvukao,
ali smo sa~inili zapisnik sa
FOTO: D. JOVI^I]
tim, ali smo ga svakih sat vre-
mena ~amcima obilazili - pri-
~a Paranos.
I zaista, te{ke `ivotne
situacije pi{u najuzbudqivije
pri~e. Paranos ka`e da se sje}a
da su im u ga{ewu po`ara u Go-
miqanima kod Trebiwa pomaga-
li i monasi iz manastira
Tvrdo{. I ne samo tu.
Ipak kao jednu od najinte-
resantinijih situacija las-
tvanski vatrogasci navode
poziv koji su dobili od jednog
Trebiwca koji je imao neobi-
~an apel.
- @ena mi se pora|a a ku}a
mi gori, ka`e ~ovjek u panici.
Odmah smo reagovali. Ve}ina je
ostala da gasi po`ar, a nas
dvojica smo porodiqu na brzi-
nu prevezli u trebiwsko poro-
dili{te. I oba posla smo
efikasno i pravovremeno za-
vr{ili - ka`e sa osmijehom na
Pomor ribe u Qev~anici
Sportsko ribolovno dru{tvo “Bistro“ Srbac ve} je pre-
trpjelo veliku {tetu sredinom oktobra pro{le godine
kada je u rje~ici Qev~anici uginulo vi{e od tonu ribe.
Ekolo{ki incident je izazvalo te~no |ubrivo koje je
ispu{teno sa neke od obli`wih sviwogojskih farmi.
Iako je od tada pro{lo vi{e od tri mjeseca, po~inilac
jo{ uvijek nije otkriven.
fotografijama i sve to preda-
li Policijskoj stanici Srbac
koja je izvr{ila uvi|aj i traga
za po~iniocima - rekao je ko-
munalni policajac Miodrag
Milutinovi}.
UGRO@EN
ribqi fond
Lokalno stanovni{tvo je
ogor~eno na voza~a koji je po-
bjegao sa lica mjesta, a nije
prijavio havariju. Ova nesre}a
je najvi{e zabrinula oko 200
ribolovaca Sportsko-ribolo-
vnog dru{ tva “Bis tro“ iz
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 11
FOTO: R. MIJANOVI]
Vijesti
Dowi @abar
Ratarima 30
hiqada KM
DOWI @A BAR - U
buyetu op{tine Dowi @a-
bar za 2011. godine predvi-
|e no je 30.000 ma ra ka za
podsticaje poqoprivrednim
proizvo|a~ima ove posavske
op{tine. Vr{ilac du`nos-
ti na ~el ni ka op {ti ne
Dowi @abar Joco Pante-
li} ka`e da su svjesni da je
poqoprivredna proizvodwa
optere}ena brojnim proble-
mima posqedwih godina, pa
su se odlu~ili na zna~ajno
pove}awe na ovoj buyetskoj
poziciji, javila je Srna.
Bijeqina
Sve spremno
za drugo
polugodi{te
BI JEQINA - Svih 12
osnovnih i {est sredwih
{kola na podru~ju Bijeqine
spremno je za po~etak nasta-
ve u drugom polugodi{tu u
ponedjeqak, 24. januara. U
Odjeqewu za dru{tvene dje-
licu Paranos.
latnosti op{tine Bijeqina
Posebna pri~a su prevrnuti Srni je re~eno da su za sve
{leperi. Put od crnogorske {kole obezbije|ene dovoqne
granice do Lastve je i te kako koli~ine energenata za gri-
neugodan. Treba sva ~ula jawe. U {kolama na podru-
ukqu~iti i lagano voziti. Ali ~ju Sem be ri je {kol sku
praksa donosi druga~iju situ- 2010/2011. go di nu po ha |a
aciju. 10.024 osno va ca i 4.315
- U posqedwe dvije godine sredwo{kolaca.
petnaestak {lepera smo ponovo
vratili na put. Znaju to voza~i
da cijene. Do|u kod nas, ~esto i [ekovi}i
sa poklonima. Ovih dana naja- Divqa
vio nam se i voza~ iz @ep~a
kome smo nedavno vratili {le- deponija bi}e
per na cestu. Ka`e donije}e po- uklowena
klon. A ja ka`em, neka si ti
[EKOVI]I - Divqa de-
zdravo i dobro, popi}emo pi}e
za sretan put - ka`e Zdravko
ponija na ulazu u gradsko
Paranos. naseqe [ekovi}a, pored re-
Putnici namjernici kada gionalnog puta [ekovi}i-
Vlasenica bi}e uklowena, a
po|u iz Trebiwa prema Nik{i-
}u, sa lijeve strane vidje}e las- sme}e koje lokalno Komu-
nalno preduze}e bude priku-
tvanske vatrogasce. Kod wih se
nikada svijetlo ne gasi. pilo bi}e deponovano na
vlaseni~koj deponiji ili
lokaciji Crni vrh u op{ti-
ni Zvornik, gdje je planira-
na iz gradwa re gi onal ne
sanitarne deponije. Dire-
ktor Komunalnog preduze}a
\or|e Radanovi} izjavio je
da }e za sanaciju deponije
bi ti po tre bno naj mawe
20.000 maraka. G. P.
Crveni krst
Pomo}
stanovnicima
Amajlija
BIJEQINA - Bawalu~ka
Srpca. Gradska organizacija Crve-
- Nemamo ta~an podatak nog krsta u sa radwi sa
koliko je nafte iscurilo u Crvenim krstom Bijeqina,
Savicu ~ija je du`ina oko 3,5 donirala je u petak pomo}
kilometara. U wu svake godine stanovni{tvu bijeqinske
ubacimo tri do ~etiri tone mjesne zajednice Amajlije
konzumnog {arana, amura i bi- koje je pretrpjelo katastro-
jele ribe. Radi se o izuzetno falne poplave u decembru
po pu lar nom pe ca li {tu za pro{le godine. Aktivista
srba~ke ribolovce, pa su oni s bawalu~ke Gradske organi-
pravom ogor~eni jer se boje zacije Crvenog krsta Mi-
pomora ribe - rekao je predsje- lan [esti} rekao je Srni
dnik dru{tva Goran Gavrano-
da je ovo samo jedan vid po-
vi} i do dao da }e bi ti
mo}i s wihove strane, te da
preduzete mjere za ~i{}ewe
}e nastaviti da poma`u i u
vodotoka i za{titu ribqeg
narednom periodu.
fonda. D. J.
12 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

“Morgan Stenli“ pove}ao zaradu za 60 odsto

WUJORK - Ameri~ka finansijska institucija “Morgan Sten- Neto profit ove druge po veli~ini ameri~ke investicione

Biznis li“ u posqedwem kvartalu 2010. pove}ala je zaradu za 60

odsto u odnosu na isti period 2009. godine, prenijele su
agencije.
banke, odsko~io je u posqedwa tri mjeseca 2010. na 600
miliona dolara, sa 376 miliona dolara godinu dana rani-
je.

FOTO: AGENCIJE
ZVANI^NA KOTACIJA
Sredwi Promet Vrijednost
Dioni~ko dru{tvo kurs dionica

BOSNALIJEK D.D. SARAJEVO 14.50 -0.41 57,695.50

PRIVATIZACIONO-INVESTICIONI FONDOVI
Zvani~ni Promet Vrijednost
Dioni~ko dru{tvo kurs dionica

ZIF BIG INVESTICIONA GRUPA DD SARAJEVO 4.24 0.26 109,075.54

ZIF BOSFIN D.D. SARAJEVO 2.84 -4.70 122.12
ZIF EUROFOND-1 D.D. TUZLA 1.40 0.00 351.40
ZIF MI GROUP D.D. SARAJEVO 3.88 -3.00 267.72

SLU@BENO BERZANSKO TR@I[TE

Sredwi Promet Vrijednost
Dioni~ko dru{tvo kurs dionica
BH TELEKOM D.D. SARAJEVO 20.02 0.05 280.28
ENERGOINVEST D.D. SARAJEVO 5.01 -7.14 15,113.12
ENERGOPETROL D.D. SARAJEVO 12.40 -4.63 3,087.00
FD SARAJEVO D.D. SARAJEVO 79.85 -0.10 15,411.26
HIDROGRADWA D.D. SARAJEVO 3.30 15.79 3,300.00
[IPAD KOMERC D.D. SARAJEVO 3.00 -2.11 12,997.00
TVORNICA CEMENTA KAKAW D.D. KAKAW 25.00 0.00 9,975.00 Sjedi{te “Telokoma
Srbija“ u Beogradu

Istraga Evropske komisije Hanes Ametsrajter, generalni direktor “Telekoma Austrija“

Proizvo|a~i kamiona
formirali kartel
BRISEL - Nadle`ni organi Evropske komisije za kon-
Neizvjesna ponuda
kurentnost pokrenuli su istragu protiv {vedskih kompa-
nija “Skanija“ i “Volvo“, wema~kih “Dajmlera“ i MAN, te
italijanskog “Iveka“ zbog sumwi da su nezakonito formi-
rali kartel za monopolsku kontrolu cijena.
za srpski "Telekom"
Ako brojke ne budu dobre, ne}emo predati ponudu. Jo{ postoje mnogi nepoznati
Evropska komisija navodi da su kompanije najvjerovatnije
kr{ile pravila Evropske unije o konkurentnosti, kojima parametri kada se radi o prodaji srpske kompanije, rekao Ametsrajter
se zabrawuje kartelsko povezivawe. BE^ - Ge ne ral ni di re - kaciono preduze}e. austrijskog “Telekoma“, ek- “Veder investments”, “Tur-
Ako bi Komisija potvrdila ove sumwe, kompanije bi mogle da ktor “Te le ko ma Aus tri ja“ Ametsrajter isti~e da jo{ spanzija na Balkan bi}e u bu- ksel“ i “Vimpelkom“.
plate kaznu u iznosu od deset odsto prometa, javio je Tanjug. Hanes Ametsrajter rekao je postoje mnogi nepoznati para- du}nosti va`na za podsticawe “Telekom Srbija“ posjeduje
“Volvo“ je potvrdio da je ukqu~en u provjeru u okviru koje da ova kompanija jo{ nije metri kada se radi o prodaji rasta te kompanije. i telekomunikacione kompa-
su prekontrolisane wegove filijale. donijela odluku da li }e po- srpske kompanije. - Mi stalno osmatramo da nije “M:tel“ u Crnoj Gori i
Wema~ki proizvo|a~ te{kih kamiona MAN potvrdio je da slati ponudu za kupovinu 51 li postoje kandidati za pre- “Telekom Srpske“ u Republici
je obavqena kontrola poslovawa u sjedi{tu kompanije, {to od sto akci je “Te le ko ma MNOGO uzimawe - rekao je Ametsraj- Srpskoj.
su potvrdili i “Dajmler“ i “Iveko“. Srbija“. nepoznanica u vezi sa ter.
On je za be~ki ekonomski “Telekomom Srbija“ “Virt{aftsblat“ isti~e
dnevnik “Virt{aftsblat“ re- da jo{ nije ni jasno da li aus- Rok
kao da austrijski “Telekom“ - Jo{ nije sigurno da li trijski telekom operater, ako
tek po~iwe da analizira po- }e na tender dospjeti 51, 80 otkupi “Telekom Srbija“, mo- Vlada Srbije produ`ila je
datke u vezi sa mogu}nom kupo- ili ~ak 100 odsto “Telekom `e da nastavi rad sa svojom po~etkom sedmice rok za
vi nom akci ja u “Te le ko mu Srbija“ - dodao je direktor ses trin skom fir mom “Vip
dostavqawe ponuda za kupo-
Srbija“. aus trij ske kom pa ni je. mobajl”.
vinu 51 odsto akcija kompa-
- Ako brojke ne budu dobre, Be~ki list podsje}a da srpska Ametsrajter je naglasio da
nije do 21. marta 2011.
ne}emo predati ponudu - na- vlada trenutno dr`i 80 odsto `eli na zadr`i “Vip mobajl“.
godine i to na prijedlog
glasio je Ametsrajter, prenio “Telekoma“, dok 20 odsto udje- Tendersku dokumentaciju
la ima gr~ki operater OTE, u za srpsku kompaniju, osim “Te-
privatizacionog savjetnika,
je Tanjug.
“Telekom Austrija“ jedna kome 30 procenata pripada lekom Austrija“ do sada je ot- kako bi se zainteresovanim
Istra`ioci ve} posjetili MAN FOTO: AGENCIJE kompanijama dalo dovoqno
je od sedam kompanija koje su wegovom suvlasniku “Doj~e te- kupilo jo{ telekom operatera,
otkupile tendersku dokumen- lekomu“. i to “Doj~e telekom“, “Frans vremena za sastavqawe po-
SAD nuda.
taciju za srpsko telekomuni- Prema rije~ima direktora telekom“, “Amerika mobil”,
Voren Bafet odlazi
iz “Va{ington posta“ Alfredo Perez Rubalsaba, potpredsjednik Vlade [panije
VA [IN GTON - Dru gi
najbogatiji ~ovjek na svije-
tu Voren Bafet odlu~io je
gton posta“, u ~ijem je Nad-
zornom odboru bio 37 godi-
na.
Novi plan za spasavawe banaka
MA DRID - [pa ni ja - Vlada priprema plan s plana, osim Vlade, u~estvuju 2008. godine, poslije ~ega je
da kada mu na qeto istekne Razlog odlaska Bafeta iz priprema novi plan za res- ciqem da se pove}a solven- Banka [panije i Udru`ewe zemqa zapala u recesiju.
mandat u Nadzornom odboru va {in gton skog lis ta ni je trukturisawe regionalnih tnost i kredibilitet bana- banaka. Svih osam naj ve }ih
“Va {in gton pos ta“, ne }e poznat, javile su agencije. banaka, koje su slaba ta~ka ka sa {te dnim ulo zi ma - [pan ske re gi onal ne {panskih banaka pro{le su
po no vno do }i na ovu fun - Bogatstvo ovog investici- bankarskog sistema i izvor rekao je u petak potpredsje- banke, u koje je deponovana test podno{ewa krize koji
kciju. onog bankara i stru~waka za ve li ke bri ge za stawe ja - dnik Vlade Alfredo Perez po lo vi na {te dnih ulo ga u je Evropska unija sprovela u
Bafet preko svoje firme osigurawa procjewuje se na vnih fi nan si ja u ovoj Ru bal sa ba, pre ni je le su zemqi, ulo `i le su ve li ka julu, ali je pet od 19 testi-
ima najvi{e akcija “Va{in- 45 milijardi dolara. zemqi, naro~ito u vrijeme agencije. sredstva u sektor nekretni- ranih regionalnih banaka
du`ni~ke krize u evrozoni. Do dao je da u izra di na pri je wego vog ko lap sa palo na probi.

FTSE 100 INDEX MEMBERS DOW JONES INDUS. AVG MEMBERS

Naziv kompanije Cijena Promjena Naziv kompanije Cijena Promjena
ROYAL BK SCOTLAN 44.88 6.38 BANK OF AMERICA 14.53 -0.07
LLOYDS BANKING 67.85 1.56 GENERAL ELECTRIC 19.46 5.59
VODAFONE GROUP 176.3 2.03 INTEL CORP 20.99 0.19
BARCLAYS PLC 304 0.25 MICROSOFT CORP 28.16 -0.66
BP PLC 502 1.61 PFIZER INC 18.2 -0.22
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 13

Gubitak Banke Amerike u tre}em kvartalu 1,2 milijarde dolara

VA[INGTON - Gubitak Banke Amerike u posqedwem tromjese~ju Uticajna banka sa Volstrita u istom periodu pro{le godine izgu-
dostigla je 1,2 milijarde dolara, {to je drugi uzastopni kvartal- bila je 5,2 milijarde dolara. Vrijednost akcija Banke Amerike
ni gubitak, prenijele su agencije. oslabila je za 2,8 odsto poslije objavqivawa ovih informacija.

SLU@BENO BERZANSKO TR@I[TE

Od 1. februara u Srpskoj po~iwe oporezivawe dohotka od dividende Naziv emitenta Prosje~na Promjena Promet
cijena
Телеком Српске а.д. Бањалука

Porez na dividendu Република Српска - измирење ратне штете 1

Република Српска - измирење ратне штете 3
Република Српска - измирење ратне штете 4
1,47

37,17
36,91
2,08
38,40 -0,44
0,46
0,60
16.352,79
10.881,66
10.293,80
9.128,80

otjera}e investitore
Osim pada investicija, na ovaj na~in vlasnici dru{tava sa ograni~enom odgovorno{}u
Рафинерија уља а.д. Модрича
Република Српска - измирење ратне штете 2
Бирач а.д Зворник
Тржница а.д. Бањалука
0,10 -1,00
36,16 -1,42
0,02 0,00
1,50 -6,25
1.930,50
1.904,19
640,85
310,50
Хидроелектране на Требишњици а.д. Требиње 0,44 1,62 109,50
bi}e stimulisani da ne prikazuju svu ostvarenu dobit, ka`e Kecman Жељезнице РС а.д. Добој 0,04 -2,78 3,29

FONDOVI

Naziv emitenta Prosje~na Promjena Promet

cijena

ЗИФ Актива инвест фонд а.д. Бањалука 3,25 0,00 0,00

ЗИФ Балкан инвестмент фонд а.д. Бањалука 4,01 0,00 0,00
ЗИФ БЛБ - профит а.д. Бањалука 3,78 0,00 86,94
ЗИФ Борс инвест фонд а.д. Бањалука 2,80 0,00 0,00
ЗИФ Еуроинвестмент фонд а.д. Бањалука 6,25 -0,16 518,75
ЗИФ Инвест нова фонд а.д. Бијељина 0,05 0,00 0,00
ЗИФ Јахорина Коин а.д. Пале 3,18 0,00 0,00
ЗИФ Кристал инвест фонд а.д. Бањалука 6,89 7,15 23.374,29
ЗИФ Полара инвест фонд а.д. Бањалука 3,55 0,00 0,00
ЗИФ Привредник инвест а.д. Бањалука 1,50 0,00 0,00
ЗИФ Униоинвест а.д. Бијељина 1,00 0,00 0,00
ЗИФ ВБ фонд а.д. Бањалука 3,11 0,00 0,00
ЗИФ ВИБ фонд а.д. Бањалука 3,17 1,93 63,40
ЗИФ Zepter фонд а.д. Бањалука 4,47 3,47 4.712,08

Du{an Bajatovi}
Tra`i se na~in da
Investicije bi mogle da budu zna~ajno smawene FOTO: ROJTERS
gas u Srbiji ne poskupi
PI[E: MARINA ^IGOJA ko je su pri je uvo |ewa ove {tava u kojima su ve}inski olak{aju pristup investici-
BA^ - Generalni direktor “Srbijagasa“ Du{an Bajatovi}
marinacigoja@glassrpske.com odredbe mogle pristi}i. akcionari strani investito- jama, naj~e{}e smawewem bi-
rekao je u petak da ovo javno preduze}e zajedno sa Vladom Srbije
nastoji da prona|e rje{ewe da ne do|e do poskupqewa gasa.
BAWALU KA - Uvo |ewe Oporezivawe dohotka od ri ova zakonska promjena mo- lo ka kvih na me ta i
Bajatovi} je rekao da }e eventualno poskupqewe gasa zavisiti
poreza na dividendu u Repu- dividende i kapitalne dobi- tivisa}e ih da mehanizmom procedura.
od kretawa kursa dinara u odnosu na dolar.
blici Srpskoj moglo bi nega- ti uvodi se od 1. februara ove transfernih cijena ne pri- Direktor Ekonomskog in-
On je naveo da je 1.000 kubika gasa poskupjelo u proteklom pe-
tivno da uti~e na spremnost godine, kada na snagu stupaju kazuju dobit u Republici Sr- stituta Bawaluka Du{ko Ja-
riodu sa 377 na 384 dolara, prenijele su agencije.
investitora da ula`u u pri- Iz mje ne i do pu ne Za ko na o pskoj ve} u nekoj drugoj zemqi. k{i} ka`e da je Republika
vredu Srpske, a efekti na- porezu na dohodak. A {to se ti~e malih ulaga~a, Srpska do sada u mnogim stva-
plate ovog poreza mogli bi Porez na dohodak ne}e se na ovaj na~in }e biti dodatno ri ma bi la vrlo li be ral na, Automobilska industrija
da budu mawi od investicija pla}ati na dividendu koja po-
ti~e iz dobiti ostvarene do
destimulisani da se na bilo
koji na~in odlu~e na investi-
{to nije urodilo plodom i
privuklo ve}i broj investi- GM ula`e pola milijarde
31. decembra 2010. godine, bez rawe u RS - is ta kao je Ke- tora.
Kapitalna obzira na to kada }e ona biti cman. - Imali smo najni`i po- dolara u Meksiko
dobit ispla}ena.
DOBIT
rez na dobit i nismo imali MEKSIKO SITI - Naj- Predsjednik Meksika Fe-
Direktor “Advantis Bro- po rez na di vi den de, pa to ve }i ame ri ~ki proi zvo |a~ lipe Kalderon ocijenio je
U Izmjenama i dopunama kera“ iz Bawaluke Branko Ke- ostvarena do 31. opet nije rezultiralo nekim auto mo bi la “Yene ral mo - da }e investicija GM-a do-
Zakona o porezu na do- cman ka`e da }e se osim pada decembra 2010. ne}e zna~ajnijim investicijama - tors“ (GM) ulo `i }e prinijeti privrednom rastu
hodak propisano je da in ves ti ci ja na ovaj na ~in biti oporezivana istakao je Jak{i}. 540.000.000 do la ra u izra - i za po{qavawu. Proi -
se kapitalna dobit, sti mu li sa ti vla sni ci dru - On je dodao da je prili- du ener get ski efi ka snih zvodwa automobila u Meksi-
odnosno zarada na cije- {tava sa ograni~enom odgo- On je istakao da zemqe kom kreirawa buyeta za ovu mo to ra u fa bri ci u To lu - ku la ni je po ve }a na za 50
ni vlasni~kih hartija od vorno{}u da ne prikazuju svu poput Ma|arske, Slova~ke i godinu rje{ewe bilo ili da ki, u centralnom Meksiku, odsto u odnosu na 2009. godi-
vrijednosti, oporezuje ostvarenu dobit. Poqske daju maksimalan na- se smawi buyet ili da se na|u prenijele su u petak agen- nu, na rekordnih 2.260.000
sa deset odsto. - Kod akcionarskih dru- por da {to je mo gu }e vi {e novi izvori finansirawa. cije. vozila.
OPEK pod pritiskom zbog cijene “te~nog zlata“ u Aziji i Africi
KURSNA
Potrebna ve}a proizvodwa nafte Kursevi iz ove liste primjenjuju se od 22.1.2011. godine. LISTA
LONDON - Organizacija zemaqa izvoznica `ava ekonomski oporavak, ~ime je ukazala da Kursevi u konvertibilnim markama (BAM)
nafte (OPEK) se suo~ava sa sve ve}im pri- bi OPEK trebalo da pove}a proizvodwu.
tiscima da pove}a proizvodwu, posebno na- Iz ove agencije upozoravaju da bi proizvo- Oznaka za devize Jedinica Kupovni Srednji Prodajni
Zemlja za devize
i efekt. valutu za devize za devize za devize
kon {to je cijena “te~nog zlata“ na berzama u |a~i i potro{a~i sirove nafte mogli da bu-
Aziji i Africi prema{ila 100 dolara za ba- du ugro`eni ako se cijena tog energenta EMU EUR 1 1.955830 1.955830 1.955830
rel, prvi put u posqedwe dvije godine, obja- du`e vrijeme zadr`i na iznosu iznad 95 ili Australija AUD 1 1.427587 1.431165 1.434743
vila je u petak agencija Blumberg. 100 dolara za barel. Kanada CAD 1 1.447822 1.451451 1.455080
Me|unarodna agencija za energetiku, koja - Zalihe koje posjedu kompanije u najrazvije- Hrvatska HRK 100 26.383670 26.449794 26.515918
^e{ka R. CZK 1 0.080336 0.080537 0.080738
po pitawu energetike savjetuje industrijski nijim privredama svijeta iznose 2,742 mili- 0.261755 0.262411
Danska DKK 1 0.263067
najrazvijenije zemqe svijeta, naglasila je ra- jarde barela, {to je blizu petogodi{wem Ma|arska HUF 100 0.711399 0.713182 0.714965
nije da trocifreni iznos cijene nafte ugro- maksimumu - navode iz ove agencije. Japan JPY 100 1.743935 1.748306 1.752677
Litvanija LTL 1 0.565032 0.566448 0.567864
Norve{ka NOK 1 0.247204 0.247824 0.248444
[vedska SEK 1 0.217763 0.218309 0.218855
[vajcarska CHF 1 1.499225 1.502982 1.506739
Turska TRY 1 0.915547 0.917842 0.920137
ZIF Kristal invest fond Lutrija RS V. Britanija GBP 1 2.299960 2.305724 2.311488
a.d. Bawaluka a.d. Bawaluka USA USD 1 1.442897 1.446513 1.450129
Srbija RSD 100 1.858966 1.863625 1.868284
Cijena (KM) Promjena Cijena (KM) Promjena Veselina Masle{e 6, 78000 Banjaluka; Tel: 051/244-700 i 051/244-777. fax 051/244-710,
SWIFT: KOBBBA 22 E-mail: office@kombank-bl.com Web: www.kombank-bl.com
6,89 7,15% 1,33 -2,92%
14 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Prona|ena ograda ukradena sa sportskog stadiona

Hronika BROD - Policija je na otpadu preduze}a za otkup
sekundarnih sirovina u Brodu prona{la metalnu
ogradu za koju je utvr|eno da je ukradena sa spor-
tskog stadiona u nasequ Tulek, saop{teno je u petak
iz CJB Doboj.
Metalna ograda je izuzeta i bi}e vra}ena vlasniku
Mjesnoj zajednici Tulek.
G. O.

FOTO: S. ILI]
Kantonalno tu`ila{tvo u Tuzli
Smrt {estomjese~ne
bebe nasilna
TUZLA - Zavod za sudsku medicinu, klini~ku toksikolo-
giju i molekularnu genetiku iz Novog Sada konstatovao je
da je smrt {estomjese~ne bebe iz Lukavca, koja je iznenada
preminula 10. novembra pro{le godine, nastupila nasilno,
samoprevrtawem dojen~eta sa le|a na trbuh. Vakcinacija ni-
je imala nikakve {tetne posqedice po zdravqe bebe.
Majka je 10. novembra pro{le godine donijela mrtvu {es-
tomjese~nu bebu u Slu`bu hitne medicinske pomo}i u Lu-
kavcu. O tome je obavije{ten kantonalni tu`ilac, koji je
naredio da se obavi obdukcija tijela, a potom i patohisto-
lo{ko vje{ta~ewe uzoraka tkiva bebe, saop{teno je iz Tu-
`ila{tva, javila je Srna.

Gradi{ka
Falsifikovao obrasce
za carinski terminal
GRADI[KA - Policiji je be prikazao falsifikovani
prijavqeno da je u petak oko obra zac za na kna du ko ri -
12 ~asova na carinskom ter- {tewa carinskog terminala
mi na lu ra dnik {pe di ci je Gradi{ka.
“In ter Euro pa” iz Gra di - - On je sam na ra ~u na ru
Lopov opqa~kao P~elarsku zadrugu
{ke prilikom predaje doku- pra vio obras ce Upra ve za
men ta ci je fal si fi ko vao in di rek tno opo re zi vawe, Bawalu~ka policija otkrila po~inioce 22 kra|e
dokumenta, istakli su u po- koje je potom {tampao. Jedan
liciji. takav obrazac ko{ta 40 ma-
On je prilikom predaje do-
kumentacije za cariwewe ro-
raka - rekli su u policiji.
G. O. Legija krao pa novac
tro{io na pi}e
Edin Paji} iz Biha}a opqa~kao Sefer begovu xamiju, P~elarsku zadrugu, Turisti~ku
agenciju “Central“ i preduze}e “Simit komerc“. @ivko ^oli} iz Bawaluke od
23. septembra do 17. novembra opqa~kao vi{e ku}a
PI[E: NEBOJ[A TOMA[EVI] za se dam kri vi ~nih dje la ukrao je 690 maraka. On se oktobra pro{le godine. On
ntomasevic@glassrpske.com je u Bawaluku dolazio iz Bi-
kra|a i te{kih kra|a. sumwi~i da je po~inio vi{e
provala u prodavnice i po- ha}a, a novac zara|en od kra-
BAWALU KA - Pro tiv GRA\ANIMA rodi~ne ku}e, a Paji} da je |a je tro {io na pi }e,
@iv ka ^o li }a (35) iz pri~iwena {teta od opqa~kao Turisti~ku agen- ci ga re te i spa vawe u
Bawaluke i Edina Paji}a oko 4.000 maraka ciju “Central“ i preduze}e Bawaluci.
MUP Livawskog kantona zvanog Legija (20) iz Biha- “Simit komerc“. ^oli}a bawalu~ka Poli-
}a bawalu~ka policija po- “Glas Srpske“ saznaje da Utvr|eno je da je Paji} cij ska sta ni ca La u{
Predali pu{ke, mine dni je la je iz vje {taj
Okru `nom tu `i la{ tvu
je Paji} provalio kroz pro- krao mo bil ne te le fo ne i sumwi~i da je po~inio {est
zor Sefer begove yamije i novac i na taj na~in “zara- te{kih kra|a, a i za pet ne-
i raketne baca~e zbog sumwe da su po~inili ukrao 85 maraka, a iz P~e- dio“ 1.260 maraka. Kra|e je uspjelih kra|a. ^oli} se te-
22 kra|e i provale na po- larske zadruge u Bawaluci po~inio od 30. avgusta do 11. reti da je od 23. septembra do
LIVNO - Stanovnici Livawskog kantona tokom pro{le
dru ~ju Bawalu ke. Ovim 17. novembra opqa~kao vi{e
godine policiji su predali sedam automatskih, tri po-
krivi~nim djelima gra|a- ku}a, iz kojih je ukrao robu u
luautomatske i dvije pu{ke M-48, jedan pi{toq, tri ru~na ra-
nima su pri~inili {tetu POLICIJA vrijednosti od oko 3.000 ma-
ke tna ba ca ~a “zoqa“, 31 pro tiv pje {a dij sku i dvi je ve}u od ~etiri hiqade ma- raka. Uglavnom je provaqi-
protivtenkovske mine. To je u~iweno dobrovoqno, anonimno raka. Prema podacima Centra ja- kte. Provalnici su samo za vao u ku }e i bawalu ~kom
i bez sankcija, a u okviru akcije “@etva“, javila je Srna. Iz Centra javne bezbje- vne bezbjednosti Bawaluka, devet mjeseci pro{le godine nasequ Srpske toplice. Ku}e
Portparol Uprave policije MUP-a Livawskog kantona dnosti Bawaluka, navode}i na podru~ju bawalu~ke regije opqa~kali vi{e od 30 kioska. je pqa~kao kada primijeti
Ivica Vrdoqak je naveo da su tokom pro{le godine stano- wihove inicijale, saop{te- pro{le godine je po~iweno Iz Centra navode da je u da vlasnici nisu kod ku}e, a
vnici predali i 14 granata, dvije minobaca~ke granate, 11 no je da je pro tiv ^o li }a vi{e od 1.745 te{kih kra|a i odnosu na 2009. godinu, lani ula zio je ta ko {to je pro -
tromblonskih mina, 5,4 kilograma eksploziva, ~etiri eksplo- Okru`nom tu`ila{tvu po- 1.033 kra|e. Zabiqe`eno je po~iweno za 21 odsto mawe vaqivao vrata ili prozore.
zivne naprave, 5.450 komada razne municije, 59 upaqa~a za mi- dnesen izvje{taj koji ga te- oko 300 provala u ku}e i sta- te{kih kra|a, a za 17 odsto Paji} i ^oli} brane se sa
ne i 39 okvira za metke za automatsku pu{ku. reti za 15, a Paji} se tereti nove i 86 u ugostiteqske obje- bilo je mawe kra|a. slobode.

Optu`eni za nesre}u `eli da prizna krivicu

PI[E: NEBOJ[A TOMA[EVI]
ntomasevic@glassrpske.com
BAWALUKA - Odbrana
Alena Kolara (27) iz Gradi-
{ke, op tu `e nog za iza zi -
vawe saobra}ajne nesre}e u
kojoj je poginula jedna oso-
ba, na ja vi la je skla pawe
sporazuma o priznawu kri-
vice sa bawalu~kim Okru-
`nom tu`ila{tvom.
Wegov branilac, advokat
Marica ]ulum, rekla je sud-
skom vije}u Okru`nog suda u
Bawaluci da su u toku prego-
vori sa tu`ila{tvom. To je
potvrdila i okru`ni tu`i-
lac Tawa Mr|a i istakla da
prije zakqu~ewa sporazuma o
to me mo ra da se izja sni
o{te }e ni, u ovom slu ~a ju
otac poginulog Branka Pe-
trovi}a.
Sudija Vesna Stankovi}-
]osovi} su|ewe je odgodila
za 26. januar, kada }e se znati
da li su optu`eni i tu`i-
la{tvo sklopili sporazum.
POGINUO
saputnik u Kolarevom
automobilu
Bawalu~ko Okru`no tu-
`ila{tvo optu`ilo je Kola-
ra da je 23. januara pro{le
godine, voze}i “opel kadet“
pijan i nedozvoqenom brzi-
nom, skrivio nesre}u u kojoj
je stra dao wegov sa pu tnik
Bran ko Pe tro vi}. U op tu -
`nici je navedeno da je Ko-
lar u tre nut ku ne sre }e u
krvi imao 1,56 promila al-
kohola.
Prema navodima u optu-
`ni ci, Ko lar je, vo ze }i
“opel kadet“ brzinom od oko
98 kilometara na ~as, sletio
sa pu ta i uda rio u ogra du
vla sni{ tvo Mu ha me da Da -
utovi}a i Smaila Paji}a u
Gradi{ci. Sa wim su tada u
vozilu bili Petrovi}, Drago
Puqi} i Arnela Berbi}, ko-
ji su te{ko povrije|eni.
Petrovi} je od zadobije-
nih povreda preminuo 2. fe-
bruara.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 15

Automobil udario u sru{enu topolu na putu

BR^KO - ^etrdesetogodi{wa Milija Piper-Koji} iz Br~kog u petak je la-
k{e povrije|ena kada je automobil u kome se nalazila sa suprugom Sla-
venom naletio na staru topolu koja se neposredno prije toga sru{ila na
put na ulazu u grad, potvr|eno je iz br~anske policije, javila je Srna.
Portparol policije Halid Emki} rekao je da je Milija zadobila samo
lak{e povrede iako je jedna debqa grana topole probila vjetrobransko
staklo, pro{la izme|u voza~a i suvoza~a i izbila na staklo na zadwim
Policija
vratima “golfa 4”. Slaven Piper, koji je bio za volanom “golfa“, rekao
je da su supruga i on krenuli na posao kada se, na oko pet metara is-
pred wih iznenada sru{ilo suvo stablo.

Za 24 ~asa dogodilo se 136 saobra}ajnih nesre}a u BiH

Dvoje poginulih,
Vijesti
Gacko
Polupana

41 povrije|eno
stakla na
Mexlisu IZ
GACKO - Policijskoj sta-
nici u Gacku prijavqeno je
da je na Meylisu Islamske
Dragan Staji} iz Bijeqine poginuo u saobra}ajnoj nesre}i na lokalnom putu zajednice u tom gradu razbi-
Bijeqina - Crwelovo, a u Oborcima kod Doweg Vakufa stradao je Elvis O. je no va ku um sko sta klo na
vratima i prozor sa ju`ne
(20) iz Novog Travnika, a pet osoba je povrije|eno. Policija savjetuje voza~e strane objekta, potvr|eno je
da prilagode brzinu vremenskim uslovima i da koriste zimsku opremu Srni u petak u Centru javne
PI[E: GORAN OBRADOVI] bezbjednosti Trebiwe, javi-

gorano@glassrpske.com
BAWALU KA - Dvi je
osobe su poginule, a 41 ih je
po vri je |e no u 136 sao bra -
}aj nih ne sre }a ko je su se
dogodile za 24 ~asa, izme|u
~etvrtka i petka, na pute-
vima u Bosni i Hercegovi-
ni.
Dra gan Sta ji} (55) iz
Bijeqine poginuo je u ~et-
vrtak oko 17.10 ~asova u sao-
bra }aj noj ne sre }i ko ja je
bila na lokalnom putu Bije-
qina - Crwelovo. Staji} se
vo ze }i auto mo bil “pa sat“
direktno sudario sa kombi-
jem, {to je bilo kobno.
Te{ka nesre}a se dogo-
di la i u Obor ci ma kod
Doweg Vakufa, gdje je pogi-
nuo Elvis O. (20) iz Novog
Travnika, a pet osoba je po-
vrije|eno. U ovoj nesre}i su-
darilo se pet automobila, a
te`e su povrije|eni Fikret
Opar di ja (44) i Ar min
Opardija (21) iz Doweg Va-
kufa i Elvedin Memi} (17)
iz Novog Travnika, a Enes
Ome ra gi} (41) i Sa mir
Yani} (16) zadobili su la-
k{e povrede.
Ne obi ~na ne sre }a se
Prevrnut kamion na putu Podlugovi - Jo{anica
dogodila u petak ujutru na
autoputu Podlugovi - Jo{a-
ni ca, gdje su se su da ri li
“pe `o“ i ka mi on ko ji je
prevozio automobile, a koji
se potom prevrnuo. Prili-
kom su da ra po vri je |e na je
jedna osoba koja je preveze-
na na Kliniku za urgentnu
me di ci nu Kli ni ~kog cen -
tra Univerziteta u Saraje-
FOTO: AGENCIJE
la je Srna.
U Centru ka`u da uvi|ajem
nisu prona|eni tragovi sta-
kla od prozora. Iz Meylisa
je saop{teno da je nepoznati
po~inilac sino} oko 20 ~a-
sova razbio prozorska sta-
kla na no voo bnovqenoj
zgradi u centru grada.
Bijeqina
Prona|ena
marihuana
BIJEQINA - Bijeqinska
policija prona{la je oko 1,3
grama marihuane pretresom
stana u vlasni{tvu D. H. u
Bijeqini, saop{teno je u pe-
tak iz bijeqinskog Centra
javne bezbjednosti. U saop-
FOTO: AGENCIJE {tewu se dodaje da je pretres
obavqen po naredbi Osno-
vu, gdje je po sli je uka za ne tim u Vesi}a. nom je bio Sveto Regojevi}
vnog suda u Bijeqini. N. T.
qekar ske po mo }i pu {te na AUTOMOBIL (55). Te{ke povrede zadobi-
k u }i. Ra dnik bawalu ~ke li su Regojevi}, wegova su-
“^isto}e” Vladimir Vesi}
udario u radnika pru ga Ja dran ka (52) i Srbac
bawalu~ke
(35) iz Bawalu ke te {ko je
“^isto}e”
wihova maloqetna djeca D. Oduzeta dva
po vri je |en pri li kom R. (13) i Q. R. (12), koji su
obavqawa svo jih re do vnih Pet osoba povrije|eno je bili u “opel kadetu”, a Jo- pi{toqa
poslova u petak oko 2.30 ~a- u saobra}ajnoj nesre}i koja ti} je lak{e povrije|en. SRBAC - Policija je kod
sova. Kada je u bawalu~koj se dogodila u ~etvrtak oko Pri li kom ukqu~i vawa Dalibora Vi{ekrune (33)
ulici Kwaza Milo{a Ve- 16.15 ~asova na regionalnom na magistralni put Bawalu- iz Srpca prona{la i oduze-
si} zajedno sa kolegama do- putu ^elinac - Prwavor u ka - Kla{nice te{ko je po- la pi {toq “CZ-99” sa 12
vukao kontejner kako bi ga Brezi~anima. Tada su se su- vrije|en Milorad Pra{talo metaka u ~etvrtak oko 2.30
za ka ~io na ka mi on, nai - darili “pasat“ kojim je up- (70), ka da je vo ze }i “opel ~asova ispred ugostiteqskog
{la je “yeta“. Automobil je ravqao Danko Joti} (37) i kor su”, ka ko se pre tpos - objekta u Razboju Qev~an-
je udario u kontejner, a za- “opel kadet“ za ~ijim vola- tavqa, zbog neprilago|ene skom kod Srpca, potvr|eno je
brzine izgubio kontrolu i u CJB Bawaluka.
udario u metalni stub uli- I kod Darija Yakule (29)
Pijani traktorista ~ne rasvjete. iz Srpca policija je prona-
U Mi nis tar stvu unu - {la pi{toq “CZ M-57” sa
Tuzlak B. E. (51) je pijan voze}i traktor “zetor“ u ~etvrtak tra{wih poslova Republike ~etiri metka, koji je oduzet.
uve~e izgubio kontrolu nad vozilom i udario u saobra}ajni Srpske is ta kli su da je - Obavqena je kriminalis-
znak, potom u stub uli~ne rasvjete. Poslije toga je sletio sa uzrok velikog broja nesre}a ti~ka obrada, a protiv wih
kolovoza i udario u zgradu Studentskog centra u ulici Muha- snijeg i mokri kolovozi. }e nadle`nom tu`ila{tvu
meda Hevaija Uskufija u Tuzli. - Sa vje tu je mo vo za ~i ma biti podnesen izvje{taj zbog
U ovoj nesre}i B. E. i wegov saputnik I. B. (50) iz Tuzle za- da pri la go de brzi nu uslo - krivi~nog djela nedozvoqena
dobili su te{ke povrede i prevezeni su u Klini~ki centar u vi ma i stawu na pu te vi ma proizvodwa i promet oru`ja
Tuzli. Prilikom pada stuba uli~ne rasvjete pri~iwena je ve- i da obavezno koriste zim- ili eksplozivnih materija -
}a {teta na automobilu “{koda oktavija“. sku opremu - rekli su u po- dodali su u policiji. G. O.
liciji.

Demontirali i odnijeli Lopovi priznali Obdukcija potvrdila

saobra}ajni znak
TUZLA - Protiv J. D. (20) iz Tiwe kod Srebrenika i B.
E. (28) iz Ra{qeva kod Gra~anice bi}e podnesen izvje{taj
nadle`nom tu`ila{tvu zbog sumwe da su krali ili o{te-
}ivali saobra}ajne znakove na podru~ju op{tine Srebre-
nik, saop{tio je MUP Tuzlanskog kantona.
Prema prikupqenim saznawima, oni su u mjestu Duboki
Potok kod Srebrenika demontirali i odnijeli saobra}aj-
ni znak “autobusko stajali{te“ koji je bio postavqen na
dionici magistralnog puta Tuzla - Ora{je i dva stuba za
ozna~avawe smjera kolovoza, javila je Srna.
Ukradeni saobra}ajni znaci bi}e vra}eni Javnom predu-
ze}u “Direkcija cesta Federacije BiH“.
kra|e rakijskih kazana
FO^A - Fo~anska policija prona{la je dijelove ukradenog
rakijskog kazana u “golfu 2” kojim je upravqao S. K., a sa wim
je kao suvoza~ bio W. R., saop{teno je u petak iz Centra javne
bezbjednosti Isto~no Sarajevo. Obojica su privedeni, a poli-
cija je istragom otkrila da su W. R. i S. K. u posqedwih neko-
liko mjeseci po~inili vi{e kra|a na podru~ju Fo~e, koje su
priznali tokom kriminalisti~ke obrade. Izjavili su da su
ukrali {est prozorskih poklopaca vlasni{tvo preduze}a “Pe-
ru}ica“ i mje{alicu za beton iz ku}e S. S. Iz podruma ku}e
vlasni{tvo S. M. ukrali su bakarne dijelove rakijskog kazana
i jedan rakijski kazan, sve u vrijednosti 2.500 maraka. N. T.
trovawe gasom
ZAVIDOVI]I - Obdukcijom koja je obavqena u bolnici
u Tuzli potvr|eno je da su Hasan Sarajli}, Yemal Buldi} i
Zajko Husi} umrli najvjerovatnije od trovawa gasom ugqen-
dioksidom, potvrdila je za “Glas Srpske“ portparol MUP-
a Zeni~ko-dobojskog kantona Aldina Ahmi}.
Ahmi}eva je dodala da }e po nalogu de`urnog tu`ioca
biti obavqeno i toksikolo{ko vje{ta~ewe. Be`ivotna
tijela Sarajli}a, Buldi}a i Husi}a prona|ena su u ~et-
vrtak ujutro u lova~koj ku}i u Kamenici kod Zavidovi}a.
Sarajli} je vlasnik preduze}a “Kopeks“ iz Srebrenika i
jedan od najbogatijih qudi u Bosni i Hercegovini.
G. O.
16 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Negovawe multietni~nosti i multikonfesionalnosti, po{tovawe i

uva`avawe drugog i druga~ijeg, promocija tolerancije i izgradwa

Srbija gra|anskog dru{tva siguran je put ka prevenciji antisemitske i fa-

{isti~ke ideologije.
[andor Egere{i,
predsjednik Skup{tine Vojvodine

Saobra}ajna nesre}a u Gra~anici Bo`idar \eli}, potpredsjednik Vlade

Te{ko povrije|ena
novinarka
GRA^ANICA - Novinar Jelena \or|evi} (21) te{ko je
Upitnik pro{ao u
povrije|ena kada je na wu u ~etvrtak uve~e naletio putni-
~ki automobil u Gra~anici.
Te{ko povrije|ena novinarka u nesvjesnom stawu preba~e-
na je iz gra~ani~ke u ni{ku bolnicu, a voza~ automobila
Skup{tini Srbije
Srbija za samo
pobjegao je sa mjesta nesre}e.
Policija je u petak ujutro uhapsila mladi}a A. Sojevi}a {est sedmica
(30) iz Gu{terice, koji je identifikovan kao po~inilac. uspjela da zavr{i
Zamjenik komandira policijske stanice u Gra~anici Rama
Krueziju kazao je da }e daqu istragu o ovom slu~aju voditi posao koji su druge
Jedinica saobra}ajne policije u Kosovu Poqu. zemqe radile
Oliver Ivanovi}
nekoliko mjeseci,
Razgovor o svim pitawima istakao
potpredsjednik
KOSOVSKA MITROVI- po kra ji ne, pre no si “TV
CA - Tokom dijaloga Beograda Most“. Vlade \eli}
i Pri{tine razgovara}e se o - Preporuke Evropskog par-
BEOGRAD - Odgovore na
svim otvorenim pitawima, pa lamenta ne mogu se ignorisa-
pitawa iz upitnika EK, ta-
i o statusu Kosova i Metohije, ti i Srbija mo`e da poboq{a
kozvani “rendgenski snimak
ka`e dr`avni sekretar u Mi- komunikaciju sa EULEX-om,
dr`a ve“, Vla da Srbi je ut -
nistarstvu za Kosovo i Meto- jer je to u interesu svih na
vrdi}e sqede}e sedmice, re-
hiju Oliver Ivanovi}. Kosovu i Metohiji, ali pre-
kao je potpredsjednik Vlade
On sma tra da pre po ru ke dnost ima ju sta vo vi Vla de
Bo `i dar \e li}, a pre nio
Evropskog parlamenta date u Srbije i parlamenta, kao i
B92.
Rezoluciji o Srbiji, koje se najvi{i pravni akt zemqe u
Odbor Skup{tine Srbije
odnose na Kosovo i Metohiju, kome pi{e da je Kosovo i Me-
za evropske integracije pri-
ne zna~e da EU od Beograda tohija sastavni deo Srbije -
hvatio je u petak, ve}inom gla-
tra`i da se odrekne ju`ne rekao je Ivanovi}.
sova, radnu verziju odgovora na
upitnik Evropske komisije. Bo`idar \eli} predstavio radnu verziju odgovora FOTO: BETA

Predstavqaju}i odgovore ~la-
no vi ma Odbo ra Skup {ti ne
Srbije za evropske integraci-
je, \eli} je kazao da je Srbija
za samo {est sedmica uspjela
da zavr{i posao koji su druge
zemqe radile nekoliko mjese-
ci.
On je dodao da su na tome
bili anga`ovani resursi cje-
lokupne administracije, ek-
sperti i gra|ani.
\eli} je rekao da je Srbija
jedina zemqa u kojoj je organi-
Ivica Da~i} zovana ovakva debata jer Vlada
je Skup{tine i drugih insti-
tucija biti razmotrene, da }e
ih razmatrati odbori, a zatim
}e Vlada prihvatiti zvani~nu
verziju odgovora.
VLADA
`eli dijalog
i konsenzus
On je dodao da se potom
o~ekuje dolazak tehni~kih mi-
si ja Evrop ske ko mi si je za
provjeru vjerodostojnosti od-
govora i realizaciju Akci-
onog pla na ko jim su
uru~io je 24. novembra u Beo-
gradu.
Vlada Srbije je odgovore
pripremila polovinom januara,
a idu}e sedmice }e utvrditi ko-
na~ne odgovore koji }e biti
predati na srpskom i engles-
kom jeziku.
Po ocjeni \eli}a, Srbiji
predstoji aktivna prva polovi-
na godine, kada je rije~ o evro-
integracijama.
Popuwen upitnik je do-
puwen najzanimqivijim odgo-
vorima gra|ana na 23 pitawa.
u~estvovao u projektu “Narod se
pita”, trenutno pravi selekci-
ju najzanimqivijih odgovora.
- Gra |a ne naj vi {e mu ~i
korupcija, finansirawe po-
liti~kih partija, odnos par-
ti ja pre ma bi ra ~i ma, rad
Skup {ti ne, ne od go vor nost
Skup{tine, i ono {to je bi-
lo zanimqivo je broj odgovo-
ra koji smo dobili na pitawe
kako se zapo{qavaju dr`avni
slu`benici. Gra|ani najvi-
{e mi sle da u toj oblas ti
postoji korupcija, a vi{e i

SSP uz ucjene `eli dijalog i {to {iri kon-

senzus o evrointegraciji.
pre dvi |e ne akti vnos ti za
ispuwewe preporuka Evrop-
Beogradski centar za qud-
ska prava, koji je zajedno sa B92
od korupcije, nepotizam - ka-
`u u Centru.
BEOGRAD - Zamjenik premijera Srbije i ministar poli- Potpredsjednik Vlade je ske komisije i za {to br`e
cije Ivica Da~i} izjavio je u petak da neke zemqe EU rati- pozdravio inicijativu medija ispuwavawe uslova za sticawe
fikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu sa da gra|ani odgovaraju na neka statusa kandidata za prijem u KRITIKE
Srbijom uslovqavaju time da Srbija prizna nezavisnost Kosova pitawa jer je tako, kako je oci- EU.
Raspravu je obiqe`ila kriti- slanik DSS-a Slobodan Sa-
i Metohije. jenio, proces postao jo{ vi{e Upi tnik, ko ji sa dr`i
ka opozicionih stranaka na marxi} rekao da sam prista-
Da~i} je novinarima rekao da EU, za sada, zbog protivqewa demokratski. 2.483 pi tawa, raz vrstana u
pitawe 150, u poglavqu koje nak da se odgovori na pitawe
pet dr`ava ~lanica, nema kao svoj jedinstven stav zahtjev da \eli} je rekao da }e, po- {est ane ksa i 33 po glavqa,
se odnosi na regionalna pi- kakav je odnos Srbije i Koso-
Srbija mora da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. {to odgovori u ponedjeqak bu- specijalni predstavnik EU za
tawa i me|unarodne odnose va pokazuje stav EU da Kosovo
Zamjenik premijera je napomenuo da Srbija `eli da se odgo- du predstavqeni i u Savjetu za pro {i rewe [te fan Fi le
Srbije, povodom koga je po- gleda kao nezavisnu dr`avu.
vorno do|e do istorijskog dogovora izme|u Srba i Albanaca i evropske integracije, sugesti- predstavnicima Vlade Srbije
da se to pitawe “skine sa dnevnog reda kako ne bi bilo, pored
Ha{kog tribunala, predmet stalnih ucena“.
Da~i} je, povodom obiqe`avawa dva vijeka postojawa MUP- Su|ewe biv{im srpskim diplomatama
a, na ^ukur ~esmi polo`io vijenac.

DOBRA
VIJEST
BEOGRAD
Na {alterima svih po{ta
u Srbiji u subotu }e po~e-
ti isplata redovne nov~a-
ne naknade, saop{tila je
Nacionalna slu`ba za
zapo{qavawe. Istog dana
po~e}e isplata privreme-
ne naknade raseqenima
sa podru~ja Kosova i Me-
tohije.
MLADENOVAC
U fabrici “Petar Dra-
p{in“ u Mladenovcu u pe-
tak se izlio te~ni metal i
tom prilikom nije bilo po-
vrije|enih, a intervenci-
jom vatrogasaca po`ar je
uga{en, re~eno je Tanjugu u
vatrogasno-spasila~koj
brigadi Beograd.
LO[A
VIJEST
Kova~evi} nije svjedo~io
BEOGRAD - Miladin Ko-
va~evi} nije u petak svjedo~io
na su|ewu biv{im srpskim di-
plomatama, optu`enim da su mu
pomogli da pobjegne iz Ameri-
ke, jer je upu}en na izdr`avawe
zatvorske kazne, prenijele su
agencije.
Prema rije~ima wegovog
oca Petra, Miladin je u ~et-
vrtak upu}en na izdr`avawe
kazne od dvije godine i tri
mjeseca u zatvor u Somboru, na
ko ju je pra vo sna `no osu |en
zbog nano{ewa te{kih tjele-
snih povreda ameri~kom stu-
dentu Brajanu Stajnhaueru.
Na su|ewu u Prvom osno-
vnom sudu u Beogradu nije svje-
do~ila ni wegova majka Bran-
ka, zbog zdravstvenih razloga.
Petar Kova~evi}, koji je
saslu{an u svojstvu svjedoka,
rekao je da su dva do tri dana
poslije doga|aja, Miladinovi
drugovi javili da je on uha-
p{en.
- On je imao pravo na uni-
verzitetskog advokata, ali tu
pravnu pomo} nije dobio, izba-
~en je sa Univerziteta i iz ko-
{ar ka {kog ti ma. Ta da je
za po ~e ta me dij ska kam pawa
protiv wega - rekao je Petar
Kova~evi} koji je sve vrijeme
bio u Srbiji.
On je dodao da je, poslije
toga, stupio u vezu sa srpskim
konzulatom u Wujorku i da ih
je molio da pomognu Miladi-
nu.
IZBA^EN
sa Univerziteta
i iz tima
- Molio sam ih da mu po-
mo gnu, po {to se ne ra di o
kri mi nalcu, ve} ozbiqnom,
po {te nom mom ku - re kao je
Petar Kova~evi} i dodao da
se nekoliko puta ~uo sa ta-
da{wim vicekonzulom Igo-
rom Milo{evi}em.
- @ena mi je javila da je
po tre bno da iz Srbi je po -
{aqem dokumenta, kako bi Mi-
ladin dobio identifikacionu
karticu, {to sam i u~inio, -
naveo je Petar Kova~evi}.
On je dodao da je Miladi-
nu kada je uhap{en soba “zablo-
kirana“ i da su mu u woj ostale
li~ne stvari i dokumenta, pa
tako i paso{.
- Jedan deo novca potreban
za wegovu kauciju sam uplatio
na `i ro-ra ~un kon zu la ta, a
drugi deo su skupili wegovi
drugovi iz Amerike. Igor Mi-
lo{evi} je taj novac odneo u
sud - objasnio je Petar Kova~e-
vi}.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 17

Za Srbiju va`no predsjedavawe Centralnoevropskom inicijativom

BEOGRAD - Predsjednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} istakao ovogodi{we predsjedavawe Centralnoevropskom inicijativom
je u petak u razgovoru sa generalnim sekretarom Centralnoe- od izuzetnog zna~aja i da mu Srbija pristupa sa maksimalnom
vropske inicijative Gerhardom Fancelterom da je za Srbiju ozbiqno{}u.

Odjeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu Vijesti

Vrawe
Gwilanskoj grupi Mrtvac u
kolektoru

101 godina zatvora BU JA NO VAC - Ti je lo

mu{karca V. C. (57) pro-
na|eno je u blizini sela
Dre `ni ca u ko le kto ru
Osu|eni, u periodu od prve polovine juna do septembra 1999, u~estvovali otpadnih voda, izjavio je
u petak predsjednik Vi-
u paqewu ku}a, ubijawu oko 80 civila srpske i drugih nealbanskih {eg suda u Vrawu Slavi-
nacionalnosti, kao i u nezakonitom zatvarawu 153 civila {a Mi haj lo vi}. On je
rekao agenciji Beta da je
tijelo V. C. u bazenu sa
otpa dnom vo dom pro na -
{ao radnik kolektora, a
pre tpos tavqa se da je
BEOGRAD - Odjeqewe za smrt nas tu pi la u no }i
ratne zlo~ine Vi{eg suda u izme|u 19. i 20. januara.
Beogradu osudilo je devet
pri pa dni ka “gwilan ske Kru{evac
grupe“ na 101 godinu zatvo- Uhap{en
zbog
ra za zlo~ine nad srpskim
civilima u Gwilanu 1999,
javile su agencije. marihuane
Ovo je tre}a presuda koju
to odjeqewe izri~e pripa- KRU[EVAC - Slu`be-
dnicima OVK. nici Policijske uprave u
Pred sje dni ca Sud skog Kru {ev cu odre di li su
vije}a Sne`ana Nikoli} - mjeru zadr`avawa Milo-
Ga ro ti} re kla je da je ut - {u \or|evi}u (33) iz Kru-
vr|eno da su oni, u periodu {ev ca kod ko jeg je
od prve po lo vi ne ju na do prona|eno 16 paketi}a sa
septembra 1999, u~estvovali ma te ri jom ko ja li ~i na
u paqewu ku }a, ubi jawu opojnu drogu-marihuanu,
osamdesetak civila srpske saop{teno je u petak iz
i drugih nealbanskih naci- Policijske uprave Kru{e-
onalnosti, kao i u nezako- vac. Kod osumwi~enog su
ni tom za tva rawu 153 prona|eni paketi}i koje
ci vi la, ko ji su po tom pu - Rodbina i prijateqi ~ekaju izricawe presude FOTO: TANJUG je namjeravao da prodaje.
{teni. p{eni 26. decembra 2008. u civile u Gwilanu 1999. go- da hapse Srbe i zatvaraju ih {tima ~upali nokte, ubada-
Sud sko vi je }e su di je Pre{evu. dine. u po drum ske pros to ri je li jezike no`em, zakucavali Dragan [utanovac
Sne`ane Nikoli}-Garoti}, SVIREPO Srpsko tu `i la{ tvo za sredwo{kolskog Internata upaqa~ u lobawu, davili ih Zahvalnost
Kongu
poslije skoro dvije godine ratne zlo~ine tereti ih da u Gwilanu, gdje su im klije- kesom i `icama.
od hap{ewa, ukinulo je po-
ubijali Srbe,
su kao pripadnici “gwilan-
~et kom ja nu ara pri tvor Albance i Rome ske grupe“ OVK od juna do BEOGRAD - Ministar
Ahme tu Ha sa ni ju, Na zi fu Tu `i la{ tvo za ra tne septembra 1999. na podru~ju od bra ne Srbi je Dra gan
Hasaniju, Feratu Hajdariju, zlo~ine predlo`ilo je sudu Gwilana, na svirep na~in, [u ta no vac za hva lio je
Kamberu Sahitiju i Burimu u za vr{noj ri je ~i, kra jem ubili vi{e desetina Srba, Kongu na principijelnom
Fa zli ju, a u pri tvo ru su de cem bra, da pri pa dni ke Roma i Albanaca, dok se 35 stavu u vezi sa pitawem
Faton Hajdari, Samet Haj- “gwilan ske gru pe“ ogla si civila vode kao nestali. Kosova i Metohije. [uta-
da ri, Se li mon Sa di ku i krivim, jer je dokazano da su Pre ma op tu `ni ci, jo{ novac i delegacija Konga,
Agu{ Memi{i, koji su uha- svi re po ubi ja li i mu ~i li 153 civila su uhap{ena, mu- koju je predvodio minis-
~ena, a zatim pu{tena. tar unutra{wih poslova i
Fa zli ja Aj da ri, Reyep bezbjednosti Adolf Li-
Aliji i [a}ir [a}iri, ko- man Mulenda Bvana N’Se-
ji su bili {tabski ofici- fu, sa gla si li su se u
ri operativnog centra OVK petak u Beogradu o zna~aju
za Gwilane, u bjekstvu su i po{tovawa me|unarodnog
su|eno im je u odsustvu, a op- pra va, sa op {te no je iz
tu `e ni su da su na re di li Mi nis tar stva od bra ne
ove zlo~ine. PRIKRIVAWE ZLO^INA Srbije.
Ajdari, Aliji i [a}iri
su, pre ma op tu `ni ci, kao Ni{
Da bi prikrili zlo~in, ti- i ubacivali u kontejnere
Poginuo u
starje{ine gwilanske jedi-
jela su sjekli na komade, pored Internata, ili ba-
nice OVK, nare|ivali osta-
saobra}ajnoj
potom ih stavqali u xakove cali u Livo~ko jezero.
Privo|ewe ~lanova “gwilanske grupe“ lim pripadnicima jedinice
nesre}i
NI[ - U saobra}ajnoj
Sprije~en {verc zlata KFOR garant mira Zapaqen automobil u nesre}i koja se dogodila u
PRE[EVO - Slu`benici carine, u saradwi sa i stabilnosti Kosovskoj Mitrovici petak rano ujutro u Ni{u
poginuo je Milan B. (32),
policijom, sprije~ili su poku{aj krijum~arewa PRI[TINA - Generalni sekretar NATO An- KOSOVSKA MITROVICA - Nepoznate osobe a tri osobe te`e su povri-
oko 24 kilograma zlata, na izlaznoj strani gra- ders Fog Rasmusen je izjavio da }e KFOR i daqe zapalile su jedan automobil u Kola{inskoj uli- je|ene. Ni{ka Policijska
ni~nog prelaza Pre{evo. biti garant mira i stabilnosti na Kosovu. uprava saop{tila je da se
To je naj ve }a za pli jewena ko li ~i na zla ta u ci u sjevernom dijelu Kosovske Mitrovice.
U intervuju za dnevnik “Koha ditore“ Rasmusen je Regionalni portparol Kosovske policijske slu- nesre}a dogodila na ras-
posqedwih pet godina, saop{tila je Uprava ca- rekao da smawewe vojnih snaga NATO-a na Kosovu `be Besim Hoti izjavio je u petak ujutro Tanjugu krsni ci uli ca Voj vo de
rina. ne}e biti na {tetu bezbjednosti zemqe i da }e bez Mi{i}a i Ni{avske. Ka-
Oko 13 kilograma zlatnih poluga i 10,5 kilo- da se incident dogodio u ~etvrtak uve~e u blizi-
obzira na broj vojnika biti garant mira i stabil- ko je saop{teno, Milan B.
grama zlatnog nakita i lomqenog zlata, ~ija je ni Ekonomskog fakulteta, kada su, za sada, nepo-
nosti na Kosovu. Prema wemu, podjela Kosova nije iz Ni{a upravqao je vozi-
vrijednost procijewena na oko 300.000 evra, po- opcija. Generalni sekretar NATO-a se zala`e za zna te oso be ba ci le “mo lo tovqev ko ktel“ na
par ki ra no vo zi lo ~i ji je vla snik ko sov ski lom marke “pe`o“ koje se
ku{ao da prokrijum~ari makedonski dr`avqanin stvarawe institucija koje }e biti odgovorne i od- su da ri lo sa auto bu som
albanskog porijekla u automobilu makedonskih mjerene i isti~e da je rano govoriti o ~lanstvu u Srbin, radnik obezbje|ewa na Ekonomskom fa-
“Ni{ekspresa“.
registarskih oznaka. NATO, dok bezbjednosne snage Kosova nisu vojska. kultetu.
18 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Pitawe o smjeni urednika Dnevnika je bezobrazna provokacija!

Region Jadranka Kosor,

premijer Hrvatske

\ani Buwa, hrvatski “prava{“ Denis Latin o pozadini ukidawa svoje emisije
Izbacio bi

FOTO: ARHIVA
ambasadora Srbije
ZAGREB - Zamjenik `upana Zadarske `upanije iz redova
desni~arske Hrvatske stranke prava \ani Buwa smatra da
Hrvatska ne treba da ima sa Srbijom bilo kakve odnose.
- Sa Srbijom ne treba da imamo nikakve odnose. [ta ima veze
to {to smo susjedi? Prvo bih izbacio wihovog ambasadora iz
na{e dr`ave i na Dunavu bih ga udario nogom u stra`wicu da
ga lak{e pre|e - izjavio je Buwa, koji je i univerzitetski
profesor, a izvje{tava “Slobodna Dalmacija”.
Reaguju}i na tu izjavu, vicepremijer Slobodan Uzelac izjavio
je da bi “nas takva politika dovela u dr`avu kojoj bi glavni
grad bio Rim”.
Predsjednik Srpskog narodnog vije}a Milorad Pupovac rekao
je da bi takvim izjavama trebalo da se bave nadle`ni dr`avni
organi. Denis Latin vjeruje
u povratak “Latinice“
Knin
Uhap{en haker
KNIN - Policija u Kninu
uhapsila je 20-godi{weg hake-
ra koji je tokom pro{le godi-
liko internet stranica i s
wih skidao korisni~ke podat-
ke. Mladi haker bio je svjes-
uni{tili nadre|eni
tan da je kra |a lo zin ki i
Poslije odlaska Mirka Gali}a sa mjesta direktora HTV-a
ne upa dao u tu |e in ter net
stranice i i-mejl naloge na korisni~kih imena protivza- po~eli stra{ni pritisci koji su kulminirali posqedwih {est
“Yimejlu“, “Jahuu“ i “Hotmej- konita. mjeseci, a pogotovo otkad je uhap{en Ivo Sanader, tvrdi Latin
lu“, saop{tila je policija. Na taj na~in pribavio je ko-
Istragom je utvr|eno da je risni~ka imena i lozinke ne OSIJEK - Denis Latin diverzije od nadre|enih - ot- “Hrvatsku u`ivo“, te “Ne-
mladi} od 1. januara do 17. no- samo korisnika tih stranica je gostovao na osje~koj tele- krio je La tin i izra zio djeqom u 2“. Svaka kriti~ka
vembra pro{le godine koris- ve} i i-mejl adresa tako da je vi zi ji, gdje je u emi si ji `aqewe {to je ne ko li ko emisija na HTV-u je uklowena.
tio svoj laptop i PC kako bi u mogao pristupati wihovim ko- “Karte na stol“ otkrio kako wegovih kolega iz “Latinice” Na taj na~in se stvaraju uslo- zajedno radili. Naj~e{}e sam
vi{e navrata skenirao neko- risni~kim ra~unima. je saznao da je wegova emisija zbog dobro ura|enog posla do- vi za predstoje}e parlamen- odlazio s televizije kad je ona
ukinuta i u kako su te{kim bilo otkaz: tarne izbore, uslovi u kojima bila urednica. Jer nismo mo-
Crna Gora uslovima rada stvarali emi- - Na primjer, kolega koji vi{e ne}e biti mogu}e kriti- gli obraditi niti jednu temu,
sije. je snimio prilog o carini u kovati vladaju}u stranku - ka- {to god bismo smislili, ona
Istraga poslovawa - Kad je Mirko Gali} oti- Kanfanaru, {to je bila vrlo `e Latin i dodaje da su qudi je izbacivala, i{la je toliko
{ao sa mjesta direktora HTV- osjetqiva tema, kasnije je do- koji iskazuju svoja gledi{ta u daleko da je po~ela da bira
u “Vijestima“ a, za nas je u “Latinici” sve bio otkaz - ka`e Latin i do- svojim emisijama na ~ekawu. goste za emisiju. Ja sam odlu-
krenulo naopako. Za vrijeme da je da su i ure dni ku ~io da ne radim u tim uslovi-
wegovog “{efovawa“ imali “Latinice” Hrvoju Apeltu za- OTKAZ ma, pa oko go di nu i po
smo punu slobodu, imali smo bra ni li ula zak u HTV-ovu zbog dobro ura|enog “La ti ni ce” ni je bi lo na
podr{ku, mogli smo otputova- zgradu, pa su emisije dogovara- priloga ekranima - opisuje Latin.
ti da bismo napravili repor- li putem telefona. Ka`e i da je wemu Hlo-
ta`u, a kada je do{ao Sutli}, Latin smatra da sudbina Latin je govorio i o svom verka kao osoba simpati~na,
po~eli su problemi - ispri- “Latinice” prijeti i drugim odnosu sa Hloverkom Novak- te da je mislio da se mo`e
~ao je Latin. kriti~ki nastrojenim emisi- Srzi}: promijeniti:
Prema wegovim rije~ima, jama na HTV-u: - Nisam s wom nikad bio - Ali, na`alost, ona je i
tada su po~eli stra{ni pri- - Bojim se da }e ukinuti i dobar, niti smo ona i ja ikad daqe ostala ~ovjek re`ima. Ja
tisci koji su kulminirali se borim za pravdu, dobrobit
posqedwih {est mjeseci, a po- qudi, za slabije u dru{tvu, a
gotovo u posqedwa dva mjese- Optimizam ona se bori za one koji su na
PODGORICA - Poslovawe podgori~kog nezavisnog dnevnog ca, naro~ito otkad je uhap{en Uprkos svim nevoqama oko “Latinice“, Latin je optimisti- vlasti, da im osigura miran
lista “Vijesti“ je pod istragom u koju su ukqu~ene i me|una- Sanader. ~an. Siguran je da }e se wegova emisija kad-tad nastaviti. san. Ona je re`imski novinar
rodne finansijske institucije, tvrde crnogorski mediji. - To je i{lo toliko daleko - Mnogo puta je prekidana, ~ak smo u jednom periodu i odla- - isti~e Latin, koji je Hlo-
Nadle`ni dr`avni organi ispituju poslovawe “Vijesti“, da smo u vri je me sni mawa zili sa HTV-a, nisam ba{ siguran da "Latinice" vi{e ne}e verki pomogao u povratku sa
odnosno kompanije “Daily press“ d.o.o, a me|unarodne instituci- emisije do`ivqavali razne biti - rekao je Latin. Nove TV na HTV.
je ukqu~ene su u dio istrage vezane za anga`man wema~kog kon-
cerna VAC, dok su bili u suvlasni~kom odnosu.
U ovoj fazi, kako se navodi, prikupqaju se ~iwenice u spro- Hrvatski pjeva~-ekstremista pod istragom
vedenom procesu vlasni~kih promjena kompanije “Daily press“
d.o.o, a “sprovodi se i postupak utvr|ivawa poslovawa sa du-
gim subjektima“.
Pregleda se i dokumentacija Crnogorske komercijalne banke,
USKOK provjerava Tompsona
odnosno utvr|uje se postupak dodjele kredita ove banke i zako- ZAGREB - Hrvatska Kan- de ra, u ju nu 2007. go di ne u na Bari{i}a. evra i dva miliona kuna o ko-
nitost garancija za dodjelu tih kredita, me|u kojima su i oni celarija za suzbijawe korup- svom kabinetu isplatio vi{e Istra`ioce je posebno za- jima je znala i Jadranka Ko-
dati osniva~ima “Vijesti“. ci je i or ga ni zo va nog od pola miliona evra Tompso- nimala informacija iz medi- sor, jer joj je za tu svo tu
kriminala (USKOK) zatra- nu kako ne bi pjevao ni za je- ja da je Tompson, nekoliko namijewenu predsjedni~kim
DOBRA `i la je po res ku kon tro lu dnu stran ku u izbor noj dana po{to mu je Bari{i} is- izborima rekao biv{i premi-
VIJEST
PODGORICA imovine pjeva~a Marka Per- kampawi. platio novac, na elitnoj loka- jer Ivo Sanader, kada je odla-
kovi}a Tompsona kako bi se ciji u Remetama kupio ku}u zio sa te funkcije.
Advokat Veselin Radulovi} ustanovilo da li je platio po- ISPITAN ~ija je vrijednost oko 500.000 U vezi sa najnovijom afe-
tvrdi da je pokretawem rez na 515.000 evra koje mu je i Anto \api} do 600.000 evra, prenose hrvat- rom oko HDZ-ovih crnih fon-
PODGORICA prekr{ajnog postupka pro- ski mediji. dova u USKOK-u je ispitan i
2007. godine uplatio HDZ i
tiv Amfilohija Crnogorsko kako bi se provjerilo da li su Tompson je, kada su ga is- USKOK je, istra`uju}i biv{i lider Hrvatske stran-
Vlada Crne Gore usvoji- tu`ila{tvo pokazalo da je
la je Prijedlog sporazu- wegovi prihodi u skladu s tra`ioci ispitali u Splitu, Bari{i}eve navode o crnom ke prava Anto \api}.
pod politi~kim uticajem jer wegovom imovinom, javile su tvrdio da Bari{i}a ne pozna- fondu HDZ-a u kome je bio no- - Istina je da sam bio u
ma o policijskoj nikad ranije nije reagova-
saradwi sa Hrvatskom, agencije. je, negirao da je bio u Carini vac ukraden iz javnih poduze}a USKOK-u. Ispitan sam u svoj-
lo na te`e izjave politi~a- Biv{i {ef Hrvatske ca- i da je primio novac. preko “Fimi medije“, otkrio stvu svjedoka. Ne mogu da vam
koji predvi|a i razmjenu ra od onih za {ta optu`uje
“prikrivenih isqedni- ri ne i gla vni bla gaj nik U Carini su potvrdili da da je Bari{i} u kabinetu na ka`em o ~emu smo razgovara-
mitropolita. Hrvatske demokratske zajedni- su istra`iocima i prije dos- Carini imao sef u kojem je li, jer je postupak i daqe taj-
ka“ dvije zemqe za po-
trebe slu`be, javqaju ce Mladen Bari{i} rekao je u tavqali podatke o tome ko je ~uvao taj novac. na, pa bi to bi lo kr{ewe
crnogorski mediji. LO[A istrazi da je, prema nalogu sve dolazio u wihove prosto- U sefu se nalazio i novac zakona - rekao je \api} za in-
VIJEST biv{eg premijera Iva Sana- rije u vrijeme mandata Mlade- za Tompsona, kao i 300.000 ternet portal “index“.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 19

TOP STORIES CNN

Svijet Vlada [vedske ne}e imati nikakvu ulogu u
odlu~ivawu da li osniva~ “Vikiliksa“
Xulijan Asan` treba da bude izru~en u Sje-
diwene Ameri~ke Dr`ave ve} }e o tome
odlu~ivati sudovi, izjavio je {vedski pre-
mijer Frederik Rajnfelt.

Velika akcija ameri~ke policije i FBI

Pohap{eni ~lanovi
Vijesti
Sudan
Jug pred

"Koza nostre"
otcjepqewem
LONDON - Preliminar-
ni ne zva ni ~ni re zul ta ti
referenduma o nezavisnos-
Me|u privedenima qudi iz nekoliko ti ju`nog Sudana pokazuju
da je 99 odsto glasa~a po-
wujor{kih porodica koje se povezuju sa dr`alo otcjepqewe, saop-
djelovawem “Koza nostre“ u tom dijelu {ti li su u pe tak
zvani~nici. Zvani~ni re-
Amerike zultati o~ekuju se sqede}eg
mje se ca, ali do pi sni ci
javqaju da is hod gla sawa
vi{e ne mo`e biti doveden
u pitawe.

Predstavqena hijerarhijska {ema “Koza nostre“ u SAD
WUJORK - Ameri~ka po-
licija uhapsila je 127 osoba
ita li jan skog po ri je kla
osumwi~enih za pripadni{-
tvo organizovanim krimi-
nal nim gru pa ma, ja vio je
Bi-Bi-Si.
Prema rije~ima dr`avnog
tu `i oca Eri ka Hol de ra u
Americi nikada do sada u je-
dnom danu nije izvedena tako
velika operacija protiv ma-
fije.
U akciji je u~estvovalo
blizu 800 policajaca - pripa-
dnika Federalnog istra`nog
biroa i lokalnih policijskih
snaga u dr`avama i gradovima
gdje su osumwi~eni li{eni
slobode u ~etvrtak, u ranim ju-
tarwim satima.
Ve}ina hap{ewa izvr{e-
na je u Wujorku i u obli`wim
saveznim dr`avama - Wu Yer-
siju i Roud Ajlendu, a jedna
oso ba je li {e na slo bo de u
Italiji.
Dr`avni tu`ilac vjeruje
da su oni dio kriminalne gru-
pe, “Koza nostre“, koja poti~e
sa Sicilije.
OPTU@ENI
za te{ka krivi~na
djela
Me|u privedenima su qudi
iz nekoliko wujor{kih poro-
dica koje se povezuju sa djelo-
vawem “Koza nostre“ u tom
dijelu Amerike.
Uhap{eni se terete za niz
te {kih kri vi ~nih dje la u
posqedwih tridesetak godina
- od {verca droge i oru`anih
pqa~ki, preko zelena{ewa,
Ve}ina hap{ewa izvedena u Wujorku
iznu|ivawa novca i reketi-
rawa, do ubistava.
Dr`avni tu`ilac Holder
otputovao je iz Va{ingtona u
Wujork da bi novinare obavi-
jestio o toj velikoj operaciji
koja predstavqa va`an korak u
spre~avawu ilegalnih akti-
vnosti “Koza nostre“.
Zamjenik {efa policije u
Wujorku rekao je za Bi-Bi-Si-
ju da su prislu{kivawe razgo-
vora i informacije dobijene
od saradnika unutar krimi-
nalnih grupa bili od velikog
zna~aja u istrazi.
Fun kcione ri ame ri~ke
policije ka`u da je “Koza nos-
tra“ i daqe jaka kriminalna
organizacija i da iskustvo iz
pro{losti ukazuje da }e tako
ostati i poslije najnovijih
hap{ewa.
Neki wujor{ki advokati
koji brane optu`ene za orga-
nizovani kriminal, me|utim,
ka`u da je italijanska mafija
sve mawe aktivna, da se ve}i-
na uhap{enih tereti za krivi-
~na dje la po ~iwena pri je
vi{e godina ili decenija.
Oni ukazuju da u tom dije-
lu Amerike danas daleko ve}u
prijetwu predstavqaju ruska i
albanska mafija.
SAD
Vlada kriva
za pomor
ptica
SJE VER NA DA KO TA -
Vlada SAD preuzela je od-
govornost za stotine le{e-
FOTO: AGENCIJE
va ptica koji su po~etkom
sedmice prona|eni u ame-
ri ~koj dr`a vi Sje ver noj
Dakoti. Vlada je otrovala
~vorke jer su “svojim izme-
tom zaga|ivali hranu dru-
gim `i vo tiwama sa
obli`wih farmi, zbog ~e-
ga je pos to ja la opa snost
{irewa zaraze“. Trovawe
su obavili upotrebom mam-
ca sa otrovom DRC-1339,
ali za~udilo ih je kako su
ptice uspjele da odlete to-
liko daleko prije nego {to
su uginule.
Tunis
Trodnevna
`alost
TUNIS - U Tunisu je u
pe tak po ~e la tro dne vna
`alost za desetinama ubi-
je nih u de mon stra ci ja ma
koje su dovele do svrgavawa
predsjednika dr`ave, a sa
no vih pro tes ta upu }en je
zahtjev da stari re`im bude
potpuno uni{ten. Zastave
su spu{tene na pola kopqa,
a dr`avna televizija emi-
tuje molitve iz Kurana za
78 qudi koju su poginu li
tokom intervencija snaga
bezbjednosti protiv tala-
sa so ci jal nih ne mi ra u
Erik Holder posqedwih 30 dana.

DOBRA
VIJEST
SAD
Palestinci napali SAD upozoravaju obje
Najmawe {est qudi izgu-
vozilo ministra strane na Kipru
GAZA - Grupa razjarenih Palestinaca napala je u petak u pojasu NIKOZIJA - SAD su pozvale lidere dvije zajednice na po-
KAZAHSTAN bilo je `ivot u saobra-
}ajnim nesre}ama
Gaze vozilo francuskog ministra spoqnih poslova Mi{el dijeqenom Kipru da ulo`e dodatne napore kako bi se postigao izazvanim olujnim nevre-
napredak u rje{avawu “kiparskog problema“. Svjetska anti-doping
Alio-Mari, ga|aju}i ga jajima i cipelama, javio je Rojters, pozi- menom na sredwem zapa-
vaju}i se na o~evice. Pomo}nik ameri~kog dr`avnog sekretara za evroazijska pi- agencija (WADA) odobri-
la je u petak novu labo- du SAD. Visina swe`nog
Nekoliko desetina Palestinaca, ro|aka qudi koji robijaju u tawa Filip Gordon izrazio je nadu da }e dvije strane prevazi}i pokriva~a u regionu dos-
izraelskim zatvorima, preprije~ili su put terenskom vozilu sada{wi zastoj u direktnim pregovorima. ratoriju u Kazahstanu za
testirawe uzoraka na ne- ti`e 30 centimetara, a
{efa francuske diplomatije i udarali po wemu pesnicama, - Svako gubi od produ`avawa sada{weg “statusa kvo” - rekao je temperature su ispod nu-
uzvikuju}i “Napoqe iz Gaze!”, dok je Alio-Mari, koja prvi put Gordon na konferenciji za novinare na zavr{etku posjete Ni- dozvoqena sredstva. U
Almatiju je 35. zvani~no le, prenio je AP.
boravi u regionu otkad je pro{le godine postavqena na taj po- koziji.
lo`aj, prolazila uskim pojasom pod kontrolom islamisti~ke On je istakao da wegova zemqa “ohrabruje dvije strane“ da na|u akreditovana laborato-
grupe Hamas. Demonstranti su je kasnije nakratko sprije~ili da rje{ewe kiparskog problema, prenijele su agencije. Pregovori rija WADA i {esta u LO[A
iza|e iz kruga bolnice koju je posjetila, bacaju}i cipele na vje- lidera gr~ke i turske zajednice o ponovnom ujediwewu ostrva Aziji. VIJEST
trobransko staklo wenog vozila i blokiraju}i mu izlaz. zapeli su oko podjele vlasti i imovinskih prava raseqenih.
20 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Meksiko Biv{i premijer svjedo~io o britanskoj invaziji na Irak

Uhap{en vo|a

FOTO: ROJTERS
narko-bande
TIHUANA - Meksi~ka vojska uhapsila je 14 ~lanova BLER
narko-bande u Tihuani, me|u kojima lidera grupe Huana
Migela Vaqe Beltrana, zvanog Bokser, koga vlasti sumwi~e ne `ali zbog
za oko 50 ubistava, saop{tile su vlasti. odluke
U akciji je oslobo|ena 14-godi{wa djevoj~ica, koju je ban-
da bila otela, izjavio je u ~etvrtak uve~e Hulijan Lejsaola,
predstavnik vlasti dr`ave Dowa Kalifornija.
Vaqe Beltran je uhap{en u srijedu, poslije pucwave u pri-
obalnom gradi}u Plajas de Rosarito, zajedno sa jo{ 13 ~la-
nova bande, prenio je AP.
U pucwavi je ubijen jedan kriminalac, koji je, prema Lej-
saolinim rije~ima, bio zadu`en za odrubqivawe glava ~la-
novima protivni~kih bandi i vje{awe wihovih tijela na
ogradama mostova.

Hongkong
Zaplijeweno 290
kilograma kokaina
HONGKONG - Oko 290 ki- des ti na ci ja bi la ma ti ~na
lograma visoko koncentri- dr`ava“, saop{tilo je Mi-
sanog kokaina otkriveno je nis tar stvo za in for mi - Bler dolazi na svjedo~ewe
u jednom transportnom kon- sawe.
tejneru u luci u Hongkongu,
sa op {ti la je hon gkon {ka
vlada.
Kokain, ~ija se vrijednost
Rije~ je o najve}oj zapqeni
droge koju je sprovela hon-
gkon{ka carinska slu`ba,
koja je nedavno poja~ala in-
zanemario upozorewa
procjewuje na 260 miliona spe kci je “sumwivih po - Bler u novom
dolara, prona|en je 29. de- {iqki iz Ju`ne Amerike“.
cembra u Kvai ^ungu “u kon- Istraga je u toku, a zasad
svjedo~ewu rekao
tej ne ru ko ji je sti gao iz nema uhap{enih, prenio je da bi wegov
Ju `ne Ame ri ke, a ~i ja je Si-En-En. pravni savjetnik
Samoubila~ki napadi u Iraku lord Goldsmit
Bomba{i ubili promijenio stav da
je bio upoznat sa
56 osoba svim detaqima
LONDON - Biv{i bri-
tanski premijer Toni Bler
izjavio je u petak da je zane-
mario upozorewe vladinog
pravnog savjetnika da bi na-
pad na Irak bio nelegalan
bez dodatne podr{ke UN za-
to {to je savjet bio nefor-
malan, prenijela je Srna. komisiji pismenu izjavu na- januara 2003. godine u izvje- sa vjet ni ti ga je Gol dsmit
BAGDAD - Broj `rtava bomba{kih napada na {iitske hodo- Bler je u novom svjedo~ewu kon {to je pozvan da razjasni {taju na {est stranica rekao formalno dao.
~asnike porastao je na 56, saop{tili su u petak zvani~nici pred britanskom istra`nom iskaz koji je dao prije godinu Bleru da tada{wa rezolucija KOMISIJI
ira~ke policije. komisijom o invaziji na Irak po{to su se pojavila nesla- Savjeta bezbjednosti UN 1441 dao pismenu izjavu
Prema izvje{tajima zvani~nika u Kerbali, u napadima je 2003. go di ne re kao da bi gawa sa svjedo~ewem lorda nije dovoqna da bi se oprav-
raweno oko 180 qudi, me|u kojima je 25 pripadnika snaga bezbje- wegov pravni savjetnik lord Goldsmita. da la upo tre ba si le pro tiv - Zato sam nastavio sa sta-
dnosti. Napade su izvr{ila tri bomba{a samoubice koji su po- Goldsmit promijenio stav da Goldsmit je nedavno rekao Iraka. vom da nova rezolucija nije
digli u vazduh svoja vozila na najmawe dva bezbjednosna punkta je bio upo znat sa svim de - da je osje}ao neprijatnosti Biv{i premijer u novoj potrebna - rekao je Bler. On je
na prilazu gradu. Niko jo{ nije preuzeo odgovornost, ali na- taqima. zbog izjava koje je Bler davao izjavi navodi da u tom trenut- dodao da je imao u vidu Gol-
dle`ni navode da su metodi napada tipi~ni za “Al-Kaidu“ i su- Biv{i premijer podnio je uo~i izbijawa rata. On je 14. ku on nije formalno tra`io dsmitove primjedbe, ali je
nitske ekstremisti~ke grupe. zakqu~io da rezolucija 1441
odobrava upotrebu sile jer Sa-
La`ov dam Husein nije iskoristio
posqedwu priliku da sara|uje
Dvadesetak demonstra- sa me|unarodnom zajednicom.
nata sa transparentom Bler je u prvom po -
na kojem pi{e da je Bler javqivawu pred komisijom u
la`ov okupilo se ispred januaru 2010. godine rekao da
konferencijskog centra ne `ali zbog odluke da Brita-
u kojem se saslu{awe nija u|e u rat i da vjeruje da je
odvija pod jakim mjerama svijet postao bezbjednije mjes-
obezbje|ewa. to poslije svrgavawa Sadama
Demonstracije ispred konferencijskog centra Huseina.

Nova audio-poruka najpoznatijeg teroriste

Bin Laden prijeti Francuskoj

LONDON - Lider “Al-
Ka ide“ Osa ma bin La den
zaprijetio je u novoj audio-
po ru ci da }e Fran cus ka
skupo platiti zbog svoje po-
litike u Avganistanu i za-
tra`io da se weni vojnici
povuku iz muslimanskih ze-
maqa.
Bin La den je re kao da
osloba|awe francuskih tala-
Posjetioci poziraju za fotografisawe u zabavnom parku ca koji su zarobqeni u Avga-
“Diznilend“ u Hongkongu. nistanu zavisi od toga da li
}e francuska vojska napusti-
ti tu zemqu.
SARKOZI
}e platiti veliku
cijenu
- Ponavqamo vam istu po-
ruku: Osloba|awe va{ih za-
tvorenika iz ruku na{e bra}e
povezano je sa povla~ewem va-
{ih vojnika iz na{e zemqe -
rekao je mu{ki glas u audio-
poruci koju je emitovala Al
Yazira.
Kamerman Stefan Tapo-
nije i novinar Erv Geskije,
koji rade za televiziju Frans
3, za robqeni su za je dno sa
troje avganistanskih kolega u
de cem bru 2009. go di ne u
oblas ti sje ve ro is to ~no od
Kabula.
- Odbijawe va{eg predsje-
dnika da se povu~e iz Avga-
nistana je rezultat wegove
pot~iwenosti Americi, a to
odbijawe predstavqa zeleno
svje tlo da po bi je mo za -
robqenike. Ali ne}emo to
u~initi onda kada to wemu
odgovara - rekao je Bin La-
den.
On je upo zo rio da }e
predsjednik Nikola Sarkozi
zbog svog stava platiti “ve-
liku cijenu na razli~itim
frontovima u Francuskoj i
izvan we”.

Seksualne afere italijanskog premijera i daqe
u centru pa`we
Crkva poziva sve i zahtijeva od svih - a posebno
od onih koji su na nekoj javnoj funkciji - da se
pridr`avaju visokih moralnih principa
i da imaju osje}aj za pravdu i zakonitost,
izjavio drugi ~ovjek Vatikana
LONDON - Velikodos- moralnih principa i da ima-
tojnici u sjedi{tu Rimoka- ju osje}aj za pravdu i zakoni-
toli~ke crkve u Vatikanu tost - re kao je dr`a vni
zabrinuti su zbog seksualnog sekretar Svete stolice, kar-
skandala oko italijanskog dinal Tar~izio Bertone, koji
premijera Silvija Ber- je u vatikanskoj hi-
luskonija, prenijele su jerarhiji na dru-
agencije. gom mjestu, odmah
- Crkva poziva sve iza pape.
i zahtijeva od svih - a On je to ka-
posebno od onih koji zao odgovaraju}i
su na nekoj javnoj fun- na pitawe novi-
kci ji - da se pri - na ra o po kre -
dr`avaju tawu sud ske
vi so kih is tra ge po vo dom
na vo da da je
premijer Ber-
lus ko ni ko -
r i s t i o
usluge seda-
mna es to go -
d i { w e
prostitutke
po ri je klom
iz Maroka.
Berlus-
koni odlu-
~no negira
da je spa -
vao sa tom
djevojkom i
tvrdi da su
istragu po-
kre nu li su -
dije-qevi~ari
Berluskoni
jo{ odolijeva
kritikama Peticija Italijanki
Posqedice elementarnih nepogoda u Australiji
[teta od poplava tri milijarde dolara
MEL BURN - Ri je ke u kte u ni`im dijelovima gra-
Australiji dostigle su rekor- da, koji su i ranije bili najte-
dan vodostaj, a poqoprivreda `e pogo|eni.
i proi zvodwa ugqa u toj
zemqi pretrpje}e zbog vi{e- O[TE]ENO 40
nedjeqnih poplava {tetu od hiqada ku}a
tri milijarde ameri~kih do- u Kvinslendu
lara, javile su agencije.
Gra|ani Brizbejna ponovo U ju go is to ~noj dr`a vi
postavqaju vre}e sa pijeskom Viktoriji vlasti o~ekuju da
oko domova jer je vodostaj is- }e ~etiri glavne rijeke sjeve-
toimene rijeke, poslije ki{e rozapadno od Melburna tokom
koja je padala u no}i izme|u vikenda dosti}i najvi{i vo-
~etvrtka i petka, postao opa- dostaj u posqedwih 100 godi-
sno visok. na, prenio je AP.
Glavni grad australijske Isto~na Australija je se-
dr`ave Kvinslend bio je po- dmicama bila pogo|ena popla-
plavqen sedmicama, a voda je u va ma, ko je su odni je le 30
petak ponovo prodrla u obje- `ivota i za koje vlasti tvrde
koji `ele da okon~aju wegovu
politi~ku karijeru.
Ita li jan ska {tam pa
posqedwih dana je puna tek-
stova o mladim starletama
koje su odlazile na `urke u
Berluskonijevoj vili nedale-
ko od Milana.
Ja vnost i tu `i oci su
prije svega zainteresovani za
mladu Marokanku koja ka`e
da je od premijera dobila se-
dam hiqada evra zato {to je
bila na jednoj od tih `urki,
ali negira da je spavala sa
wim.
Ta djevojka, koja u no}nim
klubovima nastupa pod pse-
udo ni mom Ru bi Srce kr ad -
qivi ca, ta ko |e ne gi ra
pisawe medija da je od Ber-
luskonija tra`ila pet mi-
li ona evra da ne bi
progovorila.
Ber lus ko ni je i u pro -
{losti bio umije{an u se-
ksu al ne skan da le, ali
posmatra~i ka`u da je ovoga
pu ta wego va po pu lar nost
opala vi{e nego ranije, budu-
}i da su se u {tampi pojavili
pikantni detaqi o `urkama u
wegovoj vili.
Va ti kan se do sa da uz -
dr`avao
da su naj skupqa pri ro dna
katastrofa u is to ri ji te
zemqe.
Sa mo u Kvin slen du je
o{te }e no izme |u 30.000 i
40.000 ku}a.
od ja vnog ko men ta ri sawa
tih afera, ali sada je o~ito
odlu~io da progovori.
MLADE
starlete u
Berluskonijevoj vili
Kardinal Bertone izra-
`a va za bri nu tost zbog
posqedica koje bi novinski
~lanci mogli da imaju “na po-
rodice, na mlade, na budu}e
generacije“.
Re kao je da Ita li ja ni
o~e ku ju da se po li ti ~a ri
po na {a ju pri mjer no i da
rje {a va ju dru{ tve ne pro -
bleme.
Novine koje izdaje Vati-
kan rijetko prenose izjave
ita li jan skih po li ti ~a ra,
ali prije nekoliko dana su
za biqe`i le ri je ~i ita li -
janskog predsjednika \or|a
Napolitana, koji je rekao da
bi afera oko Berluskonija
mogla da ugrozi stabilnost
zemqe.
Kardinal Tar~izio Bertone
U toj dr`avi }e, zbog po-
plavqenih ru dni ka, izvoz
ugqa do marta biti smawen za
16,5 miliona tona, a vlada
prognozira da }e gubici dos-
ti}i 2,5 milijardi dolara.
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 21
FOTO: AGENCIJE
Rubi Srcekradqivica
U me|uvremenu, vi{e od
2.000 Italijanki – me|u koji-
ma su majke, k}erke, politi-
~arke, umjetnice - potpisale
su “onlajn“ peticiju kojom
Berluskoniju poru~uju da nisu
sve `ene u Italiji prosti-
tutke ili {ougerle.
Kam pawu pod na zi vom
“Basta“ (Dosta) pokrenuo je
putem interneta qevi~arski
list “Unita“, blizak opozi-
ciji lijevog centra.
List je objavio da su pe-
ticiju potpisale `ene koje
“ne smatraju pobjedom to da
idu u domove mo}nih mu{ka-
raca, odakle iza|u sa onoliko
para koliko normalna osoba
zaradi za sedam mjeseci na
poslu“.
Ova kam pawa je sli ~na
pro{logodi{woj, koju je po-
krenuo list “Republika“. Ta-
da{wa kampawa pod nazivom
“Nisam ti na raspolagawu“
pokrenuta je kada je Berlusko-
ni ponovo do{ao u `i`u ja-
vnosti zbog seks skandala.
Poqo pri vre da, ko ja se
uglavnom zasniva na izvozu vo-
}a, povr}a i pamuka, pretrpje-
}e do juna gubitke od oko pola
milijarde dolara, upozorili
su stru~waci.
Vlada tek treba da pro-
cijeni ukupnu {tetu od po-
plava, koja }e iznositi vi{e
milijardi dolara, a premi-
jerka Yulija Gilard najavila
je mogu}nost uvo|ewa doda-
tnog po re za ra di obno ve
zemqe.
Australija je najsu{niji
kontinent, poslije Antarkti-
ka, i nedavno je bila pogo|ena
naj`e{}om su{om u prote-
klom vijeku.
Vijesti
Rusija
Hodorkovski
objavio
kwigu
MOSKVA - Biv{i rus-
ki naftni tajkun Mihail
Hodorkovski, koji je pro-
{log mje se ca osu |en na
jo{ {est godina zatvora,
obja vio je svo ju prvu
kwigu. Kwiga “Mi ha il
Ho dor kov ski: ~lan ci,
raz go vo ri, in ter vjui“, u
izdawu vode}e ruske izda-
va ~ke ku }e EXMO, sa -
dr`i po gle de na `i vot,
Rusiju, kao i li~nu pri~u
~o vje ka ko ji je u je dnom
trenutku bio najbogatiji
u Ru si ji, pre nio je Roj -
ters.
Bugarska
Otpu{tawa
grani~nih
policajaca
SOFIJA - Bugarska po-
li ci ja uhap si la je 14
grani~nih policajaca na
grani~nom prelazu Dunav
most, izme |u Bu gar ske i
Rumunije. Prema rije~i-
ma mi nis tra unu tr -
a{wih po slo va Cv e ta na
Cve ta no va, oni su uha -
p{eni zbog sumwe da su
reketirali putnike koji
su prelazili granicu na
tom prelazu.
Japan
Stradali
zbog
snijega
TO KIO - Naj mawe 45
qudi izgubilo je `ivot u
Japanu od po~etka zime u
ude si ma po ve za nim sa
snijegom i poledicom, sa-
op{tile su u petak vlas-
ti. Od uku pnog bro ja
`rtava, 27 osoba je stra-
dalo tako {to su pale s
kro va dok su lo pa ta ma
uklawale sni jeg ili se
na wih sru{ila ledenica
ili ih je zatrpala lavi-
na. U incidentima pove-
za nim sa sni je gom i
poledicom povrije|ene su
ukupno 463 osobe.
Pakistan
Spaqene
cisterne
sa gorivom
KVETA - Nepoznati na-
pada~i zapalili su u pe-
tak uju tro u Pa kis ta nu
dvije cisterne sa gorivom
koje je bilo namijeweno
ameri~kim i NATO tru-
pama u Avganistanu, saop-
{ti la je lo kal na
po li ci ja. Vo za ~i obje
cisterne su raweni, a ra-
di se o odvojenim napadi-
ma koji su se dogodili u
pakistanskoj provinciji
Baluyistan.
22 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

VIJESTI IZ PORODILI[TA
Bawaluka 8 dje~aka 4 djevoj~ice

Bawalu~ke osnovne i sredwe {kole spremne za po~etak drugog polugodi{ta

GRADSKI
VODI^
Tople u~ionice ~ekaju |ake
Sve je spremno
kao {to je
i planirano.
Nijedna {kola nam
Va`ni telefoni nije uputila
Informacije 1185 nikakav razlog za
Hitna pomo} 124, 230- 620
Vatrogasci 123
odga|awe po~etka
CJB 122, 337-100 drugog polugodi{ta,
Ta~no vrijeme 1373 ka`e Mi{qenovi}
Meteorolo{ka stanica
PI[E: JELENA BJELICA
307-943 jelenabj@glassrpske.com
S.O.S. telefon 1264
Sve osnovne i sredwe
(Linija za pomo} `rtvama
{kole na podru~ju grada
nasiqa u porodici) spremne su za po~etak nastave
u drugom polugodi{tu, a ni
bolnice snijeg koji pada posqedwih
Paprikovac 342-100 dana ne bi trebalo da
sprije~i |ake iz pojedinih
Poliklinika 247-333
prigradskih naseqa da se u
ordinacije ponedjeqak pojave u {kolskim
klupama.
Deamedik 309-221 Iz Odjeqewa za dru{tvene
Euromedik 219-111 djelatnosti Administrativne
Intermedik 216-661 slu`be grada potvrdili su da
je sve spremno za po~etak nas-
Jelena 324-310
tave u {kolama na podru~ju
Firena 437-222 Bawaluke. Sve {kole o~i{}ene i dezinfikovane FOTO: GLAS SRPSKE

- Sve je spremno kao {to je ice. Radnici Gradske ~isto}e po~etak nastave - rekao je zajednice Stri~i}i Ranko Sladojevi}.
prevoz i planirano. Nijedna {kola uklonili su sav snijeg u Hane{. Sladojevi} ka`e da O[ “Petar U podru~noj Osnovnoj
nam nije uputila nikakav ra- dvori{tu i ~isti}e i daqe ako On se nada da sezonski Ko~i}“ spremno do~ekuje |ake. {koli “Milo{ Crwanski” u
Autobuska stanica 315-355 zlog za odga|awe po~etka drugog bi snijeg nastavio da pada. [to grip i virus H1N1 ne}e Motikama, onih nekoliko
@eqezni~ka stanica 301-229 polugodi{ta - rekao je predsjed- se nas ti~e, sve je spremno za stvarati probleme |acima te GRIJAWE u~ionica koje se mogu koris-
Aerodrom Bawaluka 535-210 nik aktiva direktora osnovnih po~etak drugog polugodi{ta - o~ekuje da }e {kolske klupe dobro titi za nastavu spremno }e
Biletarnica (centar) 315-867 {kola Du{an Mi{qenovi}. kazao je Star~evi}. biti pune. u svim {kolama do~ekati svoje u~enike.
Direktor Osnovne {kole Direktor Poqoprivredne - Ako se Ministarstvo - Grijawe je spremno, a
taxi “Ivo Andri}“ Qubomir
Star~evi} ka`e da }e |ake u
{kole Edi Hane{ ka`e da
spremni do~ekuju u~enike.
zdravqa i socijalne za{tite RS
izjasnilo da nema razloga za
- [kola je pripremqena,
o~i{}ena i obezbije|eno je
{kola o~i{}ena, tako da nas-
tava mo`e po~eti. Putevi i
ponedjeqak do~ekati tople - Cijela {kola je o~i{}ena odga|awe po~etka drugog polu- grijawe. Jedini problem mo`e dvori{te oko {kole su pro-
u~ionice. i sve je dezinfekovano. Gri- godi{ta, ja vjerujem da je tako i predstavqati pojava sezonskog hodni, nema mnogo snijega, a
- Sprema~ice su po~istile jawe u {koli je odli~no tako da da ne}e biti nikakvih prob- gripa, pa mo`da |aci ne}e biti nadamo se da }e tako biti i u
cijelu {kolu, hodnike, u~ion- ne postoji nijedan problem za lema - istakao je Hane{. u punom broju, ali to je indi- ponedjeqak - rekao je predsjed-
Isto misli i direktor vidualni problem koji ne}e nik Savjeta mjesne zajednice
Ugostiteqsko-trgovinske tur- uticati na nastavu - istakao je Motike Milan Krajinovi}.
isti~ke {kole Boris Spaso-
jevi}.
- Mi smo ispunili sve Medicinska {kola
uslove tako da nastava mo`e da
po~ne u ponedjeqak. Grijawe je U~enici Medicinske {kole ovo polugodi{te do~eka}e u
odli~no i djeca se ne}e smrza- toplim u~ionicama. Direktor Zavoda “Kosmos” Slavko
inspekcija vati u u~ionicama, a nadam se i Petrovi} ka`e da je problem grijawa koji je |ake mu~io u
da }e putevi do {kole biti prvom polugodi{tu trajno rije{en.
Sanitarna 244-475
ra{~i{}eni od snijega - is- - U ~etvrtak smo pustili probno grijawe i nije bilo
Tr`i{na 348-710 nikakvih problema, tako da se |aci ne}e vi{e smrzavati u
takao je Spasojevi}.
Inspekcija rada 348-730 Predsjednik Savjeta mjesne {kolskim klupama - istakao je Petrovi}.
Prosvjetna 466-346
Komunalna 306-464 REPERTOAR
Republi~ka uprava za
inspekcijske poslove 213-624 BIOSKOPI termini:17.30, 20.45 ~asova Muzej lutaka, svakim danom od deset do
Republi~ki devizni MULTIPLEKS “PALAS“ MONTEVIDEO, BOG TE VIDEO - doma}i 20 ~asova, ulaz slobodan
ELEONORA - animirani film Izlo`ba plakata, svakim danom od deset
inspektorat 300-434
re`ija: Dominik Monferi re`ija: Dragan Bjelogrli} do 20 ~asova, ulaz slobodan
uloge: Anik Lerej, Aleksandre Reveren uloge: Sergej Trifunovi}, Nikola MUZEJ SAVREMENE UMJETNOSTI RS
kvarovi termini: subota i nedjeqa u 12, 13.45 \uri~ko, Sr|an Todorovi} Izlo`ba “Pra{wavo srce” autora
Prijava kvarova 258-686 ~asova termini: 16.45, 19.30, 21.15 , subotom i Sini{e Tomi}a, traje do 30. januara
Kvarovi na telefonima 1275 UPOZNAJTE MALE FOKEROVE - nedjeqom u 12.30 ~asova MUZEJ REPUBLIKE SRPSKE
komedija NARODNO POZORI[TE RS Stalna izlo`bena postavka - “Od prais-
re`ija: Pol Vajc “Radni~ka hronika” tragikomedija P. Mi- torije do savremenog doba“
hoteli uloge: Robert de Niro, Ben Stiler, Xe- hajlovi}a, Velika scena, subota u 20 Multimedijalna izlo`ba - “Jasenovac“
"Bosna" 215-681 sika Alba ~asova Istorijska izlo`ba Vrbaska banovina
"Palas" 218-723 termini: 15.30, 17.15, 19.15, 22 ~asova “Moj brat” drama N. Bradi}a, Velika Izlo`ba “15 godina od potpisivawa Dej-
VRLO ZAPETQANA PRI^A - animirani, re`ija: Majkl Gondri scena, 26. januar u 20 ~asova tonskog mirovnog sporazuma“
"Ideja" 217-444
sinhronizovan uloge: Set Roxen, Kameron Dijaz DJE^IJE POZORI[TE RS NARODNA I UNIVERZITETSKA
"Vidovi}" 217-217; 245-800 termini: 16.55 i 22.30 ~asova
re`ija: Nejten Grenou, Bajron Hauard “Folklorna magija” autor i rediteq: BIBLIOTEKA RS
"Cezar" 326-400 TURISTA - triler, romanti~ni triler
termini: 15.15, 19 ~asova svaki dan, Bowo Lungov, subota u 18 ~asova Izlo`ba “Trajawe Skendera Kulenovi}a
"Grand" 380-105 subotom i nedjeqom u 11.30 i 13.15 re`ija: Florijan Henkel fon Donersmerk “Je`eva ku}ica“ Branko ]opi}, dramati- i Me{e Selimovi}a” autora Danke
"Meriot" 222-870; ~asova uloge: Xoni Dep, An|elina Xoli, Pol Be- zacija: Predrag Bjelo{evi}, rediteq: Deli}, grafi~ki dizajn i priprema
217-801 GRIN HORNET - akcioni tani @ivomir Jokovi}, nedjeqa u 11 ~asova plakata Borislav Stan~evi}

kupus
crveni luk
krompir
{pinat
Trotoari prepuni
snijega
Snijeg zadavao probleme pje{acima i voza~ima u ve}ini gradskih naseqa
Ulice i trotoari
zatrpani snijegom
Te{ko se mi pje{aci borimo sa ovim snijegom na trotoarima. Ne sumwam da su
zimske slu`be na terenu, ali smatram da su zakazali, s obzirom na to da nisu
uspjeli da o~iste snijeg ni u centru grada, ka`u sugra|ani
PI[E: SAWA JOKI]
sanjaj@glassrpske.com
Snijeg koji u Bawaluci
pada od ~etvrtka zadao je
probleme sta novnici ma u
go to vo svim di je lo vi ma
grada, a ulice i trotoari u
u`em centru u petak su bi-
le go to vo za trpa ne swe -
`nim pokriva~em.
Iako u zimskim slu`ba-
ma, koje su zadu`ene za ~i{-
}ewe grad skih i ali smatram da su zakazali,
pri grad skih na seqa, ka `u
da su svi raspolo`ivi ra-
dni ci na te re nu, te da su
svi putevi prohodni, voza~i
su se ipak te{ko borili sa
snijegom koji se nakupqao
na kolovozu.
Naj vi {e ne o~i{ }e nih
trotoara i ulica bilo je u
Struja
U ulici Bra}e Pi{teqi}a
u bawalu~kom nasequ La-
zarevo u petak je u nekoli-
ko navrata dolazilo do
nestanka struje.
- Na{e ekipe su odmah
iza{le na teren i kvar je
uspje{no otklowen - rekli
su u “Elektrokrajini“.
MATI^NI URED
Ro|eni:
Nina Babi}, k}i Vladimira i Daja-
ne; Mateja Mrdi}, sin Ogwena i Na-
ta{e; Duwa Karanovi}, k}i Darka i
1 mrkva
1,5 karfiol
0,5 - 1,2 keq
5 paprike
najve}im bawalu~kim nase-
qima Cen tar, Obi li }e vo,
Star~evica, Borik i Nova
varo{.
ZAPOSTAVQENI
nekategorisani
putevi
- Te {ko se mi pje {a ci
borimo sa ovim snijegom na
trotoarima. Ne sumwam da
su zimske slu`be na terenu,
s obzirom na to da nisu us-
pjeli da o~iste snijeg ni u
centru grada. Mogu samo da
zamislim kakvo je stawe u
prigradskim naseqima - re-
kao je stanovnik ulice Voj-
vode Mom~ila iz Centra.
Stawe nije ni{ta boqe
ni u na seqima Bron za ni
Majdan i Rekavice, gdje mje-
{ta ni mu ku mu ~e sa swe -
`nim po kri va ~em ko ji se
formirao na trotoarima i
ulicama.
- Pojedini prioritetni
putni pravci su o~i{}eni,
dok su sporedni putevi puni
sni je ga. Po se bno je te {ka
situacija u selima Kme}ani
i Me li ne, gdje ni gla vni
putevi nisu o~i{}eni - is-
ti ~e pred sje dnik Sa vje ta
Gor da ne; Sa ra Ka pu ra no vi}, k}i
Ranka i Slavice; Sowa Vukovi}, k}i
Sr|ana i Dajane; Iskra Leki}, k}i
Sretena i Du{anke; Viktor Kova~e-
vi}, sin Predraga i Sawe.
Tr`nica
2 tikvice
5 mahune
2 pasuq 3-5
5 gqive
gra |a na mje sne za je dni ce
Bronzani Majdan Mihailo
Petkovi}.
Te hni ~ki di re ktor
grad ske “^is to }e“, ko ja je
za du `e na za ~i{ }ewe na -
seqa Cen tar, Bo rik, No va
varo{, te za dio Paprikov-
ca, Milan Plav{i} isti~e
da wiho ve de `ur ne eki pe
ko je odr`a va ju pu te ve, ne -
prestano ~iste gradske tro-
toare.
- Radnici i mehanizaci-
ja “^is to }e“ po ~e li su sa
uklawawem swe`nog pokri-
va~a u no}i izme|u ~etvrtka
i petka. O~i{}eni su pri-
Zimske slu`be na terenu
Umrli:
Ana (Jakov) Kne`evi}, ro|ena 1938.
godine; Stevka (Stanoje) Slijep~e-
vi}, ro|ena 1944. godine.
4 orasi 15
6 kivi 2,5
gro`|e 4-5
4 smokve 7 jabuke
FOTO: GLAS SRPSKE
ori te tni prav ci i tro to -
ari, a nismo zaobi{li ni
ogran ke uli ca i tro to ara.
Posipan je i abrazivni ma-
terijal - naglasio je Plav-
{i}.
U pre du ze }u “Eko euro
tim” nagla{avaju da wihovi
ti mo vi ne pres ta no ~is te
snijeg u gradskim naseqima
Obi li }e vo, Star ~e vi ca,
Ada, dijelu Srpskih topli-
ca i Vrbawe te ru ral nim
podru~jima poput Quba~eva,
Krmina, Aginog sela, Krupe
na Vrbasu u kojima je swe-
`ni pokriva~ u petak dos-
tigao 20 centimetara.
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 23
naranxe 1,5 - 2
mandarine 1,5 - 2,5
klementine 2
1,5
GRADSKE VIJESTI
Uskoro obuka na
Brajevom pismu
Kurs ~itawa i pisawa na Brajevom pismu, koji orga-
nizuju ~lanovi Gradskog udru`ewa slijepih, uskoro po-
~iwe ponovo.
Prema rije~ima predsjednika ovog udru`ewa Miroslava
Mandi}a, potreba za ovakvom obukom postoji i on dodaje
da bi ove godine kurs mogao da traje tri mjeseca.
Istakao je da }e u sklopu redovnih aktivnosti udru-
`ewa, 27. januara, na Svetog Savu, posjetiti i svoje {ti-
}enike u Derventi kako bi im uru~ili paketi}e.
- Poku{a}emo na ovaj na~in malo da ih razveselimo za
Savindan, ali i da ih nagradimo, jer su dobri |aci - re-
kao je Mandi}.
M. K.
Inspektori naplatili
325.850 maraka kazni
Izvr{eno 17.055 kontrola FOTO: GLAS SRPSKE
Odjeqewe za inspekcijske dok je Tr`i{na inspekcija
poslove Administrativne izdala 201 prekr{ajni na-
slu`be grada u 2010. godini log na osnovu kojih je napla-
izvr{ilo je ukupno 17.055 }eno 116.481 maraka kazni -
kontrola u okviru kojih je navode iz Odjeqewa za in-
izdato 758 prekr{ajnih na- spekciju.
lo ga i na pla }e no 325.850 Napomenuli su da su prema
maraka kazni. na lo zi ma Ur ba nis ti ~ko-
Iz Odsjeka za odnose s ja- gra|evinske inspekcije sru-
vno{}u Slu`be grada u pe- {ena 44 objekta, a izdata su
tak je sa op {te no da su i 53 rje {ewa o obus ta vi
Zdrav stve no-sa ni tar na i gradwe objekta. Saobra}ajna
Poqoprivredna inspekcija inspekcija iskqu~ila je to-
uni{tile 62.242 kilograma kom 2010. godine 11 vozila
i 13.510 litara robe, ~ija je iz saobra}aja.
vrijednost 447.187 maraka, M. K.
Prikupqawe odje}e
za besku}nike
Akcija prikupqawa odje}e za besku}nike, koju je pri-
premila organizacija “Mozaik prijateqstva“, po~iwe
1. februara.
Prema rije~ima sekretara ove organizacije Miroslava
Suba{i}a, u ovom projektu bi trebalo da u~estvuju sve
bawalu~ke osnovne i sredwe {kole, kao i fakulteti.
- Posla}emo svima dopis, i o~ekujemo dobar odziv. Svi
zainteresovani }e mo}i da doniraju odje}u u nasequ Nova
varo{, u ulici Srpskih pilota - rekao je Suba{i} i do-
dao da }e akcija trajati do kraja februara, a odje}a }e ta-
da besku}nicima biti i uru~ena.
M. K.
PA@WA
Havarisano vozilo
Komunalna policija prili-
kom redovne kontrole
tavqeno na javnoj povr{i-
ni.
uo~ila je u ulici Jovanke - U toku je postupak uk-
Gaji} Zmijawke u bawalu- lawawa spornog vozila -
~kom nasequ Lau{ havari- kazali su u Komunalnoj po-
sano neregistrovano liciji.
motorno vozilo, koje je os- S. J.
24 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Mujo i Haso se vra}aju iz inostranstva... - Ma jok bolan.

Razbibriga U prtqa`niku voze ukradene mobilne telefone.

Na grani~nom prelazu carinik ih pita:
- Imate li {ta da prijavite za cariwewe?
U tom momentu zazvoni jedan mobilni iz prtqa`nika, a
Mujo }e, kao iz topa:
- Haso, pogodi koje mi uvo zvoni!?

Od tra~a do istine
Sukob Lepe i Stojana
Do{lo je do prvog, ozbiqnog, sukoba u rijalitiju “Dvor“. Re-
per MC Stojan je uspio da uvrijedi legendarnu pjeva~icu Lepu
Luki} rekav{i da joj treba “pastuv“. Lepu je uvrijedilo {to je
takva izjava stigla od nekoga ko mo`e da joj bude unuk. Piletina sama ili u
Kada je to ~ula, Lepa (71) nije mogla da do|e sebi i dobro je kombinaciji s drugim
Stojanu o~itala bukvicu. namirnicama ~esto je
- Ve} danima ovde se zezam sa vama, zezam se zbog vas, zbog na jelovnicima mnogih
sebe, umesto da pijem lekove. Sve sam prihvatila i va{u {a- porodica. Ako ste i vi
lu, i va{e bubice, ni {ta vam ne zameram. Prihvatila sam qubiteq piletine, evo
sve {to se de{ava oko mene. Ali tako ne{to da mi ka`e{... recepta za pripremu
Pa ja imam godina toliko da dva puta mogu da ti budem majka - fa{iranih {nicli od
uvre|ena je bila Lepa, a Stojan je pokuweno poku{avao da joj ovog laganog i zdravog
objasni da je shvatio da je pogrije{io. Ali svi napori da se mesa. Usput, to je i na-
izvini su bili uzaludni, Lepa se nije dala. ~in da se eventualno
- Oprostila sam ja tebi, ali nisam zaboravila. Ti si za mene potro{i kuvano meso
sada ad akta. Nemoj mi se iz supe. Kad je u osnovi
vi{e obra}ati, niti se kuvano meso, uvijek }e
{aliti sa mnom . Nema {nicle biti meke, a
potrebe da komuniciramo ostali sastojci - prema
- kazala je Lepa. `eqi i trenutnom
Nekrunisana kraqica na- stawu u fri`ideru.
rodne muzike, neposredno
pred ulazak na “Dvor“,
gdje }e se boriti za na- Pile}e fa{irane
gradu od 50.000 evra, de-
mantovala je glasine
{nicle
pojedinih tabloida da su
glavni razlog wenog ulas-
ka u rijaliti veliki koc-
karski dugovi.

Sudoku
U prazna poqa rasporedite brojeve od 1 do 9 ali tako da u svakom redu i koloni budu
razli~iti brojevi, a isto tako i unutar svakog kvadrata 3h3.

ГБ, УЈЕДИ, О, ЛУК, АНАБЕЛА, ТР, Т, А, ИНД, А, МИТРОВ, РАС, РАНО, УУ, АЛИ, ЈОВАН ДУЧИЋ
РЈЕШЕЊЕ: О, Б, С, МАРКО НИКОЛИЋ, Н, УМИРАЊА, ИНАТИ, САМИЛОСТ, ОТОК, Т, ОГИ, ИРАВАДИ, Р, НАВРАТИТИ, ОТ, ПАВОНЕ, КАР, ЕРА, ЛА, ОН, АНИЋ, ИЛА, ОХ,
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 25

Doktor pita pacijenta {ta ga - E, onda idi u apoteku, kupi ne Za vrijeme ru~ka razgovaraju Lala i da jede{ koliko puta budemo vodili
boli. - Ne znam - re~e pacijent. znam {ta i uzimaj ne znam kako, Sosa: qubav.
- Gdje te boli? pa }e{ biti zdrav ne znam ka- - Lalo, da se mi ne{to iskreno dogo- - Ej `eno, zar ti nije `ao da umrem
- Ne znam. da. vorimo. Od sada }e{ onoliko puta od gladi?!

Sastojci
(za 4 osobe)
Priprema HOROSKOP
1. Tikvicu izrendajte na sitno rende, dodajte pola ka{i- Cijene u KM Ovan Vaga
400-500 g pile}ih ~ice soli, ostaviti da pusti vodu. Sredinu hqeba namo- (21.3 - 20.4) (23.9 - 22.10)
piletina 4,5
grudi ~ite u mlijeku i ostavite sa strane.
tikvica 0,8 Preduzima~ki duh i Ostvarujete uspje-
u komadu 2. Za to vrijeme skuvajte pile}e grudi. Skinite bijelo
jaje 0,2 brze odluke ~ine vas {nu komunikaciju.
1 tikvica meso, pa isjeckajte na najsitnije komadi}e. Ukoliko spremate ispite
hqeb 0,2 uspje{nim, ali mala nepa`wa
(te`ina 3. U dubqi sud stavite isjeckano meso, ocije|ene tikvice, i planirate stru~no usavr{a-
mlijeko 0,4 umawuje rezultate. Izbjegavaj-
otprilike jaje, namo~en hqeb, pa za~ine, so, biber, per{un. Izmi- te zakonske parnice i sva|e sa vawe, pravi je momenat da sa
prezla 0,3
400-500 g) je{ajte dobro. Dodajte ka{iku prezli, ako djeluje mnogo osobama koje nisu ni krive ni rije~i pre|ete na djela. Ono za
so, biber 0,3
1 jaje ~orbasto. Smjesa treba da je meka. du`ne. Opametite se i okreni- {ta se u startu odlu~ujete jeste
per{un 0,3
50 g namo~enog 4. Oblikujte mawe {nicle debqine prsta i uvaqajte u te se pravim vrijednostima. Ne putovawe, makar na dan-dva.
uqe 0,4 Nadajmo se da ste se izborili
starog bra{no. Pr`ite na sredwoj temperaturi, na uqu koga tra}ite ga uludo. Blizanac
hqeba ima dovoqno da dose`e do polovine (debqine) {nicli. sprema iznena|ewe. sa problemima nov~ane priro-
Vrijeme pr`ewa je oko pet minuta sa svake strane ili de.
(sredine)
50 ml mlijeka dok {nicle ne porumene.
1 ka{ika Bik [korpija
prezli (21.4 - 20.5) (23.10 - 22.11)
Poslu`ivawe
CIJENA
so Preosjetqivost Iako na prvi po-
biber ima cijenu i ti~e se
RU^KA
Pile}e fa{irane {nicle poslu`ite uz salatu po `eqi. gled djelujete smire-
svje`eg zdravqa. Niste u si- no, osje}ate sna`nu
ili tuaciji da se emotivno tro{ite unutra{wu tenziju. U `eqi da je
su{enog Savjet na bilo {ta, jer se to odra`a- se oslobodite, okre}ete se ra-
per{una va na va{u konstituciju. Slaba du. Izbor je pravi, jer poslovni
uqe [nicle }e biti brzo gotove, jer je meso ve} kuvano i ne-
ma {ta puno da se ~eka. Od pomenute koli~ine pile}ih
grudi dobi}e se oko 12 mawih {nicli. 7,4 ta~ka su `lijezde, hormoni i
psihosomatske bolesti. Da li
je vrijedno truda nervirati se
zbog stvari na koje imate slab
uticaj?
problemi zahtijevaju dobru kon-
centraciju, a samim tim na na-
petost ne obra}ate pa`wu.

Blizanci
(21.5 - 20.6)
Ispoqavate sve ta-
lente. Donosite brzu
odluku i kre}ete u akciju.
Strijelac
(23.11 - 20.12)
Nervirate se zbog
svake sitnice nala-
ze}i manu uku}anima i

Kad dijete po`eli da ima psa Po{to funkcioni{ete pod po-

Iako se mnogi stru~waci sla`u da ku}ni qubimci pozitivno uti~u na razvoj i vaspitawe
djeteta, ipak dodaju da nabavka psa za mali{ane ima svoje dobre i lo{e strane
Prije nego {to udovoqi
svom djetetu, svaki roditeq
treba da se upozna s nekoliko
~iwenica i pravila koja }e
mu po mo }i da shva ti je li
spreman na udomqavawe `i-
votiwe.
Na {ta treba obratiti
pa`wu - Za po~etak, va`no je
izabrati odgovaraju}u `ivo-
tiwu koja se uklapa u na~in
`ivota wihove porodice i
koja }e se uspje{no prilago-
diti pravilima novog doma.
Roditeqi bi trebalo da iz-
bjegavaju nabavku agresivnih
neprijateqski raspolo`enih
pasmina, te da izbor suze na
one koje su dobro}udne i vole
djecu.
Treba uzeti u obzir i to
da djeca mla|a od pet godina
nisu svjesna opasnosti inte-
rakcije sa psima, zbog ~ega }e
se na sve na~ine poku{ati s
wima igrati. @ivotiwe u
ve}ini slu~ajeva ne}e napas-
ti di je te, ali uko li ko se
osjete ugro`enima, u wihovoj
je prirodi da se odbrane. Uz
to, mala djeca imaju brze po-
krete i piskutavi glas kojeg
psi smatraju prijetwom, u ~e-
mu tako|e le`i potencijalna
opasnost. Stoga roditeqi ne
bi smjeli da malo dijete os-
tavqaju s ku}nim qubimcem
bez kontrole.
PAS JE
idealan qubimac za
srame`qivu djecu
djetetu treba objasniti da
pas tre ba vo du, hra nu i
[ta kad pas do|e u ku}u -
{etwu. U mnogo slu~ajeva se
Ukoliko roditeqi poslije
dogodi da dijete s vremenom
po mnog ra zmi{qawa ipak
prona|e novi interes i po~ne
odlu~e da udome psa, wihovo
da zanemaruje osnovne brige
}e dijete ispo~etka biti ne-
psi}a, zbog ~ega sve obaveze
izmjerno veselo i sre}no, pa
odgoja padaju na le|a rodi-
je upravo u tom trenutku bi-
teqa, ali u tom slu~aju pri-
tno da nau~i da pas nije samo
jetwe i ucjene ne}e ni{ta
igra~ka, ve} `ivo bi}e koje
posti}i. Djeca najboqe u~e
zahtijeva brigu i wegu. Na
na primjeru odraslih koji }e
lijep na~in, bez nare|ivawa,
im svojim pona{awem i bri-
gom za psa pokazati {ta je od-
govornost i kako treba da se
odnose prema `ivotiwama.
Prednosti psa u ku}i -
Imati psa u ku}i velika je
odgovornost, ali ukoliko se
budu pridr`avali pravila,
~itavoj porodi ci to mo`e
biti i najve}a radost.
Djeca koja su odrastala sa
psom po mnogo ~emu su privi-
legovana. Intimni osje}aji
koje dijete razvije prema psu
mogu pozitivno uticati na
porast wegovog samopouzdawa
i samouvjerenosti. Odnos sa
psom uti ~e na ve }u po -
vjerqivost pre ma dru gim
qudi ma i la k{e skla pawe
novih kontakata, a mo`e po-
mo}i i u boqem razvoju ne-
verbalne komunikacije.
Djeca ~esto razgovaraju
sa psima i u wima vide po-
vjerqivog prijateqa kojem
odaju svoje skrivene tajne,
zbog ~e ga je pas ide alan
qubimac za povu~enu i sra-
me`qivu dje cu ko ja te {ko
sklapaju prijateqstva.
Zahvaquju}i psima djeca
u~e va`ne `ivotne lekcije te
na ro|ewe, reprodukciju, bo-
lesti, nesre}e i smrt nau~e
da gledaju kao na normalan
dio `ivota.
Psi poma`u u razvoju od-
go vornos ti, u~e di je te po -
{to vawu pre ma dru gim
`i vim bi }i ma, a ni je na
odmet ni spomenuti da djeca
ko ja ima ju pse za ku }ne
qubimce obi~no vi{e borave
u pri ro di te su fi zi ~ki
aktivnija od druge djece.
voqnim planetarnim uticaji-
ma, iz situacije profitirate.
Ovo se prvenstveno odnosi na
poslovnu stranu. Sa partnerom
se ophodite oprezno, naro~ito
ako je Ovan.
Rak
(21.6 - 20.7)
Fenomenalno fun-
kcioni{ete na po-
slu. Sve zadatke
ispuwavate sa sebi svojstve-
nim perfekcionizmom. Radnik
ste bez premca. Po{to se jedi-
no mo`ete osloniti na vlasti-
te snage, izbjegavajte timski
rad. Ne kritikujte druge i ne
sva|ajte se. Mo`ete se razbo-
qeti.
Lav
(21.7 - 21.8)
@eqa za slobo-
dnom akcijom trenu-
tno je sna`na, neumorni ste u
stvarala~kom radu, pa se su-
kobqavate sa svima koji vam
se na|u na putu. Nervna raz-
dra`qivost posqedica je
bavqewa teku}im problemi-
ma. Na svu sre}u, ni{ta
alarmantno. Ego je jak, jer se
kroz posao dokazujete.
Djevica
(22.8 - 22.9)
Uspje{an dan.
Odli~no obavqate
poslove sa papirima,
ugovorima, nekretninama.
Po{to niste navikli na tako
brz tempo, savjetuje se oprez,
jer zbog nehata mo`ete do`i-
vjeti povredu. U pitawu je
saobra}aj, mada opreznim po-
na{awem mo`ete izbje}i opa-
snost.
svima koji vam se na|u na putu.
Da li ste vi idealni? Zbog ~ega
od drugih o~ekujete ono {to ni
sami niste u stawu da u~inite?
Pitawa ima bezbroj, a od vas
zavisi da li }ete do}i do ade-
kvatnog odgovora.
Jarac
(21.12 - 19.1)
Sputani ste u
odlukama, kolebate
se ne vjeruju}i u ishod
poduhvata. Grije{ite! Jo{ jedan
dokaz da ste bezrazlo`no nesi-
gurni, pa se morate korigovati.
Poslovnih kvaliteta imate vi-
{e od ostalih astrolo{kih
znakova. Jarac je simbol ambi-
cija i poslovnog uspjeha.
Vodolija
(20.1 - 18.2)
Po{to osje}ate ve-
liku unutra{wu nape-
tost i nezadovoqstvo, po`eqan
je oprez da ne biste iskompli-
kovali stvari. To se prvenstve-
no odnosi na vo`wu kolima.
Samo odmjerenim postupcima
mo`ete izbje}i opasnosti od
povreda i od psihi~kih proble-
ma.
Ribe
(19.2 - 20.3)
Odli~an dan za na-
predovawe i pri-
znawe u materijalnim i
duhovnim sferama. Samo uko-
liko budete arogantni i prepo-
tentni, ne}ete uspjeti. Po{to
su mogu}i zdravstveni proble-
mi vezani za pogre{an na~in
ishrane, korigujte se. Pred
zna~ajnim ste promjenama.
26 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Ivan Oskar
Nastovi}, Davi~o,
Kultura ARHETIPSKI
SVET DESANKE
MAKSIMOVI]
CRNO
NA BELO

FOTO: ARHIVA
Centar “Sava“
Spektakl na ledu
BEO GRAD - An sam bl Na ci onal nog ba le ta na le du iz
Sankt Peterburga, prva i do sada jedina baletska trupa ko-
ja izvodi klasi~an balet na ledu, gostova}e danas u Centru
“Sava“ sa baletom “Krcko Ora{~i}“, Petra Iqi~a ^ajkov-
skog, javio je B92.
Ansambl od 80 plesa~a na ledu, od kojih ve}inu ~ine umje-
tni~ki kliza~i, do sada je imao vi{e od 7.000 nastupa {i-
rom svijeta.
Nacionalni balet na ledu osnovao je Konstantin Bojar-
ski 1967. godine, postavqaju}i “Krcka Ora{~i}a“ na lede-
nu scenu. Nastup ansambla je odmah nai{ao na odli~an
prijem kod publike i kritike.
[irom svijeta predstavili su balete “Qepotica i zvijer“,
“Uspavana qepotica“, “Labudovo jezero“ i “Romeo i Julija“.

Ekipa filma “32. decembar“

Film “32. decembar“ premijerno u beogradskom “Koloseju“

Poslije bioskopa
na televiziju
Ono {to je zna~ajno je da }e publika koja nije sa na{ih prostora prosto mo}i da
do`ivi jednu pravu bawalu~ku pri~u. Ovo je prvi put da imamo distribuciju filma,
a da nije u pitawu neki od festivala, rekao Hajdukovi}
Ansambl Nacionalnog baleta iz Sankt Peterburga PI[E: MIRNA PIJETLOVI] dio publike je zainteresovan kako za sam film, tako i za te ci, Pi ksi, 30-go di{wi
Gloub teatar u Londonu mirnap@glassrpske.com da ga pogleda, upravo zbog us- publiku. vlasnik male lokalne kafa-

[ekspir na 38 jezika BAWALU KA - Re di -

teqski prvenac Sa{e Haj-
LONDON - Svaki od 38 po- plici [ekspirovog pozori- du ko vi }a “32. de cem bar“
zo ri {nih ko ma da Viqema {ta izgorjelog 1613. godine, pri ka zan je pre mi jer no u
[ek spi ra bi }e igran na objavqeno je na sajtu pozori- ~et vrtak u mul ti ple ksu
drugom jeziku u seriji pred- {ta. “Ko lo sej“ u Beo gra du i od
stava koje }e biti prire|ene Ta spe ci jal na izvo |ewa tada je na redovnom reper-
povodom Olimpijskih igara [ekspirovih komada traja}e toaru ovog bioskopa.
u Londonu 2012. godine, javi- {est sedmica, po~ev od 23. Pre ma ri je ~i ma pro du -
le su agencije. aprila, pi{~evog ro|endana. centa filma Zorana Gali}a,
s obzirom na to da je film
Predstave }e biti igrane Najavqeni su “Kraq Lir”
ostvario zapa`ene rezultate
na je zi ci ma kao {to su na jeziku australijskih Abo-
na mnogim festivalima, me-
{panski, arapski i urdu, u riyina i “Uzaludni qubavni
|u kojima su “Sinema siti“ u
Gloub teatru u Londonu, re- trud“ na znakovnom jeziku.
No vom Sa du, beo grad ski
“Fest“, kao i festivali u
Nagrada ameri~kom re`iseru mnogim evropskim dr`ava-
“Cezar“ Kventinu ma, a bili su i u Torontu i
^enaiju. Veoma je zna~ajno
Tarantinu da film dolazi i do publike
koja nije festivalska.
PARIZ - Ameri~ki re`iser, scenarista i glumac Kven- - Bi os kop sko pri ka zi -
tin Tarantino dobitnik je po~asne nagrade “Cezar“ za cje- vawe je izu ze tno va `no za
lokupnu karijeru, javio je B92. sam film, a to je i jedan od
Nagrada }e laureatu biti uru~ena 25. februara, na 36. ce- razloga zbog kojih je film i
remoniji dodjele nagrada. Ovu odluku saop{tila je u Pari- pravqen. Beograd je metropo-
zu akademija koja dodjequje presti`ne francuske filmske la i s obzirom na to da }e se
nagrade. film prikazivati jo{ dvije
- Izborom Tarantina, akademija je `eqela da oda pri- sedmice u “Koloseju“, dobar
znawe velikom me|unarodnom umjetniku - naveo je predsje-
dnik te institucije Alen Terzijan.
Kventin Tarantino je poznat kao re`iser filmova “Uli-
~ni psi”, “Petpara~ke pri~e“, “^etiri sobe“, “Yeki Bra-
un“, “Kil Bil”, “Kil Bil 2” i “Prokletnici“.
"Montevideo, Bog te video" u "Kozari"
PRIJEDOR - Kao {to je
i najavqivano, od kada je re-
no vi ran obje kat bi os ko pa
“Kozara“ i reparirana pos-
toje}a oprema Prijedor~ani
re do vno mo gu da po gle da ju
naj no vi ja fil mska os tva -
rewa doma}e i svjetske pro-
dukcije odmah poslije pre-
mijera u Beogradu i Bawalu-
ci.
Tako je za ponedjeqak na-
javqen po~etak prikazivawa
Kventin Tarantino filma “Montevideo, Bog te
pjeha koji je postigao - rekao
je Gali} za “Glas Srpske“.
Prema wegovim rije~i-
ma, film “32. decembar“ }e
sa prikazivawem u Beogradu
vjerovatno zavr{iti “bios-
kopsku karijeru“, a nastavi-
ti je na televiziji.
U PLANU
jo{ nekoliko
festivala
- Kao {to ve} zna te,
film je prikazan na Radio-
televiziji Republike Srpske,
a ono {to mogu da najavim je
da }e biti prikazan i na te-
leviziji B92 koja je otkupila
prava za emitovawe u Srbiji.
Mi }emo naravno poku{ati
da ga plasiramo i na mnoge
druge televizije koje budu za-
interesovane - najavio je Ga-
li}.
Re di teq fil ma Sa {a
Hajdukovi} je rekao da bios-
kopsko prikazivawe u Beo-
gra du ima ve li ku va `nost
Sedma umjetnost u Prijedoru
vi deo“ re di teqa Dra ga na
Bje lo grli }a ko ji go vo ri o
istorijskom uspjehu jugoslo-
venske fudbalske reprezen-
ta ci je na prvom Svjet skom
prven stvu u Mon te vi deu
1930. godine.
NAJNOVIJA
filmska ostvarewa
Di re ktor ka Cen tra za
pri ka zi vawe fil mo va Sa -
fira Karahoyi} je potvrdi-
- Ono {to je zna~ajno je
da }e pu bli ka ko ja ni je sa
ne, izazvan od strane svojih
prijateqa, poku{ava da osvo-
na{ih prostora, prosto mo- ji Unu, mladu buntovnicu bez
}i da do `i vi je dnu pra vu razloga. Tokom slavqa, odno-
bawalu ~ku pri ~u. Ovo je si se mi jewaju i Pi ksi je
prvi put da imamo distribu- odlu ~an u na mje ri da sa
ciju filma, a da nije u pi- Unom ode daqe od je dno ve -
tawu ne ki od fes ti va la - ~erwe avanture.
rekao je Hajdukovi}. Problem nastaje kada se
On je dodao da je u planu situacija uozbiqi i kada do-
i daqa distribucija filma, |e do o~i gle dnog ra zmi mo -
a trenutno su u pregovorima ila`ewa u shvatawu wihovih
za podru~je Hrvatske. Tako|e pozicija.
planiraju da se pojave na jo{ Scenario za film je ta-
nekoliko festivala u toku ko|e radio Sa{a Hajdukovi},
ove godine. a ulo ge tu ma ~e Ale ksan dar
“32. decembar“ je drama Stojkovi}, Nikolina \or|e-
smje{tena u novogodi{woj vi}, Awa Sta ni}, Dra ga na
no}i ispri~ana kroz tri is- Mari}, Qubi{a Savanovi},
prepletane pri~e. U disko- Slobodan Peri{i} i drugi.
DVD izdawe
- Planiramo da u idu}ih trideset dana plasiramo i DVD
izdawe “32. decembra“ za tr`i{te Republike Srpske, BiH i
Srbije. Tako da }e svi zainteresovani koji do sada nisu mo-
gli da pogledaju film, to svakako mo}i uskoro da urade, ako
kupe DVD izdawe, koje }e biti dostupno u svim ovla{}enim
prodavnicama - najavio je Zoran Gali}.
la da }e prikazivawe ovog “Kozara“ do sada su se na-
najnovijeg ostvarewa srpske {li i ve}i filmski hitovi
kinematografije Prijedor- kao {to je “Sumrak“, “Salt“,
~a ni mo }i da po gle da ju do “Matorani“, “Pisma Juli-
30. januara. ji“, kao i doma}i filmovi
- Film }e biti prikazi- “32. decembar“ i “@ena sa
van u dva termina i to prvi slomqenim nosem“.
od 18 ~asova za koju }e cije- Sala Bioskopa “Kozara“,
na ula zni ce izno si ti tri koja je za posjetioce otvore-
marke i drugi od 20 ~asova na sredinom pro{le godine,
za koji }e cijena ulaznice ima 161 mjesto, a u wegovo
biti ~etiri marke - kazala renovirawe op{tina Prije-
je Karahoyi}eva. dor ulo`ila je oko pola mi-
Na repertoaru Bioskopa liona KM. S. T.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 27

Klint i Bijonse u “Zvijezda je ro|ena“

LOS AN\ELES - Klint Istvud i Bijonse pregovaraju o snimawu damnaest godina kasnije “zvijezda je postajala“ Xudi Garland, a u
nove verzije klasika iz 1937. “Zvijezda je ro|ena“, potvrdio je filmu koji je re`irao Xorx Kjukor igrali su i Xejms Mejson i Xek
studio “Vorner bros“, a javio je B92. U ovom klasiku je glavnu ulo- Karson. Tre}a verzija hita “Zvijezda je ro|ena“ snimqena je 1976,
gu igrala Xenet Gejnor, koja se zaqubila u Frederika Mar~a. Se- a glavne uloge igrali su Barbra Strajsend i Kris Kristoferson.

Ivan Karl, selektor “Festa“, za “Glas Srpske“ Vijesti

Beograd

Festival kao u Sje}awe na

[umanovi}a
BEOGRAD - Stru~no vo-

najboqim godinama
“Fest“ treba da prezentuje i da nastavi
|ewe kroz izlo`bu slika
Sa ve [u ma no vi }a “Put
do slike“ u Galeriji Do-
ma Vojske Srbije bi}e or-
ganizovano danas, na 115.
godi{wicu ro|ewa veli-
jednu vrstu lepeze razli~itih `anrova, kog srpskog sli ka ra, ja -
filmova, kinematografija, autorskih vio je B92. Posjetioce }e
kroz izlo `bu pro ves ti
pristupa i tome smo ostali verni i ovog autor ke pos tav ke Ve sna
festivala. Ovogodi{wi festival }e biti Bu ro je vi} i Qubi ca Ju -
put oko sveta za deset dana kroz filmove ki}, direktorka i kustos
Galerije “Sava [umano-
sa razli~itih meridijana, rekao Karl vi}“ iz [ida.
RAZGOVARALA: profesionalcima, tako i pa-
MIRNA PIJETLOVI] sioniranim gledaocima - re-
Los An|eles
mirnap@glassrpske.com Vilou u
kao je Karl.
Ovogodi{wi “Fest“ }e GLAS: ^ime ste se vodi- ulozi Eni
bi ti sve ono {to je bio u li ka da je u pi tawu se le -
svojim najboqim godinama, kci ja gla vnog pro gra ma LOS AN \E LES -
zna~i “Fest“ koji je okrenut “Festa“? K}er ka po zna tog glum ca
i odan svojoj publici. Pro- KARL: Gla vni pro gram Vi la Smi ta, de se to go -
gram predstavqa jednu vrstu ~ine filmovi koji su dobija- di{wa Vilou, “bacila je
rekapitulacije svega onoga li nagrade na velikim fes- oko” na ulo gu si ro ~e ta
{to je bilo zna~ajno u svetu ti va li ma, ili su ima li Eni u istoimenom fil-
filma od po~etka 2010. godi- zapa`en nastup na wima. Tu mu, ja vio je Mon do. U
ne, ali i presek aktuelnosti su i filmovi koji su u nomi- slavnoj filmskoj verziji
kada je re~ o nekim kinema- na ci ji za “Os ka ra“, kao i bro dvej ske pred sta ve iz
tografijama. filmovi koji su imali ek- 1982. Eni je glumila Ej-
Rekao je ovo u intervjuu sklu zi vne pre mi je re po put lin Kvin. Mala Eni `i-
“Glasu Srpske“ selektor beo- fil ma “Ko ri olan“ Rej fa vi u siroti{tu i ma{ta
gradskog “Festa“ Ivan Karl, Fajnsa, koji }e i otvoriti o to me da su joj ro di -
koji se ove godine odvija pod ovogodi{wi festival. teqi `i vi, a `i vot joj
sloganom “U kom si filmu“, se mi jewa ka da je na -
te dodao da }e 39. Fest biti U PROGRAMU kratko usvaja jedan boga-
“put oko sveta za deset dana 70 filmova ta{.
kroz filmove sa razli~itih u {est cjelina Ivan Karl FOTO: GLAS SRPSKE
meridijana“. Od 25. febru-
ara do 6. marta premijerno }e GLAS: Ameri~ki film mu se, zapravo, radi? program posve}en dokumen- blizu. To je razli~ita, daleka Koncert
biti prikazano oko 70 fil- je uvijek bio bitan segment KARL: Program “Evropa
u Evropi” ima te`i{te na
tarnom filmu?
KARL: Ta ko je, a to je
i egzoti~na kinematografi-
ja. Posledwi program u lini-
Nastupa
mova u {est programskih cje- “Festa“. [ta ~ini ovogo-
li na u Cen tru “Sa va“, di{wi program “Holivud”? evropskim koprodukcijama, program “Panorama svetskog ji od {est pro gra ma jes te Boris Kova~
Kul tur nom cen tru, Mu ze ju KARL: U programu “Ho- {to je sve vi{e na{a real- fil ma”, ko ju je 1990. na “Iza bra ni do ku men tar ci”. NOVI SAD - Kompozi-
Kinoteke i Domu omladine. livud” objedinili smo mej- nost, ako se os vrne mo na “Fest“ postavio upravo \u- Re~ je o nekoliko dokumen- tor, izvo |a~ i mul ti me -
- “Fest“ treba da prezen- nstrim ameri~ke kinemato- filmove snimqene u kopro- keli}, jedan od najuva`enijih tarnih filmova koji svojim di jal ni umje tnik Bo ris
tuje i da nastavi jednu vrstu grafije, bilo komercijalne i du kci ji u re gi onu. Ta ko |e, sele kto ra. Ovaj pro gram je kvalitetom zaslu`uju da budu Kova~ priredi}e u novo-
lepeze razli~itih `anrova, stu dij ske pro du kci je, bi lo odre|enu pa`wu smo posveti- svo je vrstan oma` wemu i deo “Festa“, iako nije domi- sad skoj Si na go gi kon -
filmova, kinematografija, nekih nezavisnih projekata. li i filmovima koji dolaze wegovom radu. Re~ je o kine- nan tno fes ti val do ku men - cert po vo dom svog naj-
autor skih pris tu pa i to me Tu nema onih klasi~nih blo- kao proi zvodwa odre |e nih matografiji koja nije sasvim tarnog filma. novijeg albuma pod nazi-
smo ostali verni i ovog fes- kbastera, jer wima definiti- kinematografija, kao {to je vom “Chamber Music“, ja-
tivala. Ovo je prvi “Fest“ vno nije mesto na “Festu“, italijanska, francuska, ne- PRATE]I PROGRAM vio je Tanjug. Za tu pri-
ko ji ra de ume tni ~ki di re - ali ima svih onih velikih ma~ka i druge. Imamo i pro- liku Kova~ je okupio ka-
ktor Borislav An|eli} i ja kvalitetnih ameri~kih fil- gram “Evropa van Evrope”, - Prate}i program bi}e u zna- oma` filmova sa prvog “Fes- mer ni or kes tar od 15
kao selektor. Trudili smo se mova koji uzimaju i oskare i koji je predstava sada{wosti ku obiqe`avawa 100 godina ta“, koji ove godine slavi svoj ~lanova, koji ~ine sjajni
da ma tri cu ko ja je na - ima ju re per to ar ski `i vot. i predstava budu}nosti. To je od ro|ewa Nikolasa Reja, a 40. ro|endan. Dva filma su iz novosadski i beogradski
pravqena jo{ 70-ih godina Osim toga, velika je i zain- uje dno i ta kmi ~ar ski pro - najverovatnije }e na “Fest“ jednog malog programa koje je izvo|a~i klasi~ne, yez i
maksimalno ispo{tujemo. To teresovanost publike upravo gram “Festa“, koji je i ove do}i i wegova supruga Suzan Me|unarodno udru`ewe kriti- etno-muzike.
zna~i da su filmovi pode- za ovaj program. godine aktivan u programu. Rej. Tako }e biti prezentovan ~ara nagra|ivalo i jedan
qeni u nekoliko programa, a GLAS: Dva programa su GLAS: Jedan dio progra- i trejler igranog filma koji izbor filmova sa festivala
programi su tako koncipira- interesantnom igrom rije- ma po sve }en je i Ne boj {i se bavi boravkom Nikolasa koji je posve}en filmovima Konkurs
ni da bu du je dnos ta vni za ~i posve}eni evropskom i \ukeli}u, nekada{wem se- Reja u Beogradu 60-ih godina koje snimaju lica sa invalidi- Nagrada
snala`ewe, kako filmskim vanevropskom filmu. O ~e- lektoru “Festa“, a tu je i pro{log veka. Ima}emo i tetom - istakao je Ivan Karl.
“\ura
Sa{a Baron Koen, komi~ar “Ateqe 212” u Beogradu \ukanov“
Uskoro “Diktator“ Jubilej “^ekaonice“ KI KIN DA - Na ro dna
biblioteka “Jovan Popo-
LONDON - Britanski komi~ar Sa{a Ba- Film, ~i ja BEOGRAD - Predstava “^eka- koji je pro{le sezone nastao u vi}“ iz Kikinde raspisa-
ron Koen, poznatiji kao Borat ili Bruno, je radwa smje- onica“, u re`iji Borisa Lije- ko pro du kci ji “Ateqea 212“ i la je kon kurs za li te -
glumi}e biv{eg ira~kog diktatora Sadama {tena u sedmi {e vi }a, ovjen ~a na ve li kim Kulturnog centra Pan~evo. rarnu nagradu “\ura \u-
Huseina, javqa Bi-Bi-Si, a prenosi Tanjug. vijek, govori brojem nagrada, bi}e odigrana Predstava u kojoj igraju: Bran- kanov“ za najboqu zbirku
Film, pod nazivom “Diktator“, bi}e in- o kraqu ko ji pedeseti put u Teatru u podrumu ka [eli}, Neboj{a Ili}, Bojan pripovjedaka na srpskom
spirisan kwigom “Zabibah i kraq“, za koju se zaqubquje u “Ateqea 212” u ponedjeqak, 24. @i ro vi} i Je le na Trkuqa sa jeziku autora mla|eg od 30
se vjeruje da je napisao sam Sadam Husein i siroma{nu, ja nu ara, ta ~no go di nu od beo - ve li kim us pje hom igra na je u godina, javio je B92. Kon-
koja je 2000. bila bestseler u Iraku. uda tu `e nu. gradske premijere, javio je Ta- Kru {ev cu, Sa ra je vu, Som bo ru, kurs je otvoren do 31. ma-
U studiju “Paramaunt pik~ers“ navode u Re `i ja “Di - njug. No vom Sa du, Ki kin di, Bu dvi, ja 2011. go di ne. Kon-
{ali da }e film biti “herojska pri~a o ktatora“, koji }e u bioskope sti}i u maju Ka ko je is ta knu to u na ja vi Mladenovcu, Zaje~aru, Podgori- ku ri sa ti mo `e ru ko pis
diktatoru koji je rizikovao svoj `ivot ka- 2012, povjerena je Leriju ^arlsu, koji je, “Ateqea 212”, predstava “^eka- ci, Bawaluci, U`icu, Leskovcu, ko ji pret ho dno ni je ni -
ko bi sprije~io da demokratija u|e u zemqu zajedno sa Baronom Koenom, sara|ivao na onica“ je najzna~ajniji i najus- ]upriji, a gostovala je i na Ko- gdje bio objavqivan.
koju s qubavqu ugwetava“. snimawu Bruna i Borata. pje {ni ji po zo ri {ni pro je kat sovu (Gra~anica i Zve~an).
 28 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

SRPSKI OBAVE[TAJCI
Feqton (Vojnoobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije) (16)
FOTO: ARHIVA

Vojvoda Mi{i} obu~ava

oficire za ratovawe
MILAN V. PETKOVI]
Od vremena Prvog srpskog ustanka, pa sve
do kraja vladavine Aleksandra Obrenovi}a,
vojnoobave{tajna slu`ba je bila direktno po-
t~iwena vladaru, a veoma ~esto i u nadle`nos-
ti Mi nis tar stva unu tra{wih de la ili
policije. Visoke vojne stare{ine su ose}ale
nedostatak jedne posebne obave{tajne stru~ne
slu`be u sastavu vojske, koja bi se bavila
iskqu~ivo izvi|a~ko-obave{tajnim poslovima
i bila nezavisna u radu od civilnih obave-
{tajnih i bezbednosnih struktura.
…@ivojin Mi{i}, u svojstvu profesora
na Vojnoj akademiji posledwih godina XIX i
prvih godina XX veka, u okviru predavawa iz
strategije - ve{tine ratovawa, posvetio je je-
dan ciklus predavawa vojnobave{tajnoj slu-
@ivojin Mi{i}, u svojstvu `bi i wenim zadacima i ustrojstvu.
profesora na Vojnoj
akademiji posqedwih Odlu~nost u borbi
godina XIX i prvih “Kad je vojskovo|a dovoqno spreman“, tvr-
dio je on, “i kad ume, ho}e i mo`e da se jo{ i
godina XX vijeka, u okviru
obavesti {to potpunije o op{tem stawu i pri-
likama na voji{tu, onda mu je uz to potrebna
predavawa iz jo{ samo ja~a obazrivost i jaka energija, pa da
strategije - vje{tine on rukovodi operacijama kako treba sa izgle-
dom na povoqan uspeh.
ratovawa, posvetio je …Mi{i} ~etiri ~inioca “stawa i prili-
jedan ciklus predavawa ka na voji{tu“ podvla~i kao konstante koje di-
ktiraju rad na obave{tajnim poslovima, kako u
vojnoobavje{tajnoj slu`bi miru, tako i u ratu. Najte`e je saznati nameru
i wenim zadacima neprijateqa jer se ona najkasnije i pokazuje.
Stoga, ciklus istra`ivawa mora neprekidno
i ustrojstvu
da traje sve dok se sa sigurno{}u ne utvrdi
{ta su namera i ciq dejstva neprijateqa. Pri
Visoke vojne starje{ine su tome, Mi{i} posebno nagla{ava va`nost
osje}ale nedostatak jedne
posebne obavje{tajne
stru~ne slu`be u sastavu
vojske, koja bi se bavila Nevidqivi
iskqu~ivo Obavje{tajni rad naj~e{}e misti~no i tajnovito
izvi|a~ko-obavje{tajnim zvu~i. Nekada je to mje{avina herojskog, gordog i
poni`avaju}eg rada! O tome su i ranije pisali
poslovima i bila neki jugoslovenski i strani autori. A ovo djelo je
nezavisna u radu od pravi pionirski poku{aj i poduhvat u kojem su sa-
brana sva dosada{wa iskustva iz rada srpskih
civilnih obavje{tajnih
i bezbjednosnih struktura oba vje{tajaca od davnih dana i borbi do kraja
Prvog svjetskog rata. Ovdje se obja{wava prakti-
~no nevidqiva, a va`na uloga obavje{tajaca.
izvi|awa, mada ne zanemaruje ni ostale oblike
i forme obave{tajnog rada.
[to je situacija na frontu nejasnija, to je
potrebno vi{e vremena da se neophodni rele-
vantni podaci o neprijatequ prikupe, srede,
analiziraju, procene i daju na upotrebu. Zbog
toga, u obave{tajnom radu se mora koristiti
sve {to daje ikakvu mogu}nost da se ne{to no-
vo o neprijatequ sazna, ili da se ne{to ve}
poznato potvrdi ili opovrgne.
…Za @ivojina Mi{i}a, kao uostalom i za
ve}inu vojnih komandanata armija evropskih
zemaqa tog vremena, najva`niji zadatak vojno-
obave{tajne slu`be bio je organizacija, re-
ali za ci ja i ek splo ata ci ja po da ta ka o
neprijatequ dobijenih izvi|awem.
“Kad bi se uvek znale neprijateqeve name-
re, onda bismo mogli da budemo svagda i na
svakom mestu nadmo}niji pa i s mawom voj-
skom“, citira Mi{i} Fridriha Velikog, ne-
ma~kog cara. Pre po~etka borbenih dejstava
neophodno je da se saznaju {to je mogu}e potpu-
niji podaci o neprijatequ: snaga i sastav,
mesto razme{taja i namere wegovih glavnih i
pomo}nih snaga. Me|utim, podvla~i Mi{i},
svoje namere ne treba nikad prilago|avati
procewenim namerama neprijateqa, ve} treba
raditi tako da mu se nametne sopstvena inici-
jativa. Da bi se to postiglo, treba najpre ot-
kriti najslabiju ta~ku u wegovom rasporedu i
snagama. Stoga, u svakom izvi|awu treba izvi-
|ati vi{e elemenata, a najva`niji su: neprija-
teq, zemqi{te, sredstva za ishranu qudstva i
stoke, opredeqewe stanovni{tva i ostalo {to
bi moglo da bude od zna~aja za izvr{ewe sop-
stvenog zadatka.
ZA MI[I]A NAJVA@NIJI
zadatak obavje{tajaca bila je
upotreba podataka o neprijatequ
[ta treba znati o neprijatequ, pita se
Mi{i} i odmah odgovara: “Jo{ u vreme mira
treba prou~avati wegovu celokupnu vojnu or-
ganizaciju i formaciju a uz to, vaqa pozna-
ti jo{ i elemente komandovawa, osobine
stare{ina i vojnika, naoru`awe, vojnu li-
teraturu, propise o odevawu itd. Ovo pro-
u~avawe susednih dr`ava dolazi u du`nost
General{taba, koji je za to najpozvaniji
~inilac jer se mo`e u}i u rat samo sa po-
tpunim poznavawem celokupne ratne snage
neprijateqeve dr`ave. E, ali po{to je u ratu
sve dosta promenqivo, to je potrebno da se, po
objavi rata, produ`i prikupqawe i sre|ivawe
potrebnih podataka o svemu {to rekosmo.”
…U ratu, svi podaci se dopuwavaju, uz ne-
prestano pribavqawe novih podataka za ostale
delove prostora na kome se planiraju borbena
dejstva. Sredstva za ishranu qudstva i stoke su
od izvanrednog zna~aja za o~uvawe fizi~ke
kondicije i za opstanak `ive sile, i sopstve-
ne i neprijateqeve vojske.
Poznavawe neprijateqa
…Stanovni{tvo i wegova orijentacija
predstavqaju i u miru i u ratu veoma zna~ajan
element za procenu op{te situacije, a posebno
u obave{tajnom smislu.
Mi{i} podvla~i da je potrebno znati obi-
~aje stanovni{tva, poznavati uglednije i uti-
caj ni je qude, uo~i ti ra spo lo `ewe
stanovni{tva prema sopstvenim i neprija-
teqskim vlastima... Posebno je va`no upoznati
i privu}i k sebi qude koji su imali, imaju ili
bi mogli imati neki uticaj u neprijateqevim
krugovima, posebno u vojnim i politi~kim
sredinama, u kojima se donose zna~ajnije odlu-
ke za daqi tok dejstava.
Interesantno je da Mi{i} ne pridaje ve-
liki zna~aj vremenu kao atmosferskoj pojavi,
godi{wem dobu ili dobu dana i no}i.
…Stoga, na nivou general{taba vojske,
treba da se formira tzv. vesni~ko odeqewe,
odnosno centralno izvi|a~ko odeqewe. To ode-
qewe bi u miru bilo u sastavu general{taba i
prikupqalo bi podatke od korpusnih, divizij-
skih, brigadnih i drugih {tabova, vojnih iza-
slanstava srpske vojske u stranim zemqama i
posebno odaslatih tajnih misionara. U ratu bi
se, eventualno, formiralo ne{to ja~e odeqewe
sa istim ili pro{irenim zadacima. U grubom,
zadaci “vesni~kog odeqewa“ bili bi slede}i:
“a. U jednu grupu da ide prikupqawe, ~uvawe i
raza{iqawe ve} sre|enih podataka vi{im i
ni`im {tabovima i pojedinim odredima; b. U
drugu grupu da ide izrada geografskog, topo-
grafskog i statisti~kog materijala; c. U tre-
}u gru pu da ide izbor, upu }i vawe i
kontrolisawe lica, koja su odre|ena za pri-
bavqawe podataka, a ne pripadaju sastavu voj-
ske; d. ^etvrtu grupu treba da ~ini odr`avawe
veze sa stanovni{tvom i, kad zatreba, sa admi-
nistracijom na zauzetoj teritoriji“.
(Nastavi}e se)

22. januar 1871. godine 22. januara 1928. godine 23. januar 1916. godine

Pobuna Izgorjelo Sahrana

radnika
u Parizu
1871 - U Parizu su izbile pruskoj vojsci i na po-
demonstracije radnika koje buwenike su poslali mobilnu
su pod vo|stvom francuskog gardu koji su ispred gradske
revolucionara Luja Ogista vje}nice otvorili vatru i u
Blankija prerasle u ustanak krvi ugu{ili ustanak. Vlada
protiv vlasti, koja je pri- je potom proglasila opsadno
premala predaju grada prus- stawe a ministar inostra-
kim trupama. Vlasti su nih poslova @il Favr po-
odbacile zahtev ustanika da tpisao je 28. januara akt o
stvore Komunu radi otpora kapitulaciji.
pozori{te u
Novom Sadu
1928 - U Novom Sadu je izgor- Jovana Kne`evi}a 1860. pod-
jela zgrada Srpskog narodnog staklo je Jovana \or|evi}a da
pozori{ta. Rije~ je o repre- napi{e vi{e tekstova u novo-
zentativnom zdawu koje je srp- sadskom “Srbskom dnevniku“ o
skom teatru u Novom Sadu potrebi osnivawa Srpskog na-
podario 1895. veleposjednik rodnog pozori{ta. U pripre-
Lazar Dun|erski. Srpsko na- mama za osnivawe u~estvovali
rodno pozori{te u Novom Sa- su Svetozar Mileti}, Stefan
du osnovano je jula 1861. Branova~ki, Jovan \or|evi} i
Gostovawe pozori{ne dru`ine Jovan Jovanovi} Zmaj.
srpskih
vojnika
1916 - U Krfskom kanalu, u iscrpqenosti. Kako nije bilo
Prvom svjetskom ratu, po~elo dovoqno mjesta na Krfu i os-
je sahrawivawe srpskih vojni- trvcu Vido, odlu~eno je da ih
ka u “Plavu grobnicu“. Poslije sahrawuju u moru. Prema zva-
nat~ove~anskih napora u gudu- ni~nim ali nepotpunim poda-
rama dana{we Albanije i do- cima, jer svi umrli nisu
datne golgote od 160 km evidentirani, do 23. marta
pje{a~ewa od Skadra do Va- 1916. u Krfskom kanalu sa-
lone. Srpski vojnici su maso- hraweno je 4.847 srpskih voj-
vno umirali od tifusa, gladi i nika i oficira.
OGLASI
OSNOVNI SUD U DOBOJU
Broj: 85 0 Mal 008952 09 Mal
Doboj, 13.1.2011. godine
Osnovni sud u Doboju po sudiji Mari} Radovanki u pravnoj stvari tu`ioca UniCredit
Bank DD Mostar, protiv tu`enog Mi}i} Nenada sina Marka iz Doboja ul. Kneza La-
zara br.5, v.s. 1.860,56 KM, na osnovu ~lana 348. stav 3.4 i 5 Zakona o parni~nom po-
stupku (Slu`beni glasnik RS br.58/03),
OBJAVQUJE
Kod ovog suda tu`ilac je podnio tu`bu protiv tu`enog radi duga. U tu`bi je
tu`ilac predlo`io da se tu`eni obave`e da mu na ime ispuwewa obaveze po ugovoru
o teku}em ra~unu isplati iznos od 1.860,56 KM, sa zakonskom zateznom kamatom od
dana podno{ewa tu`be pa do kona~ne isplate kao i da mu naknadi tro{kove
parni~nog postupka sve u roku od 15 dana pod prijetwom izvr{ewa. U tu`bi je
tako|e predlo`eno da ukoliko budu ispuweni uslovi da se donese presuda zbog
propu{tawa na osnovu odredbe ~lana 182. ZPP-a ukoliko tu`eni u zakonskom roku ne
dostavi odgovor na tu`bu.
Ovim putem se tu`enom dostavqa tu`ba na odgovor na osnovu odredbe ~lana 70. ZPP
i tu`eni se istovremeno pou~ava da postupi po odredbama ~lana 70. i 72. ZPP-a, a
naro~ito da je du`an sudu dostaviti obavezni pismeni odgovor na tu`bu najkasnije u
roku od 30 dana od prijema tu`be. Odgovor je du`an dostaviti u dovoqnom broju pri-
mjeraka za sud i suprotnu stranu, odgovor na tu`bu mora da bude razumqiv i da
sadr`i sve ono {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti shodno odredbi
~lana 334. stav 2. i 4. , a u vezi sa ~lanom 71. stav 1. ZPP-a u suprotnom sud }e postu-
piti na osnovu odredbe ~lana 336. ZPP-a.
Odgovor na tu`bu mora sadr`avati jasno izja{wewe da li tu`eni priznaje ili
osporava postavqeni tu`beni zahtjev, a ako osporava tu`beni zahtjev odgovor na
tu`bu mora da sadr`i i razloge iz kojih se tu`beni zahtjev osporava. ^iwenice na
kojima se zasnivaju navodi, dokaze kojima se utvr|uju ~iwenice i pravni osnov za
svoje navode tu`eni pored toga mo`e ista}i i mogu}e procesne prigovore koji se
mogu isticati nakon dostavqawa odgovora na tu`bu (~lan 74. stav 1. ZPP-a).
Obavje{tava se tu`eni da se dostava pismena smatra objavqenom protekom roka od
15 dana od dana objavqivawa. Tu`ba i poziv tu`enom na davawe pismenog odgovora
uporedo }e biti objavqena i na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Doboju.
Sudija
Mari} Radovanka
PRAVNA POUKA:
Protiv ovog rje{ewa nije dozvoqena
posebna `alba.
BOSNA I HERCEGOVINA
REPUBLIKA SRPSKA
OSNOVNI SUD U BIJEQINI
Broj: 80 0 Mal 008294 08 Mal
Bijeqina, 13.10.2010. godine
OGLAS
Osnovni sud u Bijeqini, po sudiji Zlatnoj Martinovi}, u pravnoj stvari tu`iteqa Nova banka
AD, Bawa Luka, protiv tu`enog Ili} Jovana iz Bijeqine ul. Crvenog krsta br.5 i Novakovi}
Gordane iz Bijeqine ul. Potporu~nika Smaji}a 4/14, radi duga 1.000,00 KM objavquje:
TU@BA
Tu`ilac je prvotu`enom odobrio kredit-dozvoqeno prekora~ewe po teku}em ra~unu po ugovoru
broj 2739/07 od 29.05.2007. godine koji omogu}ava prekora~ewe po teku}em ra~unu broj 555- 01-
81122022-16 u visini od 1.000,00 KM, na rok od 12 mjeseci, po kamatnoj stopi u skladu sa va`e}im
kamatnim stopama Nove banke.
U ~lanu 11. Odluke o kamatnim stopama predvi|eno je da kamatna stopa na kredite po dozvoqenom
prekora~ewu po teku}em ra~unu iznosi 10% za klijente koji redovno izmiruju obaveze. U ~lanu 7.
iste odluke predvi|eno je stopa zatezne kamate u visini od 24% i to od dana padawa u docwu do
dana izmirewa obaveza. Odlukom o kamatnim stopama od 31.03.2008. godine, zatezna kamata od
01.04.2008. godine iznosi 18%.
Ugovorom o jemstvu broj 01-78/2739/07 po kreditu-dozvoqenom prekora~ewu po teku}em ra~unu od
29.05.2007. godine, drugotu`eni je jem~io kao jemac-platac i obavezao se na ispuwewe cijele oba-
veze du`nika, kao i na naknadu drugih tro{kova koje je povjerilac imao u svrhu naplate duga od
glavnog du`nika. Prvotu`eni je kao korisnik kredita - dozvoqenoj prekora~ewa po teku}em
ra~unu podigao sredstva koja su mu stavqena na raspolagawe i bio u obavezi da redovno izmiruje
svoje obaveze prema tu`iocu.
Prvotu`eni nije izmirio svoju obavezu pa je stawe sa 12.08.2008. godine iznosilo 1.039,74 KM, i
to po osnovu glavnog duga iznos od 1.000,00 KM, po osnovu obra~unate a nepla}ene kamate iznos
od 39,74 KM.
Kako korisnik Ugovora o kreditu-dozvoqenom prekora~ewu po teku}em ra~unu nije izvr{io svoju
obavezu, tu`ilac je pozivao tu`ene da izmire obaveze nastale po Ugovoru o kreditu i Ugovoru o
jemstvu.
Po{to tu`eni nisu isplatili dugovani iznos, tu`ilac podnosi ovu tu`bu i predla`e da Sud
nakon provedenog postupka donese presudu.
Tu`ilac predla`e da sud na osnovu ~lana 182. stav 1. Zakona o parni~nom postupku usvoji
tu`beni zahtjev i donese presudu zbog propu{tawa ako tu`eni u zakonskom roku ne postupi kako
je to regulisano ~lanom 182. stav 1. Zakona o parni~nom postupku i ne dostavi odgovor na tu`bu .
Kako se tu`ba tu`enom nije mogla dostaviti jer se tu`eni ne nalazi na navedenoj adresi,
tu`iteq je predlo`io dostavqawe tu`be tu`enom putem dnevnih novena RS i oglasne table suda,
shodno ~lanu 348. stav 3-4 ZPP {to sud ~ini ovim oglasom. Dostavqawe se smatra izvr{enim
protekom roka od 15 dana od dana objavqivawa.
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 29
OSNOVNI SUD U DOBOJU
Broj: 85 0 Mal 001445 06 Mal
Doboj, 17.1.2011. godine
Osnovni sud u Doboju po sudiji Mari} Radovanki u pravnoj stvari tu`ioca Fond sta-
novawa Republike Srpske Bawa Luka ul. Trg srpskih junaka br. 4 zastupan po pu-
nomo}niku Cvetojevi} Petru advokatu iz Bawa Luke, protiv tu`enog Garagi} Pa{ana
iz Doboja ul. Solunskih dobrovoqaca br.17, radi duga, donio je dana 17.1.2011. godine,
van rasprave sqede}e
RJE[EWE
Obavezuju se tu`eni da tu`iocu pored tro{kova postupka dosu|enih presudom zbog
propu{tawa dana 30.06.2009. godine u iznosu od 650,00 KM isplate i tro{kove po-
stupka u iznosu od 1.064,80 KM u roku od 15 dana, a koj rok te~e od prvog dana poslije
dostavqawa prepisa rje{ewa tu`enom pod prijetwom izvr{ewa.
Obrazlo`ewe
Kod ovog suda u toku je parni~ni postupak po tu`bi tu`ioca protiv tu`enih, radi
duga. Sud je u ovoj pravnoj stvari donio presudu zbog propu{tawa dana 30.06.2009. go-
dine i tu`enu obavezao da pored glavnog duga tu`iocu naknadi i tro{kove postupka u
iznosu od 650,00 KM.
Nakon dostavqawa presude strankama punomo}nik tu`ioca je sudu blagovremeno pod-
nio prijedlog za dosudu i drugih tro{kova postupka koji su proiza{li do dono{ewa
presude, a koji tro{kovi nisu obuhva}eni donesenom presudom.
Punomo}nik tu`ioca prijedlog je podnio blagovremeno sudu i istakao da nisu
dosu|eni tro{kovi za ogla{avawe presude u Dnevnom listu Nezavisne novine 292,50
KM, tro{kovi ogla{avawa tu`be 300,00 KM, za sastavqawe podneska u iznosu od
236,10 KM, sastavqawe ovog podneska 160,00 KM, pau{al za sporedne radwe 40,00 KM,
PDV 34,00 KM i po{tarina, a {to je sve ukupno 1.064,80 KM
Imaju}i u vidu naprijed navedeno sud je i odlu~io kao u izreci rje{ewa, a na osnovu
doredbi ~lana 383. do 392. ZPP-a.
Sudija
Mari} Radovanka
PRAVNA POUKA:
Protiv ovog rje{ewa dozvoqena je `alba Okru`nom sudu u Doboju u roku od 15 dana od
dana prijema istog, a `alba se podnosi putem ovog suda u dovoqnom broju primjeraka.
OSNOVNI SUD U DOBOJU
Broj: 85 0 V 008038 09 V
Doboj, 17.1.2011. godine
Osnovni sud u Doboju po sudiji Qiqani Rajkovi}, u vanparni~noj stvari predlaga~a Urumovi} Qubice iz
Beograda, Zrewaninski put P.P/01, zastupana po punomo}niku Miodragu Tufegyi}u advokatu iz Doboja, pro-
tiv protivnika predlaga~a Urumovi} Dragana iz Doboja, ul. Dobojskih brigada bb, radi diobe stvari i imo-
vine u suvlasni{tvu, na osnovu ~lana 348. stav 3. , 4. i 5. Zakona o parni~nom postupku Republike Srpske
OBJAVQUJE
U ovoj vanparni~noj stvari zakazuje se PRIPREMNO RO^I[TE za dan 10.03.2011. godine u 11 sati u
zgradi ovog suda sala broj 6., o ~emu se u~esnici obavje{tavaju i upozoravaju da su, u smislu odredbe
~lana 2. stav 2. Zakona o vanparni~nom postupku, du`ni najkasnije na pripremnom ro~i{tu iznijeti sve
~iwenice na kojima zasnivate svoje zahtjeve i da predlo`ite i donesete sve isprave i predmete koje
`eqeti upotrijebiti kao dokaz, ukoliko predlaga~ ne pristupi na zakazano ro~i{te, prijedlog }e se
smatrati povu~enim, a ako protivnik predlaga~a ne pristupi na pripremno ro~i{te isto }e se odr`ati
bez wegovog prisustva, da doka`ete ~iwenice na kojima zasnivate svoj zahtjev, ako predlo`ite
provo|ewe dokaza saslu{awem stranaka du`ni ste navesti ime prezime, ime jednog roditeqa, adresu sta-
novawa ili rada i navesti o ~emu treba da svjedo~i, ako predla`ete vje{ta~ewe nazna~iti predmet i
obim vje{ta~ewa i predlo`iti lice koje }e izvr{iti vje{ta~ewe.
Protivnik Predlaga~a Urumovi} Dragan, se obavje{tava da
se dostava poziva ima smatrati obavqenom protekom roka od
15 dana od dana objavqivawa u dnevnim novinama
i istovremeno poziv za pripremno ro~i{te bi}e objavqen
i na oglasnoj tabli Osnovnog suda u Doboju.
BOSNA I HERCEGOVINA
REPUBLIKA SRPSKA
OSNOVNI SUD U TREBIWU
Broj:95 0 Ps 001584 09 Ps
Trebiwe, 14.7.2009. godine
Osnovni sud u Trebiwu, po sudiji Smajilu Begovi}u, u pravnoj stvari tu`ioca Mlin “\OR\I]“ D.O.O.
Glu{ci, ul. M. Peri{i}a bb, Republika Srbija, zastupan po punomo}niku Nenadu Kisi}u, advokatu iz Neve-
siwa, protiv tu`enog “MIK&TRADE“ DOO Trebiwe, Aleksina me|a bb, radi isplate, v.s.p. 10.565,00 Eura, ob-
javquje sqede}i
OGLAS
Poziva se tu`eni DOO “MIK&TRADE“ Trebiwe, Aleksina me|a bb, da u roku od 30 dana dostavi odgovor na
tu`bu tu`ioca od 11.03.2009. godine, u kojoj tu`ilac predla`e da sud nakon provedenog dokaznog postupka donese
presudu kojom }e obavezati tu`enog da isplati tu`iocu na ime duga iznos od 10.565,00 Eura sa obra~unatom za-
konskom zateznom kamatom od 20.11.2007. godine pa do isplate i tu`iocu naknaditi tro{kove parni~nog po-
stupka, sve u roku od 30 dana, pod prijetwom prinudnog izvr{ewa.
U slu~aju da tu`eni ne postupi u skladu sa ~lanom 70. ZPP-a, tu`ilac predla`e da sud donese presudu zbog
propu{tawa.
Odgovor na tu`bu mora biti razumqiv i sadr`avati oznaku suda, ime i prezime, odnosno naziv pravne osobe,
prebivali{te ili boravi{te, odnosno sjedi{te stranaka, wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika, ako ih
ima, predmet spora, sadr`aj izjave i potpis podnosioca(~l. 334. ZPP-a).
U odgovoru na tu`bu, tu`eni }e ista}i mogu}e procesne prigovore i izjasniti se u skladu sa ~lanom 71. stav 1.
ZPP-a.
Tu`eni mo`e u odgovoru na tu`bu, a najkasnije na pripremnom ro~i{tu pod-
nijeti protivtu`bu u skladu sa ~lanom 74. stav 1. ZPP-a.
Odgovor na tu`bu sa prilozima predaje se sudu u dovoqnom broju primjeraka za
sud i suprotnu stranku, pozivom na broj predmeta.
Dostava se smatra objavqenom protekom roka od 15 dana od dana objavqivawa.
30 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE
Oglasi
REPUBLIKA SRPSKA
KAZNENO POPRAVNI ZAVOD FO^A
Studentska br. 2. Fo~a. tel: 058/210-892, faks: 058/210-154. E-mail: kpzfoca2@teol.net
Broj: 01- 34/11
Datum, 20.01.2011. godine KU]E
PRODAJA
Na osnovu ~lana 29. Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mje-
sta Kazneno-popravnog zavoda Fo~a (“Slu`beni glasnik RS” broj:85/10), direktor Kaz-
neno-popravnog zavoda Fo~a, raspisuje Prodajem ili mijewam ku}u u centru
Karlovca, tel. 065/383-606.
Prodajem baraku u Lazarevu 58 metara
JAVNU LICITACIJU kvadratnih, po regulacionom planu, tel.
1. Predmet licitacije su: 066/617-780.
- Prodaja metalne konstrukcije demontiranog hangara i otpisanih {iva}ih ma{ina Prodajem ku}u preko puta naseqa Sunce,
- Davawe u zakup dva poslovna prostora u Ul. [anti}evoj br. 1. u Fo~i, povr{ine 16 i 19 m2. mo`e zamjena za stanove, tel. 065/685-800.
Po~etne cijene su: Prodajem u Bawaluci ku}u sa poslovnim
- metalna konstrukcija demontiranog hangara .......................................................8.500,00 KM, prostorom i placem od 350 m2, kod Zelenog
- otpisane {iva}e ma{ine..........................................................................................1.500,00 KM, mosta, tel. 065/698-012.
- poslovni prostor .........................................................................................................15,00 KM/m2 Prodajem ku}u u Dervi{ima P+1 sa placem
U navedene cijene ura~unat je PDV. od 370 m2, stara gradi{ka cesta, tel. 065/698-
012.
2. Prodaja metalne konstrukcije demontiranog hangara i otpisanih {iva}ih ma{ina, te
izdavawe poslovnog prostora vr{i se u vi|enom stawu i naknadne reklamacije ne mogu Prodajem ku}u na sprat s poslovnim pros-
isticati. Poslovni prostor se izdaje na period od 2 godine, a isti se ne mo`e koristiti za torom, mawom dvori{nom ku}om, oku}nicom,
namjene organizovawa igara na sre}u i salona zabave. centar Kqu~a, hitno, tel. 065/636-545.
3. Zainteresovana lica mogu pogledati metalnu konstrukciju demontiranog hangara, otpi- Prodajem useqivu ku}u - dupleks, dimenzija
sane {iva}e ma{ine i poslovni prostor svakim radnim danom od 11 do 13 ~asova, u periodu 13h11 P+1+1 sa garsowerom u potkrovqu,
od dana objavqivawa oglasa do 28.1.2011. godine. lokal u prizemqu sa centralnim grijawem,
4. Prodaja metalne konstrukcije demontiranog hangara i otpisanih {iva}ih ma{ina, te iz- plac 500 m2, ul. Jovice Savinovi}a 101, tel.
davawe poslovnog prostora obavi}e se putem javnog nadmetawa-licitacijom dana 1.2.2011. 065/696-353; 065/417-581.
godine, sa po~etkom u 11 ~asova, u prostorijama Kazneno-popravnog zavoda Fo~a, Ulica Stu-
dentska br. 2, a ukoliko se ne izvr{i prodaja na prvoj licitaciji, ponovna licitacija }e se Prodajem ku}u i sve objekte koje posjedujem
obaviti dana 7.2.2011. godine, u isto vrijeme i na istom mjestu. i 40 dunuma obradive zemqe u Glamo~anima,
5. Pravo u~e{}a na licitaciji imaju sva pravna i fizi~ka lica, koja prije licitacije na ulica Rade Jawu{a 60, tel. 585-613; 066/668-
blagajni KPZ-a Fo~a izvr{e uplatu u iznosu od 500,00 KM za hangar i iznos u visini od 10 355.
% po~etne vrijednosti ma{ina i vrijednosti mjese~ne zakupnine poslovnog prostora koji Prodajem ku}u na sprat, po~etak Srpskih
se licitiraju. toplica, kod Turbeta, tel. 065/636-545.
6. Uslovi i na~in preuzimawa hangara i {iva}ih ma{ina regulisa}e se kupoprodajnim ugo- Prodajem ku}u, 130 m2, u ul. Gavrila Prin-
vorom, a za poslovni prostor ugovorom o zakupu poslovnog prostora u skladu sa Zakonom. cipa, sa oku}nicom od 500 m2, hitno, povoqno,
7. U~esnik licitacije koji postigne najvi{u cijenu, a potom odustane od potpisivawa kupo- uz put, tel. 065/636-545.
prodajnog ugovora ili ugovora o zakupu ili ne plati kupoprodajnu punu cijenu za hangar i
ma{ine koju je izlicitirao u roku od 5 dana od dana zavr{etka licitacije gubi pravo na Prodajem ku}u na sprat sa dva stana po 80
povrat depozita. Ostalim licima koja u~estvuju u licitaciji upla}eni depozit se vra}a po m2, dvori{tem, gara`om, po~etak ulice
zavr{etku licitacije. Jovice Savinovi}a ili mijewam za mawi
DIREKTOR stan uz dogovor, hitno, povoqno, tel. 065/636-
Sini{a Golijanin 545.
Prodajem ku}u na sprat s potkrovqem i
oku}nicom oko 900 m2, ogra|eno, pod vo}em,
vlastito centralno grijawe, preko puta
“Glasa”, ulica ^aire, Hiseta, hitno, tel.
ZEMQORADNI^KA ZADRUGA “GRADI[KA” 065/636-545.
GRADI[KA
Prodajem dvije totalno sanirane ku}e,
gara`a, ogra|eno, sa placem od 3.500 m2, bliz-
Na osnovu Odluke Skup{tine Zemqoradni~ke zadruge “Gradi{ka” Gradi{ka ina petqe, asfalt do ku}e, struja, voda, odmah
odr`ane 26.11.2010. godine, Komisija za prodaju osnovnih sredstava raspisuje useqivo, u ul. Blagoja Parovi}a, tel. 065/636-
545.
Prodajem ku}u na sprat sa potkrovqem, tri
DRUGU JAVNU LICITACIJU trosobna stana s gara`om, oku}nicom, 330 m2,
vlastito centralno grijawe, kod Zavoda dis-
za prodaju nekretnina trofi~ara u ul. Dr Velimira ]orovi}a,
hitno i povoqno, papiri 1/1, tel. 065/636-545.
Zemqoradni~ka zadruga “Gradi{ka” prodaje nekretnine kako slijedi: Prodajem ku}u u Zalu`anima na glavnoj
ulici, tel. 065/497-846; 051/216-155.
1. Upravna zgrada i dvori{te u Gradi{ci upisana u ZK ulo`ak broj 172, K.O. Prodajem ku}u na sprat s dva poslovna pros-
Gradi{ka - grad tora, gara`om i oku}nicom, 500 m2, u Krfskoj
- Zgrada bruto povr{ine 814,95 m2 ulici, hitno i povoqno, papiri 1/1, odmah
- Dvori{te povr{ine 415 m2 useqiva, tel. 065/636-545.
Po~etna cijena na osnovu procjene vje{taka iznosi 939.195,00 KM Prodajem hitno uz svaki dogovor ku}u na
sprat + poslovni prostor pekara, s
2. Skladi{te Su{ara sa pripadaju}im zemqi{tem u Gradi{ci upisana u ZK ulo`ak dvori{nom zgradom, sa placem od 500 m2 kod
broj 173, K.O. Gradi{ka - grad “Alibabe”, ulica Koste Vojinovi}a, tel.
065/636-545.
- Zgrada bruto povr{ine 2.411,28 m2,
- Zemqi{te povr{ine 2106 m2 Prodajem ku}u 9h10, nedovr{ena novo-
gradwa, prizemqe poslovni prostor, sprat i
Po~etna cijena na osnovu procjene vje{taka iznosi 812.981,88 KM potkrovqe, stanovi, tel. 051/317-719.
3. Objekti u Brestov~ini sa pripadaju}im zemqi{tem upisani u ZK ulo`ak broj 50, Prodajem ku}u i zemqi{te oko 3.000 m2 u
^elincu dowem, preko mosta, hitno i povo-
KO Brestov~ina qno, tel. 065/636-545.
- Privredne zgrade bruto povr{ine 1397,48 m2
Prodajem ku}u, 50 m2 stambenog prostora,
- Ekonomsko dvori{te povr{ine 15.372 m2 saniranu, sa dvori{tem 120 m2, ul. Gavrila
Po~etna cijena na osnovu procjene vje{taka iznosi 878.189,00 KM. Principa, hitno, tel. 065/636-545.
Prodajem vi{e ku}a na razli~itim lokaci-
4. Objekti u Brestov~ini sa pripadaju}im zemqi{tem i ogradom upisan u ZK ulo`ak jama, Bawaluka, tel. 065/698-012.
broj 51, KO Brestov~ina Prodajem ili mijewam ku}u u Jablanu za
- Privredna zgrada bruto povr{ine 80,47 m2 mawi stan u Bawaluci. Ku}a je novogradwa,
- Dvori{te povr{ine 876 m2 tel. 065/297-732.
Prodajem ku}u, povoqno, tel. 065/631-613.
Po~etna cijena na osnovu procjene vje{taka iznosi 45.580,00 KM.
Bawaluka, Kr~marice, vikend ku}a 8h8
Za navedene nekretnine, licitacija }e se odr`ati dana 1.2.2011. godine (utorak), sa P+S sa placem 1.800 m2, pomo}ni objekti na
po~etkom u 10 ~asova, u prostorijama Upravne zgrade u Gradi{ci ul. Prote Du{ana lijepom mjestu, cijena 60.000 evra, tel.
Suboti}a. 051/437-934; 065/763-941.
Pravo na licitaciju imaju sva pravna i fizi~ka lica, koja prije po~etka prodaje up-
Prodajem ku}u u Novoj varo{i sa poslovnim
late na blagajni ZZ Gradi{ka, iznos 10% od po~etne cijene. prostorom i placem od 333 m2, tel. 065/698-
Zainteresovani kandidati mogu pogledati navedene nekretnine svakim radnim 012.
danom na licu mjesta. Prodajem ku}u prizemnicu, 14h9, sa placem
od oko 950 m2, kod prelaza Trn - Jablan, cijena
Sve informacije se mogu dobiti na telefon 813-327, 813-503.
85.000 KM, tel. 065/698-012.
Oglase, reklame
i ~ituqe
mo`ete predati
dopisni{tvu
GLASA SRPSKE
Prodajem hitno i povoqno novu ku}u,
nezavr{enu, 10h9, P+Pt, sa 1.000 m2
zemqi{ta u Rami}ima, iznad “Elektro-
prenosa”, tel. 051/437-934; 065/763-941.
Prodajem ku}u u Sanskom Mostu ili mije-
wam za stan u Bawaluci ili Gradi{ci, tel.
065/915-746; 065/919-263.
Prodajem novu monta`nu ku}u, tel. 065/672-
680.
Prodajem ku}u u Prije~anima 8,5x7,5 m
P+S+P, u blizini {kole, gra|evinska
dozvola i na placu 495 m2, cijena 65.000 KM,
tel. 051/428-008; 065/351-000.
Prodajem ku}u na Petri}evcu, placa ima
422 m2, stambenog prostora 71 m2, tel. 066/235-
816.
Prodajem ili mijewam za stan ku}u u
Drakuli}u kod {kole, tel. 065/369-000.
Prodajem ku}u u Kqu~u, papiri uredni, tel.
065/034-768.
Prodajem ku}u u Slatini sa gara`om,
vo}wakom, voda, struja, kanalizacija, tel.
066/369-864.
Prodajem ku}u na parceli na kojoj je
predvi|ena izgradwa lamele u nizu ul. Ranka
[ipke 10, vrlo povoqno, tel. 051/303-038,
051/307-514, 065/180-753.
Prodajem ku}u spratnicu, 6,5h11, sa 400 m2
zemqi{ta sa aneksom, gara`a 3h6,5, na
Lau{u, kod benzinske pumpe “[eva”, tel.
051/437-934; 065/763-941.
Prodajem ku}u u Sanskom Mostu ili mije-
wam za stan u Bawaluci ili Gradi{ci, tel.
065/915-746; 065/919-363.
Prodajem novu ku}u, nedovr{enu, 8h8, P+S,
sa 630 m2 zemqi{ta, u Drago~aju, bli`e cen-
tru, tel. 051/437-934; 065/763-941.
Prodajem ku}u VP, 10h10, sa 2.000 m2, u
Kotor Varo{u - Tovladi} kod Omladinskog
doma, tel. 065/763-941.
Prodajem ku}u u Obili}evu iznad “Al-
ibabe”, hitno, tel. 066/ 855- 579.
Prodajem imawe, zemqi{te 40 dunuma, sa
ku}om 10h10 i {talom 30h5 m, u Ivawskoj kod
benzinske pumpe, udaqeno 500 m, tel. 051/437-
934; 065/763-941.
Prodajem ku}u u Kqu~u (poslovni prostor +
gara`a + stan) ili mijewam za ku}u ili
stan u Bawaluci, Prijedoru, M. Gradu,
Gradi{ci, tel. 065/644-785.
Prodajem stariju ku}u sa oku}nicom od 450
m2 papiri uredni, dozvoqena gradwa, ul.
Moravska 86 iza "Vitaminke", tel.
0038513890139; 00385918817515.
Prodajem kompletnu dupleks ku}u u Ro-
suqama, 250 m2, 45 m2 poslovnog prostora, na
placu od 450 m2, sa dva posebna ulaza, tel.
065/988-590.
Prodajem ku}u na placu 440 m2 + plac 430
m2 sa gra|evinskom dozvolom, papiri uredni,
mjesto Drago~aj, udaqena 300 m od {kole, ci-
jena po dogovoru, tel. 066/832-343; 051/381-332;
066/918-229.
Prodajem ku}u i imawe u centru Slatine,
tel. 051/588-046.
Mijewam ku}u na lijepom mjestu u Kara-
novcu, sa 500 m2 oku}nice za mawi stan u
Bawaluci, tel. 051/212-357.
Prodajem ku}u u centru Bawaluke, naseqe
Dolac, tel. 065/732-818,065/757-615.
Prodajem useqivu ku}u sa visokim
potkrovqem na placu 1.300 m2 u Ko~i}evu -
Gradi{ka, ogra|eno, voda, gra|. dozvola,
dvori{na zgrada, cijena povoqna, tel.
065/417-581.
Prodajem vikend ku}u na Kr~maricama i
tri dunuma zemqe pod vo}em, voda, struja, as-
falt, tel. 066/449-683.
Povoqno se prodaje ku}a sa oku}nicom, 800
m2, u Du{anovu kod Nove Topole, tel. 065/585-
908.
U Bawaluci prodajem ku}u spratnicu,
sre|enu i useqivu, ili mijewam za jednosoban
ili mawi dvosoban stan, uz va{u doplatu, tel.
066/347-480.
Prodajem useqivu ku}u v.p. (dvije odvojene
stambene jedinice) kod “Kosmosa”, mo`e zam-
jena za stan u Bawaluci, tel. 065/528-247.
IZDAVAWE
Izdajem renoviran namje{ten sprat ku}e u
OGLASI
Trnu, Bawaluka, na du`i period,
(grijawe, gara`a, dvori{te), tel.
051/347-030.
Izdajem dvori{nu ku}u, gar-
soweru, namje{tena, grijawe na
drva, ul. Cetiwska br. 16, zvati
poslije 16 ~asova, tel. 065/976-929;
051/215-091.
Izdajem namje{tenu ku}u kod
“Naprijedovog” stadiona,
porodi~nim i zaposlenim qudima,
tel. 065/528-247; 065/972569.
Izdajem firmama ku}u u centru
Bawaluke u ul. Vase Pelagi}a kod
Rajfajzen banke, potrebna adapta-
cija koja ulazi u kiriju, tel.
38765/513-897.
Izdajem nenamje{ten jednosoban
stan u ku}i, poseban ulaz, grijawe
na drva, ul. Koste Jari}a na Star-
~evici, tel. 437-698; 065/514-837.
Izdajem ku}u namje{tenu sa
gara`om i lijepim dvori{tem kod
Bawaluke, tel. 051/215-158; 065/573-
046.
POTRA@WA
Ozbiqan mladi}, ne pije, ne pu{i,
tra`i na ~uvawe ku}u, stan ili
vikendicu, tel. +387 (0) 66/256-102.
STANOVI
PRODAJA
Prodajem jednosoban stan, prvi
sprat, 40 m2, kompletno opremqen,
prije Venecije mosta, tel. 065/685-
800.
Prodajem garsoweru, 21 m2, prvi
sprat u Dubici, strogi centar, mo`e
i zamjena za Bawaluku, tel. 065/685-
800.
Prodajem dvosoban stan u Novoj
varo{i preko puta {kole, 58 m2,
drugi sprat, tel. 065/685-800
Prodajem dvosoban stan, prva zona,
ulica Srpska, tel. 051/215-829, zvati
od 14 do 17 ~asova.
Prodajem namje{ten stan 72 m2
prvi sprat, ul. Majke Jugovi}a, i dva
namje{tena stana po 57 m2 ul. Ilije
Gara{ina. Tel. 065/685-800.
Prodajem nov stan 34 m2, ul. Sto-
jana Novakovi}a 12, vlastito gri-
jawe na plin, sanitarna voda na
plin, klimatizovano, izolacija
deset cm, tel. 387 65/534-684.
Prodajem stanove u ^elincu od 32
i 49 m2, nova gradwa, useqivi, tel.
387 65/332-828 i 051/551-332.
Prodajem ili mijewam stan
u Zenici - Radakovo, 60 m2, ci-
jena 76.000 KM, tel. 066/462-
735 8746 G.
Prodajem ili mijewam garsoweru
u strogom centru Sarajeva za
Bawaluku, tel. 065/589-171.
Prodajem ekskluzivne nove stanove
u apartmanima od 63, 73, 81, 103 m2
kod restorana “Marko Polo”, cijena
po dogovoru, tel. 065/562-426.
Prodajem dvosoban stan 57 m2, u
Bara}ima kod Mrkowi} Grada, voda,
struja, asfalt, tel. 051/586-618.
Prodajem ~etvorosoban stan 76 m2,
drugi sprat, sa dva luksuzno
opremqena kupatila, ~etiri sobe i
dva balkona, ul. Desanke Maksi-
movi}, tel. 065/562-426.
Prodajem trosoban stan u Boriku,
ima dva lifta, hitno i povoqno,
tel. 065/636-545.
Prodajem stan 38 m2, centar, ren-
oviran, lift, centralno ili mije-
wam za garsoweru, tel. 065/870-004.
Prodajem stan, ul. Gunduli}eva,
povoqno, tel. 065/631-613.
Prodajem u Obili}evu (Abacija)
garsoweru 22 m2, prvi sprat, cijena
50.000 KM, tel. 065/698-012.
Prodajem stan, 56 m2, tre}i sprat,
^aire, Bawaluka, tel. 065/698-012.
Prodajem ~etvorosoban stan 110 m2
(kod “Medicinske elektronike”),
novogradwa, centar, i gra`u 18 m2,
cijena povoqna, tel. 065/524-505.
Prodajem u Bawaluci stan, 52 m2,
naseqe \ure \akovi}a, prvi sprat,
tel. 065/698-012.
Prodajem dva stana po 65 m2 u
Boriku, u “Titaniku”, hitno, tel.
065/636-545.
Prodajem komforan stan 105 m2,
klimatizovan, halogeno osv-
jetqewe, ameri~ki plakar od pet m,
cijena 1.700 KM/m2, hitno, u Gun-
duli}evoj ulici, tel. 065/636-545.
Prodajem dvosoban komforan
stan 61 m2, drugi sprat, saniran,
hitno, povoqno, mogu} dogovor, u
Krfskoj ulici, tel. 065/636-545.
Prodajem nove, odmah usqive
stanove u Kara|or|evoj ulici
preko puta "Sirana" od 47, 51, 64,
110, 120, i 140 m2 cijena po dogov-
oru, tel. 065/562-426.
Prodajem jednosoban i dvosoban
stan, tel. 065/497-846; 051/216-155.
Prodajem trosoban stan, 79 m2,
drugi sprat, ul. Mi{e Stupara
(kod “Akvane” - centar), komplet
renoviran - povoqno, tel. 065/524-
505.
Prodajem stan 30 m 2, naseqe
Obili}evo, sprat prvi, zvati iza
17 ~asova, tel. 063/377-485.
Prodajem u Bawaluci stan, 62 m2
+ 30 m2 ostave, {iri centar,
prizemqe, cijena 70.000 evra, tel.
065/698-012.
Prodajem polovinu nedovr{enog
dupleksa P+I+II+P, 220 m2 ko-
risnog prostora, 215 m2 placa,
uredni papiri, 138,00 KM, tel.
065/011-065.
Prodajem stan 30 m2, u ul. Cara
Lazara 48 na Obili}evu, drugi
sprat, generalno renoviran, vri-
jedi pogledati, hitno, tel. 051/466-
007; 065/900-123.
Hitno potrebna garsowera ili
mawi jednosoban stan na du`i pe-
riod, tel. 065/463-244.
Prodajem stan u Bawaluci, 67 m2,
drugi sprat, lift, ostava, novo-
gradwa odmah useqiv, povoqno, tel.
065/412-576.
Prodajem garsoweru na Star~e-
vici, 33 m2, renovirana, tel.
066/357-709.
Prodajem stan 54 m2 + 12 m2 po-
druma u centru grada - kod [o-
pinga, tel. 066/357-709.
Prodajem stan na Petri}evcu 35
m2, prvi sprat, tel. 066/357-709.
Prodajem ~etvorosoban stan, 107
m2, drugi sprat, ul. Majke Kne`opo-
qke 1, ima lift, Bawaluka, tel.
051/251-342; 066/243-894.
Prodajem jednosoban stan 40 m2,
ul. Kozarska br. 6, kod “Glasa”, stan
je renoviran, cijena 72.000 KM,
tel. 065/849-556.
Prodajem ili mijewam za
Bawaluku namje{ten stan od 46 m2
u Herceg Novom, tel. 065/969-934;
065/561-274.
Prodajem dvosoban komforan
stan 57 m2, ul. @ivojina Mi{i}a
43, ili mijewam za mawi uz do-
platu do 35 m2 Borik ili Nova
varo{, tel. 065/419-294.
Prodajem trosoban stan 80 m2 ul.
Novice Cerovi}a 13 Borik, cijena
po dogovoru, tel. 051/251-226.
Preuzimam dugoro~nu kreditnu
obavezu u zamjenu za garsoweru ili
jednosoban stan u Bawaluci, tel.
065/516-415; 052/752-921.
Prodajem stan 46 m2, prvi sprat u
Rosuqama (crvene zgrade), tel.
051/318-739; 065/581-773.
Prodajem nov stan 66 m2, prvi
sprat na Star~evici, ulica Sime
Miqu{a, tel. 065/526-714.
Prodajem useqiv jednosoban stan,
45 m2, prvi sprat, ul. Kosovke djevo-
jke, cijena 1.550 KM/m2, tel.
065/524-505.
Prodajem trosoban stan 73 m2 use-
qiv + ostava 6 m2, ul. Rajka
Bosni}a, cijena 110.000 KM,
hitno, tel. 065/524-505.
Prodajem nov stan 66 m2, prvi
sprat na Star~evici, ulica Sime
Miqu{a, tel. 065/526-71.
Prodajem stan na Star~evici, 65
m2 ili mijewam za ve}i uz doplatu
(Star~evica - Borik), zvati pos-
lije 16 ~asova, tel. 065/693-655.
Prodajem u novogradwi trosoban
stan, 100 m2 i ~etvorosoban, 110 m2
(kod “Medicinske elektronike”)
centar, cijena povoqna, tel.
065/524-505.
Prodajem dvosoban stan 45 m2 i
53 m2 novogradwa (kod Medicinske
elektronike) cijena povoqna, tel.
065/524-505.
Prodajem nov useqiv trosoban
stan, 77 m2, drugi sprat, lift, dva
balkona, dva WC-a, kod Rebrova~ke
crkve, tel. 065/404-424.
Prodajem dvosoban stan u
Bawaluci, 50 m2, Milo{a Obili}a
52/5, cijena 90.000 KM, tel. 065
/881-644.
Prodajem ili mijewam za ve}i
komforan dvosoban stan, 61 m2, u
centru, stan je kompletno renovi-
ran i luksuzno opremqen, tel.
051/316-692; 065/513-838.
Prodajem jednosoban stan, 37 m2,
prvi sprat, naseqe A. Jaki}a, tel.
065/698-012.
Prodajem nov dvosoban stan 48 m2
i dvoiposoban 51 m2, `ute zgrade,
useqiv, cijena 1.750 KM/m 2 sa
PDV-om, tel. 065/524-505.
Prodajem dvosoban stan 48 m2,
prvi sprat, ul. Carice Milice 48,
tel. 065/920-897.
Prodajem dva stana, useqivi, u
centru grada, vel. 82 m2, 61 m2, ci-
jena po dogovoru, papiri uredni,
1/1, tel. 065/968-453; 063/995-968.
Prodajem nov useqiv jednosoban
37 m2 i dvosoban 55 m2, u ul.
Kara|or|eva, tel. 065/524-505.
Prodajem stan u Boriku - Bawa-
luka, 56 m2, prvi sprat, uredni pa-
piri, 1.800 KM/m2, tel. 065/011-065.
Prodajem mawi jednosoban stan
sa ugra|enim namje{tajem u
potkrovqu, ima lift, u podno`ju
Star~evice, zvati poslije 18
~asova, tel. 465-603.
Prodajem garsoweru 23 m2, Her-
ceg Novi, Topla 2 ili mijewam za
Beograd, tel. 051/211-585; 065/870-
004.
Izdajem poslovnim qudima i
strancima trosoban, luskuzno
namje{ten stan u centru Bawaluke,
kablovska, stan ima sopstevno gri-
jawe, tel. 065/618-241.
Bawaluka - trosoban stanu cen-
tru od 79 m2 mijewam za mawi uz
nadokandu, tel. 051/463-419.
Prodajem stanove novogradwa,
odmah useqivi, od 45, 48, 60, 70, 73
m2 kod restorana “Stari mlin”,
povoqno, tel. 065/562-426.
Prodajem stanove 32 i 56 m2 kod
dvorane Mejdan, useqivo, cijena
2.300 KM/m2, zvati od 10 do 20
~asova, tel. 066/991-166.
Prodajem jednosoban useqiv stan
45 m2 ul. Kosovke djevojke, centar
grada, papiri 1/1, tel. 065/524-505.
Prodajem dvosoban stan 64 m2,
prvi sprat, ul. Save Quboje 12,
Star~evica, tel. 065/227-396.
Prodajem trosoban 82 i ~etvo-
rosoban 95 m2 novogradwa, tre}i
sprat, u ul. Ranka [ipke, Centar
dva, tel. 065/524-505.
Prodajem ~etvorosoban stan, 84
m2, u centru Lakta{a, prvi sprat,
povoqno, tel. 065/524-505.
KUPOVINA
Hitno potreban stan od 80 m2 do
100 m2 od centra do Osnovnog suda u
prizemqu, tel. 063/118-488; 066/235-
816.
ZAMJENA
Mijewam stan 62 m2 drugi sprat u
Mostaru za sli~an u Bawaluci,
stan je na bo{wa~koj strani. Tel.
065/685-800.
Mijewam trosoban stan za jed-
nosoban uz dogovor, Borik, stan je
u dobrom stawu, zvati od 8 do 11 i
od 15 do 21 ~as, tel. 051/253-614.
Mijewem ili prodajem dvosoban
stan, 48 m2, za mawi uz doplatu, tel.
066/369-864.
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 31
Mijewam dvosoban stan, 47 m2, u
Br~kom, za Bawaluku, tel. 065/889-
959.
IZDAVAWE
Izdajem trosoban stan sa cen-
tralnim grijawem, tel. 065/841-595.
Izdajem dvosoban potpuno
namje{ten stan u centru grada,
nova gradwa, u ul. Kraqa Alfonsa,
350 evra, tel. 38765/705-460.
Izdajem apartman kod Rebrova~ke
crkve 250 KM sa re`ijama + 6
le`aja po 150 KM za radnike ili
studente, tel. 065/631-613.
Izdajem dvosoban namje{ten stan
u zgradi za ~etiri djevojke, le`aj
130 KM, Obili}evo, uslovi
odli~ni, Bawaluka, tel. 065/297-
651.
Izdajem trosoban stan u pot-
krovqu, u ulici Jasimira Mal~i}a
3 kod auto-{kole “Volan”, tel.
065/566-181.
Izdajem jednoiposoban stan na
Star~evici, namje{ten, cijena 300
KM + re`ije, tel. 065/478-885.
Iznajmqujem dva jednosobna
stana, jedan namje{ten, jedan ne-
namje{ten, Prijedor, naseqe Urije
kod O[ “Petar Ko~i}“, tel.
065/377-932.
Izdajem dvoiposoban namje{ten
stan na Lau{u, ul. Filipa Kqa-
ji}a, tel. 065/497-846; 051/216-155.
Izdajem jedan mawi stan,
Petri}evac, Wego{eva, gazda u in-
ostranstvu, 170 KM, tel. 051/355-
478.
Izdajem djevojkama ili samcima
namje{ten jednosoban stan sa gri-
jawem, bli`e centru, tel. 051/351-
680; 065/450-544.
Izdajem namje{ten dvosoban stan
u ulici Stevana Bulaji}a u Obi-
li}evu, Bawaluka, tel. 065/442-242;
051/454-057.
Izdajem dvosoban nenamje{ten
stan, prizemqe ku}e, na du`i pe-
riod, ul. Jasimira Mal~i}a 16,
kirija 220 KM, tel. 051/507-012:
065/816-173.
Izdajem jednosoban namje{ten
stan sa centralnim grijawem na
Petri}evcu u ku}i, tel. 051/355-
830.
Izdajem prostor za stanovawe sa
posebnim ulazom i grijawem, tel.
065/711-134; 051/370-850.
Izdajem povoqno jednosoban ne-
namje{ten stan u nasequ
Petri}evac, tel. 065/585-883.
Izdajem poslovnim qudima i
stranim organizacijama dvosoban
stan, potpuno namje{ten, u novoj
gradwi u centru grada, 700 KM,
tel. 065/705-460.
Izdajem jednosoban namje{ten
mawi stan sa parking mjestom,
poseban ulaz, ulica Marka
Miqanova 1, Lazarevo, ogranak ul.
Ivana Gorana Kova~i}a kod broja
177, tel. 065/096-490; 051/380-940.
Izdajem dvosoban namje{en stan
u prizemqu ku}e, Podgrme~ka 32,
Lau{, cijena 250 KM+re`ije,
tel. 065/538-509.
Izdajem trosoban namje{ten stan
u centru Lakta{a Lakting II, tel.
065/785-028.
Izdajem jednosoban namje{ten
stan zaposlenoj osobi, centralno
grijawe, Petri}evac, tel. 352-354;
065/813-108.
Izdajem jednoj ili dvjema stu-
denkiwama ili u~enicama jed-
nosoban namje{ten stan u Lor-
kinom nasequ, tel. 051/315-530.
Izdajem jednosoban nenamje{ten
stan, 48 m2, \ure \akovi}a 16 (cen-
tralno grijawe), tel. 051/351-348;
065/696-796.
Izdajem namje{ten stan, 86 m2, u
centru grada, cijena 500 KM +
re`ije, tel. 065/514-419.
Izdajem studentima namje{tenu
garsoweru sa dva le`aja, cen-
tralno grijawe, ul. Gavrila Prin-
cipa, kablovska, kod Zelenog mosta
u Bawaluci, tel. 065/900-474.
Izdajem trosoban namje{ten stan
kod "Tempa" na du`e vrijeme, tel.
066/815-816.
Izdajem nov nenamje{ten stan od
40 m2, novoizgra|ena zgrada, Borik,
prvi sprat, tel. 066/406-225.
Izdajem dvosoban namje{ten stan
(60 m2) parno grijawe, ul. Skendera
Kulenovi}a kod “Sindija 3”, tel.
065/870-484, 066/268-848.
Izdajem stan, 74 m2, prizemqe
ku}e, poseban ulaz, novogradwa, ne-
namje{ten, ul. Novaka Piva{evi}a
30 A, kod “Eliosa”, tel. 065/075-500.
Izdajem jednosoban namje{ten
stan u Novoj varo{i, drugi sprat,
centralno grijawe, tel. 065/560-
871.
Izdajem stan u Bawaluci, u`i
centar, cijena po dogovoru, prvi
mjesec stanovawa gratis, tel.
066/606-389; 065/216-286.
Izdajem jednosoban namje{ten
stan u prizemqu ku}e, Lazarevo, na
autoputu kod kasarne “Kozara”, tel.
065/663-256.
Izdajem stan, garsowere i sobe,
namje{teno, grijawe, sve posebno,
ima le`aj za djevojku sa cimerkom,
tel. 065/636-195; 051/212-691.
Izdajem namje{ten stan za dva
momka kod po{te u Obili}evu, ci-
jena 300 KM sa centralnim gri-
jawem i re`ijama, tel. 065/774-475.
Izdajem garsoweru i jednosoban
stan na Lau{u kod “Sirana”, tel.
065/776-160.
Izdajem stan sa centralnim gri-
jawem, Bawaluka, tel. 280-441.
Izdajem dvoiposoban namje{ten
stan u blizini Klini~kog centra
na Paprikovcu, tel. 065/577-639.
Izdajem jednosoban nenamje{ten
stan na Star~evici, tel. 065/350-
615, 051/439-907.
Izdajem dvosoban stan, namje-
{ten ili nenemje{ten, Lazarevo,
ul. Vasilija Ostro{kog, tel.
065/430-448.
Izdajem jednosoban namje{ten
stan, 35 m2, tel. 066/488-811.
Izdajem polunamje{ten dvosoban
stan, poseban ulaz, Put srpskih
branilaca 125, tel. 051/385-934.
Izdajem namje{ten stan djevo-
jkama, stambena zgrada u Novoj
varo{i, Bawaluka, tel. 065/693-
070.
Izdajem namje{ten stan, poseban
ulaz, sa centralnim grijawem,
zvati popodne, tel. 051/438-251;
065/174-145.
Izdajem jednosoban nenamje{ten
stan, ul. Bra}e Ma`ar i majke
Marije 16, tel. 065/560-398; 065/
612-551.
Izdajem dvosoban stan u centru,
potpuno namje{ten, poslovnim
qudima, u ul. Kraqa Alfonsa, ci-
jena 350 evra, tel. 065/465-962.
Izdajem jednosoban namje{ten
stan, odmah useqiv, parking za au-
tomobil, samo zaposlenim licima,
ostalo po dogovoru, tel. 051/355-
671.066/535-773.
Izdajem dvosoban namje{ten stan
u zgradi u Obili}evu, ima cen-
tralno gr, kablovsku, blizu uni-
verziteta prednost studentkiwama,
tel. 065/297-651.
Izdajem namje{ten dvosoban stan
u ulici Stevana Bulaji}a u
Obili}evu, Bawaluka, tel. 065/442-
242 ili 051/454-057.
Izdajem stan i poslovni prostor
sa centralnim grijawem, namje-
{ten u Slatini, povoqno, tel.
065/973-635.
Izdajem namje{tenu sobu, Prwa-
vor, tel. 065/491-921, 051/303-248.
Izdajem namje{tenu garsoweru,
tel. 066/406-617.
Zaposlenim licima izdajem jed-
nosoban namje{ten stan, odmah use-
qiv, parking za automobile,
poseban ulaz, ostalo po dogovoru,
tel. 066/535-773.
Izdajem dvosoban namje{ten stan
u Bawaluci, Moslova~ka, eta`no
32 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE
grijawe, cijena 350 KM, tel. 051/
436-577; 065/829-733.
Izdajem jednoj ili dvjema stu-
denkiwama ili u~enicama jed-
noiposoban stan u Lorkinom
nasequ u Bawaluci, tel. 065/530-030.
Izdajem dvjema studentkiwama
namje{tenu garsoweru u Novoj
varo{i kod zgrade Vlade, centr.
grijawe, poseban ulaz, zvati od 7 do
15, tel. 065/406-556.
Izdajem jednosoban namje{ten
stan ul. Natalije Jovi}, tel. 051/352-
640.
Izdajem jednosoban namje{ten
stan, odmah useqiv, parking za auto,
poseban ulaz, ostalo po dogovoru,
Bawaluka, tel. 066/535-773.
Izdajem namje{tenu garsoweru u
Novoj varo{i, tel. 051/347-371.
Izdajem namje{ten sprat ku}e,
Prwavor, tel. 065/491-921.
Izdajem jednosoban stan, namje-
{teno, ul. Jovice Savinovi}a 103 A
Petri}evac, tel. 051/355-552.
POTRA@WA
Hitno potrebna garsowera ili
mawi jednosoban stan u u`em centru
za poslovnu djevojku, internet -
obavezno, tel. 065/710-543.
Studentu hitno potreban mawi
stan u Bawaluci, tel. 065/341-527.
POSLOVNI
PROSTORI
PRODAJA
Prodajem poslovni prostor 25 m2
novi zanatski centar u Prijedoru.
Tel. 065/685-800.
Prodajem poslovni prostor
(Zanatski centar Star~evica), 30 m2,
dva izloga, tel. 065/685-800.
Prodajem opremqenu pekaru, povo-
qno, tel. 065/631-613.
Prodajem ili izdajem halu, povo-
qno, tel. 065/631-613.
Prodajem vi{enamjenski objekat
veli~ine 13,5h8,5 m2 na placu od
1.000 m2 ili mijewam za mawi stan,
Milosavci kod Lakta{a, tel.
065/522-151.
Prodajem ili izdajem poslovni
prostor 27 m2 u Novoj varo{i, tel.
065/525-010.
Prodajem kafi} u centru Lak-
ta{a, 33 m2, mo`e i izdavawe na
du`i period, tel. 065/517-190.
Prodajem poslovni prostor od 45
m2, prizemqe, u novoj poslovnoj
zgradi na Malti, tel. 065/768-669.
Prodajem hitno poslovni prostor
255 m2 u cenru Bawaluke iza trans-
fuzije (sa kirijom), tel. 066/999-451.
IZDAVAWE
Izdajem poslovni prostor Bulevar
Cara Du{ana, 18 m2, pogodno za
kancelariju ili trgovinu, tel.
065/685-800.
Izdaje se
kancelarijski
prostor u centru
grada, uz fizi~ko
obezbje|ewe,
video-nadzor,
higijeni~arsku slu`bu
i kantinu.
Telefon 051/231-077,
zvati do 16 ~asova.
Izdajem kancelarijski prostor 46
m2,centralno grijawe, klima, alarm,
parking, preko puta park “Mladen
Stojanovi}“, povoqno, tel.
38765/621-248.
Iznajmqujem 110 - 210 m2 kancelar-
ijskog prostora, Bawaluka: centar,
{est parkinga, klima, alarm, cen-
tralno, upotrebna dozvola, tel. 387
65/666-435.
Izdajem ili prodajem poslovni
prostor u Novoj varo{i, pogodan
za razne djelatnosti, povr{ine 140
m2, tel. 065/527-849.
Izdajem povoqno poslovni pros-
tor u blizini zgrade Min-
istarstva unutra{wih poslova i
O[ “Branko Radi~evi}“, tel.
065/764-628.
Izdajem halu u Lakta{ima, 2.5 km
prema Srpcu, kompletna infra-
struktura, ulaz {lepera u halu,
{iroki prilaz, tel. 38765/513-897
i 051/532-022.
Izdajem poslovni prostor, 12 m2 u
centru grada, hitno, tel. 066/235-
816.
Lakta{i, izdajem poslovni pros-
tor 160 m2, upotrebna dozvola,
pogodno za skladi{te ili mawu
proizvodwu, tel. 065/294-606;
051/532-250.
Izdajem poslovni prostor, 27 m2,
u Prijedoru, tel. 051/323-424.
Izdajem kancelarije, namje{teno,
tel. 065/631-613.
Izdajem poslovni prostor 22 m2
za sve namjene upotrebna dozvola,
Kara|or|eva 445, Bawaluka, tel.
282-106; 065/635-449.
Izdajem novosagra|eni poslovni
prostor od ukupno 135 m2 u Novoj
varo{i (4 kancelarije i ~ajna
kuhiwa) na spratu i poslovni
prostor pogodan za apoteku ili
prodavnicu u prizemqu, 40 m2, tel.
065/526-335; 065/275-339.
Izdajem u Bawaluci u Boriku
lokal 18,5 m2, ul. Rade Vrawe{evi}
25, za sve namjene, upotrebna
dozvola, PTT, cg, parking, kab-
lovska, klima, tel. 065/525-436.
Izdaje se poslovni prostor od
16,5 m2, Bawaluka, ul. Majke Ju-
govi}a 30 (zgrade Integrala), kli-
matizovano, tel. 065/441-113.
Izdajem poslovni prostor u
Obili}evu 50 m2, hitno, tel. 066/
235-816.
Izdajem poslovni prostor pogo-
dan za apoteke, predstavni{tva,
kancelarije, ambulantu i drugo.
Grijawe: drvo, centralno na lo`
uqe, klima, struja. Du{ka Ko{~ice
br. 22, Bawaluka, tel. 065/526-532;
051/213-177.
Izdajem - prodajem poslovni
prostor vlasni{tvo 1/1 TS
“^ajavec - Zenit”, tel. 065/515-384.
Izdajem poslovni prostor u
TC”Ekvator", prizemqe, vawski
izlog, tel. 065/932-596.
Izdajem poslovni prostor, 83 m2,
na prvom spratu, ul. Kraqa Petra
Prvog Kara|or|evi}a, preko puta
Po{te, tel. 065/775-098.
Izdajem namje{ten frizerski
salon, ul. Jovana Ra{kovi}a 29,
naseqe Sunca, na putu za KBC
Bawaluka, tel. 065/096-504.
Dajem u zakup poslovni prostor
(kancelarije), koje se nalaze u
strogom centru grada (obezbije|en
parking i stra`arska slu`ba),
tel. 066/906-645.
Izdajem - prodajem poslovni
prostor, 27 m2 u Novoj varo{i, tel.
065/525-010.
Izdajem hitno poslovni prostor
40,50 m2, po~etak ulice Novaka
Piva{evi}a, uz put, hitno i povo-
qno, tel. 065/636-545.
Izdajem 100 m2 prostora za
skladi{te ili zanatski rad, blizu
centra, Moslova~ka 12, Bawaluka,
tel. 066/642-376; 051/308-084.
Izdajem poslovni prostor, 50 m2
+ magacinski prostor 25 m2,
Danila \oki}a bb, Sokolac, tel.
057/448-435; 066/381-919.
Izdajem poslovni prostor 48 m2
za kancelarije ili izlo`beni
prostor, mo`e i prodavnica, ul.
Wego{eva, Bawaluka, tel. 065/530-
030.
Izdajem nov vi{enamjenski
poslovni prostor sa centralnim
grijawem na du`i period, povoqno
- Petri}evac, tel. 065/784-849.
Izdajem poslovni prostor, 23 m2,
preko puta Rebrova~ke crkve, kod
“Firene” ili prodajem povoqno,
tel. 065/448-335.
Izdajem poslovni prostor 100 m2
u Slatini, pogodan za sve namjene,
tel. 065/973-635.
Izdajem poslovni prostor 45 m2 u
centru grada. obezbije|en parking
prostor, tel. 051/309-723; 065/981-655.
Izdajem poslovni prostor 70 m2,
ul. Rade Marjanca 18, Paprikovac,
tel. 215-903.
Izdajem 25 m2 poslovnog prostora
u Laktingovoj zgradi na prvom
spratu, tel. 066/999-451.
Izdajem poslovni prostor na
Hani{tu, tel. 065/028-363.
Izdajem poslovni prostor u
`utim zgradama sa inven-
tarom za frizerski salon, a
mo`e i za druge namjene, tel.
065/295-872.
Izdajem lokal povr{ine 16 m u 2
ul. Kraqa Petra Prvog Kara-
|or|evi}a br. 33 (Hani{te), na
glavnoj ulici, tel. 066/253-490.
Izdajem poslovni prostor u cen-
tru Nove varo{i, tel. 065/604-488.
Izdajem poslovni prostor 30 m2
prizemqe. RK “Boska” (strogi cen-
tar), tel. 065/524-505.
GARA@E
PRODAJA
Prodajem gara`u, ul. ^arnojevi}a
iza 33, Obili}evo, Bawaluka,
struja, kanal, tel. 066/944-700.
Prodajem zidanu gara`u, 16,5 m2
kanal, struja, Milo{a Obili}a
56, tel. 255-673, 065/895-971.
Prodajem zidanu gara`u u centru
grada sa kanalom 18m2 1/1, tel.
065/323-767.
IZDAVAWE
Izdajem ili prodajem gara`u kod
MUP-a, tel. 065/497-846; 051/216-
155.
PLACEVI
PRODAJA
Prodajem 800 m2 zemqe u Kuqan-
ima, tel. 065/685-800.
Prodajem ~etiri placa na Lau{u,
tel. 065/685-800.
Prodajem dva placa kod {kole u
Motikama od 500 i 1.100 m2, tel.
065/618-505 ili 00385 98/262-017.
Prodajem plac, 3.134 m2, u Novoj
Topoli, 200 m od glavnog puta iza
katoli~ke crkve, tel. 387 65/336-
869.
Prodajem dva placa po 500
kvadrata pri kraju Petri}evca,
Bawaluka, pro{ao regulacioni
plan, papiri 1-1, tel. 387 65/687-
451.
Prodajem plac, 600 m2, sa urban-
isti~kom dozvolom u nasequ
^esma, zvati poslije 16 ~asova, tel.
051/307-644.
Prodajem parcelu 2.128 m2, na
magistralnom putu Bawaluka -
Prijedor u Prijakovcima, dozvo-
qena gradwa, tel. 065/609-350.
Prodajem placeve u ul. Blagoja
Parovi}a, povr{ine 365 i 667 m2,
vlasni{tvo 1/1, tel. 065/279-619.
Prodajem plac, 500 m2, papiri
uredni, 1/1, dozvoqena gradwa, Tu-
zlanska 76, na Star~evici, tel.
051/424-876, 066/449-920.
Prodajem plac u Zalu`anima kod
{kole i u Trnu, tel. 065/497-846;
051/216-155.
Prodajem plac 350 m2 sa urban-
isti~kom. Vrbawa, R. Petrovi}a,
tel. 065/644-713.
Prodajem 20 dunuma zemqe pokraj
magistralnog puta Prijedor -
Bawaluka, podesno za industrijski
pogon, tel. 051/317-719.
Prodajem gra|evinske placeve,
1/1 u centru ^esme, uz glavni put,
tel. 065/679-481, 051/359-010.
Prodajem placeve na Lau{u i u
Trnu povoqno, tel. 065/497-846;
051/216-155.
Prodajem zemqi{te 2.100 m2 na
autoputu, povoqno, tel. 065/631-613.
Prodajem plac od 1.000 m2, povo-
qno, blizina Kla{nica sve pogod-
nosti za gradwu, tel. 065/803-315.
Prodajem povoqno plac 1700 m2,
45 km od centra grada za gradwu
ku}e-vikendice, tel. 282-106;
065/635-449.
Prodajem zemqi{te 32.000 m2 u
Kuqanima na glavnom putu, cijena
osam evra/m2, tel. 051/437-934;
065/763-941.
Prodajem povoqno u Drago~aju
(prema Motikama) 2 dunuma
zemqi{ta pogodno za ku}u ili
vikendicu, tel. 065/251-944.
Prodajem mawe placeve i dva i
po dunuma zemqe na po~etku
Jakupovaca, blizu novog autoputa,
povoqno, tel. 066/467-752.
Prodajem plac od 600 m 2 u
Bawaluci, naseqe Tuwice 40 m od
Prijedorske ceste, plac ima pro-
jektnu dokumentaciju, struju, vodu,
{upu, asfalt, uli~nu rasvjetu, 50%
upla}enih komunalija, tel. 065/288-
628.
Prodajem plac 1.000 m2 u Jaru-
`anima, kilometar udaqen od Sla-
tine, struja, voda na placu, tel.
065/771-010.
Prodajem dva placa od 460 m2 i
470 m2 u Prije~anima u blizini
{kole, cijena 20 KM/m 2, tel.
051/428-008; 065/351-000.
Prodajem 11 dunuma zemqe u
Malom Bla{ku, 800 m od bawe
Slatina, tel. 065/526-679.
Prodajem placeve povr{ine 763,
1.500 i 1.800 m2 u Kuqanima, put,
voda, struja, cijena deset KM/m2,
tel. 051/437-934; 065/763-941.
Prodajem plac 600 m2 sa urban-
isti~kom dozvolom u nasequ
^esma, zvati poslije 16 ~asova, tel.
051/307-544.
Prodajem vi{e placeva na
po~etku [argovca, papiri uredni,
1/1, tel. 0049/73-17-23-614.
Prodajem plac 1.000 m2 u Krmi-
nama pod borovima i plac 1.900 m2
u Velikom Bla{ku, hitno i povo-
qno, tel. 065/636-545.
Prodajem plac u Karanovcu, uz
Vrbas, 623 m2, tel. 065/978-775.
Prodajem plac 600 m2 sa ubra-
nisti~kom dozvolom u nasequ
^esma, zvati poslije 16 ~asova, tel.
065/613-431, 051/307-544.
Prodajem zemqu u Ivawskoj, uz
put, tel. 066/369-864.
Prodajem plac 1.000 m2, 1/1, sa dva
monta`na objekta, zelena ograda,
vo}e, komunalije, dozvoqena
gradwa dva objekta, plac se nalazi
400 m od bazena Lakta{i, tel.
051/251-226.
Prodajem dva placa u [argovcu
od 560 i 940 m2, vlasni{tvo 1/1,
dozvoqena gradwa, tel. 051/388-094;
066/252-990.
Prodajem osam dunuma zemqe u
Barlovcima kod {kole, tel. 00386-
25-791-688, 00386-31/745-848.
Prodajem plac sa podumentom i
tri dunuma zemqe u Kla{nicama,
cijena povoqna, tel. 00381625
93027; 066/467-752.
Prodajem zemqi{te, 12.000 m2, uz
magistralni put Bawaluka - Pri-
jedor, u Tuwicama, tel. 065/763-941.
Prodajem plac u Drago~aju stara
prijedorska cesta 500 m2 uz asfalt,
struja, voda, telefon, tel. 065/612-
983.
Prodajem plac 470 m2 kod igrali-
{ta u Drago~aju, tel. 065/462-366.
Prodajem zemqu 6,5 dunuma, {est
kilometara od Aleksandrovca, ci-
jena po dogovoru, tel. 051/253-641;
066/285-525.
Prodajem 35 dunuma {ume i 23
OGLASI
dunuma zemqe na Kr~maricama -
Bawaluka., tel. 065/623-554.
Prodajem plac na moru 454 m2, ci-
jena povoqna, papiri uredni, put,
voda, struja, tel. 051/482-249;
065/032-930.
Prodajem plac 1/1, Glamo~ani,
povoqno, dozvoqena gradwa, tel.
065/696-286.
Prodajem 20 dunuma zemqe u
Lakta{ima, cijena 2.000 KM po
dunumu, tel. 065/517-663.
Prodajem vi{e placeva za iz-
gradwu u Trnu, ul. Cara Du{ana br.
34, tel. 066/284-363.
Prodajem plac 350 m2 sa urban-
isti~kom dozvolom, Vrbawa, R.
Petrovi}a, tel. 065/644-713.
Prodajem 4.600 m2 zemqi{ta u Ja-
garama, na asfaltu, u predjelu zv.
kula, tel. 051/437-934.
Prodajem 12 dunuma zemqe u
Vrba{koj kod O[, op{tina
Gradi{ka, tel. 065/526-882.
KIOSCI
PRODAJA
Prodajem metalni kiosk, tel.
066/415-421.
SOBE
IZDAVAWE
Izdajem dvokrevetnu sobu u
Boriku upotreba kuhiwe, kupatila,
kablovska, tel. 065/670-587.
Izdajem sobu za studente sa
posebnim ulazom i centralnim
grijawem, upotreba kuhiwe i ku-
patila, ul. Sani~kih `etelaca br
22., tel. 065/093-187,438-590.
Izdajem namje{tenu sobu djevo-
jci, centar, povoqno, zvati od 11 do
19 ~asova, tel. 051/216-375.
Izdajem dvokrevetnu sobu, studen-
tkiwama, sve pogodnosti za
stanovawe nalazi se blizu grad-
skog mosta kraj Vrbasa, tel.
065/544-189.
Izdajem dva le`aja studentima,
Borik, Korduna{ka 16, sa central-
nim grijawem, zvati od osam do 20
~asova, tel. 051/253-614.
Izdajem namje{tenu sobu, ul. Zore
Kova~evi} br. 14, tel. 051/355-935.
Izdaje se soba u centru grada,
komfor, veoma povoqno, studentu
prve ili druge godine {kolovawa,
tel. 065/645-149.
Izdajem namje{tenu sobu u
Boriku dvjema u~enicama, bez
prisustva vlasnika stana, tel.
065/337-843.
Izdajem dvokrevetnu sobu studen-
tima (Borik), Bawaluka, tel.
065/655-437, 065/594-870.
Izdajem sobu za dvije studen-
tkiwe, studenta ili sredwo{kolca
u centru grada, tel. 066/641-487.
Iznajmqujem sobu `enskoj osobi
u ku}i u blizini carinarnice na
Predgra|u, tel. 066/717-305.
Izdajem dvokrevetnu sobu djevo-
jkama u blizini Gimnazije, pose-
ban ulaz, centralno grijawe, tel.
065/228-840; 051/211-892.
Izdajem studentkiwama sobu sa
grijawem sa posebnim ulazom, tel.
065/546-658.
Izdajem studentima mu{karcima
dvokrevetnu sobu u Boriku, preko
puta kampusa i “Akvane”, tel.
051/255-425; 066/834-204.
Izdajem sobu sa dva le`aja, cen-
tralnim grijawem i upotrebom
kuhiwe dvjema u~enicama, tel.
051/437-794; 065/773-403.
Izdajem sobu sa upotrebom ku-
patila, kuhiwe i dnevnog boravka
za dva studenta, tel. 062/054-553.
Izdajem studentima trokrevetnu
sobu sa centralnim grijawem u
centru Bawaluke, tel. 065/986-453;
063/995-968.
Izdajem dvokrevetnu sobu sa cen-
tralnim grijawem i upotrebom
kuhiwe i kupatila, Borik, Rade
Vrawe{evi}, tel. 066/898-247.
OGLASI
Prwavor. Izdajem namje{tenu
sobu, tel. 065/491-921.
POTRA@WA
Tra`im cimera u dvokrevetnoj
sobi, Obili}evo, tel. 051/466-646,
065/006-068.
Od 15.1 slobodan le`aj u dvo -
krevetnoj sobi za studenta mu{-
karca, tel. 051/255-425; 066/834-204.
VIKENDICE
PRODAJA
Prodajem vikendicu i 1.500 m2
placa, vo}wak, Rije~ani kod
Lakta{a, hitno, tel. 065/636-545.
Slatina, kafe-bar, vikendica
P+S sa 4.600 m2 zemqi{ta na
glavnom putu, Bawaluka - Slatina,
cijena 50.000 evra, tel. 051/437-934;
065/763-941.
Prodajem vikendicu sa placem od
1.000 m2, u Velikom Bla{ku, uz put
Kla{nice - Slatina, tel. 065/768-
652.
Prodajem vikendicu 6h6 sa 1000 m2
zemqi{ta u Slatini, ulica
nepu{a~a, tel. 051/437-934.
Prodajem hitno i povoqno
vikendicu + 20 dunuma zemqe + 10
dunuma {ume u Gorwoj Piskavici,
tel. 065/900-040.
Prodajem vikendicu na putu
Bawaluka - Jajce, prije mosta na
Karanovcu, tel. 065/955-895.
Prodajem vikendicu u ^arda -
~anima, nova, struja, voda, pored
puta, tel. 065/966-808; 065/581-773.
IZDAVAWE
Izdajem vikendicu u Kne`evu, 4+1
le`aj, 30 KM dnevno, minimalno
sedam dana, tel. 065/811-058.
MOTORNA
VOZILA
PRODAJA
Prodajem “sitroen ksaru pikaso”,
HDI, 2002, dizel, ABS, klima, el.
podiza~i stakala, tel. 387 65/920-
729.
Prodajem autoprikolicu “sabati-
jer” sa poklopcem, tel. 065/971-583 i
065/410-485.
Prodajem “ford eskort” karavan,
1.6 kubika, 16 V, benzin, 1997. g. p.,
registrovan do decembra 2011. go-
dine, klima, servo, ABS, el.
podiza~i air beg, tel. 065/528-238.
Prodajem kamion “mercedes 12-17”,
hladwa~a, tel 065/318-540.
Prodajem “sitroen ksaru pikaso”,
HDI, 2002, dizel, ABS, klima, el.
podiza~i stakala, tel. 387 65/920-
729.
Prodajem "krajsler saratogu",
limuzina crne boje, uredni papiri,
nije registrovan ispravan i u
voznom stawu. Cijena 750 evra, tel.
387 66/397-497.
Prodajem “nisan patrol” 2003. g.p.
pre{ao 50.000km, registrovan god-
inu ili mijewam za kafi} ili
mawi stan u Bawaluci, uz moju do-
platu, tel. 38765/513-897.
Prodajem ili mijewam za jef-
tinije “mercedes A klasa” 1,7, dizel
2001. g.p., tel. 065/528-247.
Prodajem “pasat”, 1.9 dizel TDI,
'96. godi{te, limuzina, crni meta-
lik, tel. 00381 64/66-85-155.
Prodajem hladwak “golfa 3”, benz-
inac, sa klimom, tel. 065/391-383.
Prodajem “opel astru” dizel 2003.
g. pre{la 72.000 km, plava, metalik,
drugi vlasnik, alu. felge, kao nova,
cijena po dogovoru, sport oprema,
tel. 065/633-378.
Prodajem “pe`o 405” benzinac,
stranac, u dijelovima, tel. 065/218-
600.
Prodajem “lagunu” dizel, povoqno,
tel. 066/256-211.
Prodajem povoqno “ford kurir”
(kedi) g.p. 1996. benzinac, u vrlo do-
brom stawu, tel. 065/251-944.
Prodajem “golf 2”, 1.600 i laki-
ran, za{ti}en, dobar motor, ~etiri
nove gume, cijena 1.800 KM, tel.
066/897-405.
Prodajem “mercedes 190” dizel i
benzin u dijelovima, tel. 065/218-
600.
Prodajem “fijat 1300” (trista})
oldtajmer, 1978. g. p., pre{ao 19.000
km, prvi lak, nove gume, akumula-
tor, registrovan, kao nov, cijena
4.000 KM ili po dogovoru, tel.
066/897-405.
Prodajem “golf 5” TDI, 2006.
godi{te, petoro vrata, sivi,
pre{ao 154.000 km, navigacija,
zeder, al. felge, cijena 17.800 KM,
tel. 065/588-999.
Prodajem “golf tri”, karavan,
benzinac, stranac u dijelovima,
tel. 065/218-600.
Prodajem “fijat bravo” 1,9 TDI,
2001. godi{te, registrovan u
odli~nom stawu, tel. 065/613-412.
Prodajem “audi A8”, 2003, benzin,
povoqno, tel. 065/631-613.
“Golf 1,6 D”, 81. godina, reg-
istrovan do 18.3.2011, lo{ motor,
zdrav, 1.200 KM, tel. 066/944-700.
Prodajem “ ford sijera” 1,6 ben-
zin, '86. god., registrovan do 03/11,
1.300 KM, tel. 065/253-370.
Prodajem “audi” A8 4.D dizel,
2004. godi{te, pre{ao 120.000 km,
ura|en veliki servis, 45.000 KM,
tel. 065/512-612.
Prodajem “mercedes 200” C klasa,
2000. godi{te, sivi metalik, ci-
jena 14.000 KM, tel. 065/684-401.
“Golf 2, 1,3”, 87 g. p., istekla reg.,
dobar, 1.200 KM, tel. 066/944-700.
Prodajem “opel kadet”, benzin,
1,3 i 1987. g.p., registrovan do
marta 2011, povoqno, tel. 065/646-
068.
“Kadet suza 1,6 D”, 87. g.p., reg-
istrovan godinu, zdrav, lo{ motor,
1.800 KM, tel. 066/944-700.
Prodajem motor 1,8 “golf 3”, s
klimom, 91. g.p., benzin, tel.
065/391-383.
Prodajem “pe`o 306”, 1.6 benzin,
1996. godi{te, registrovan do
kraja juna, ura|en veliki servis,
tel. 065/456-108.
Prodajem traktor “interna-
cional 640”, 5.200 radnih sati, 90
KS, cijena 8.500 KM, tel. 058/430-
393; 065/173-099.
Prodajem “mercedes” 123-240, god-
ina proizvodwe 1983. motor
odli~an, reg. istekla, potrebni
mawi radovi na karoseriji, cijena
1.650 KM, tel. 065/691-884.
Prodajem traktor “ferguson” 533
i prikolicu, tel. 065/450-548.
Hitno i povoqno prodajem “pe`o
309” dizel, registrovan, g. p. 1988,
tel. 065/369-000.
Prodajem motokultivator “labin
prosgres green 14 KS” sa original-
nom prikolicom sa kardanom, 30
radnih sati, tel. 065/340-089.
Prodajem “mercedes” 240 D, 82
godi{te, neregistrovan, tel.
065/430-448.
Prodajem “micubu{i pejero”,
dizel, 2,3, 62 KW u odli~nom
stawu, povoqno, tel. 065/297-493,
065/068-663.
Prodajem “nisan-pikap”, dizel,
2,5, 59 KW, u odli~nom stawu,
povqno, g.p.1992. (klima), tel.
065/297-493, 065/068-663.
Prodajem tri “mercedesa”, dva
registrovana, jedan nije, povoqno,
tel. 065/297-493, 065/068-663.
Prodajem “mercedes jumbo 240”, g.
p. 1983, motor odli~an, regis-
tracija istekla, potrebni mawi
radovi na karoseriji, cijena 1.650
KM, tel. 065/691-884.
Prodajem “ford eskort” 1,8 D
karavan, g.p.1996. registrovan do
28.6.2011. u dobrom stawu, povoqno,
tel. 065/573-551.
Prodajem “polo” 1.0 benzin, 2001
g.p., 120.000 km pre{ao, reg-
istrovan do oktobra 2011, u
odli~nom stawu, cijena 7.000 KM,
tel. 065/403-491.
Prodajem “reno senik”, kraj 2002,
klima, centralna brava, bord kom-
pjuter, cijena 5.000 evra, tel.
065/793-992.
Prodajem “ford eskort” karavan,
1.6, 16v, benzin, 1997. g.p reg-
istrovan do decembra 2011, klima,
servo, abs, el. podiza~i, air bag,
tel. 065/528-238.
Prodajem kombi “fijat dukato”
2.8 IDTD, 1999 g.p,nosivost 1.730 kg,
cijena 7.200 KM, tel. 065/524-259,
065/215-323.
Prodajem “seat tera 1.4” dizel,
'93. godi{te, neregistrovan, tel.
065/430-448.
Prodajem “VW kombi LT 28”,
1999. g. 2,5 SDI, u odli~nom stawu,
boja bijela, tel. 066/512-934.
DIJELOVI I OPREMA
Prodajem po ~etiri zimske gume
za terence 16, 17, 18 coli “mi{e-
lin alpin”, tel. 065/513-795; 467-
588.
Prodajem traktorsku prikolicu
dvoosovinka, nosivost 2,5 tona,
nagazna ko~nica, tel. 053/430-393;
065/173-099.
Prodajem servo letvu volana za
“golf 3” i poluosovinu, tel.
065/391-383.
Prodajem komplet vu~nu kuku za
traktor IMT 560, povoqno i
jeftino, tel. 065/669-730.
Prodajem ~etiri felge ~eli~ne,
15 col BW traktor “yondir” 60-60,
tel. 065/391-383.
Prodajem auto-prikolicu od rost-
fraja sa originalnom ogradom i
cirkular sa trofaznim motorom,
5,5 KW, povoqno, tel. 065/784-849.
Prodajem ~etiri felge, 15 coli,
pet rupa bw i ~etiri felge, 15
cola, “micibu{i”, tel. 065/391-383.
MA[INE
I ALATI
PRODAJA
Ma{ine za dejonizaciju vode i
proizvodwu sokova, povoqno, tel.
065/297-493, 065/068-663.
Prodajem {trika}u dvorednu
ma{inu "Silver - DEED", nova,
povoqno, tel. 051/896-355; 065/259-
468.
Prodajem ma{inu za ma{insko
nabacivawe glet mase, cijena 2.000
KM, tel. 065/034-768.
Prodajem ma{inu za obradu
drveta za izradu svih vrsta `qe-
bova, brodski pod, lamperija i os-
talo, cijena 2000 KM, tel. 065/
034-768.
Prodajem elektromotor "sever", 4
KW, 1.430 okr/min, sa za{titnom
sklopkom "minel", fiksno 200 KM,
tel. 065/397-170.
Prodajem oblaricu "vela", tri
no`a, du`ina 400 mm sa ku}i{-
tima i le`ajima, tel. 065/397-170.
Prodajem stroj "Mio" Osijek,
oblarica, cirkular, bu{ilica,
brusilica, mrvilica i {rota~, ci-
jena 2.100 KM, tel. 065/397-170.
Prodajem nove privredne i poqo-
privredne ma{ine, mrvilice,
{rotilice, cirkulare, hoblarice,
ma{ine za mqevewe svih vrsta
vo}a i povr}a, i druge alatke za
doma}instvo, tel. 051/532-426.
Prodajem stubnu ugaonu bu{i-
licu za metal “Metalac” SB-26,
profsional MK-2, ispravna, kao
nova, cijena po dogovoru, tel.
065/986-453; 063/995-968.
Prodajem agregat honda gc 135,
benzinac snaga motora 2,9 KW 4,0
ps, 3.600 obrtaja u minutu, cijena
po dogovoru, tel. 051/413-589, 066/
866-938.
Prodajem ma{inu za {ivawe
“bagat”, cijena 100 KM, tel.
051/429-541.
UGOSTITEQSTVO
PRODAJA
Prodajem ugostiteqske stolove
(tri komada) sa granitnim
plo~ama, cijena po komadu 110 KM,
tel. 065/793-992.
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 33
Prodajem ili izdajem kafi} u
centru Bawaluke. U ra~un uzimam
mawi stan, tel. 066/713-006.
ZANATSTVO
PRODAJA
Prodajem polovnu opremu za
mu{ki frizerski salon (dvije
stolice sa hidraulikom, glavoper,
podni pult, ugaonu garnituru), tel.
065/902-662.
POQOPRIVREDA
PRODAJA
Prodajem traktor “rakovica 65”,
g. p. '91. i sija~icu za kukuruz
“oltava”, tel. 065/368-563.
Pordajem kompresor sa dvije
glave i plugove obrta~e, tel.
065/931-383.
GRA\EVINARSTVO
PRODAJA
Prodajem rezanu gra|u, brodski
pod, lamperiju i ostali gra|evin-
ski materijal, rasprodaja, pilana
KPZ Tuwice, daska 230 KM do 31.
januara, tel. 38765/541-743.
Prodajem armiranobetonske
stubove, raznih du`ina za mre`u i
bodqikavu `icu, tel. 051/388-094;
066/252-990.
FOTO
PRODAJA
Prodajem ruski fotoaparat
“lomo”, objektiv 4,5/75, format
6x6, tel. 066/129-558.
APARATI ZA
DOMA]INSTVO
PRODAJA
Prodajem LCD televizor 82 cm,
32", serija 3000, nov, pod garanci-
jom, tel. 066/360-674.
NAMJE[TAJ
PRODAJA
Prodajem {poret na drva, dobro
o~uvan, dvije zime kori{}en, ci-
jena 200 KM, tel. 051/436-308,
065/063-302.
Prodajem dva polovna fri`i-
dera, cijena po komadu 50 KM, tel.
066/225-332.
Prodajem dvosjed koji se ne
razvla~i, od eko-ko`e, tel. 051/253-
641; 066/285-525.
Prodajem nove, neotpakovane
kau~e. Cijena 230 KM po komadu,
tel. 065/433-063.
Prodajem kuhiwske elemente vit-
rinu, 300 kompleta spu`vice za
slu{alice 1/6, “bagat” {iva}u
ma{inu, elekt-pedala i video
rekorder, tel. 065/811-058.
Prodajem ugaonu garnituru eko-
ko`a i vise}u kuhiwu, stara dvije
godine, tel. 051/282-098; 065/702-
931.
Prodajem televizor LCD, 82 cm,
“filips”, nov, sa garancijom, tel.
065/585-908.
Prodajem bide i bateriju, tel.
051/215-639.
USLUGE
OSTALO
Dimwa~ar, ~istim dimwake i
pe}i za centralna grijawa, povo-
qno, tel. 051/483-144 i 065/670-639.
Povoqno kucam diplomske, semi-
narske i magistarske radove, tel.
065/615-028.
Psihoseksualni terapeut svake
zadwe sedmice u mjesecu gostuje u
[amcu. Diskrecija zagarantovana
www.fidanovski.blogspot.com, zakazi-
vawe na, tel. 387 65/624-726.
Pronala`ewe podzemnih voda,
bu{ewe bunara. Rad na podru~ju
Bawaluke, Kozarske Dubice, Prije-
dora, Gradi{ke, Prwavora, Der-
vente, dvadesetogodi{we iskustvo
u radu, tel. 38765/952-183.
Dajem instrukcije iz matematike
osnovcima, tel. 051/311-576.
Popravqam okvire nao~ara svih
vrsta, brzo i kvalitetno, Aleja
Svetog Save br. 16, tel. 051/318-227.
Rigips moleraj, renovirawe,
povoqna cijena, tel. 065/672-680.
Iskusni ku}ni majstor obavqa
sve vrste ku}nih poslova, elektro,
vodoinstalacija, moleraj i ostalo
vrlo kvalitetno i profesionalno,
tel. 065/980-038.
Instrukcije iz kwigovodstva,
tel. 065/780-561.
Gradimo kamine, pecane i
fontane, tel. 066/256-211.
Nastavnica matematike i fizike
daje instrukcije u~enicima os-
novne {kole, tel. 051/302-196.
Vr{im usluge kucawa, {tampawa
kori~ewa, diplomskih, semi-
narskih i maturskih radova, cijena
od 20 do 40 KM, jako povoqno, tel.
065/971-550.
Kre~ewe, gletovawe, tapete, un-
utra{we fasade, izolacije, lami-
nat, rigips, plo~ice, kao i
sanacije i adaptacije stambenih
objekata, tel. 065/343-745.
U restoranu "Bawalu~anka"
veoma povoqno izdajem salu
za sahrane, cijena 13 KM po
osobi, tel. 065/948-436 8657.
Posjedujem licencu za nadzor i
izvo|ewe poslova grijawa,
ukqu~uju}i i plinsko. Dajem je na
raspolagawe izvo|a~ima radova
ili investitorima, tel. 065/706-
149; 051/464-725.
Dajem ~asove na harmonici i
sintisajzeru, na programu su naro-
dne pjesme i kola, Bawaluka, tel.
051/303-011.
Pravim sve od `eqeza, ograde,
nadstre{nice, stala`e, natkrivam
balkone, gara`na vrata, za{titne
re{etke itd., tel. 065/600-993.
Instrukcije i privatni ~asovi
iz engleskog jezika, tel. 051/275-
145.
Dostava svega {to vam padne na
pamet i popravke sitnih vodoin-
stalaterskih i elektri~nih
kvarova u stanu, obavqa ozbiqan
nezaposlen bravar, tel. 066/641-487.
Studentkiwa matematike i
fizike daje instrukcije iz matem-
atike, fizike i hemije, cijena 10
KM po ~asu od 45 minuta, tel. 387
65/194-204.
Izvodim sve vrste masa`a i
kineziterapijskih procedura kod
hroni~nih i degenerativnih
stawa, tel. 066/268-938.
Pravim torte i sitne kola~e,
ku}na dostava, tel. 065/841-596.
[kola ra~unara “Giga computers”
nudi sve vrste kurseva za rad na
ra~unarima i polagawe serti-
fikata, tel. 051/213-088; 065/520-
223.
Ozbiqan bravar vr{i vodoin-
stalaterske i elektro usluge,
dostavu svega {to vam je potrebno,
tel. 066/641-487.
Postavqam kerami~ke plo~ice i
radim sve vodoinstalacije, povo-
qno i kvalitetno, tel. 065/304-476.
@ena sredwih godina ~uva djecu
u svom stanu, naseqe Lazarevo dva,
tel. 065/321-391.
Nastavnik engleskog jezika daje
instrukcije svim uzrastima, ~as
deset KM, tel. 066/129-558.
Vr{im prevoz putnika i robe u
Bawaluci i na podru~ju BiH, tel.
066/469-299.
Dajem instrukcije iz matematike
osnovcima i sredwo{kolcima, tel.
066/656-211.
Povoqno i kvalitetno radim sve
vodoinstalacije, postavqam i
popravqam stare, pro{topavam
odvode uz garanciju, tel. 065/304-
476.
Autoprevoznik vr{i usluge pre-
voza robe kombi vozilom, tel.
065/034-765.
34 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE
Pu{tam muziku po ro|endanima,
svadbama, `urkama, vlastito
ozvu~ewe, cijena jako povoqna, tel.
065/971-550.
Elektri~ar povoqno mijewa
dotrajalu opremu, postavqa nove i
popravqa stare elektroinsta-
lacije, tel. 066/858-688.
Dajem instrukcije iz wema~kog i
srpskog jezika, tel. 065/346-613.
Elektri~ar mijewa elektro -
opremu, te povoqno ugra|uje nove i
popravqa stare elektroinsta-
lacije, tel. 065/418-878.
Radimo povoqno moleraj, rigips,
potkrovqa, tel. 065/035-990.
Pravim metalne ograde, kapije,
gara`na vrata, nadstre{nice, zat-
varam balkone i ostalo od metala,
tel. 051/463-329; 066/257-534.
Nastavnica matematike i fizike
daje instrukcije u~enicima os-
novne i sredwe {kole, tel. 051/303-
623, 065/438-693.
Dajem instrukcije iz engleskog
jezika osnovcima i sredwo{kol-
cima, tel. 065/235-403.
Dajem ~asove matematike u~e -
nicima i studentima, vr{im
pripreme za prijemne ispite i
takmi~ewa, tel. 051/465-553;
066/430-105.
Studentkiwa matematike i
fizike dr`i instrukcije iz
matematike i fizike, cijena ~asa
od 45 minuta je deset KM, tel.
+387 65 194 204.
Profesor engleskog jezika daje
~asove i instrukcije, prevodi tek-
stove i dokumenta, sudski tuma~,
prevodilac, tel. 065/938-401.
Majstor minuta radi sve vrste
retrovizora za autobuse, kamione i
kombi vozila, yipove, te kriva i
rezana ogledala sa ugradwom za
putni~ka kola, farovi i za “mer-
cedes”, tel. 065/538-048.
GARDEROBA
PRODAJA
Prodajem {iva}u ma{inu indus-
trijska, sobnu pe} na uqe nova,
stonu bu{ilicu nova i ku}icu za
psa, tel. 065/430-148.
Prodajem povoqno `ensku krat-
ku bundu od lisice, tel. 051/215-
639.
Prodajem dvije `enske nove
bunde, nerc i lisica, veli~ine 38
i 44, tel. 065/012-217.
RAZNA ROBA
PRODAJA
Prodajem harmoniku 48 basova
marke “delicia”, tel. 065/971-583.
Prodajem fiskalnu kasu "altera"
GPRS terminalom, LCD displej,
600 KM, tel. 065/824-048.
Prodajem cirkulacionu pumpu
sever Subotica 75/55 W, nova neu-
gra|ena, tel. 065/971-583.
Prodajem kremu protiv sijede
kose i MMS mineralne kapi pro-
tiv tumora www.mms-mineral.
blogspot .com, tel. 387 65/624-726.
Prodajem doma}u rakiju {qivu
u Bawaluci, donosim na probu,
tel. 066/829-204.
Prodajem kwige “Sukob civi-
lizacija” od Hantigtona i “[a-
hov sku tablu” od B`e`inskog,
tel. 066/829-204.
Prodajem nov inhalator, profi
wema~ki, tel. 065/513-795.
Prodajem prijedorsku {qivu, 50
stepeni, odli~nog ukusa i arome
za sve prilike, svadbe, kr{tewa,
slave, ro|endane i ostalo, tel.
065/206-060.
Prodajem hrastova ulazna vrata
za ku}u, {iroka 1,35 m, visoka
2,10 m i `eqezna vrata {iroka
metar i visoka 2,40 m, kompletna,
samo ugraditi, Bawaluka, tel.
065/206-060.
Prodajem ugaq za centralno
grijawe Banovi}i-Kreka i
ogrevno drvo bukva-hrast sa pre-
vozom, povoqno, tel. 065/894-241;
061/241-163.
Prodajem odre|enu koli~inu
meda, isporuka u Gradi{ci, tel.
065/336-786.
Prodajem dje~ija kolica i
stolicu za hrawewe bebe i elek-
tri~nu grijalicu, cijena veoma
povoqna, tel. 066/289-253.
Prodajem ~etvoro sobnih vrata
za ku}u, sa {tokovima, pri vrhu
staklo, polovno, cijena povoqna,
tel. 065/206-060.
Prodajem kameni mlin na
monofaznu struju, ru~ni rad
pre~nika 50 cm, tel. 065/900-153.
Prodajem lova~ku pu{ku, “zas-
tava” M-48, veoma povoqno, tel.
065/530-030.
Prodajem TA pe} 3 KW, povo-
qno, tel. 065/313-263; 465-422.
Prodajem dva grobna mjesta u
Perduvovom grobqu, tel. 065/577-
795; 051/272-519.
Prodajem 13 kg pretopqenog
p~eliweg voska, pretopqen
poslije vrcawa, tel. 066/679-527.
Prodajem bilijar "6", renoviran
(novo platno) i izdajem pikado i
stoni fudbal "fabi", tel. 066/
469-299.
Prodajem strelice, pera i {pi-
ceve za pikado (vrlo kvalitetno),
tel. 066/469-299.
Prodajem polovnu opremu za
koke nosiqe, tel. 065/517-663.
Prodajem lova~ki karabin CZ,
kal. 8h57, licima sa odobrewem
za nabavku, tel. 051/413-344; 427-
288.
Prodajem stari tokarski stroj
i bo~na stakla za kombi T2 W -
turbo dizel, motor 1.9 za “fijat
dukato” kombi, tel. 065/666-233.
Prodajem harmoniku, dugmetara,
“pigini” model “Convertor 55 B
Senior C”, tel. 056/210-894; 065/
600-352.
Prodajem balirano sijeno, 0,15
KM za kilogram, tel. 061/991-185.
Kupujem steonu kravu, tel. 065/
535-934.
Povoqno prodajem profi meso-
reznicu “bizerba”, tel. 065/813-
108.
Prodajem vuneni tepih dimenz-
ije 2,50h3,50 ili mijewam za vit-
rinu ili komodu, tel. 065/696-734.
Prodajem punilicu - dozator za
kreme i masti, ul. Du{ka Ko{~ice
22, Bawaluka, tel. 065/526-532;
051/213-177.
Prodajem betonsku grobnicu na
Perduvovom grobqu, tel. 065/633-
378.
Prodajem porodi~nu grobnicu
({estica) u novom dijelu Re-
brova~kog grobqa, tel. 065/534-
748.
Prodajem jabukovo sir}e, tel.
065/034-768.
Prodajem invalidska toaletna
kolica, nastavak iznad WC {oqe,
tel. 065/673-010.
Prodajem plinsku grijalicu bez
boce, cijena 100,00 KM, agregat
za struju, monofazni, 2 KW,
300,00 KM, tel. 065/527-797.
Prodajem krovnu konstrukciju
sa stropnim gredama od suve hras-
tove gra|e za vikendice ili ku}u
veli~ine 5h6 m, tel. 065/611-654.
Prodajem aparat koki~ar na
plin, za pravqewe kukuruznih ko-
kica, sa pomo}nim tezgicama na
aparatu za sjemenke i grickalice,
tel. 065/276-398.
Prodajem sasvim o~uvanu medi-
cinsku enciklopediju u osam to-
mova, cijena 200 KM, tel. 051/
214-783.
Prodajem komplet opremu za
zubarsku ordinaciju, tel. 065/526-
714.
Prodajem pumpu za navodwavawe
“tomos”, novu, nekori{}enu, sa
korpom i crijevom, 30% jef-
tinije, tel. 065/669-730.
Prodajem bicikl, skoro nov,
kvalitetan, kupqen u Francuskoj,
cijena 500 KM, tel. 066/928-455.
Prodajem povoqno mehani~ku
pisa}u ma{inu marke “olimpija”,
elektri~nu pisa}u ma{inu
“olimpija Monika” - 2MD
portabl novu i “Brother Ah”
polovnu, tel. 065/417-581.
Prodajem tablete za smawivawe
potro{we goriva za benzinske i
dizel motore kod putni~kih i
teretnih vozila, efikasne
u{tede do 30% goriva, uputstvo
za upotrebu, tel. 063/995-968.
Prodajem povoqno dobro o~uvan
po{toq “bereta”, kalibar 7,65
mm, tel. 051/217-381.
Prodajem termoakumulacionu
pe} “trojka”, zvati popodne, tel.
051/438-251; 065/174-145.
Prodajem grobnicu betonsku sa
dva, tri i ~etiri mjesta, i ne-
dovr{ene u pravoslavnom grobqu
Borik, Bawaluka, tel. 066/494-024.
KUPON ZA BESPLATNE
MALE OGLASE
Mo`ete predati u svim na{im objektima
putem po{te na adresu: "Glas Srpske" AD,
Kraqa Petra I Kara|or|evi}a 59, Bawaluka
Tekst:
Telefon:
Prodajem grobnicu sa {est
mjesta u Perduvovom grobqu, novi
dio, tel. 051/251-226.
Prodajem staru ciglu za zidawe,
tel. 062/752-598.
Prodajem pleksiglas staklo 60 h
72 5 mm debqine, providno, tel.
051/437-794; 065/773-403.
Prodajem inventar za Braunove
proizvode, tel. 065/034-768.
Prodajem telefaks nov, “pana-
sonik”, cijena 250 KM, zvati od
13 ~asova, tel. 065/028-309.
Pordajem dje~iji krevetac
veli~ine 140 h70, svijetlosive
boje, tel. 051/215-639.
Prodajem dva kau~a, dvije
foteqe, TA pe}, hrastovo bure za
rakiju 85 l, jedan plasti~ni or-
mari} za kupatilo, {ah drveni,
WC {oqu, umivaonik, tri ~esme
nove, crijevo sa tu{ baterijom
novo, tel. 051/216-358; 066/437-
725.
Prodajem pi{toq C.Z. 7,65 nov,
cijena povoqna, u obzir dolaze
lica sa dozvolom, tel. 065/034-
768.
ZAPO[QAVAWE
Vojni penzioner tra`i hono-
rarni posao, rad na kompjuteru,
sposoban za sve, tel. 387 65/236-
727.
Tra`imo samostalne, ambi-
ciozne osobe sa podru~ja Prije-
dora i okoline za poslove
kancelarijske prodaje, tel. 387
66/491-299.
Francuz tra`i djevojku za
ku}ne poslove, mogu}e stanovawe
besplatno i plata po dogovoru,
sve sa dogovorom, tel. 065/245-613.
Ako imate SSS ili vi{u
{kolu, `elite dobru zaradu,
napredak u karijeri uz pla}eno
{kolovawe, li~nu nezavisnost,
nazovite i zaka`ite razgovor,
tel. 066/247-277.
Tra`im posao, no}no ~i{}ewe
lokala, tel. 066/428-477.
Zavr{ena SSS gimnazija i ap-
solvent na arhitekturi, mu{ -
karac, ozbiqan, tra`im bilo
kakav posao na podru~ju Bawaluke
radi finansirawa na fakultetu,
tel. 065/199-122.
Potrebna sekretarica za rad u
kancelariji do 30 godina, Bule-
var, tel. 066/988-677.
Tra`imo iskusnog konobara u
kafi}u na Hani{tu, tel. 065/250-
893.
Tra`im osam lakirera za rad u
lakirnici, zvati u toku radnog
vremena, od osam do 16 ~asova,
tel. 065/770-771; 065/822-299;
051/584-153.
Potreban radnik za rad na auto-
praonici, plata fiksna, tel.
051/371-700; 065/885-944.
Mladi}, automehani~ar ima
polo`en voza~ki ispit, neza-
(kwi`arama - kioscima),
OGLASI
poslen tra`i bilo kakav posao,
tel. 065/767-506.
Ozbiqna `ena nudi usluge
~uvawa djece, vo|ewa u {kolu, tel.
066/189-044; 051/463-738.
Potrebni saradnici za puno
radno vrijeme, plata + procenat,
zvati od 9 do 17 ~asova, tel.
066/537-853.
Potrebna tri saradnika za mar-
keting na poqu investicija.
Napredak u karijeri li~na i
ekonomska nezavisnost, tel. 066/
247-277.
Djevojka sa radnim iskustvom
tra`i posao u trgovini, pekari,
~istila bi i poslovni prostor,
tel. 066/001-712.
Ozbiqna `ena sredwih godina
~uvala bi dvoje djece u svom stanu
u centru grada, tel. 066/641-487.
Djevojka, ekonomski tehni~ar,
tra`i posao u kancelariji, bu-
tiku ili prodajnoj radwi. Poz-
navawe rada na ra~unaru i
engleskog jezika, tel. 066/363-302.
Mlad mu{karac VSS, dru{ -
tenog smjera tra`i posao u domu
penzionera ili sli~nim mjes-
tima, DVD klubu, teretani, kao
portir i sli~nim poslovima, tel.
065/399-337.
Potrebne {najderice i tri
radnika za pripremu i tapaci-
rawe elemenata za namje{taj, tel.
051/584-614.
Tra`i se `enska osoba do 40
god. da povremeno ~isti
namje{ten stan u centru Lakta-
{a, pla}awe po dogovoru, tel.
065/790-768.
Potrebna tri saradnika za rad
u osigurawu, obuka je obez -
bije|ena u toku rada, minimum
SSS, tel. 065/932-539.
Potrebne radnice za rad u
dispe~erskom centru, tel. 065/
523-048.
Potreban grafi~ki dizajner u
{tampariji. Poznavawe Corel i
Photoshop programa, po`eqno
poznavawe engleskog. Prednost
osobe sa iskustvom, tel. 051/325-
572.
TURIZAM
PONUDA
Povoqno sobe za no}ewe i
dnevni boravak u Bawaluci, tel.
051/305-650; 065/934-310.
Turisti~ka agencija Hilandar
organizuje pokloni~ko putovawe
na Svetu goru i Hilandar
20.6.2011. godine sa desetod-
nevnim boravkom u Paraliji. Up-
lata u {est rata, tel. 051/465/210,
065/644-500.
LI^NI
KONTAKTI
Mu{karac 45 godina tra`i
`ensku osobu za upoznavawe i za-
jedni~ke izlaske, tel. 38766/164-
647.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 35

[est mjeseci tuge i bola Dana 23.1.2011. godine navr{ava se deset tu`nih godina
od smrti mog voqenog tate, dede i pradede

MAJA
PURI[I] DIMITRIJE
Mladost, qepota, qubav i sjaj... BARALI]A
24. julskog dana iznenadni kraj.
Jednog an|ela Bog je stvorio i spustio na zemqu 1990. godine, pa ga ponovo vratio 2010. godine, 23.1.2001 - 23.1.2011.
da ga ima kao najqep{i cvijet u svojoj ba{ti.
Zemaqska qepotice, nebeski an|ele, otkako ne kuca srce tvoje, nebo plavo i visine su tvoje, a Godine prolaze, ali bol u srcu vje~no ostaje, koji se kao suza lako ne bri{e. Dom tvoj u miqu i
na{a srca prepravqena tugom i bolom. obiqu blista, oki}en karanfilima, obliven zracima Isusa Hrista. Karanfile ti donosim
Znamo mila, zaboraviti mo`emo sve, ali tvoj lik, tvoj prelijepi osmijeh i plemenito srce jer se s tobom ponosim. Sve od Boga dato i od Boga uzeto.
nikada ne}emo zaboraviti. Vje~no o`alo{}ena k}erka Veselka, unu~ad Sne`ana, Nikol, Marsel, Jurgen, praunu~ad
Volimo te i voqe}emo te, Majuki na{a, osta}e{ vje~no u srcu mame, tate i brata 8914 B-2 M @aklin i Nadin 8838 B-2 M
Draga Dana 23.1.2011. godine navr{ava se tu`na godina otkada uz nas vi{e nije moj voqeni otac

MAJA MAJO MAJO

PURI[I] 24.7.2010 - 24.1.2011.
Utjehe nema, zaborav ne postoji,
Majo na{a, an|ele mali, Nema tog vremena koje mo`e samo qubav i sje}awe na tebe
tragovi tvoji su neizbrisani, da izbri{e tugu za tobom. vje~no ostaju.
svuda si oko nas. Tetka Zorica i tetak Goran Ujak Ranko, ujna Nada, sestre
Baba Kosa i deda Gavro Ranka i Branka i brat Ratko
8914 A-2 M 8845 A-2 M 8927 A-2 M IVAN
Tu`no sje}awe na na{u dragu Draga na{a seko
BEREZOVSKI

Dragi tata, tebe nema, ali sje}awa na tebe su zauvijek `iva u mom srcu i mojim mislima.
MAJU Tvoja Tawa, zet Predrag i unuk Aleksandar

8818 B-2 M
MAJO
24.7.2010 - 24.1.2011. Dana 23.1.2011. godine Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i kom{ijama da je
Majuki, an|ele na{, tuga i bol za tobom }e vje~no biti u na{im navr{ava se godina dana dana 20.1.2011. godine u 68. godini `ivota preminula na{a draga
srcima i u mislima, sje}awe na tvoj vedri i veseli lik. Mnogo nam nedostaje{. od smrti na{eg dragog
Tvoji: stric Milan, strina Diva, bra}a Zoran i Nikola Sestre Dijana i Aleksandra
8920 A-6 M 8845 A-1 M
Na{oj
Tu`no sje}awe na dragu

IVANA
MAJI
BEREZOVSKOG
RADA (Stoje)
Uvijek }e{ biti u na{im TADI]
srcima i mislima, nikada te Voqeni nikada ne umiru
ne}emo pre`aliti i zaborav- Supruga Veronika, sin Ivan, Sahrana }e se obaviti u subotu 22.1.2011. godine u 13 ~asova na
iti. snaha Dijana, unuci Ivan i grobqu u Rami}ima.
Ujak Radenko, ujna Rajka i ses- O`alo{}eni: k}erke Swe`ana i Drenka, sestre Smiqa i Vera,
MAJU tra Milana
Viktor
unu~ad Sa{a i Suzana, te ostala mnogobrojna rodbina
8927 A-2 M 8771 A-4 M 8911 A-8 M

Sunce moje milo, nikada te zaboraviti ne}u. Tu`no sje}awe na voqenu majku Sje}awe na voqenog
Tetka Dragana Puri{i}

8915 A-8 M MAJANKA

SAMARYI]
S qubavqu i po{tovawem sje}amo se na{eg dragog
7.5.1960 - 14.1.2010

Tu`nih godinu dana ispuni{e na{a srca tugom, jedino nas hrani nada
ZORKU da si sa an|elima u blagostawu vje~nog `ivota. DESPOTA
Rodbinu i prijateqe obavje{tavamo da }e se parastos odr`ati u subotu
STOJAKOVI] 22.1.2011. godine u crvki Hrista Spasiteqa u 11 ~asova PAVLOVI]A
Po~ivaj u miru. 21.1.2009 - 21.1.2011.
K}erka Dragica sa porodicom K}erke Svjetlana i Simona, majka Jelena, rodbina i prijateqi Porodice Pavlovi}, Raji} i
8931 A-1 M 8929 A-6 M Radulovi} 8912 A-1 M

Tu`no sje}awe Tu`no sje}awe Draga na{a majko, Dana 24.1.2011. godine
na dragu baku na dragog tri godine pro|o{e navr{avaju se tri godine
kako te ukrado{e od nas od smrti na{e drage
NIKOLE
KOQEVI]A
1936 - 1997

Pomen }e se odr`ati u subotu 22. januara 2011. godine u crkvi

Svete Trojice u 11 ~asova.
Porodica Koqevi} MIRJANA
8906 A-8 M ZORKU ZVONKU NEVENKE
LOVRI]
Hvala ti za svu qubav koji si MARKOVI]A PE]ANAC
nam poklawala Dobri qudi va{e struke
Tvoja Qiqa sa porodicom Porodica Oluji} skratite nam na{e muke. Sinovi Milan i Igor sa
Tvoja djeca porodicom
8931 A-2 M 8874 A-2 G 8828 A-2 G 8921 A-2 M
36 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Posqedwi pozdrav uva`enom kolegi i bliskom saradniku, Dana 22.1.2011. godine obiqe`avamo 40 dana
zamjeniku pravobranioca Republike Srpske od smrti na{e drage i nikad pre`aqene

SR\AN
POPOVI]
25.1.2008 - 25.1.2011.
DRAGI DIJANE (Goluba) S qubavqu koju smrt ne prekida
i tugom koju vrijeme ne lije~i
KEVCU GOJI] ~uva}u te u svom srcu do kraja
`ivota.
Tvoja mama Tawa
U subotu u 11 ~asova posjeti}emo wenu vje~nu ku}u, polo`iti cvije}e i 8830 A-3 G
upaliti svije}e.
O`alo{}eni: majka Mirjana, sin Sandro, brat Aleksandar, snaha
Biqana, brati}i Vladan i Tamara
8804 A-8 M
od Slobodana Raduqa sa porodicom.
Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i kom{ijama da je
dana 20.1.2011. godine, u 55. godini `ivota, preminula na{a draga

65 B-3 GK

Posqedwi pozdrav An|elkinom ocu Posqedwi pozdrav

po{tovanom kolegi i
prijatequ
SR\ANE
S tugom i bolom te se sje}amo.
Tvoji: baka Ru`a, deda Bo{ko i
tetka Mirjana sa porodicom

8831 A-2 G
NEDJEQKA (ro|. Kne`evi})
Dana 27.1.2011. godine navr{ava
DRA[KU BOROJEVI] se tu`na godina otkako nije sa
nama na{ voqeni suprug i otac
KEVCU Sahrana }e se obaviti 22.1.2011. godine u 13 ~asova na grobqu Radulo-
vac - Ravnice - Novi Grad.
DRAGI od porodice advokata Sime O`alo{}eni: suprug Branko, sinovi Davor i Darko, sestre Radmila i
To{i}a. Gordana, snaha Dragana, unuk Branko, te ostala rodbina i prijateqi
KEVCU 8919 A-2 M 8903 A-8 M

Posqedwi pozdrav Dana 24.1.2011. godine navr{ava se pet tu`nih godina

od Oqe, Tatjane, Maje, Nata{e, Milutina i Miroslava. dragom bratu od smrti na{eg dragog

Posqedwi pozdrav prijatequ
DRA[KU
od Ne|e Dvisca sa porodicom.
8925 A-1 M
Posqedwi pozdrav dragom
64 A-8 GK
Posqedwi pozdrav dragom kumu
DRA[KU
od porodice Pra{talo.
8918 A-1 M
Posqedwi pozdrav kolegi
ZDRAVKO
BOSANAC
U nedjequ, 23.1.2011. godine,
posjeti}emo wegov vje~ni dom
na Gradskom grobqu, polo`iti
cvije}e i zapaliti svije}e.
Pozivamo rodbinu, prijateqe i
kom{ije da nam se pridru`e.
DRA[KU Vje~no o`alo{}ena supruga
Dada i k}erka Biqana
KEVCU 8916 A-4 M
RADE (Ilije)
Tu`no sje}awe na voqenog
Jovan sa porodicom
MARJANCA
U nedjequ u 11 ~asova posjeti}emo wegovu vje~nu ku}u na grobqu Mar-
8910 A-3 M janci, polo`iti cvije}e i zapaliti svije}e.
O`alo{}eni: supruga Milena, sin Milenko, snaha Dijana, unu~ad
Tu`no sje}awe na dragu Tamara i Danijela
8864 A-8 G

Dana 23.1.2011. godine navr{ava se 29 bolnih godina

od smrti dragog tate, djeda i svekra
ZDRAVKA
BOSANCA
Zauvijek }e{ `ivjeti u na{im
srcima i mislima.
DRAGI KEVCU DRAGI KEVCU DU[ANKU GAJI] Supruga Dada i k}erka Biqana

od porodice Tanasi}. od Laze Radi}a. S po{tovawem: 8916 A-2 M

Lepa, Milan, Nenad i Bojan
8912 A-1 M 8908 A-1 M 8917 A-1 M Sje}awe
na dragog brata
Posqedwi pozdrav Posqedwi pozdrav dragom bratu Tu`no sje}awe na priju PANTELIJE - PANE
dragom prijatequ
VUKAJLOVI]A
iz Velikog Bla{ka
Tu`ne godine neumitno brzo prolaze, ali bol i tuga za voqenim tatom
vje~no traju. U nedjequ }emo iza}i na grobqe i odati du`no po{tovawe
na{em dragom tati.
S ponosom i vje~nom tugom sinovi Ranko i Milan sa porodicama i
k}erka Radmila 8753 A-8 G
DRAGI KEVCU DRA[KU DOBRILU MILO[A
MAKIVI] Dana 22.1.2011. godine Dana 24.1.2011. godine (Jovana)
Daniela, Sowa i @eqko od Laze i Jovanke. navr{ava se devet godina navr{ava se pet godina
Domazet Porodica Mazalica od smrti od smrti na{e drage KARAPETROVI]A
8907 A-1 M 8905 A-1 M 8926 A-1
povodom 10 godina od smrti
Posqedwi pozdrav Sje}awe na majku Sje}awe na majku 22.1.2001 - 22.1.2011.
dragom stricu
Sestra Milka i brat Danilo

A-4 UP

NEVENKE - NENE MIRE

MARKOVI] MIJATOVI]
JAGODU TRNINI] JAGODU TRNINI]
23.1.2009 - 23.1.2011. Draga na{a Neno, u na{im sr- Godine prolaze, ali sje}awe i
DRA[KU 23.1.2009 - 23.1.2011. cima `ivje}e{ vje~no. Hvala ti! qubav vje~no traju.
K}erka Milija i zet Rajko Tvoji: Milan, Sawa i Tawa sa Suprug Spale, k}erke Dali-
od Slave, Ostoje i Sr|ana. Sin Drago sa porodicom Ra~i} porodicom borka i Dijana sa porodicama
8905 A-1 M 8855 A-1 M 8855 A-1 M 8883 A-3 G 8772 A-3 M
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 37

Navr{ava se 40 tu`nih dana od iznenadne i prerane smrti Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i kom{ijama da je dana Tu`nim srcem javqamo rodbini, prijateqima i kom{ijama da je
na{e drage i voqene 21.1.2011. godine u 79. godini `ivota iznenada preminuo na{ dragi dana 21.1.2011. godine, u 76. godini `ivota, preminuo na{ dragi

\URE\ (Koste) KOVA^KOVI] \OR\O (Nikole) MI^I]

DIJANE
Sahrana }e se obaviti 23.1.2011. godine u 13 ~asova na grobqu u Malom
GOJI] Bla{ku (kod stare crkve). Povorka kre}e ispred ku}e `alosti u 13
~asova.
Ne mo`emo prihvatiti bolnu istinu da si nas zauvijek napustila. O`alo{}eni: supruga Miroslavka, k}erke Gordana, Bo`ana i @eqka
Kolektiv Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske sa porodicama te ostala mnogobrojna rodbina, prijateqi i kom{ije
8941 A-8 M 66 A-8 GK
Sahrana }e se obaviti 22.1.2011. godine u 13.30 ~asova na grobqu u
Kla{nicama.
O`alo{}eni: supruga Jagoda, sinovi Ostoja i Slobodan, snahe
Milka i Dijana, unu~ad Aleksandra, Svjetlana, Aleksandar i Ne-
mawa, praunu~ad i ostala rodbina i prijateqi
8936 A-8 M

Tu`no sje}awe Posqedwi pozdrav voqenom ocu Posqedwi pozdrav Posqedwi pozdrav dragom ocu
dragom suprugu

\URE\U \OR\U
\OR\U
od k}erke @eqke sa porodicom. od sina Slobodana sa
od supruge Jagode. porodicom.
66 A-1 GK 8937 A-1 M 8937 A-1 M
BRANISLAVA (Stjepana) Posqedwi pozdrav voqenom ocu Posqedwi pozdrav Posqedwi pozdrav dragom ujaku
(ro|. Herman) dragom stricu

JOLYI]
22.1.2009 - 22.1.2011.

Hvala za beskrajnu qubav koju si nam podarila, pa`wu kojom si nas obasipala i mudrost kojoj
si nas u~ila.
Zahvalna porodica \URE\U \OR\U \OR\U
8933 B-2 M
od k}erke Gordane sa od Stojanke Kecman sa od Bate Gavri}a iz Kikinde.
Posqedwi pozdrav dragom kumu Posqedwi pozdrav dragom i porodicom. porodicom.
po{tovanom kom{iji 66 A-1 GK 8937 A-1 M 8937 A-1 M

Posqedwi pozdrav Posqedwi pozdrav voqenom ocu Posqedwi pozdrav

dragom stricu

DRA[KU KEVCU
od porodica Samaryija i Vulin. DRA[KU KEVCU \URE\U \OR\U
8932 A-1 M
od Dragana Savi}a sa od k}erke Bo`ane sa porodicom. od Dragana Mi~i}a sa
DRAGI Tu`nim srcem javqamo svoj porodicom. porodicom.
8934 A-1 M 66 A-1 GK 8937 A-1 M
rodbini, prijateqima i
poznanicima da je dana
od porodice Sekuli}. 20.1.2011. godine u 85. godini Posqedwi pozdrav dragom zetu Tu`no sje}awe Sje}amo se
`ivota preselila na na dragog prijateqa
Ahiret na{a draga
8935 A-8 M

Posqedwi pozdrav Posqedwi pozdrav

dragom zetu dragom zetu

DRAGI SAWINA
YEMKA ALEKSI]A SAWINA
od Nade ^eko sa djecom.
(ro|. Vejzagi}) Mi{o sa porodicom ALEKSI]A
8938 A-1 M 8916 A-1 M
PALISLAMOVI]
i `alimo, mladi prijatequ
Yenaza }e se obaviti u subotu, Tu`nih 40 dana Tu`no sje}awe na dragog Porodica Radanovi}
DRAGI 22.1.2011. godine u 15.30 sati na od smrti na{eg voqenog brata
DRAGI mezarju Dolac.
KEVCU O`alo{}eni: k}erka Se|ida, 8922 A-3 M
sinovi Vehid, Refid i Vahudin,
od Svete Novkovi}a sa djecom. od porodice Kuzmanovi}. brat Atko, snahe Zlata i Baisa,
unu~ad te ostala mnogobrojna
familija, prijateqi i kom{ije
8938 A-3 M 8938 A-3 M 8939 A-5 M
SAWINA
Tu`no sje}awe na Tu`no sje}awe na Tu`no sje}awe na ALEKSI]A
DRAGE
@enski frizerski salon
"Seka" Lakta{i
O`alo{}ena porodica Maca - 8928 A-1 M
novi} tetka Qubica i bra}a
Milorad i An|elko

8938 A-2 M

DRAGU
DRAGU GALI]A DRAGU
GALI]A 2005 - 2011.
GALI]A
Punac Milosav i punica Mil- Supruga Sne`ana, sin Aleksan- Svastika Suzana i pa{anac
eva dar i k}erka Sowa Radenko s djecom
8924 A-2 M 8924 A-2 M 8924 A-2 M
38 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Trebalo je da pre|em u Milan, ali srce me je vuklo u Juventus.

Sport Milo{ Krasi},

fudbaler Juventusa

Fenerbah~e Ulker slavio na gostovawu Olimpijakosu

Humanost na djelu
U nedjequ, 23. januara, u Hali sportova na Novom Beo-
gradu bi}e odr`an Osmi svetosavski turnir u malom Ovaj negativan
fudbalu. Turnir }e biti humanitarnog karaktera, a
sav prikupqeni prihod bi}e upla}en porodici Vu- ishod mora {to
~kovi}, ~ije su dvoje djece: Mihajlo (1999) i Ivana pre da se prevazi|e
(2003) oboqeli od genetske atrofije o~nog nerva. jer sudbina vi{e
ne zavisi od
izgubqenog me~a
nego od onih pet
koji slede, rekao
Ivkovi}
PIREJ - Serija od 20 po-
bjeda Olimpijakosa pred svo-
jim navija~ima prekinuta je
u prvom ko lu Top 16 fa ze
Poraz Partizana Evro li ge, a eki pa ko ju sa
Ko{arka{ice Partizana nisu uspjele da se klu pe pre dvo di srpski
plasiraju u ~etvrtfinale Evrokupa po{to su u stru~wak Du {an Iv ko vi}
revan{ utakmici osmine finala izgubile u pora`ena je u Pireju od Fe-
Atini od gr~ke ekipe Atinaikosa sa 56:71. U nerbah~ea sa 14 poena razlike
prvom me~u odigranom u Beogradu Partizan je iako je do 35 minuta vo|ena
slavio rezultatom 66:60. izjedna~ena borba.
Niko u Pireju nije o~eki-
vao po raz Olim pi ja ko sa na
startu Top 16 faze Evrolige.
- Me~ sa Fenerbah~eom je
bio te`ak i za nas se veoma
Ofanzivni vezista OFK Beograd Milo{
@eravica u subotu putuje u Antaliju na ~udno zavr{io. Od 30. do 35.
minuta imali smo kontrolu
probu u ruski Amkar, a dogovor dva kluba
nad utakmicom i onda, u po-
je ve} postignut. Ostaje samo da mladi fu-
sledwim tre nu ci ma, ni smo
dbaler potvrdi svoje umije}e i ukoliko za-
pro na la zi li rje {ewa. Za
dovoqi kriterijume, transfer bi se
igra~e je to bio veliki {ok
realizovao.
jer niko nije o~ekivao ovakav
Fudbaler od kojeg u Crvenoj zvezdi o~ekuju go-
love na proqe}e, Kolumbijac Borha, jo{ nije
Rezultati
U prvom kolu Top 16 faze Evrolige postignuti su sqede}i
dostigao `eqeni nivo forme ni poslije desetak
rezultati: grupa E: Lijetuvos Ritas - Panatinaikos 59:80,
dana zajedni~kog rada sa saigra~ima. Iz tog ra-
Unikaha - Kaha Laboral 71:76, grupa F: Barselona - Maka-
zloga trener Robert Prosine~ki najvjerovatnije
bi 81:71, Lotomatika - Olimpija 64:65, grupa G: Efes Pil-
ga ne}e koristiti u drugom prijateqskom me~u
sen - Montepaski 60:58, Real Madrid - Partizan mt:s
protiv Sutjeske, koji je zakazan za nedjequ.
78:58, grupa H: Valensija - @algiris 73:59, Olimpijakos -
Fenerbah~e 70:84.
razvoj. Ovaj negativan ishod
mora {to pre da se prevazi|e
jer sudbina vi{e ne zavisi od
izgubqenog me~a nego od onih
pet koji slede - rekao je trener
Ivkovi} i podsjetio na tragi-
~nu statistiku {uta za tri po-
ena svog tima koji je pogodio
sedam puta od 24 poku{aja.
TEODOSI]
postigao sedam poena
Turski tim je furiozno
fini{irao i serijom od 12:0
minus od jednog poena pretvo-
rio u ne dos ti `nih plus 11
(65:76) dva minuta prije kraja.
Marko Tomas sa 19 i Roko Le-
ni Uki} sa 17 poena bili su
na je fi ka sni ji u Fe ner ba -
h~eu. Teo Pa pa lu kas je za
Olimpijakos postigao 15 po-
ena, Vasilis Spanulis 14, a
od tro ji ce srpskih igra ~a
najboqi je bio Zoran Erceg
sa deset poena. Milo{ Teodo-
si} se zaustavio na sedam, uz
lo{ procenat {uta za tri (je-
dan od deset), dok Marko Ke-
{eq za dva minuta igre nije
stigao da se upi{e u strijel-
ce. U derbiju prvog kola Top
16 faze Evrolige Barselona
je kod ku}e savladala Makabi
sa 81:71 i tako ekipi iz Tel
Aviva nanijela tek prvi se-
zonski poraz u elitnom ta-
kmi ~ewu. U tri jum fu
doma}ina najefikasniji su
FOTO: AGENCIJE
Darijus Lavrinovi~
i Lukas Mavrokefalidis
MVP
Keni Gregori, krilni igra~
Olimpije, progla{en je za
MVP prvog kola Top 16 fa-
ze Evrolige. Amerikanac je
bio najzaslu`niji za tri-
jumf Olimpije na gostovawu
Lotomatici sa 19 poena,
14 skokova, dvije ukradene
lopte, blok i pet iznu|enih
faulova i na kraju je posta-
vio li~ni rekord od 30 in-
deksnih poena.
bili Huan Karlos Navaro sa
24 poena, a dobrom partijom
mo`e da se pohvali i Kosta
Perovi} sa 12 poena i osam
skokova za 20 minuta. U pora-
`e nom ti mu na je fi ka sni ji
bili su Doron Perkins i Ri-
~ard Hendriks sa 13 poena.
Milan Ma~van nije ulazio u
igru.

Foto dana
Nadam se pozivu selektora “orlova“
Izbor za najboqeg igra~a Partizana pri-
je svega me ~ini jako sre}nim. Navija~i su me
prepoznali i meni je to fenomenalno. Svi
znaju moju pro{lost i kada sam do{ao ovdje,
bilo je dosta onih koji od mene nisu mnogo
o~ekivali, samo su mi navija~i pru`ili tu
Gabrijel podr{ku. Zahvalio bih im na svemu i na mojoj
Kleverson pobjedi na vebsajtu.
Ja vjerujem u sebe i, naravno, imam pomo}
Kordova Kleo, svih qudi u klubu. Svi qudi u klubu, od onih
fudbaler koji se bave papirologijom pa nadaqe, brinu
Partizana o tebi i ovo je jedna velika porodica. Ako ja
ne postignem gol, to nije stoga {to oni ne
“Svi qudi u klubu, rade dobro ve} sam ja u pitawu. Kad je sve do-
bro u klubu i kod ku}e, mo`e{ sve da posti-
od onih koji se bave
gne{. U Partizanu su mi najvi{e pomogli
papirologijom pa saigra~i, treneri, kao i navija~i. Bez navija-
nadaqe, brinu o ~a nema{ samopouzdawa, emociju u igri. Na-
tebi i ovo je jedna vija~i su zaslu`ni bar 50 odsto.
U Oberhauzenu slavna hobotnica Paul, koja se proslavila
poga|awem pobjednika utakmica na Svjetskom prvenstvu u velika porodica“ Partizan ne igra na duge lopte, {to je u
JAR, dobila spomenik, ali i zlatnu urnu. fudbalu najbitnije. Ovdje mo`e{ da odigra{
povratni pas, izmijeni{ pas sa suigra~em i
uvijek mo`e{ da do|e{ u priliku da posti-
gne{ pogodak. Ja sam u ovom klubu deset mje-
seci godi{we i moram svima da zahvalim jer
~ine sve da se ja ovdje dobro osje}am. Meni je
ovo porodica. Ako nema{ kvalitetan kon-
takt sa qudima, saigra~ima, od tebe ni{ta
ne}e biti.
Zaista jo{ ne znam ni{ta o odlasku iz
Partizana. Ako se pojavi dobra ponuda za me-
ne ili za klub, onda o tome mo`emo da ra-
zmi{qamo. Mislim da je ovo dobar trenutak
za selidbu i za moju porodicu i za mene samog,
ali i za klub. Trenutno imam ponuda, ali ni-
su tako dobre da bih oti{ao. Ne `elim da
idem samo da bih promijenio klub. Samo do-
bra ponuda za mene i za klub uslovqava moj
odlazak.
Nadam se pozivu selektora #orlova# Vla-
di mi ra Pe tro vi }a i vo lio bih igra ti za
Srbiju.

Aleksandrov~ani do~ekuju Radni~ki u 18. kolu NLB lige
Igokea `eli tre}u
pobjedu u nizu
Da bi dobili sqede}i me~ moramo da zaustavimo wihov udarni
trojac Li - Markovi} - Vukosavqevi} jer u napadu imaju mnogo
raznovrsnih rje{ewa, rekao Na|feji
PI[E: MILAN ZUBOVI]
milanz@glassrpske.com
LAKTA[I - Ekipa Igo-
kee `eli da nastavi sa dobrim
izdawima u regionalnoj ko-
{arka{koj NLB ligi, a {ansu
za novu pobjedu tra`i}e u me~u
18. kola protiv Radni~kog ko-
ji je na rasporedu u nedjequ od
17 ~asova.
Aleksandrov~ani su vezali
dvije pobjede, protiv Nimburka
i Crvene zvezde, dok su Kragu-
jev~ane savladali na wihovom
terenu u prvom dijelu takmi-
~ewa. Kapiten Igokee Stevan
Na|feji smatra da je kqu~ us-
pjeha wegovog tima prije svega u
zaustavqawu trojice igra~a Ra-
dni~kog, Majkla Lija, Stivena
Markovi}a i Vladana Vuko-
savqevi}a.
CRVENA
zvezda
gostuje Zadru
- Radni~ki je nezgodna eki-
pa i to su pokazali do sada ne-
koliko puta. Da bi do bili
slede}i me~ moramo da zausta-
vimo wihov udarni trojac Li -
Markovi} - Vukosavqevi} jer u
napadu imaju mnogo raznovrsnih
re{ewa. Eventualna pobeda
otvorila bi nam vrata plasma-
Brajan ^ejs
Utakmice 16
Minuti 31,45
Poeni 16,3
Skokovi 3,2
Asistencije 3,4
Indeksni poeni 13,4
Ovog vikenda nastavqa se ko{arka{ka Liga 13 BiH
"Pivari" sa Blanu{om gostuju u Zenici
BAWALU KA - Po sli je
pobjede nad Vitezom u osmi-
ni finala Kupa BiH i pla-
smana u ~etvrtfinale gdje
ih ~eka Bosna, ekipa Borac
Ne kta ra gos tu je ^e li ku u
Ze ni ci u okvi ru 17. ko la
Lige 13.
“Pivari“ }e u ovom su-
sretu biti ja~i za krilnog
centra Sr|ana Blanu{u, ko-
ji ni je igrao me~ u Ku pu
zbog lak{e povrede te se na-
da da }e wegova ekipa upi-
sati novi trijumf.
- Opo ra vio sam se od
povrede koja i nije bila ta-
ko “stra{na“ i sad spremno
idemo na noge ^eliku gdje
o~ekujemo na{u novu pobje-
du. Zna mo da ima ju do bar
tim koji je pru`io sna`an
Stevan Na|feji (Igokea)
na u gorwi deo tabele i o~eku-
jem da trijumfujemo u ovom me~u
uz podr{ku na{e publike za ko-
ju se nadam da }e ponovo do}i u
Majkl Li
Utakmice 17
Minuti 39,06
Poeni 21
Skokovi 5,9
Asistencije 1,3
Indeksni poeni 21,5
otpor Igo kei u Ku pu, a uz
to su se jo{ po ja ~a li sa
tro ji com no vih igra ~a.
Znamo da ne }e bi ti la ko,
ali idemo po gostuju}i tri-
jumf ko ji bi nam mno go
zna ~io za nas ta vak ta kmi -
FOTO: GLAS SRPSKE
~ewa jer i ostale ekipe di-
`u for mu i `e le da se
dokopaju jednog od prva ~e-
ti ri mjes ta na ta be li.
Osim Ne boj {e Pa vlo vi }a
ko ji je po vri je |en, svi su
spremni za predstoje}i me~
- izjavio je Blanu{a.
U NEDJEQU
igraju Slavija
- Hercegovac
Parovi 17. kola, subota:
KAKAW: Kakaw - Bosna (18
~asova), ZENICA: ^elik -
velikom broju - rekao je Na|fe-
ji.
Trener Slobodan Klipa je
rekao da je pobjeda protiv
Crvene zvezde dala “krila“
wegovoj ekipi i da se nada }e
igra~i nastaviti u istom ritmu
i protiv Radni~kog.
- Orijentisani smo na od-
branu i u predstoje}em me~u
moramo da zaustavimo wihov
{ut za tri poena koji je jedno
od wihovih glavnih oru`ja u
napadu. Pokazali smo da se
mo`emo nositi sa svim eki-
pa ma u li gi, a po be da nad
Zvezdom verovatno nam je osi-
gurala opstanak, a sad `elimo
da nastavimo u istom ritmu -
izjavio je Klipa.
Veliku pa`wu u 18. kolu
NLB lige privu}i }e i susret
Zadra i Crvene zvezde. Ova
Bo rac Ne -
k t a r
(19.30),
^ITLUK:
Brotwo -
Sloboda
(19.30),
Sr|an Blanu{a
(Borac Nektar)
FOTO: GLAS SRPSKE
dva kluba ove sezone ne pru-
`aju partije koje se od wih
o~ekuju i trenutno zauzimaju
pre tposqedwe odno sno
posqedwe mjesto na tabeli sa
istim skorom od pet pobjeda i
12 poraza.
Parovi
U 18. kolu NLB lige sastaju
se: subota: NOVO MESTO:
Krka - Nimburk (16 ~asova),
ZADAR: Zadar - Crvena zvez-
da (17), PODGORICA: Budu-
}nost - [iroki (19),
BEOGRAD: Partizan - Union
Olimpija (20). Nedjeqa: LA-
KTA[I: Igokea - Radni~ki
(17), ZAGREB: Cibona - Za-
greb (17). U petak su igrali:
Hemofarm - Cedevita.
MOSTAR: Zriwski - SL IAT
Le otar (18), ^APQINA:
^apqina - Mladost (19), Ne-
djeqa: ISTO^NO SARAJE-
VO: Slavija - Hercegovac
(18.30).
M. Z.
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 39
Prva ko{arka{ka liga RS
“Gra|ani“
do~ekuju Bratunac
BAWALUKA - Takmi~ewe u Prvoj ko{arka{koj ligi Re-
publike Srpske stiglo je do 13. kola, a najzanimqiviji me~
trebalo bi da odigraju Gra|anski Bobar i Bratunac.
Parovi, subota: ZVORNIK: Drina Bira~ - Radnik (16.30
~asova), ALEKSANDROVAC: Servicijum - Prijedor (18),
FO^A: Sutjeska - Mladost Volf Sekjuriti (19), UGQE-
VIK: Rudar - Glasinac (19), BIJEQINA: Gra|anski Bobar
- Bratunac (19), DERVENTA: Derventa - Feniks (16). M. Z.
Premijer liga BiH za ko{arka{ice
Sloboda kod lidera
BAWALUKA - Ekipa Slobo- mo bez optere}ewa, ali svakako
de u subotu od 17 ~asova gostuje pru`iti maksimum - naglasila
lideru @eqezni~aru u okviru je Gagi}eva.
11. kola Premijer lige BiH, a Parovi, subota: TREBIWE:
predvodi}e ih iskusna Zvjezda- Trebiwe 03 - Mladi Kraji{nik
na Gagi}, koja se nedavno u No- (16 ~asova), SARAJEVO: @eqe-
vi Grad vratila upravo iz zni~ar - Sloboda (17), BANO-
redova “@eqe“. VI]I: Banovi}i - Borac ML
- Bi}e to lijepa prilika da IEFK (18), TOMISLAV-
mlade igra~ice vide gdje su GRAD: Tomislav - Igman
protiv ekipe koja jo{ nije do- (18.30), Nedjeqa: UGQEVIK:
`ivjela nijedan poraz, igra}e- Rudar - Jedinstvo (14.30). N. \.
NBA liga
Tri poena Pavlovi}a
WUJORK - Srpski internacionalac Sa{a Pavlovi},
koji odra|uje drugi desetodnevni ugovor u Dalas Maveri-
ksima, zabiqe`io je tri poena i po jedan skok, asistenciju
i ukradenu loptu za 17 minuta provedenih na parketu.
Ipak Teksa{ani su pora`eni od ^ikago Bulsa rezultatom
77:82, a ~elnici kluba bili su zadovoqni izdawem srpskog
igra~a. Rezultati: ^ikago - Dalas 82:77, Portland - Los An-
|eles Klipers 108:93, [arlot - Filadelfija 100:97.
Srbin tra`i novi klub
Stojakovi} `eqa Dalasa
TORONTO - Poslije razlaska daqe, ali nova trampa nije us-
sa Torontom, koji je otkupio pjela, pa je uprava kanadskog
posqedwih nekoliko mjeseci NBA liga{a odlu~ila da otku-
ugovora, Pe|a Stojakovi} }e ka- pi ostatak wegovog ugovora. U
rijeru najverovatnije nastaviti Torontu je, krajem novembra
u Dalas Maveriksima, a osim odigrao svega dva me~a i to
Teksa{ana za wegove usluge za- protiv Filadelfije i Bostona
interesovani su jo{ Los An|e- i postigao sedam, odnosno 13
les Lejkersi i Wu Orleans. poena. Dalas je potpisao drugi
^im se zavr{i birokratski desetodnevni ugovor sa Sa{om
dio oko otkupa Stojakovi}evog, Pavlovi}em, koji bi dolaskom
15 miliona dolara vrijednog Stojakovi}a, opet mogao da os-
ugovora sa Torontom, jedan od tane bez posla. Po{to je uprava
najboqih {utera NBA lige }e prili~no zadovoqna na~inom
se preseliti u Dalas, pi{u na koji se Pavlovi} sna{ao u
ameri~ki mediji. Toronto je Teksasu, iz te ekipe }e najvjero-
odmah po dolasku Stojakovi}a vatnije morati da ode centar
najavio da }e ga proslijediti Aleksis.
Predrag Stojakovi}
Priznawe ko{arka{u Lejkersa
Kobi dobija zvijezdu
LOS AN\ELES - Ko{arka{ Los An|eles Lejkersa Ko-
bi Brajant posta}e prvi sportista koji }e dobiti svoju
zvijezdu na “Bulevaru slavnih“ u Holivudu.
Ova ~ast je do sada bila uglavnom rezervisana samo za naj-
ve}e i najglamuroznije holivudske zvezde. Brajant }e otiske
dlanova i stopala (broj 48) ostaviti na ceremoniji 19. fe-
bruara, koja }e se poklopiti sa NBA Ol-star vikendom koji
}e biti odr`an u “Stejpls“ centru u Los An|elesu.
40 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Goran Stoji}, rukometni stru~wak o prvom dijelu SP u [vedskoj

Pi{e:
Milan
"Orlovi" mogu da
Nezalagawe
ZUBOVI]
naprave iznena|ewe
Najva`nije u ovom trenutku je to da su se izabranici Veselina Vukovi}a plasirali
Pred start te ku }e se zo ne i ta kmi ~ewa u Evro li gi u drugi krug takmi~ewa, rekao Stoji}
mnogi poznavaoci ko{arke su upozoravali na proble-
PI[E: SLOBODAN PUHALO
me koje ima KK Partizan kada su u pitawu gostovawa sl.puhalo@gmail.com
na kojima #crno-bijeli# te{ko ostvaruju pobjede.
Ta predvi|awa su se pokazala ta~na kada je u pitawu DOBOJ - Poznati ruko-
susret sa Real Madridom u [paniji, gdje su se Beogra- metni stru~wak iz Republi-
|a ni pro pi sno obru ka li, pro tiv ne ba{ ja kog ke Srpske Go ran Sto ji}
#kraqevskog# kluba. Osim rezultata, navija~ima Par- pomno porati utakmice na
tizana najvi{e smeta indolentnost pojedinih igra~a Svjet skom {am pi ona tu u
ko ji o~i gle dno ni su do ra sli ovom klu bu i ne zna ju [vedskoj i uglavnom, kako
gdje su do{li da igraju. ka`e, u`iva.
Poznato je da su godinama unazad svi slavni trijum- - Po mom mi{qewu, bar
fi #crno-bij lih# bi li re zul tat ve li kog po `rtvo - do sada, najprijatnije iznena-
vawa sva kog ko {ar ka {a na par ke tu, ko ji su u sva koj |ewe je reprezentacija Ar-
uta kmi ci da va li svoj ma ksi mum i ta ko os tva ri va li gen ti ne. To je do bro za
zna~ajne trijumfe. Samim tim zalagawem svi ti igra- svjetski rukomet s obzirom na
~i ka sni je su na pra vi li odli ~ne ka ri je re, dok ovi to da se i rukomet u Ju`noj
#novi klinci# to o~igledno ne razumiju ili ne `ele Americi sve br`e razvija.
da razumiju. Reprezentacije iz tog dijela
Sad iz gle da da ni je ta ko, po {to #crno-bi je li# ko - svijeta pokazuju sve kvalite-
{arka{i na gostuju}im terenima vrlo lako gube kon- tniju igru nego u ranijem pe-
riodu - rekao je Stoji}.
centraciju i padaju u letargiju iz koje {to je najgore
U do broj for mi je i
ne poku{avaju da se vrate u susret nego se unaprijed
wegov favorit prvenstva -
predaju.
reprezentacija Francuske,
Na doma}em terenu to nije slu~aj po{to ih nosi bu-
uprkos tome {to je pokazala
~na publika, koja im #daje krila#, ali se ne mo`e do-
malu slabost u zavr{nici me-
zvo li ti da se uta kmi ca ma pris tu pa na ra zli ~it ~a sa [panijom zbog ~ega ni-
na ~in. Pu bli ka da je ve li ku pre dnost sva koj eki pi, je os tva ri la ve} vi |e nu
ali ona ne posti`e ko{eve i pomalo je glupo od star- pobjedu, jer je vodila sa veli-
ne ko{arka{a Partizana {to o~ekuju me~eve u #Pi- kom razlikom. Goran Stoji} FOTO: ARHIVA
oniru# ili #Areni# da se poka`u u najboqem svjetlu. - Osim Francuske, i na mog kra ja. Sto ga ni su svega {uteri. To se ispoqilo Poznato je da rivali protiv
Uko li ko ne po ~nu da po bje |u ju u gos ti ma te {ko je ovom, kao i na nekim pretho- iskqu~e na i ne ka izne na - u i dosada{wem dijelu prven- Srbije igraju duboke zonske
o~ekivati da se ponovi pro{losezonski uspjeh kada je dnim {am pi ona ti ma, na |ewa - smatra Stoji}. stva. Osje}a se nedostatak pra- odbrane, {to je i normalno jer
izboren plasman na Fajnal for Evrolige. tron pretenduje vi{e sele- Mogu}e je da nekim favo- vog organizatora igre, koji bi imamo izuzetne {utere, tako da
kcija. Uz Francuze, ovdje u ri ti ma ra ~u ne po mrsi i sve konce povezao kako bi re- ti krilni napada~i treba da
Izbor sportiste Bawaluke [ved skoj do sa da su na ju - Srbija. prezentacija u kontinuitetu odigraju zna~ajnu ulogu u

Sve~anost 18.
bjedqiviji Danci, ali treba - Najva`nije u ovom tre- mogla da igra dobro - ocjewuje daqem toku takmi~ewa - pri-
biti realan budu}i da ima nutku je to da su se izabranici Stoji}. mje}uje Stoji}.

ili 25. februara jo{ dosta utakmica. Ne tre- Veselina Vukovi}a plasirali Reprezentaciji Srbije,
NA TRON pre ma wego vom mi{qewu,
ba smetnuti s uma ~iwenicu u drugi krug takmi~ewa. Ekipa
pretenduje najvi{e nedostaje taj kole-
da se rijetko de{ava da re- ima izuzetne pojedince, ali
BAWALUKA - Izbor najboqeg sportiste Grada Bawalu- vi{e selekcija kti vni duh, po go to vo ka da
pre zen ta ci je ko je u prvom ~iwenica je da su oni ugla-
ka za 2010. godinu bi}e odr`an u hotelu “Bosna“ 18. ili Bez obzira na to, repre- gubimo utakmice, kada smo
25. februara. dijelu igraju u pravoj formi vnom na pozicijama bekovima.
da u tom ritmu izdr`e do sa- Sve su to igra~i koji su prije zentacija Srbije ima {ansu da u za ostat ku dva do tri go -
Na “Sportskom balu“ bi}e progla{eni najboqi pojedin- napravi dobar rezultat pod la.
ci, ekipe, kao i manifestacije koje su obiqe`ile pretho- - Budu}i da smo ve} ostva-
dnu godinu. GOLMANI uslovom da se isprave neke
rili solidan rezultat, mi-
O golmanskom paru “orlova” `e da izdr`i po{to ga ne pra- gre{ke.
U zgradi Administrativne slu`be grada u petak je odr`a- - Mo`da sam pomalo subje- slim da mogu da igraju sada
na prva sjednica stru~nog `irija na kojem su liste kandi- Stoji} je rekao da je na- ti Dimitrije Pejanovi}. Sma- rastere}enije i biqe`e po-
ktivan, ali raduje i podatak da
data skra}ene na po pet imena. Na sqede}oj sjednici ~iji pravqena gre{ka pri izboru. tram da je na ovom prvenstvu bjede. Imamo jo{ jedan nedos-
su reprezentativna krila, koja
}e termin odr`avawa biti naknadno odre|en ove liste bi}e - Veliki problem je u tome sa Stani}em u paru trebalo ta tak, vje ro va tno smo
nisu kvaliteta onih iz drugih
skra}ene, a na sam dan izbora `iri }e proglasiti najboqe {to Srbija nema dobar par da bude Dragan Marjanac, koji naj spo ri ja eki pa na ovom
reprezentacija. Ali, pokazali
za 2010. godinu. D. R. golmana. Stani} je u odli~noj je boqi ~uvar mre`e od Peja- {am pi ona tu - zakqu~io je
su, posebno protiv Hrvatske,
formi i pitawe je koliko mo- novi}a - kazao je Stoji}. da mo`emo ra~unati i na wih. Stoji}.
Premijer lige BiH za odbojka{e
Modri~a u Br~kom Rukometa{i Crvene zvezde na pripremama u Republici Srpskoj
BAWALU KA - Naj za -
nimqiviji me~ i ujedno der-
bi srpskih ekipa u okviru
Pa ro vi, su bo ta: BR^KO:
Br~ko-Je din stvo - Ra dnik
(16 ~a so va), BR^KO: Mla -
Iz Bawe Vru}ice do titule
BAWA VRU]ICA - Ru- Srpsku - rekao je direktor
12. kola Premijer lige BiH dost - Modri~a-Optima (19), kometa{i beogradske Crve- Ru ko me tnog klu ba Crve na
za odboj ka {e odi gra }e u OYAK: Napredak - Lukavac ne zvez de ko je s klu pe zvezda Nenad Peruni~i}.
Br~kom, Mladost i Modri- (19). Si no} su igra li: predvodi trener Igor Butu- On je na gla sio da }e
~a-Optima. QUBIWE: Qubiwe - Ka - lija se za nastavak rukome- ide al ne uslo ve u “Bawi
Odboj ka {i Br~ko-Je din - kaw, PALE: Student Bobar tne lige Srbije pripremaju Vru}ici“, gdje ostaju do 25.
stva doma}ini su bijeqin- osigurawe - Domaqevac. u Zdrav stve no-tu ris ti ~kom ja nu ara, “crve no-bi je li“
skom Radniku. V. G. centru “Bawa Vru}ica“ kod igra ~i ma ksi mal no is ko -
Tesli}a. ris ti ti da se {to boqe
[ampionat BiH za odbojka{ice U saop{tewu marketin- pri pre me za nas ta vak
“Princeze“ {ke agencije “Info 5” na-
vodi se da su direktor kluba
prvenstva Srbi je u kojima
ih o~e k u je bor ba za sam
gostuju u Tuzli Nenad Peruni~i} i igra~i
prezadovoqni uslovima koje
vrh.
IDEALNI
BAWALUKA - Odbojka{ice br~anskog Jedinstva u 12. ko- nudi ovaj zdravstveno-turis-
lu Premijer lige BiH gostuju u Tuzli, kod istoimene ekipe. ti~ki centar. uslovi za
- Vel nes cen tar, smje - nesmetan rad Igor Butulija i Nenad Peruni~i} FOTO: ARHIVA
Srpski okr{aj odigra}e Glasinac i Jahorina, dok je bi-
jeqinski Radnik doma}in Biha}-Premingeru. {taj, kvalitet usluga, hrana Pe ru ni ~i} je re kao da da plasirati u ovoj godini u te sli }koj spor tskoj dvo -
Parovi, subota: SOKOLAC: Glasinac - Jahorina (16 ~aso- i qubaznost i profesional- ovaj igra ~ki po ten ci jal u Li gu evrop skih {am pi - ra ni ko ja je, ka ko ka `u,
va), BIJEQINA: Radnik - Biha}-Preminger (18), TUZLA: nost osobqa su na najvi{em mo `e u dru gom di je lu ona. ide al na za ru ko met. RK
Tuzla - Jedinstvo (19). Sino} su igrali: GRADA^AC: Kula- nivou koji smo do sada ima- prven stva sti }i do ti tu le U taboru “crveno-bije- Crvena zvezda je vi{estru-
Grada~ac - Gacko, dok je susret izme|u Hercegovca i Bosna od- li. Mislim da smo pogodi- prva ka Srbi je i izra zio lih“ za do voqni su i pra - ki prvak ne ka da{we Ju go -
go|en. V. G. li s dolaskom u Republiku nadu da }e se Crvena zvez- kti~nim dijelom priprema slavije i Srbije.

Svjetsko prvenstvo za rukometa{e u [vedskoj
Srbija prizemqena
Reprezentativci Srbije ubjedqivo pora`eni u posqedwoj utakmici
prve faze Svjetskog prvenstva
Momir Ili} (Srbija)
LUND - U posqedwoj
uta kmi ci prve fa ze ta -
kmi~ewa rukometna repre-
zen ta ci ja Srbi je je
pretrpjela pra vu ka tas -
trofu izgubiv{i od Rumu-
nije rezultatom 28:38.
Is ti na, uta kmi ca ni je
imala nikakav takmi~arski
zna ~aj, ali svi iz ta bo ra
“orlova“ se sla`u da se ova-
kva igra vi {e ni ka da ne
smije ponoviti. Rumuni su
vodili od samog po~etka me-
~a, a ner je {iv pro blem za
Srbiju bio je raspolo`eni
Aleksandru Stamate, koji je
me~ zavr{io sa devet pogo-
daka.
Raspolo`en je bio i gol-
man Mihal Popesku, za koga
je rje {ewe imao sa mo Mo -
mir Ili} koji je postigao
{est golova.
Vrlo qut na svoje igra-
~e bio je selektor Veselin
Grupa A
(Kristianstad/Lund)
Prvo kolo: Francuska - Tunis
32:19 (15:9), Wema~ka - Egipat
30:25 (15:12), [panija - Bahre-
in 33:22 (16:8).
Drugo kolo: Bahrein - Wema-
~ka 18:38 (9:20), Tunis - [pani-
ja 18:21 (7:9), Egipat -
Francuska 19:28 (8:12).
Tre}e kolo: [panija - Wema-
~ka 26:24 (13:13), Francuska -
Bahrein 41:17 (23:10), Tunis -
Egipat 23:27 (10:11).
^etvrto kolo: Bahrein - Tunis
21:28 (12:15), Wema~ka - Fran-
cuska 23:30 (10:13), [panija -
Egipat 31:18 (14:9).
Peto kolo: Egipat - Bahrein
26:27 (17:20), Wema~ka -Tunis
36:26 (15:12), Francuska -
[panija 28:28 (18:13).
Tabela
1. Francuska 5 4 1 0 159:106
2. [panija 5 4 1 0 139:110
3. Wema~ka 5 3 0 2 151:125
4. Tunis 5 1 0 4 114:137
5. Egipat 5 1 0 4 115:139
6. Bahrein 5 1 0 4 105:166
Vu ko vi}, {to je po ka zao i
na pa uza ma uta kmi ce, ali
nije uspio “razdrmati“ pu-
lene koji su igrali anemi-
~no i bez pra ve `eqe za
pobjedom.
U DERBIJU
Danska “pretr~ala“
Hrvatsku
- Pretpostavili smo da
}e Rumuni imati ve}i motiv
od nas. Hteli smo ne{to da
odradimo za me~eve u drugom
krugu. Da li zbog umora po-
sle me~a sa Hrvatskom, ili
zbog emo ci onal nog pra`-
wewa, tek u tim stva ri ma
tre ba da tra `i mo ra zlog
ovako bledog izdawa. Poku-
{ali smo da malo stegnemo
na po~etku drugog poluvre-
me na, ali dva la ko prim-
qena gola su nas vratila u
ritam iz prvog poluvremena.
Grupa B
(Nor~eping/Lin~eping)
Prvo kolo: Island - Ma|arska
32:26 (14:11), Norve{ka - Japan
35:29 (18:13), Austrija - Brazil
34:24 (17:13).
Drugo kolo: Ma|arska - Norve-
{ka 26:23 (14:16), Japan - Aus-
trija 33:30 (18:11), Brazil -
Island 26:34 (12:19).
Tre}e kolo: Ma|arska - Brazil
36:24 (18:11), Norve{ka - Aus-
trija 33:24 (17:16), Island - Ja-
pan 36:22 (22:8).
^etvrto kolo: Japan - Ma|ar-
ska 24:28 (8:13), Norve{ka -
Brazil 26:25 (13:21), Island -
Austrija 23:26 (16:11).
Peto kolo: Brazil - Japan
32:33 (12:13), Island - Norve-
{ka 29:22 (12:12), Austrija -
Ma|arska 30:32 (16:13)
Tabela
9 1. Island 5 5 0 0 157:119 10
9 2. Ma|arska 5 4 0 1 148:133 8
6 3. Norve{ka 5 3 0 2 139:136 6
2 4. Japan 5 2 0 3 141:161 4
2 5. Austrija 5 1 0 4 144:148 2
2 6. Brazil 5 0 0 5 131:163 0
FOTO: AGENCIJE
Ova kvu igru i ne za la gawe vladao Australiju i pokazao
vi{e ne smemo da ponovimo da je puno napredovao pos-
- prokomentarisao je Vuko- qedwih godina.
vi}.
Iz tabora Rumunije zado- SRBIJA 28 (17)
voqni su prikazanom igrom RUMUNIJA 38 (20)
kojom su se bar donekle is- Dvorana: Hala u Lundu.
kupili za poraz protiv Al- Gledalaca: 400.
`ira i izgubqenom {ansom Sudije: Krsti}, Qubi} (Sloveni-
ja).
za plasman u drugi krug.
Sedmerci: Srbija 3(3), Rumunija
- Odigrali smo najboqu
3(2).
utakmicu na prvenstvu iako Iskqu~ewa: Srbija 8, Rumunija
ni{ta nije odlu~ivala. Mo- 4 minuta.
`da }e ovaj poraz da koristi
SRBIJA: Stani} (4 odbrane),
Srbi ji da se pro bu de za
[e{um 3, Vujin 4, Nik~evi} 2(1),
sqede}e utakmice - rekao je
]urkovi}, Toski} 1, Ili} 6(2), Bo-
selektor Rumunije Vasileu jinovi} 2, Markovi} 2, Prodano-
Stinga.
U derbi utakmici grupe
vi}, Stojkovi} 2, Rni}, Vilovski,
Vu~kovi} 3, Stankovi} 3, Pejano-
D Dan ska je “pre tr~a la“ vi} (8 odbrana, 1 sedmerac). Se-
Hrvatsku i zabiqe`ila la- lektor: Veselin Vukovi}.
RUMUNIJA: ]obanu, J. Stamate,
ganu pobjedu.
Simicu, Jonea 6, \or|esku, @urka
Opet je nezaustavqiv bio 2, Florea 4(2), Novank 5, Sabo, A.
Mikel Hansen koji je posti- Stamate 9, ^epregi, Mure{an 6,
gao devet golova. Feniki 3, Savenko 2, Popesku (18
Al `ir je ru tin ski sa - odbrana). Selektor: Vasileu Stinga.
Grupa C Grupa D
(Malme/Lund) (Geteborg)
Prvo kolo: Hrvatska - Rumunija Prvo kolo: [vedska - ^ile
27:21 (11:13), Danska - Australi- 28:18 (15:8), Ju`na Koreja - Ar-
ja 47:12 (21:8), Srbija - Al`ir gentina 25:25 ( 14:11), Poqska -
25:24 (13:9). Slova~ka 35:33 (13:9).
Drugo kolo: Australija - Srbija Drugo kolo: ^ile - Ju`na Ko-
18:35 (8:16), Al`ir - Hrvatska reja 22:37 (12:15), Slova~ka -
15:26 (11:11), Rumunija - Danska [vedska 22:38 (14:15), Argenti-
30:39 (16:17). na - Poqska 23:24 (6:11).
Tre}e kolo: Rumunija - Al`ir Tre}e kolo: Slova~ka - Argen-
14:15 (10:8), Hrvatska - Austra- tina 18:23 (9:7), Poqska - ^ile
lija 42:15 (19:9), Danska - Srbija 28:23 (13:10), [vedska - J. Ko-
35:27 (16:14). reja 30:24 (14:12).
^etvrto kolo: Srbija - Hrvat- ^etvrto kolo: ^ile - Slova~ka
ska 24:24 (13:12), Danska - Al`ir 29:29 (15:12), J. Koreja - Po-
26:19 (16:9), Australija - Rumuni- qska 20:25 (11:10), Argentina -
ja 14:29 (6:14). [vedska 27:22 (12:10).
Peto kolo: Al`ir - Australija Peto kolo: J. Koreja - Slova-
27:18 (12:11), Srbija - Rumunija ~ka 31:26 (14:10), Argentina -
28:38 (17:20), Hrvatska - Danska ^ile 35:25 (15:13), [vedska -
29:34 (16:15). Poqska 21:24 (12:14).
Tabela Tabela
1. Danska 5 5 0 0 181:117 10 1. [vedska 5 4 0 1 142:112
2. Hrvatska 5 3 1 1 148:109 7 2. Poqska 5 4 0 1 143:123
3. Srbija 5 2 1 2 139:139 5 3. Argentina 5 3 1 1 133:114
4. Rumunija 5 2 0 3 132:123 4 4. J. Koreja 5 2 1 2 137:128
5. Al`ir 5 2 0 3 100:109 4 5. Slova~ka 5 0 1 4 128:156
6. Australija 5 0 0 5 77:180 0 6. ^ile 5 0 1 4 117:167
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 41
U subotu po~iwe druga faza takmi~ewa
Maksimalno
na “vikinge“
MALME - U prvom me~u druge faze Svjetskog prvenstva
“orlovi“ }e ukrstiti kopqa sa prvoplasiranim timom D
grupe i doma}inom prvenstva [vedskom. Utakmica se
igra u “Malme areni“ sa po~etkom u 18.15 ~asova.
Sre}a za Srbiju je {to su iz grupe D sve tri reprezentaci-
je [vedska, Poqska i Argentina prenijele po dva boda, pa
“orlovi“ jo{ uvijek imaju {anse za plasman u polufinale,
naravno ukoliko pobijede sve tri utakmice.
- Pripremamo se za [vedsku, bi}e te{ko, 13.000 navija~a
protiv nas, vjerovatno }e i sudije malo pogurati doma}ina,
ali ono, {to je najbitnije igramo sedam na sedam i da}emo
sve od sebe da pobijedimo. Ve} sam ranije rekao da vjerujem
u ove momke i da nam jo{ malo fali iskustva i drskosti za
boqi rezultat - rekao je Vukovi}.
Selektor napomiwe da je osnovni ciq osvajawe sedmog
mjesta koje vodi na Olimpijske igre.
- Postoji mnogo varijanti oko daqeg plasmana. Po nekima
dovoqna nam je samo jedna pobeda da bismo se borili za to
sedmo mesto, a dve pobede mogle bi doneti ~ak i polufina-
le. Sve je otvoreno, a borba tek po~iwe - istakao je Vukovi}.
Plasman u drugu rundu izborile su tri prvoplasirane
ekipe iz svake grupe. Iz dvije novonastale grupe, po dvije
najboqe selekcije obezbijedi}e plasman u polufinale. U
drugoj novoformiranoj grupi Island je prenio ~etiri bo-
da, Francuska i [panija po tri, Ma|arska dva, a Norve-
{ka i Wema~ka bez bodova.
GRUPA 1 GRUPA 2
Subota 23.1. Subota 23.1.
[panija - Norve{ka u 16.15 Hrvatska - Argentina u 18.15
Wema~ka - Island u 18.15 Srbija - [vedska u 18.15
Francuska - Ma|arska u 20.45 Danska - Poqska u 20.15
Ponedjeqak 24.1. Nedjeqa 23.1.
Island - [panija u 16.00 [vedska - Hrvatska u 18.15
Norve{ka - Francuska u 18.15 Argentina - Danska u 20.15
Ma|arska - Wema~ka u 20.30 Poqska - Srbija u 20.15
Utorak 25.1. Utorak 25.1.
Wema~ka - Norve{ka u 16.15 Srbija - Argentina u 20.15
Ma|arska - [panija u 18:30 Poqska - Hrvatska u 18.15
Francuska - Island u 20.45 Danska - [vedska u 20.15
Tabela Tabela
1. Danska 2 2 0 0 69:56 4
1. Island 2 2 0 0 61:48 4
2. Argentina 2 1 0 1 50:46 2
2. Francuska 2 1 1 0 58:51 3
3. [vedska 2 1 0 1 46:48 2
3. [panija 2 1 1 0 54:52 3
4. Poqska 2 1 0 1 45:47 2
4. Ma|arska 2 1 0 1 52:55 2
5. Hrvatska 2 0 1 1 53:58 1
5. Wema~ka 2 0 0 2 47:56 0
6. Srbija 2 0 1 1 51:59 1
6. Norve{ka 2 0 0 2 45:55 0
Igra~i o debaklu od Rumuna
Bruka kao opomena
LUND - Poraz od Rumuna 28:38 te{ko je pao igra~ima
Srbije. Niko nije mogao ni da pretpostavi da }e da do`ive
ovakvu katastrofu.
- Igrali smo bledo. Ne znamo razlog. Ni{ta nam nije
i{lo. Takav je, jednostavno bio dan. [teta {to se takav dan
nama uvek doga|a na velikom takmi~ewu. Mora}emo
mnogo ozbiqnije da prilazimo utakmicama u dru-
gom krugu - jasan je kapiten Mladen Bojinovi}.
Bek @arko [e{um bio je veoma kriti~an:
- Po{teno smo se obrukali. Ne vredi da pri~amo o
rukometu. Danas ga nismo igrali.
“Orlovima” nije pomogla ni
velika borbenost Alema Toski-
}a.
- Moramo {to pre da zabora-
vi mo ovu uta kmi cu i da se
Alem
Toski} okre ne mo du elu sa [ved -
skom. Podbacili smo. Ovaj
duel je trebalo da odradi-
mo kao profesionalci,
me |u tim ze znu li smo
stvar.
Pejanovi} napustio ekipu
Golman srpske reprezenta- je prvu fazu takmi~ewa pra-
ci je Di mi tri je Pe ja no vi} tio sa tribina.
mo rao je da na pus ti ta bor - O~ekujem od Marjanca da
“orlova” na Svjetskom prven- nam pomogne, kao {to je to
8 stvu u [vedskoj i vrati se u u~inio i protiv ^eha u kva-
8 [pa ni ju zbog po ro di ~nih li fi ka ci ja ma, {to je naj -
7
5
problema. Umjesto wega re- normalnije i najsportskije
1 prezentaciji }e biti prik- - izjavio je selektor Vuko-
1 qu~en Dragan Marjanac, koji vi}.
42 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

FOTO: TANJUG
Novi trijumf Srbina i Francuza
Ekspres Zikija
i Qodre
MEL BURN - Ne nad Zi mowi} i wegov no vi par tner,
Francuz Mi{el Qodra, za mawe od jednog ~asa “ovjeri-
li“ su plasman u osminu finala dubla na Australijen ope-
nu.
Oni su uspje{no pro{li i drugo kolo u igri dublova, po-
{to su nadigrali [pance Pabla Anduhara i Danijela Hi-
meno Travera sa ubjedqivih 6:3, 6:2. Srpsko-francuski duet,
kojem je za pobjedu bilo potrebno samo 58 minuta igre, u
osmini finala igra}e protiv Indijca Roana Bopane i Pa-
kistanca Aisama Ul-Hak Kure{ija, koji su postavqeni za
desete nosioce. Oni su u drugoj rundi takmi~ewa bili us-
pje{niji od Francuza @eremija [ardija i Arnoa Klemona
sa 6:3, 4:6, 6:4. Zimowi} i Qodra su u Melburnu osmi favo-
riti za osvajawe titule.

[vajcarac u{ao u istoriju

Novi rekord Federera
MEL BURN - ^e tvo ros -
tru ki {am pi on Aus tra li -
jen ope na Royer Fe de rer
postao je i teniser sa naj-
vi{e pobjeda na turniru u
Melburnu.
Pobjedom nad Belgijancem
Ksa vi je rom Ma li som (6:3,
6:3, 6:1), Fe de rer je po tu -
kao do sa da{wi re kord
[ve |a ni na Ste fa na
Edberga od 56 trijumfa.
- Li jep us pjeh, ali Ste -
fan }e os ta ti moj idol -
izja vio je Fe de rer kroz
smijeh.
N. \okovi} - V. Troicki
6:2 (Tro ic ki pre dao zbog
povrede), S. Vavrinka - G.
Mon fils 7:6, 6:2, 6:3, F.
Ver das ko - K. Ni {i ko ri
6:2, 6:4, 6:3, T. Robredo - S.
Stahovski 5:7, 6:2, 6:4, 6:2, R.
Federer - K. Malis 6:3, 6:3,
6:1, T. Berdih - R. Gaske 6:2, Kim i Novak
7:6, 6:2, E. Rodik - R. Hase Srpski derbi u tre}em kolu Australijen opena trajao samo 40 minuta
2:6, 7:6, 6:2, 6:2, N. Almagro
- I. Qubi~i} 6:4, 7:6, 6:3.

Vi ktor pre dao,

No vak ple sao
Nakon {to se neo~ekivano lako plasirao u ~etvrto kolo Australijen opena, Nole
plesao sa Kim Xonson, Australijankom koja je zvijezda ameri~ke TV serije "Ples sa
zvijezdama"
MELBURN - Prvi reket }ene ulaznice za srpski derbi, a dobro su mu i{li i {panski [panca Nikolasa Almagra.
Srbije Novak \okovi} plasi- pa je umjesto da igra tenis, ple- narodni plesovi. Nema sumwe Posqedwi put Troicki i
rao se u osminu finala Aus- sao sa Kim Yonson, Australi- da je publika u`ivala u plesu, a \okovi} sastali su se pro{le
Roxer Federer
tralijen opena poslije jankom koja je zvijezda ameri~ke ako se i sqede}i me~ sa Niko- godine u polufinalu turnira u
odigranog samo jednog seta TV serije “Ples sa zvijezdama“. lasom Almagrom zavr{i ranije Bazelu, kada je bilo 2:0 za naj-
Australijen open u `enskoj konkurenciji (6:2) u duelu sa kolegom iz re- “Srpski Travolta“ pokazao je nego {to je predvi|eno, sigurno boqe rangiranog srpskog teni-
Kraj za Venus i @istin prezentacije Viktorom Troic-
kim, koji mu je predao me~ zbog
nekoliko koraka, na kraju su ga
zaboqela le|a, pa je Kim morala
je da }e Nole izvu}i jo{ neki
adut iz rukava.
sera.
- Imam problem sa trbu-
MELBURN - Biv{e najboqe igra~ice svijeta @istin povrede. i da ga masira. Sve u svemu, pu- POSQEDWI {nim mi{i}ima, protiv Maua
Enan i Ve nus Vi li jams za vr{i le su u~e{ }e na ovo go - Nakon {to se neo~ekivano blika se dobro zabavqala. Ovo put igrali me je bolelo u ve}em delu me~a,
di{wem Australijen openu ve} u tre}em kolu. lako plasirao u ~etvrto kolo nije prvi put da je Novak poka- nisam dobro servirao. Uspeo
Australijen opena, Nole je rije- zao plesa~ke sposobnosti, sjeti- u Bazelu sam da dobijem, povukao sam se
Belgijanka je izgubila od Svetlane Kuzwecove sa 4:6, 6:7,
{to joj je najlo{iji u~inak na jednom grend slemu jo{ od {io da nadoknadi publici pla- mo se “Trilera“ u Monte Karlu, \okovi} je me~ zapo~eo iz dubla kako bih se sa~uvao,
2005. godine. osvojenim prvim gemom, a potom ali nije i{lo - rekao je Troic-
Od daqeg takmi~ewa oprostila se i Venus Vilijams, koja je uspio i da oduzme servis pro- ki, koji je dodao da ga ~eka pa-
je bila primorana da preda me~ tre}eg kola Andreji Petko- tivniku. Na pauzi poslije petog uza, ali ne zna koliko dugo.
vi} poslije samo jednog odigranog gema zbog povrede mi{i- gema, pri rezultatu 4:1, Troicki - Vide}u koliki je stepen
}a. Rezultati tre}eg kola: A. Petkovi} - V. Vilijams 1:0 je zatra`io medicinsku pomo}. povrede, ba{ je bolno. U svakom
(Vilijams predala zbog povrede), M. [arapova - J. Gerges Primjetno je bilo da Viktor ne slu~aju, nisam `eleo da se mu-
4:6, 6:4, 6:4, S. Kuzwecova - @. Enan 6:4, 7:6, V. Azarenka - igra sa maksimumom svojih mo- ~im, Novaka ne mo`ete da dobi-
K. [ipers 6:3, 6:3, L. Na - B. Zahlavova Stricova 6:2, 6:1, F. gu}nosti, tako da je Novak lako jete kada niste spremni. Predao
Skijavone - M. Nikulesku 6:0, 7:6, K. Voznijacki - D. Cibul- zavr{io prvi set. Troicki ipak bih i da mi nije
kova 6:4, 6:3, A. Sevastova - V. Manasijeva 6:1, 6:3. nije mogao da nastavi ovaj duel, prijateq. Veru-
pa je predao me~ i omogu}io No- jem da Nole
vaku da se plasira u osminu fi- ima {ansu da
Superveleslalom u Kortini d’Ampeco nala za samo 40 minuta borbe. osvoji
Lindzi Von najbr`a To je bio wihov osmi me|usobni
okr{aj, a \okovi} je izgubio
turnir
- na-
KORTINA D’AMPECO - son, koja je zaostala 0,43 se- samo jednom. gla-
Ameri~ka skija{ica Lindzi kunde i tre}eplasirane Aus- Novak je izjavio da mu je s io
Von trijumfovala je u super- trijanke Ane Feninger, ~iji `ao {to je Viktor bio primo- j e
veleslalomu koji je u petak je zaostatak iznosio 0,47 se- ran da mu zbog povrede preda Tro-
vo`en u okviru Svjetskog ku- kundi. me~ tre}eg kola Otvorenog ic-
pa u italijanskom zimskom Hrvat Ivica Kosteli} po- prvenstva Australije. ki.
centru Kortini d’Ampeco. bijedio je u superveleslalo- - Ovo svakako nije na~in na
Von je ostvarila petu po- mu ko ji je vo `en u koji `elite da ostvarite pobe-
bje du ove se zo ne, ko jom je aus trij skom Ki cbi lu, a do du, naro~ito ako igrate protiv
preuzela vo|stvo u supervele- trijumfa je stigao za 1:17,33 jednog od svojih najboqih prija-
slalomu od Wemice Marije minuta. Drugo mjesto pripa- teqa. Znao sam i pre me~a da
Ri{, koja je trku zavr{ila lo je Aus tri jan cu Ge or gu ima problema sa stomakom. U
na devetom mjestu. Trostruka [trajtbergeru (1:17,56), koji tre}oj rundi grend slema svaki
uzastopna ukupna pobjednica je bio br`i od tre}eplasi- igra~ `eli da pru`i maksimum,
Svjetskog kupa ostvarila je ranog Norve`anina Aksela on to nije mogao - izjavio je \o-
rezultat od 1:11,66 minuta, Lunda Svindala za samo pet kovi}, koji }e u borbi za ~et- Viktor
ispred [ve|anke Awe Per- stotih dijelova sekunde. vrtfinale igrati protiv Troicki

Jesewi prvak Premijer lige dovodi fudbalera iz Rumunije
Veqovi} ja~a napad
Borca
Obavio sam
razgovor sa
qudima iz Borca,
jo{ uvek nije sve
zavr{eno, ali
99 odsto stvari je
dogovoreno. ^ekam
samo jo{ da
dobijem
sertifikat iz
Rumunije, rekao
Veqovi}
PI[E: SLAVKO BASARA
basara@glassrpske.com
BAWALUKA - Napada~
Rade Veqovi} (24) koji je
ponikao u omladinskom po-
gonu Crvene zvezde blizu je
potpisa ugovora sa bawalu-
~kim Borcem, jesewim prva-
kom Premijer lige BiH.
On je bio na pregovori-
ma u Bawaluci i prema in-
for ma ci ja ma sa Grad skog
sta di ona no si }e “crve no-
plavi“ dres u sqede}oj polu-
se zo ni i ta ko po mo }i
Bawalu~anima u juri{u na
{ampionsku titulu.
NE POZNAJE
prilike
u fudbalu BiH
Veqovi} u Borac sti`e
na po zaj mi cu iz ru mun skog
Klu`a na {est mjeseci. Ovaj
igra~ je u sezoni 2009/2010.
stigao u Klu` poslije ~ega je
oti{ao na pozajmicu u Uni-
ereu, a zatim u Targu Mure{.
Nose}i dres Vo`dovca od
2007. do 2009. godine u 46 uta-
kmica postigao je 22 gola,
treba ista}i da je pro{ao svu
omla din sku {ko lu Crve ne
Fudbaleri Drine nastavqaju pripreme za proqe}e u Premijer ligi
Kikanovi} preba~en me|u juniore
ZVOR NIK - Fu dba ler
Drine Darko Kikanovi} je
suspendovan zbog odlaska na
probu u superliga{a Srbije
Jagodinu bez saglasnosti klu-
ba pa }e biti prekomandovan
u juniorski pogon, a ne}e do-
bi ti pa pi re za odla zak iz
ekipe.
[ef stru ~nog {ta ba
Drine Darko Vojvodi} isti~e
da bi u sqede}ih nekoliko da-
na trebalo da bude rije{eno
pitawe napada~a, dok je sve
iz vje sni ji do la zak ve zis te
Nikole Mojovi}a.
PRVI
test 3. februara
- Kompletnu ovu sedmicu
trenirali smo naporno, ali
od ponedjeqka kre}emo sa dva
treninga dnevno. Svi odli-
~no po dno se na po re, a u
sqede }ih pe tna es tak da na
zvezde, a bio je i ~lan mlade
reprezentacije Srbije.
- Obavio sam razgovor sa
qudima iz Borca, jo{ uvek
nije sve zavr{eno, ali 99 od-
sto stvari je dogovoreno. ^e-
kam sa mo jo{ da do bi jem
sertifikat iz Rumunije tako
da su velike {anse da slede-
}ih {est meseci nosim dres
Borca - kazao je Veqovi} za
sarajevske sajtove.
Promocija
Prije napada~a Rade Veqovi}a u Bawaluku je do{ao i vezista
nik{i}ke Sutjeske Dra`en Me|edovi}. Zvani~na promocija ove
dvojice novajlija trebalo bi da bude organizovana u ponedjeqak,
24. januara, u trofejnoj sali bawalu~kog Gradskog stadiona.
Darko Kikanovi} (lijevo)
o~ekujem da budemo priprem-
qeni za prijateqske utakmi-
ce. Ukupno }emo odigrati pet
ili {est kontrolnih susreta,
{to }e biti sasvim dovoqno
da uigrani u|emo u me~ pro-
tiv Budu}nosti iz Banovi}a.
Glavni razlog zbog kojeg
se odlu ~io na do la zak u
Bawaluku je taj {to se Borac
ove se zo ne bo ri za ti tu lu
prvaka BiH.
- Borac je jesewi prvak i
do {ao sam ov de jer `e lim
Borcu pomo}i da osvoji titu-
lu. Tim je prvi na ta be li,
ima pet bodova vi{e u odnosu
na dru go pla si ra ni @eqe -
zni~ar i iskreno se nadam da
FOTO: AGENCIJE
Igra~ki kadar smo kompleti-
rali i jedino jo{ ~ekamo po-
ja ~awe u na pa du, dok je
dolazak veziste Nikole Mojo-
vi}a sve izvjesniji - rekao je
Vojvodi}.
Povratnik u redove Dri-
FOTO: GLAS SRPSKE
Rade Veqovi}
}e mo u dru gom de lu se zo ne
nastaviti sa dobrim igrama
i da }e titula prvaka ove go-
dine sti}i u Bawaluku - op-
timisti~an je Veqovi}.
Ka ko ka `e, ne po zna je
mnogo tim Borca, ali vjeruje
da }e se izboriti za mjesto u
prvih jedanaest.
- Verujte mi, otkako sam
oti{ao u Rumuniju, nisam ~ak
mnogo pratio ni srpsku ligu,
tako da zaista ne znam mnogo o
prvenstvu BiH. Na meni je sada
da se doka`em treneru Vladi
Jagodi}u, ne mislim mnogo o
konkurenciji u timu, verujem u
sebe i nadam se da }u se izbo-
riti za mesto u prvom sastavu -
kazao je na kraju Veqovi}.
ne Aleksandar Vasi} napo-
miwe da su svi igra~i opti-
misti o pitawu opstanka.
- Treniramo naporno, ali
je atmosfera u ekipi odli-
~na. Imamo kvalitetan sastav
koji mo`e izboriti opstanak
i ubije|en sam da }emo u tome
uspjeti. Svjesni smo da nam
pu no to ga za vi si od sa mih
priprema, pa svi `elimo da
{to spremniji u|emo u nasta-
vak prvenstva. Prvi susret
protiv Budu}nosti za Drinu
je veoma bitan, te o~ekujem da
dobro tempiramo formu. Je-
dva ~ekamo da po~ne odigra-
vawe prijateqskih utakmica,
jer smo se svi u`eqeli fu-
dbala - rekao je Vasi}.
Sqede}e sedmice Zvorni-
~ani }e imati dva treninga
se dmi ~no, a 3. fe bru ara u
pla nu je odi gra vawe prve
pripremne utakmice.
D. G.
GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 43
Slavija ne}e Du{ana Nestorovi}a
Jovanovi} popuwava
mjesto beka
ISTO^NO SARAJEVO - Iako je izgledalo da }e Du{an
Nestorovi}, gotovo sigurno poja~ati Slaviju, od dolaska igra-
~a novosadske Vojvodine ne}e biti ni{ta.
- On je ve} odigrao nekoliko utakmica za Slaviju na po~etku
{ampionata, ali se onda vratio u mati~ni klub odakle je posu-
|en Pali}u. Znamo wegove kvalitete i imali smo `equ da nam
popuni deficitarno mjesto uz lijevu stranu, ali iskrsli su
problemi koje prave Novosa|ani. Najvjerovatnije da }emo
tu poziciju lijevog beka popuniti sa Stevicom Jovanovi-
}em iz bijeqinskog Radnika, ~ime bi zaokru`ili postoje}i
igra~ki kadar - rekao je trener Slavije Dragan Bjelica.
Prema rije~ima Dragana Bjelice, ekipa }e do kraja januara
raditi na sticawu fizi~ke spreme na svojim terenima kombi-
nuju}i sa vje`bama u sali. Potom bi trebalo da uslijedi seli-
dba u toplije krajeve.
G. I.
Fudbalski klub Lakta{i
Peri} u Zriwskom
LAKTA[I - Napada~ FK preto~eno u ugovor.
Lakta{i Ozren Peri} (23) ne- - Prezadovoqan sam uslovima
}e se u nedjequ javiti u 12 ~a- koje sam dobio u Mostaru.
sova na prozivku treneru Igrao sam u [turmu, Rudaru iz
Milo{u Poji}u, po{to je po- Velewa, Borcu, ali brzo sam se
tpisao dvoipogodi{wi ugovor uvjerio da je i Zriwski veliki
sa premijerliga{om Zriw- klub. Na meni je da se dobro
skim iz Mostara. spremim i na proqe}e igrama
Svojim igrama on je skrenuo opravdam o~ekivawa i u~estvu-
pa`wu u proteklih {est mje- jem u {to boqim rezultatima
mog novog kluba - rekao je Pe-
seci pa su stigli pozivi Dri-
ne iz Zvornika, Slobode iz ri}.
Tuzle i Sarajeva. Me|utim, tim On je ju~e sa ekipom otputo-
iz Mostara bio je najbr`i i vao na pripreme u Neum, te is-
najkonkretniji i obostrano takao da }e u sri jedu, 26.
zadovoqstvo je januara, debitovati u dresu
Zriwskog u kontrolnoj utakmi-
ci sa Zagrebom u Me|ugorju.
Z. V.
Ozren Peri} FOTO: ARHIVA
“Romanti~ari“ bez veziste
Samarxi}
“Austrijanac“
BAWALUKA - Iskusni vezista BSK-a Milan Samaryi}
poslije samo {est mjeseci napusti}e “romanti~are“ sa “^a-
ira“ i karijeru }e nastaviti u Austriji. On }e raditi kao
trener u omladinskim kategorijama tre}eliga{a iz Am{te-
tena, a ujedno bi}e i igra~ u prvom timu.
- Prihvatio sam uslove kluba iz Austrije i moje ambicije su
se uklopile u klupske, tako da smo brzo prona{li zajedni~ki
jezik. Bi}e ovo za mene novi izazov, jer }u pored igrawa ra-
diti sa djecom - kazao je Samaryi}.
On je ponikao u Proleteru iz Zrewanina, a nastupao je za
Polet iz Broda, bawalu~ki Borac i trebiwski Leotar.
M. [.
@eqezni~ar gubi napada~e
Odlaze Popovi}
i Rov~anin
SARAJEVO - Lazar Popo- Na ra vno, uslov je da sa
vi}, napada~ @eqezni~ara, u “@eqom“ uspiju dogovoriti
zimskom prelaznom roku mo- detaqe oko obe{te}ewa.
gao bi da napusti “Grbavi- I dru gi na pa da~, Da mir
cu“. Za usluge korpulentnog Rov ~a nin `e li da na pus ti
napada~a zainteresovani su “@equ“, jer je nezadovoqan
timovi iz Poqske i ^e{ke. statusom u klubu. On je bio
Pre go vo ri su u odma kloj drugi izbor trenera Amara
fa zi i ni je iskqu~e no da Osima, a sjedewe na klupi
Popovi} promijeni sredinu. ne zadovoqava Rov~anina.
44 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

FOTO: AGENCIJE
Italijanski kup
“Rosoneri“
ubjedqivi
MI LA NO - Fu dba le ri
Milana pobijedili su ekipu
Barija rezultatom 3:0 i tako
o~ekivano obezbijedili pla-
sman u ~etvrtfinale Kupa
Italije.
Ekipu Milana u vo|stvo je
doveo Zlatan Ibrahimovi} u
19. minutu, na 2:0 povisio je
Aleksandar Merkel u 45, a
kona~nih i ubjedqivih 3:0 je
postavio Robiwo u 65. minu-
tu susreta. Milan }e se u
~et vrtfi na lu sas ta ti sa
Sampdorijom 25. januara, a u
is tom ter mi nu }e igra ti
Parma i Palermo. Dan ka-
snije igraju se dva derbija.
Branilac trofeja Inter do-
~ekuje Napoli, u Torinu se
sastaju Juventus i Roma.

[panski Kup kraqa

Minimalac
“kraqeva“
MADRID - Fudbaleri Re-
al Madrida plasirali su se
u polufinale Kupa kraqa
po{to su i u revan{ me~u
~et vrtfi na la sa vla da li
gradskog rivala Atletiko
Madrid sa 1:0.
Strijelac odluke bio je
Kristijano Ronaldo u 23.
minutu duela i Real se uku-
pnim rezultatom 4:1 (prvi
me~ 3:1) plasirao me|u ~eti-
ri najboqe ekipe u takmi-
~ewu. U borbi za mjesto u
finalu Madri|ani }e se bo-
riti sa Seviqom, dok }e se u
drugom polufinalu sastati
trenutno najboqi i najlo-
{iji timovi Primere - Bar-
selona i Almerija.
Polufinala su na progra-
mu 26. januara, revan{i se-
dam dana kasnije, dok }e se
fi nal ni me~ igra ti 20.
aprila.
Juventus
Forlan
blizu
“stare dame“
TORINO - Najboqi fu-
dbaler Svjetskog prvenstva u
Ju `noj Afri ci, ko je je
odr`a no pro {le go di ne,
Urugvajac Dijego Forlan na
korak je od prelaska u redo-
ve italijanskog giganta Ju-
ventusa. ^elnici torinskog
Juventusa prije desetak dana
za po ~e li su pre go vo re sa
ma drid skim Atle ti kom.
Posqedwa ponuda Torineza,
koji u pregovorima zastupa
generalni direktor \uzepe
Marota glasi 13 miliona
evra obe{te}ewa, uz obe}a-
nu godi{wu platu Forlanu
od ~etiri miliona evra za
trogodi{wi ugovor.
Mi{el Platini i Sep Blater
Svjetska fudbalska federacija najavquje promjene
Fudbalske lige od
marta do oktobra
Prijedlog za ovu revolucionarnu promjenu, umjesto sada{weg sistema takmi~ewa (jesewi i proqe}ni dio
sezone), ve} se razmatra u sjedi{tu FIFA u [vajcarskoj
NION - ^elnici Svjet-
ske fu dbal ske fe de ra ci je
(FIFA) trenutno rade na taj-
nom planu da fudbal pre-
tvo re u “qetwi sport“,
saznaje britanska {tampa
koja navodi da }e se naci-
onal na prven stva ubu du }e
igrati od marta do oktobra.
Pred sje dnik UEFA Mi -
{el Platini ne samo da se
sla`e sa ovom idejom, ve} je
predvodnik tima koji `eli
da ovaj projekat sprovede u
djelo. Prijedlog za ovu revo-
lucionarnu promjenu, umjesto
sada{weg sistema takmi~ewa
Kamerunski napada~ Samuel Eto
MILANO - Kamerunski
napada~ Intera Samuel Eto
je istakao da ne `ali za Ra-
faelom Benitezom, biv{im
trenerom “neroazura“.
Na kon {to je In ter
pod vo| stvom @o zea Mu -
riwa osvo jio tri na slo va
(Li ga {am pi ona, Se ri ja
A, ita li jan ski Kup) usli -
jedila je {est mjeseci duga
era pod Ra fa elom Be ni te -
zom (osvo je no Svjet sko
klupsko prvenstvo i itali-
jan ski Su per k up). Ipak,
ekipa nije igrala dobro i
Be ni tez je bio pri mo ran
da napusti klub, a naslije-
dio ga je Brazilac Leonar-
do Arauho.
- U fu dba lu su naj va -
`nije pobjede. U pojedinim
tre nu ci ma pro {le se zo ne
(jesewi i proqe}ni dio sezo- Svjetskog i Evropskog prven- onati svijeta morali da se tini uvjeren da ima dovoqno
ne) ve} se razmatra u sjedi{tu stva kao i afri~kog Kupa na- igraju tokom sedam i po mjese- gla so va ~la no va Iz vr{nog
FI FA u [vaj car skoj. Plan cija odr`avaju u periodu od ci, od sredine marta do kraja odbora FIFA da ove promjene
predvi|a da se od 2015. godine februara do marta. oktobra, a svi fudbaleri bi uvede u fudbal.
sva velika takmi~ewa poput Zbog toga bi svi {ampi- ima li mje se ~ni pre dah do Pitawe je samo {ta }e na
sredine januara. sve to re}i Englezi koji, “od
Saop{tewe PLATINI kada fudbal postoji“, vole da
ga igraju tokom zimskih dana.
FIFA je saop{tila da ne namjerava da promijeni kalendar me- se sla`e
- Nema {anse da prihva-
|unarodnih takmi~ewa i da odluku o eventualnom pomjerawu sa idejom timo takvu ideju. Fudbal je za
termina odr`avawa Mundijala u Kataru 2022. godine mo`e
donijeti samo organizator.
Takav sistem takmi~ewa nas Engleze “zimski sport“
bio je u planovima svjetskih ve} 140 godina i nema nika-
- Jedino Fudbalski savez Katara mo`e da predlo`i da se or- fu dbal skih mo }ni ka jo{ kvih naznaka da bismo to pro-
ganizacija Svjetskog prvenstva 2022. godine pomjeri za zimu. 1998. godine, ali su se tada mi je ni li tek ta ko, pre ko
Oni moraju da po{aqu zahtjev u Izvr{ni komitet FIFA . Trenu- o{tro usprotivili ~elnici no}i - rekao je neimenovani
tno nemamo namjeru da promijenimo kalendar me|unarodnih italijanskog i {panskog fu- zvani~nik engleske Fudbal-
takmi~ewa - navodi se u saop{tewu FIFA . dbala. Sada je, me|utim, Pla- ske asocijacije.
zna li smo da mo ra mo da ti
vi {e. Ka da je me ne @o ze
Mu riwo za tra `io da zai -
gram na drugoj poziciji, po-
ku{ao sam da to napravim i
ispalo je dobro. Wegova vi-
zija Intera razlikovala se
od onih ko je ima ju os ta li
treneri. On je “broj jedan“
i to je do ka zao - re kao je
Eto koji je Interu pristu-
pio iz Bar se lo ne po sli je
ne kih ra zmi ri ca sa ta -
mo{wim trenerom Pepeom
Gvardiolom.
Samuel Eto i @oze Muriwo FOTO: AGENCIJE
SA BENITEZOM ali napu{taju}i Barselonu }i fu dbal os tva rio dje ~a - Ma lo ta mno pu te dje ce ima
nije ni sam ni za ~im `a lio. ~ki san. sre}u kakvu sam ja imao i za-
u kontaktu Uos ta lom, sa Mu riwom i - Osje}am se bogatim, ne to nastavqam borbu da se to
Gvardiolom jo{ sam u konta- za to {to imam nov ca, ve} promijeni. Moja i fondaci-
- Gvardiola je sjajan tre- ktu, dok sa Benitezom nisam {to sam ostvario svoj san. ja Di di jea Dro gbe ra de u
ner. Imali smo sukoba, do- - istakao je Eto. Bog je htio da igram fu - tom smje ru - zakqu~io je
ga|aju se oni u svakom klubu, On je dodao da je igraju- dbal, a ja sam u wemu uspio. Eto.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 45

Du{an Rokvi}, direktor Xudo kluba Krajina Trebiwe

Savez talac Mrdi}a od izbora

TREBIWE - Yudista Le-
otara Mitar Mrdi} odus-
tao je od konkurencije za
Isticawem sina izbor najboqih sportista
na prvo mjesto i Tre biwa za 2010. go di nu.
On je to obrazlo`io saop-
zaobila`ewem {tewem za javnost u kojem,
osnovnih moralnih izme|u ostalog, stoji:
vrijednosti “Sportska javnost zna mo-
je rezultate i ne `elim da
Miodrag Mrdi} se sa wima licitira, da se
blati Xudo savez mi ni mi zi ra ju i zlo upo -
trebqava ju. Za to oba vje -
i xudo kao {ta vam `i ri za izbor
sport uop{te najboqih sportista i klu-
PI[E: DU[AN REPIJA bova Trebiwa za 2010. go-
dusanr@glassrpske.com dinu, medije i svu sportsku
javnost i Yudo klub Leotar
BAWALUKA - Yudo sa- koji me je kandidovao da ne
vez Republike Srpske godi- `elim da moje ime bude u
nama je ve} sport koji je u konkurenciji za izbor naj-
vlasni{tvu jednog ~ovjeka, boqih sportista Trebiwa
Miodraga Mrdi}a koji “ve- za 2010. godinu. Nagla{a-
dri i obla~i“ i koji nema vam da sam posqedwih 15
po{tewa i po{tovawa pre- dana bio na pripremama u
ma se bi, a on da ni pre ma Austriji i da sam o ovim
kome drugom. doga|ajima upoznat dolas-
Rije~i su ovo direktora kom u ~etvrtak u Trebiwe“.
Yudo kluba Krajina Du{ana Du{an Rokvi} FOTO: A. ^AVI] U saop{tewu koje je po-
Rokvi}a koji je posjetio na- tpi sao svo je ru ~no Mi tar
{u redakciju zbog doga|aja - Jo{ 2005. godine, kada ovoj kwizi pomiwao se samo sjednicu na kojoj bi trebalo - Borjana Divi} je imala Mrdi} daqe isti~e:
koji je ve} nekoliko dana u je sve krenulo naopako, na- yudista Mitar Mrdi}, sin da bude odlu~eno ko }e biti daleko najboqe rezultate ove “Mimo svoje voqe i zna-
`i `i ja vnos ti spor tske pisao sam pismo Yudo savezu predsjednika saveza Miodra- kandidat. Sjednica je odr- godine, ne samo u yudou nego wa na{ao sam se u vrtlogu
Srpske. Rokvi} napomiwe da Srpske i pred sje dni ku ga, a ni gdje ni je spo me nut `ana tek poslije 15 dana, na u cjelokupnom sportu Repu- nekorektnih meni stranih
je i ranije skretao pa`wu Mrdi }u, pro tes tu ju }i zbog ni je dan dru gi ta kmi ~ar, ~emu je samo potvr|eno ono blike Srpske. Ona je osvoji- do ga |a ja nas ta lih pri li -
na nepravilnosti i tenden- izostavqawa bilo ~ijeg dru- iako je i na{ ta kmi ~ar {to se una pri jed zna lo. la prvo mjes to na se ni or - kom izbora najboqih spor-
ci ozan rad pred sje dni ka gog ime na u mo no gra fi ji Vlatko Tomazovi} napravio Sramota je da tako funkci- skom prven stvu Bal ka na i tis ta i spor tskih ko le k-
Yudo sa ve za Re pu bli ke "Sport Srpske 2004. godine", is ti us pjeh kao i Mi tar oni{e savez - istakao je Ro- tre }e mjes to u ju ni or skoj tiva Trebiwa za 2010. go-
Srpske Miodraga Mrdi}a. ali nisam dobio odgovor. U Mrdi} - rekao je Rokvi}. kvi}. konkurenciji, ali savez nije dinu. Nikada ne komenta-
On isti~e da je od tada odlu~io prema realnim pa- ri{em sudijske odluke, pa
Yudo savez privatizovan i IZ NOVINA ra me tri ma. Svo jim po na -
Odli~ni uslovi saznao da
ni odluke bilo kog `irija,
da pripada jednom ~ovjeku, {awem, isticawem sina na pa ne}u ni ovoga puta. Na-
Rokvi} isti~e da Xudo klub Leotar ima odli~ne uslove za Miodragu Mrdi}u. je predlo`en prvo mjesto i zaobila`ewem gla {a vam da sam po no san
rad, ali da su nedovoqno iskori{}eni. - Ove godine sam iz no- Mitar Mrdi} osno vnih mo ral nih vri je - na ~iwenicu {to sam jedan
- Neki drugi stru~wak mogao bi u takvim uslovima da napravi vi na sa znao da je Mi tar dnos ti Mrdi} bla ti Yudo od rijetkih sportista bio
odli~ne rezultate, pa ~ak i osvoji neku od medaqa na Svjet- Mrdi} izabran za kandidata Pored ovoga, on ka`e da savez i yudo kao sport uop- {est puta na listi najus-
skom prvenstvu ili Olimpijskim igrama. Me|utim, to sa tre- za sportistu godine u orga- je drugi takmi~ar zaslu`io {te. Na dam se da }e ovom pje {ni jih spor tis ta
nutnim rukovodstvom kluba nije mogu}e, jer su samovoqa i ni za ci ji “Gla sa Srpske“, da se na |e me |u no mi no va - {to pri je do }i kraj - Srpske i najboqi sportis-
nestru~nost ve}e od odli~nih uslova za rad - kazao je Rokvi}. iako Yudo savez nije odr`ao nim takmi~arima. zakqu~io je Rokvi}. ta 2008. godine“. S. B.

www.glassrpske.com

DNEVNI LIST REPUBLIKE SRPSKE BAWALUKA

Hladnije sa Beograd Boris

DMITRA[INOVI]
snijegom Subotica Maks. 0 oC direktor
U Srbiji }e u subotu Min. -3 oC Mirjana KUSMUK
Bijeqina preovla|ivati prete`no glavni i odgovorni urednik
Bawaluka Doboj hladno vrijeme sa snije- Novi Sad
Darko GAVRILOVI] (zamjenik
Tuzla gom u ve}ini krajeva, a glavnog i odgovornog urednika)
veoma niske temperature Sandra MILETI]
}e se zadr`ati i u ne- (novosti)
Zvornik Dragana ]OSI]
djequ, tako|e sa snije- (dopisnici, dru{tvo, Glas plus)
Snijeg Zenica
gom. Minimalne Beograd Daliborka SEKULI]
(biznis)
U RS u subotu }e preo- temperature kreta}e se Mehmed DIZDAR
vladavati obla~no i hla- Sarajevo od -9 na planinama, a u (hronika)
ostalim krajevima -3 do Vawa POPOVI]
dno vrijeme, sa snijegom (panorama)
slabijeg intenziteta, koji }e 1, a maksimalne od -3 na Tawa MILAKOVI]
ponegdje biti i povremen, ~e{}e planinama, u ostalim (Srbija, region)
Mostar krajevima od 0 do 2 ste- Novi Pazar Ni{ Milenko KINDL
na jugozapadu. Na jugu prolazno bez (svijet)
padavina. Poslijepodne prvo na jugu, a peni Celzijusa. Neda SIMI]-@ERAJI]
zatim u centralnim krajevima, te uve~e (kultura)
Darko GRABOVAC
i u toku no}i i na sjeveru ponovo in- Nik{i} (Bawaluka)
tenzivnije padavine i daqi porast Bawaluka Slavko BASARA
Pri{tina
0 oC
snije`nog pokriva~a. U tom periodu se (sport)
Trebiwe Maks. Podgorica Tihomir GA^I]
intenzivnije padavine o~ekuju u isto-
~noj polovini zemqe. Duva}e slab do Min. -5 oC (tehni~ka)
Prvi broj "Glasa" iza{ao je kao organ
umjeren sjeveroisto~ni vjetar, a u Her- NOP-a za Bosansku Krajinu u @upici
cegovini jaka bura, a isto vrijeme se kraj Drvara, 31. jula 1943. godine.
o~ekuje i u nedjequ. Jutarwa tempera-
Evropske metropole Od 15. septembra 1992. godine od-
lukom Narodne skup{tine RS izlazi
tura vazduha od -9 u planinama, u ve- Amsterdam 4 Budimpe{ta 1 London 4 Prag 0 kao dnevni list Republike Srpske.
}ini krajeva od -6 do -2, na jugu do 1. Atina 13 Bukure{t 3 Madrid 0 Rim 5 Pod imenom "Glas Srpske" izlazi od 5.
Dnevni hod temperature mali, pa }e Berlin 1 Carigrad 12 Minhen -2 Sofija 5 maja 2003. godine.
maksimalna temperatura vazduha biti Be~ 0 Dablin 5 Moskva -3 Stokholm -1
u ve}ini krajeva od -6 do -1, na jugu do Bratislava 0 Kopenhagen 1 Oslo 1 Var{ava 0 e-mail: dopisnik@glassrpske.com
3 stepeni Celzijusa. Brisel 5 Lisabon 5 Pariz 0 @eneva -4 marketing@glassrpske.com

Izdava~: AD "Glas Srpske" Bawaluka, Redakcija: Bra}e Pi{teqi}a 1, 78000 Bawaluka, tel. (051) 342-900, faks 342-910, e-mail: dopisnik@glassrpske.com, Direkcija: Skendera Kulenovi}a 93, Bawaluka, tel (051) 231-077, Marke-
ting: Skendera Kulenovi}a 93, Bawaluka, tel.(051) 231-081, e-mail:marketing@glassrpske.com, Dopisni{tva: Isto~no Sarajevo 057/318-119, Doboj 053/242-304, Srebrenica 056/410-418, @iro ra~uni: Nova bawalu~ka banka
551001-00016019-84, NLB Razvojna banka 562099-00016587-09, Komercijalna banka 571010-00000340-14, Zepter komerc bank 567162-11005289-71, Hypo Alpe Adria bank 552002-00016396-53
46 22. i 23. januar 2011. GLAS SRPSKE

Xoni i bomba Fle{dens

subota Uloge: Roj Brandon,
Entoni Bouvers, 1240
Uloge: Xenifer
Bils, Majkl Nuri, 1405
Skot Kej Lilija Skala
RTRS PINK BH
Re`ija: Dermot Bojd Re`ija: Adrijan Lin

KABLOVSKA RTRS BN RTS 1 TV1

9.00 Nodi, crtani film 6.30 Jutarwi 9.00 Vijesti 7.00 Vijesti
9.20 Medo Rupert program 9.05 @ikina {arenica 7.10 Crtani
B 92 9.40
9.50
Tomica i prijateqi
Svijet divqine
9.00 Jelena,
serija
10.00
10.05
Vijesti
@ikina {arenica 8.10
filmovi
Kristijano
10.00 Miniskule 11.00 Vijesti Ronaldo
7.00 Znawe 16.30 Stubovi 12.00 Auto{op
10.05 Dilajla i Xulijus 11.05 Dizni 9.10 Kapri,
na poklon zemqe, magazin
10.30 Rimske misterije 12.20 Na slovo na slovo serija
8.20 Trnav~evi}i serija 13.00 Smijeh
11.00 TNT, serija 13.00 Dnevnik 11.00 Biznis
u divqini, 18.30 Vijesti terapija 13.10 Sport plus
12.00 Dnevnik vijesti
crtani film 19.00 Na{a 13.20 Zelena zelena trava
12.20 [arena strana 14.40 BN koktel 12.00 Vijesti plus
8.50 Vodi~ za roditeqe mala 14.00 Vi i Mira 15.20 Being Julia,
na{ih putovawa 16.00 Dnevnik
9.20 Pinokio 2, film klinika, Adawa Polak film
12.40 Xoni i bomba, film 16.20 Tu|e
10.50 Nacionalna serija 14.40 Vijesti 16.00 Biznis vijesti
14.30 Dovi|ewa, kako ste
geografija 20.00 Top Gear sla|e
14.50 TV lica 17.00 Vijesti plus
15.30 Pri~e o pjesmama
i BBC 21.00 To~kovi, film 17.20 Prequbnici 15.40 Vijesti 17.20 TV1 ordinacija
16.00 Zauvijek mlad, serija
12.00 Slomqena 23.00 Vijesti 17.40 Kao kod 15.50 Selo gori a baba 18.00 Biznis vijesti
16.40 Gastronomad
srca, film 23.30 Glasovi, film 17.00 Vijesti svoje ku}e se ~e{qa, serija 18.10 Bogati i slavni
13.30 Hitorama 1.10 Slomqena 17.10 Bjekstvo sa 19.30 Dnevnik 16.40 Sestre u akciji 2 18.40 Centralni dnevnik
14.30 Popodne srca, ostrva {kopriona 20.00 Vitafon 18.30 Kvadratura kruga 20.10 Borba za mladu,
15.30 Bu|elar film 17.40 Za.Druga 19.00 Slagalica film
16.00 Vijesti 20.30 BN
- Info 18.00 TNT, serija 19.30 Dnevnik 21.00 Biznis
muzika
FOX LIFE
18.50 Ah ta planeta 21.30 Tu|e 20.00 Selo gori a baba vijesti
19.30 Dnevnik se ~e{qa, serija 22.10 Borba umova,
sla|e 21.00 De`a Vi, film film
20.10 Qubavne igre, film
6.50 Sta`isti 18.00 Da draga 22.10 Brojevi, serija 22.30 Dnevnik 23.00 Vijesti 0.00 Vijesti plus
7.40 Alo alo 18.50 Houp 23.10 Dnevnik 23.00 Film 23.20 Mizeri, film 0.10 Biznis vijesti
8.40 Kao i Fejt 23.30 Prislu{kivawe 0.50 Film 1.10 Selo gori a baba 0.20 Reprizni
slu~ajno 19.30 Svi 0.20 Prvi talas, serija 2.30 Film se ~e{qa, serija program
9.40 O~ajne gradona~elnikovi

11.20
doma}ice
Sta`isti
qudi
20.20 Kao
PINK BH BHT 1 HRT 1 OBN
6.00 Klub tajnih 8.10 Be Ha Te bebe 6.00 Drugo mi{qewe 6.40 Gusarska akademija
12.00 Xoi slu~ajno
agenata, film 8.15 Ozi Bu, crtani film 6.50 Iza ekrana 7.00 Nimboli
12.30 Bratstva 21.10 Ulica
8.00 Smrt u sumrak, 8.30 Uradi sam uradi sama 7.20 Emisija iz kulture 7.20 Ogi i `ohari
i sestrinstva sje}awa
film 8.40 Govor ti{ine 8.00 Bjukenen ja{e sam 7.50 An|eli i prijateqi
13.20 Svi 22.00 [kola 10.00 Vijesti
10.00 Dvor 9.50 Spust (`) 8.10 Gusarska akademija
gradona~elnikovi za parove 10.10 Ku}ni qubimci 8.30 Bilo jednom u Turskoj,
11.00 Birajte 11.10 Vijesti
qudi 22.50 Xoi 10.40 Generacija Y serija
svoj hit 11.20 Spust (m)
14.10 Porodi~na 23.10 Porodi~na 11.10 Normalan `ivot 9.20 Bilo jednom u Turskoj,
12.00 Info top 12.50 Tribunal
praksa praksa 13.20 Pe~at 12.00 Dnevnik serija
14.50 Vil i Grejs 0.00 Uvod u 12.20 Gold muzika
13.50 Josip Pejakovi}: 12.30 Veterani mira 10.10 Bilo jednom u Turskoj,
15.40 O~ajne anatomiju 14.00 Info top
U ime naroda 13.20 Prizma serija
doma}ice 0.50 Ru`na 14.05 Fle{dens,
14.20 Izbor sportiste 14.00 Duhovni izazovi 11.00 Bilo jednom u Turskoj,
17.10 Ru`na Beti film 14.30 Eko zona
godine BiH u sportu serija
Beti 1.40 Alo alo 15.50 Info top 15.10 Opera 11.50 Bilo jednom u Turskoj,
za invalide, snimak
16.00 Valentina, serija 16.00 Euromagazin serija
15.20 Engleska Premijer
FOX CRIME 17.00
18.00
[ou tajm
Info top 15.50
liga, pregled
Fudbal:
16.40
16.50
Vijesti
Reporteri
12.30
13.30
Lonci i poklopci
Ke~eri
18.40 Siti Man~ester junajted 17.50 @ivot u kro{wama 14.20 Qubavne igre, film
6:50 Prevaranti 19:10 I{~ezla 19.00 Neobi~ne
7:30 Odstrel 20:00 Aerodrom - Birmingem Siti 18.40 Potro{a~ki kod 16.00 Red karpet
metode, serija 18.00 Klint Istvud 19.10 Loto 17.00 Pitajmo zajedno
8:20 Brojevi 20:40 Rexenesis 20.00 Dvor
9:10 Las Vegas 21:30 Dekster 19.00 Dnevnik 19.30 Dnevnik 17.50 Arhiv srca
10.00 I{~ezla 22:10 Idili~ni
21.00 Zvijezde Granda 19.30 London Live 20.00 Dora 18.50 Info
23.00 Dvor 20.00 Dobra kob, film 22.00 Vijesti 19.10 Pitajmo zajedno
10:40 Prevaranti grad 0.00 Strate{ka 21.40 Vijesti 22.20 Uslovi predaje, film 20.00 Umri mu{ki 3, film
11:30 Odstrel 23:00 Zlo~ina~ki komanda, film 21.50 Orkestar u gostima 0.20 Izbori 2, film 21.30 Istraga, film
12:10 Brojevi umovi 2.00 Siti 1.50 Uslovi predaje, film 23.00 Zlo~in, film
23.30 Obalska stra`a
13.00 Las Vegas 23:50 Zlo~ina~ki 2.10 Gold muzika 3.40 Reporteri 0.30 Film
0.10 Ve~eras sa
13:40 [ark umovi 4.00 Film Xulsom Holandom 4.40 Opera 2.00 Film
14:30 Rexenesis 0:30 Zlo~ina~ki
15:20 I{~ezla umovi
16:10 Prevaranti 1:20 Zlo~ina~ki 8.20 U~ilica - Rukomet
16:50 Odstrel umovi NOVA 8.50 Magazin 19.20 Muzika
17:40 Brojevi 2:00 Zlo~ina~ki 6.10 Wihova liga, film 10.20 Sinovi i k}eri, serija 20.00 Popust na
18:20 [ark umovi 8.10 Televizijska posla, serija 11.00 Diskaveri: koli~inu 2, film
8.40 Bra~ne vode, serija Pre`ivjeti divqinu 21.30 Skladi{te, serija
Radio RS 9.10
9.40
Bra~ne vode, serija
Pepa, crtani film
12.00
13.50
Bingo Long, film
Kako se Stela vratila
22.20 Skladi{te, serija
23.00 Xez
6.00 Jutarwi program 20.05 Evergrin klub 10.00 Timi Tajm, crtani film u formu, film 0.00 Dora
10.00 Vijesti 22.00 Vijesti 10.10 Vinks, crtani film 16.00 Galakti~ka pustolovina, film 1.50 Muzika
10.05 Iskre 22.10 Najsvjetlije 10.40 ^agington, crtani film 18.00 Zvijezde ekstra
pravoslavqa stranice 10.50 Ben 10, crtani film 18.30 RTL danas
11.20 Televizijska posla, serija 19.00 Qubav je na selu, serija
ATV
11.00 Vijesti umjetni~ke
11.05 Zvjezdano muzike 11.50 Frikovi, serija 20.00 Eragon, film 7.00 Ben Ten, crtani film
nebo djetiwstva 23.00 Muzika za 12.50 U sedmom nebu, serija 21.30 Razbija~, film 8.00 Jutarwi program
12.00 Vijesti laku no} 13.50 Privatna praksa, serija 23.40 Zmajevo srce, film 9.50 Vijesti
12.05 Zvrk 0.00 Pono}ne 14.50 Smrtonosni val, film 1.00 Astro {ou 10.30 Ajron Kid,
13.00 Vijesti vijesti 17.00 Vijesti 2.00 Sereniti: crtani film
13.05 Starogradska 0.05 No}ni program 17.10 Film - nastavak Bitka za budu}nost, film 11.00 Vinks, crtani film
muzika 3.00 Najsvjetlije 18.10 Nad Lipom 35 11.30 Sporti}i
19.10 Dnevnik 11.50 Vijesti
13.30 Narodna muzika stranice
20.00 Za{titni kod, film
HRT 2 12.00 Indija, serija
14.00 Vijesti umjetni~ke muzike
14.05 Sportsko - No}ni program 21.50 Ubistvo u bazi 7.50 Garfild i prijateqi, 13.00 Auto {op magazin
-zabavno Prezidio, film crtani film 14.00 Sasuke ninxa ratnici
popodne Frekvencije: 23.30 Momentum, film 8.20 Plesne note, serija 16.00 1001 no}, serija
Bawaluka - 90,9; 1.10 Meni pripada{, film 8.40 Moji prijateqi Tigar i Pu, 16.50 Indija, serija
15.00 Vijesti
2.40 Ezo TV crtani film 18.00 Odmori se,
16.00 Dnevnik Bawaluka,
4.10 Pla}enik, film - Ajn{tajn~i}i, crtani film zaslu`io si, serija
- Sportsko Prijedor,
5.30 Za{titni kod, film 9.30 Pripovjeda~, serija 19.00 Vijesti
-zabavno popodne Gradi{ka - 92,7;
10.00 Pse}a ophodwa, serija 19.40 Sinema magika hronike
18.00 Vijesti Doboj - 90,7;
10.20 Ni da ni ne 20.00 1001 no}, serija
18.05 Tkanica od nota Petrovo - 93,5; RTL 11.20 Spust 21.00 Ve~e sa
19.00 Vijesti Bijeqina - 89,9; 12.30 Abel i ~udesni lift, film
6.50 Dva glupa psa, crtani film Ivanom Ivanovi}em
- Zabavna muzika I. Sarajevo - 92,8; 14.20 Glavna borba, film
7.40 [kola za vampire, 22.00 Stubovi zemqe, serija
19.30 Muzika naroda Han Pijesak - 90,3; 16.20 Vaterpolo: Jug - Primorje
crtani film 0.00 Na{i sinovi, film
20.00 Vijesti Fo~a - 87,3.
 GLAS SRPSKE 22. i 23. januar 2011. 47

]ao, inspektore Osumwi~eni

Uloge: Bata @ivojinovi}, 40 Uloge: [er, Denis nedjeqa
Boro Stjepanovi}, 20 Kved, Liam Nison, 23 00
Nikola Simi} RTRS Keri-En Mos
Re`ija: Zoran ^ali} Re`ija: Piter Jejts PINK BH

RTRS BN RTS 1 TV1 KABLOVSKA

9.00 Nodi, crtani film 5.50 BN koktel 8.10 Jutarwi program 7.00 Vijesti

B 92
9.30 Tomica i prijateqi 7.10 Zapisi 9.05 @ikina {arenica 7.10 Crtani
9.40 ^arobni kaput pored puta 10.00 Vijesti filmovi
10.00 Dilajla i Xulijus 7.40 Zvuci 10.05 @ikina {arenica 8.10 Bogati i slavni
10.30 Rimske misterije zavi~aja 11.05 Dizni 9.10 Majkl Xekson 6.30 Pinokio 2, 18.30 Vijesti
11.00 [etwa sa 8.30 Nedjeqno 12.30 Gastronomad 10.20 TV1 ordinacija film 19.00 Na{a mala
dinosaurusima jutro 13.00 Dnevnik 11.00 Biznis vijesti 8.00 Beograd klinika,
11.30 Kvizolog 13.10 Sport plus 11.10 Po{tanska za po~etnike serija
10.30 Selo
12.00 Dnevnik 13.20 Balkanskom ulicom ko~ija, film 8.30 Znawe 20.00 Nacionalna
12.20 Ogwi{ta 11.00 JV komerc 14.10 Vrijeme je za bebe 12.00 Vijesti plus
12.00 BN na poklon geografija
12.40 Sviraj ne{to narodno 14.50 Vijesti 13.10 Blaga prirode
13.10 Moj biznis muzika 15.00 SAT 14.30 Borba za 11.00 Potraga i BBC
14.00 Miris ki{e 13.00 Bez 15.40 Vijesti mladu, film 11.30 Glasovi, 21.00 Utisak
na Balkanu, serija maske 15.50 Moj ro|ak sa sela 16.00 Biznis vijesti film nedjeqe
15.00 Raweni orao, serija 14.00 Prequbnici 16.50 Rokovnik 17.00 Vijesti plus 13.00 Vrati}e se 23.00 Vijesti
16.10 Robin Hud, serija 15.00 Nedjeqno 17.20 Zadwa ku}a Srbija 17.20 Kaka rode, serija 23.30 Patrola
17.10 [iz popodne 17.40 Lud zbuwen normalan 18.00 Biznis vijesti 14.00 Izme|u 0.00 Djevojka
18.40 Gastronomad 19.30 Monitor 18.20 Sasvim prirodno 18.20 Nelson Mandela redova jednog
18.50 In memoriam 20.00 Prequbnici 19.00 Slagalica 19.30 Dnevnik 15.00 Top Gear vojnika,
- akademik 21.00 Pazi 19.30 Dnevnik 20.10 Blaga prirode 16.00 Vijesti film
Branko Milanovi} mogu}e je 20.00 Moj ro|ak sa sela 21.00 Biznis vijesti
19.30 Dnevnik 21.00 72 dana, film 21.10 Tre}e poluvrijeme 16.30 To~kovi, 1.50 Hitorama
21.30 Nijesmo film - Info
20.10 Zauvijek mlad, serija 22.40 Vijesti 22.00 Dnevnik u 22
mi od ju~e
FOX LIFE
20.40 ]ao, inspektore 22.45 Uvi|aj 23.00 Bogati i slavni
22.30 Dnevnik 22.20 Film 23.20 Dnevnik 0.00 Vijesti plus
22.50 Sportski pregled 0.10 Film 23.40 Qubavnice, serija 0.10 Biznis vijesti
23.20 Zelena zelena trava 2.00 Satelitski 0.30 Egzit 0.20 Reprizni 6.50 Sta`isti 17.10 Ru`na
0.00 ]ao, inspektore program 2.30 Gastronomad program 7.40 Alo alo Beti
8.40 Kao 18.00 Porodi~na
PINK BH BHT 1 HRT 1 OBN slu~ajno praksa
6.00 Pro{i{‘o 7.00 Klint Istvud 6.20 Euromagazin 6.40 Ajronmen 9.40 O~ajne 18.50 Kupidon
kroz {oqu, film 8.00 Vijesti 7.00 Mala TV 7.00 Ogi i `ohari doma}ice 19.30 Svi
8.00 Smrt u 8.10 Bruklinski most, 8.00 Prijateqi 7.20 Xoni Test 11.20 Sta`isti gradona~elnikovi
sumrak, film serija 9.00 Nora Fora 7.40 Metajets 11.50 Xoi qudi
10.00 Dvor 8.30 Debate o debatama 9.50 Vijesti 8.00 Nimboli 12.30 Kupidon 20.20 Kao
11.00 Birajte 9.30 TV liberti 10.00 [erif u Wujorku 8.20 Ajronmen 13.20 Svi slu~ajno
svoj hit 10.00 Vijesti 11.20 Jelovnici 8.40 Ogi i `ohari gradona~elnikovi 21.10 Svita
12.00 Info 10.10 Superkombinacija (m) izgubqenog vremena 9.00 Xoni Test, qudi 21.40 Prava krv
12.10 Gold ekspres 11.10 Vijesti 12.00 Dnevnik crtani film
14.10 Bratstva i 22.40 Xoi
14.00 Info top 11.20 Super G (`) 12.20 Plodovi zemqe 9.30 ^uvari planete
12.30 Duhovni mostovi 13.20 More 10.30 Na{a mala sestrinstva 23.10 [apat
14.10 Dvor
16.00 Info top 13.20 Superkombinacija (m) 14.00 Nedjeqom u dva klinika, serija 14.50 Vil duhova
16.10 Nemogu}a 14.20 Biti lijep 15.00 Mir i dobro 11.30 Dejana {ou i Grejs 0.50 Ru`na
misija 15.20 Miris ki{e 15.30 Vijesti 12.20 Lonci i poklopci 16.30 O~ajne Beti
17.00 Sve za qubav na Balkanu, serija 15.50 Pra{~i} Bejb, film 13.20 Gumu{, serija doma}ice 1.40 Alo alo
18.30 Info top 16.00 Vijesti 17.20 Crtani film 14.40 Gumu{, serija
18.40
19.00
Siti
Arena B-13
16.20
16.50
Smawi gas
Ko{arka:
17.40
18.10
Globalno sijelo
Lijepom na{om
16.00
17.20
Gumu{, serija
Gumu{, serija
FOX CRIME
20.00 Dvor Igokea - Radni~ki 19.10 Loto 18.30 Gumu{, serija 6:50 Prevaranti 17:40 Brojevi
22.00 Paparaco 19.00 Dnevnik 19.30 Dnevnik 18.50 Info
lov na poznate 20.00 1 protiv 100 7:30 Odstrel 18:20 [ark
19.30 Retrovizor 19.00 Gumu{, serija
23.00 Osumwi~eni, 20.00 Tale, serija 21.00 Stipe u gostima, 20.00 Do smrti, film 8:20 Brojevi 19:10 I{~ezla
film 20.50 Kod ku}e je najboqe serija 21.30 Zamjenik, film 9.10 Las Vegas 20:00 Putnik
1.00 Ubiti 22.10 Vijesti 21.40 Iza stakla, film 23.00 Vatreni ring 10.00 I{~ezla 20:40 Rexenesis
sve{tenika, 22.30 Global 23.10 Vijesti 23.30 Red Carpet 10:40 Prevaranti 21:30 Zlo~ina~ki
film 23.00 Sport 23.30 Novac, film 0.20 Film 11:30 Odstrel umovi
3.00 Grand 23.10 Obalska stra`a 0.50 [erif u Wujorku 1.50 Film 12:10 Brojevi 22:10 Zlo~ina~ki
hitovi 0.00 Kod ku}e je najboqe 2.20 Emisija o filmu 3.20 Film 13.00 Las Vegas umovi
13:40 [ark 23:00 Gotti
14:30 Rexenesis 23.50 Gotti
NOVA crtani film koncert
8.50 Qubav je na selu 17.10 Olimp 15:20 I{~ezla 0:30 Bratstvo
7.40 Frikovi, serija 10.00 Velika o~ekivawa, film - Rukomet 16:10 Prevaranti 1:20 Bratstvo
8.30 Televizijska posla, 12.00 Kako se Stela 20.00 Dvoboj na suncu, film 16:50 Odstrel 2:00 Bratstvo
serija vratila u formu, film 22.10 Emisija o filmu
9.00
9.30
Brza blagajna, serija
Pepa, crtani film
14.00 Izme|u dvije vatre, film
15.50 Eragon, film
22.40
0.20
Ulzanin prepad, film
Gara`a
Radio RS
9.50 Timi Tajm, 17.40 Diskaveri: 0.50 Hokej: 6.00 Jutarwi program 19.00 Vijesti
crtani film Pre`ivjeti divqinu Medve{~ak - Viena 8.00 Vijesti 19.10 Zaigrajmo zapjevajmo
10.00 Vinks, crtani film 18.30 RTL Danas 1.50 Muzika 8.10 Snop 20.00 Vijesti
10.30 ^agington, 19.00 Magazin 9.00 Vijesti 20.05 Razgovornik
crtani film 20.00 Duma, film 9.05 Starogradska 21.00 Vijesti
10.50 Ben 10, crtani film 21.40 Mjesto zlo~ina:
ATV
muzika 21.05 Starogradska
11.10 Automotiv Majami, serija 7.00 Ben Ten, 9.30 Narodna sje}awa
11.40 Novac 23.10 Pre`ivjeli, film crtani film muzika 22.00 Vijesti
12.10 Televizijska posla 1.00 Astro {ou 8.00 Jutarwi program 10.00 Vijesti 22.05 Iskre pravoslavqa
12.40 Frikovi, serija 2.00 Razbija~, film 9.50 Vijesti 10.05 Top-lista 23.00 Sje}awa
13.40 U sedmom nebu, serija 10.30 Ajron Kid, Radija RS 0.00 Pono}ne vijesti
14.40 Wihova liga, film crtani film
17.00 Vijesti
HRT 2 11.00 Vinks,
11.00 Vijesti - Kultura u ogledalu
11.05 Sje}awa 1.00 No}ni program
17.10 Porotnica, film 7.00 Majstori crtani film 12.00 Vijesti 5.00 Snop
19.10 Dnevnik violon~ela 11.30 Sporti}i 12.10 Vjerski
20.00 Nad lipom 35 8.20 Silom 11.50 Vijesti program
21.00 Tata u akciji, film dadiqa, film 12.00 Deda Mraz Frekvencije:
13.00 Vijesti
22.30 Red Carpet 10.00 Slalom snagator, film 13.05 Zvrk
Bawaluka - 90,9;
23.50 Ubistvo u bazi 10.50 Portret 13.40 1001 no}, serija Bawaluka,
14.00 Vijesti
Prezidio, film crkve i mjesta 18.00 @ivot sa stilom 14.05 Pri~aonica Prijedor,
1.30 Momentum, film 11.00 Misa 19.00 Vijesti 15.00 Vijesti Gradi{ka - 92,7;
3.00 Red Carpet 12.00 Biblija 19.40 Nema vi{e 15.05 Sportski pregled Doboj - 90,7;
12.10 e-Hrvatska zeko reko 16.00 Dnevnik Petrovo - 93,5;
12.40 Filipove bebe 20.00 Stubovi zemqe, serija Bijeqina - 89,9;
RTL 13.20 Slalom 22.00 Harlemske
16.20 Nedjeqni
radio magazin I. Sarajevo - 92,8;
7.00 Dva glupa psa, crtana serija 14.20 Film no}i, film 18.00 Vijesti Han Pijesak - 90,3;
8.20 [kola za vampire, 15.40 Klinci s Ribwaka, 0.00 Sport centar 18.05 Medaqoni u vremenu Fo~a - 87,3.
 Luda planeta

Gotovo da ne postoji `ena

ko ja ne za vi di ho li vud skim
qepoticama na besprijekornom
izgledu. Osim genetike, za wiho- Hotel
vu savr{enu liniju zaslu`na je od sme}a
redovna vje`ba i naravno pre- U centru Madrida otvoren
hrana temeqena na velikim ko- je novi hotel za koji se i tu-
li~inama vo}a i povr}a. Eva risti i vlasnici sla`u da
Longorija i Yenifer Aniston je ~isto sme}e. To je i vrlo
samo su dvije u nizu holivudskih precizan opis, s obzirom
qepotica na ~ijem savr{enom na to da je u cjelosti oblo-
izgledu zavide `ene {irom svi- `en otpacima sa evropskih
jeta. Eva Longorija ne bje`i od pla`a i priobalnih na-
hrane. Dnevni re`im podijeli- seqa. Tako sa zidova vise
la je u {est mawih obroka, me|u- vre}ice, plasti~ni bubw-
tim, “upila“ je savjete stru~- evi, ~arape, automobilske
waka, pa su vo}e i povr}e osno- gume i sli~ne odba~ene
vne namirnice koje koristi za stvari. Hotel treba da
pripremawe ukusnih jela. skrene pa`wu turisti~kim
Vjerovali ili ne, ponekad se zajednicama i turistima na
po~asti i ~okoladom i drugim sve kriti~niju zaga|enost
slatkim namirnicama, ali ne mora i okeana.
vi{e od dva puta sedmi~no. Ka-
ko bi organizam o~istila od
{tetnih tvari, svakodnevno pije
dva do tri litra obi~ne vode.
Elizabet Harli umjesto u ~a{i
vina u`iva u ispijawu `estokih
pi}a. Dodu{e, poslije ~etrdesete
prestala je piti kafu, a osim
toga, seksepilna glumica ve} ne- Qubavna
ko vrijeme konzumira hranu samo
jedanput dnevno, a gotovo svako
paraliza
ve~e gladna odlazi u krevet. Jedna `ena sa Novog Zelan-
Zvijezda humoristi~ke serije da ostala je djelimi~no pa-
“Prijateqi“ Yenifer Aniston ralizovana poslije
uglavnom konzumira mahunarke, qubavnog ugriza. Qekari su
vo}e, povr}e i `itarice. Od me- primili `enu koja nije mo-
sa priprema samo piletinu i }u- gla da pomjeri ruku, a wena
re ti nu, a os ta tak pre hra ne jedina povreda bila je ma-
temeqi se na ribi i ostalim snica od qubavnog ugriza na
plodovima mora, prenosi “Naci- vratnoj arteriji. Dijagnoza
onal”. Tvrdi da se ne suzdr`ava qekara bila je da qubavni
od slatki{a, me|utim, kao i os- ugriz zahtijeva dosta si-
tale qepotice, slobo- sawa, te da je zbog fizi~ke
dno vrijeme provodi traume do{lo do o{te}ewa
vje`baju}i. unutar krvne `ile.

Mu` Sare Pejlin uhva}en u prequbi

Mu` politi~arke i biv{e kandidatkiwe za pot- dovu navodnu vanbra~nu aferu. No, ~asopis ne navo-
predsjednika SAD, Tod Pejlin, upleten je u seksualni di kada se navodna prequba dogodila, niti koje je
skandal. Navodno je suprugu Saru Pej- to ta~no dokaze policija zaplijenila.
lin varao sa maserkom koja je uhap{e- - Prema izjavama stanara u zgradi u ko- Muzikom
na zbog prostitucije. joj [ejli Trip ima svoju kancelariju i
Naime, ameri~ki ~asopis “The Nati- obavqa posao, Tod Pejlin bio je ~est posje- rastjerao
onal Enquirer“ donosi iskaz neimeno- tilac. Stanari su Toda ~esto vidjeli kako i vukove
vanog izvora koji tvrdi da je Tod kada dolazi i odlazi, a za vrijeme wegovog bo- Jedan trinaestogodi{wi
varao Saru sa lokalnom maserkom ravka ~uli su zvukove koji su ukazivali na to Norve`anin uspio je da se
[ejli Trip, koja je u martu pro{le da Tod i [ejli vode qubav, pa su poslije ne- odbrani od ~opora gladnih
godine uhap{ena zbog prostitucije. koliko takvih slu~ajeva pozvali policiju, vukova golim rukama, ta~-
Policija je zaplijenila fizi~ke koja je [ejli u martu pro{le godine uhapsi-
nije uz pomo} mobilnog te-
dokaze koji bi mogli potvrditi To- la zbog ku}ne prostitucije - navodi “Enquirer“.
lefona i “Megadeta“. Hevi
metal je o~igledno muzika
NEKAD BILO... koja im nimalo ne odgova-
ra. Dok se Volter Akre
Ro|ena princeza POSQEDWA vra}ao iz {kole, okru`ile
su ga gladne zvijeri. Ipak,
od Monaka Ber Grils ne}e prije nego {to su ga vukovi
Princeza od Monaka Karolina Luiz Grimaldi ro|ena je 23. snimati u BiH napali, dje~ak je izvadio
januara 1957. godine u Kne`evini Monako. Trenutno nosi Poznata svjetska televizijska ku}a “Diskaveri ~enel“ otkazala mobilni telefon i raspa-
titulu princeze od Hanovera jer je udata za princa od Hano- je snimawe dvije epizode emisije “Mens vs. vajld“ sa ~uvenom lio jednu od pjesama ameri-
vera Ernesta Augusta. Princ od Hanovera joj je tre}i suprug, TV zvijezdom Berom Grilsom, koje su u februaru trebalo da bu- ~ke hevi metal grupe “Me-
a prije je bila udata za pariskog bankara Filipa @unoa i gadet“, {to je zbunilo `ivo-
du snimqene u BiH, javqa Srna.
za Italijana Stefana Kasira|ija, sa kojim ima troje djece. tiwe i natjeralo ih u bijeg.
^etvrto dijete, malu princezu od Hanovera Aleksandru, ro- “Diskaveri ~enel“ otkazao je dolazak u BiH zbog prevelike me-
dila je 1999. godine. Sve su ~e{}e glasine koje govore da se dijske buke koja je nastala objavqivawem informacije o Gril-
princeza uskoro razvodi od Ernsta, a pro{le godine u janu- sovom dolasku, prenijeli su federalni mediji.
aru ~ak su se pojavile i slike princa kako se grli i qubi sa Vijest o dolasku Grilsa u BiH objavqena je u oktobru pro{le
drugom `enom. Ako tome dodamo da princeza trenutno bora- godine, {to je privuklo veliku pa`wu wegovih fanova. Poslije
vi u Monaku, izgleda da se uskoro mo`e o~ekivati i tre}i objavqivawa informacije da sti`e u BiH, na adresu ove TV ku-
razvod princeze od Monaka. Vi{e puta nagra|ivana je od }e stigla su brojna novinarska pitawa zbog ~ega su producenti
strane raznih institucija zbog wenog dobrovoqnog i kultur- odlu~ili da otka`u dolazak. Sigurno je da Grils u februaru
nog u~e{}a {irom svijeta, a i sama je pokrenula nekoliko ne}e do}i u BiH, a postoji mogu}nost da se odredi drugi termin
fondova za pomo} djeci i siroma{nima. pod daleko stro`im uslovima.
 www.glassrpske.com

OBJEKTIV na snimawu filma

“Top je bio vreo”

Koliko su gra|ani zadovoqni zdravstvenim uslugama

VJERU U QEKARE
SRU[ILA KORUPCIJA
Drama zbog sapunice o
Sulejmanu Veli~anstvenom
Mario Ma`i}, koordinator Inicijative
mladih za qudska prava Hrvatske

Hrvatska zanemaruje
ratne zlo~ine
po~iwene nad
Srbima Raskala{ni sultan
uzbunio Turke
2 22. i 23. januar 2011. GLAS PLUS

Kolumna
Valterovci na barikadama
podignutim usred Sarajeva
D
a nema kraja jeziku mr`we sarajev- Kako objasniti dobronamjernom ~ovjeku vrije|awe jedne `ene koja se odva`ila da ja-

skih gerilaca, u to se mo`emo svako-
dnevno uvjeriti. No, da li je zaista
ovih dana kontinuirani progon neis-
tomi{qenika, uporno pozivawe na
javni lin~ ne samo vode}ih politi~ara RS ne-
go i novinara, prevr{ilo svaku mjeru, ostaje
da vidimo. Ipak, povodom novog naleta revo-
lucionarne slobodarske misli iz Sarajeva sa-
znali smo jo{ pone{to va`no o valterovcima.
Za po~etak, saznali smo da novinski napi-
si o reketirawu ili ucjenama mogu ugroziti
ne~iji `ivot. Otkad to? Pa zar takve infor-
macije i podaci koji se plasiraju u javnosti
nisu istra`iva~ko novinarstvo? Objavqeni
faksimil dokumenta u jednom mediju ima spe-
cifi~nu te`inu vjerodostojnog argumenta, a u
drugome je to ~ista la` i podmetawe. Kako on-
da vjerovati jednom ili drugom mediju, ako ono
{to je do ju~er vrijedjelo kao nepresu{an
izvor istra`iva~kog novinarstva, danas pos-
taje #gebelsovska# i #nezabiqe`ena medijska
hajka#? Zar izjave #pravih ili la`nih# svjedo-
ka nisu dovoqan dokaz istinitosti tvrdwe?
Ili to jesu samo u odre|enim prilikama i u
odre|enim medijima? Zar sloboda govora ne
ukqu~uje pisawe o svima podjednako?
Zar sloboda govora prerasta u #slawe voj-
ske# koje #ne vidje ova zemqa od rata naovamo#
usred Sarajeva da Mirjana Kusmuk ne realizu-
je nikakav #zlo~ina~ki projekt#, kako joj to
bez imalo ustezawa pri{ivaju gerilci, nego
ure|uje dnevne novine sa daleko vi{e profe-
sionalne odgovornosti nego {to je to slu~aj
sa objema (tobo`e gra|anskim) dnevnim novi-
nama u Sarajevu koje izdr`ava tamo{wa Pi-
vara? Kako objasniti da je ne treba ubiti i da
nije zlo~inac? [ta je sa wenom porodicom?
Kada Valter godinama upire prstom u wu i
wenu porodicu da li pomisli, makar da niko
ne zna, da mo`da i wima treba stalna policij-
ska za{tita? Da li se upita kako }e sa takvim
#javnim preporukama# do}i u rodno Sarajevo?
Da li je sarajevska gra|anska scena ikada do-
{la na ide ju da gla sno ka `e: #za us ta vi te
medijsko nasiqe gerilaca#? Nije, sramot-
no nije!
Nema wihovog glasa protiv u~estalih i
surovih napada na neistomi{qenike. Kada ih
se pita da pred kamerama za javni servis Fede-
racije prozbore o #napadima# na #sarajevski
novinarski krug#, onda imaju sve informacije
o sve mu i us ta su im pu na: hva los pje va o
posqedwim gra|anskim frontovima, fraza o
medijima u RS koji #logi~no# brane vo|u jer
ih je potkupio, bombasti~nih izjava o etnona-
cionalizmu kojemu kona~no treba stati u kraj
G
vno djeluje: urednice Glasa Srpske?
dje je `enska solidarnost? Novinar-
ska solidarnost? Gra|anski princi-
pi? Qud ska pra va je dna ka za sve?
Nigdje! Oni izgleda mijewaju oblik
od prilike do prilike. Ova `ena je zlo~inac,
to je sarajevska poruka! To je poruka i wenom
djetetu, koje nije izmje{teno iz BiH. To je po- Pi{e:
ruka i Majki}kinoj djeci: #djeco, majka vam je Sawa
fa{ista i zlo~inac#! Ima jo{ porodica koje VLAISAVQEVI]
zahvaquju}i raznim #oslobodila~kim# podu-
hvatima i te kako brinu o sigurnosti svoje po-
rodice, samo javno ne kukuma~u, svojim pro-
tivnicima ne zazivaju zlu sudbinu, ne {aqu
naloge policiji i ne prave farsu od onoga
{to rade. Ako valterovci slobodno
NAJGORE BARIKADE
govore o metama svojih
od rata naovamo postavqene novinarskih odstrela,
jezikom koji ne izaziva
su usred Sarajeva
ni{ta drugo nego strah
Da li su valterovci i u jednom trenutku i jezu u `ilama, i to
razmi{qali o porodicama onih na koje se rade godinama pozivaju}i
okome? Nisu, ili mo`da ipak jesu, ali kao o
bezvrijednim qudima koje treba istrijebiti na rat, {ta onda nije
u borbi do kona~ne slobode. Gdje su javni u redu ako se isti
zahtjevi da se i wihove porodice za{tite od princip samo oslobo|en

kada progovori neko drugi osim gerilaca, par-
don #valterovaca#. Jedan od valterovaca je ~ak
poru~io, onako u ratno-hu{ka~kom stilu:
#Valter je i daqe `iv i ja~i nego ikad.# [ta
li ova militantna novinarska poruka treba
da zna~i? Mo`da samo jo{ jedno u nizu javnih
pozivawa na terorizam? Mo`da da }e #Val-
ter# ubijati dok ne poubija sve do zadweg one
koji mu se suprotstave, odnosno dok se ne izbo-
ri #za slobodu#? Ali slobodu od koga i od
~ega?
ZAR SLOBODA GOVORA PRERASTA
u "slawe vojske" kada progovori
i neko drugi osim valterovaca
Ako valterovci slobodno govore o metama
svojih novinarskih odstrela, jezikom koji ne
izaziva ni{ta drugo nego strah i jezu u `ila-
ma, i to rade godinama pozivaju}i na rat, {ta
onda nije u redu ako se isti princip samo
oslobo|en jezika mr`wa i ulice sada koristi
i odnekud drugdje?
A
- i jo{ koje~ega su im usta puna, na`alost.
sada kada treba progovoriti pred ka-
merama RTRS-a o napadima na novi-
nare iz RS, onda su zauzeti, ne daju
izjave o ure|iva~kim politikama,
nemaju vremena da ka`u {ta je to stravi~no u
govoru mr`we iz wihove okoline. Ako se ipak
odlu~e da ne{to ka`u, onda }e to biti da #ni-
su vidjeli sporni prilog# ili da im niko #ni-
je poslao mejl sa prigovorom#. Koja farsa,
koji nedostatak principijelnost! Da li je i do
sada neko slao mejlove fantomskom udru`ewu
#BH novinari#, pa su tek nakon toga pisali
sa op {tewa? Pa zar ni je taj ni ca Ru di}
objavqivala svoja saop{tewa jedva par sati
nakon {to osvane kakva izjava koja nije u skla-
du sa hvalospjevima o wenim medijskim mezim-
cima?
Zar je mogu}e da ba{ niko iz sarajevske ja-
vnosti, one koja je uvijek spremna kritikovati
#mawi entitet#, svi oni brojni za{titnici
qudskih prava, analiti~ari i glasnogovorni-
ci, nisu imali ni{ta re}i povodom najnovije
hajke? Pa ni `enska udru`ewa nije dojmilo
bestijalnih uvreda i napada? Nigdje, izgubi-
li se u silnim principima. jezika mr`wa i ulice
Ali se zato neki javno pitaju za{to {ute sada koristi i odnekud
#promotori kulture dijaloga# povodom to- drugdje? Da li su
bo`wih medijskih napada iz RS na gerilce.
[ute, {ute, jer ne znaju {ta da ka`u na #zaglu- valterovci i u jednom
{uju}u# snagu jezika mr`we, bahatosti i agre- trenutku razmi{qali o
sivnosti koji dolazi od wih. [ute i ne mogu da porodicama onih na koje
vjeruju da oni pretvaraju Sarajevo u grad tije-
san za neistomi{qenike. I ne rade to nikakvi se okome? Nisu, ili
nacionalisti, nego upravo valterovci i geril- mo`da ipak jesu, ali kao
ci. Na`alost, {ute, ali ne zato #{to su sa dru- o bezvrijednim qudima
ge strane barikade#. Nisu oni ni postavili
koje treba istrijebiti
barikade, nego upravo valterovci koji tjeraju
u borbi do kona~ne
tolerantne gra|ane iz Sarajeva. Postavili su
ih upravo oni koji ismijavaju kulturu dijaloga slobode. Gdje su javni
i preziru slobodnomisle}e intelektualce.
Postavili su ih oni koji, uz gromoglasne apla- zahtjevi da se i wihove
uze na promocijama kwiga u sarajevskim gra- porodice za{tite
|anskim krugovima, takve ekskomunicirane od bestijalnih uvreda
pojedince nazivaju #fekalijama#...
E to su na`alost prave, najgore barikade i napada? Nigdje,
#koje ne vidje ova zemqa od rata naovamo#, a izgubili se u
postavqene su usred Sarajeva! silnim principima

Inbox Komentar ~italaca

Stanovnici Republike Srpske koji se naru~uju na

Doma}im firmama dati {ansu
specijalisti~ke preglede na koje se ~eka i po de-
set mjeseci, ako ne misle da odu na wih treba da
o tome obavijeste bolnice. Zbog neobavje{ta-
vawa da ne}e do}i na pregled, stanovnici stva-
raju duge liste ~ekawa i materijalne gubitke i
zauzimaju mjesto za pregled nekome kome je po-
trebno da taj pregled {to prije obavi.
milicap6@gmail.com
Stanovnici Srpske mjese~no za tro{kove ishra-
ne izdvajaju oko 40 odsto plate, a cijene pre-
hrambenih proizvoda stalno rastu. Ako se
nastavi trend rasta cijena, ko zna koliko novca
}e morati da izdvajaju na kraju ove godine. Sma-
tram da bi nadle`ni u Vladi RS trebalo {to
prije da preuzmu odgovaraju}e mjere da bi se
sprije~ilo daqe divqawe cijena.
zorang67@yahoo.com
Doma}im gra|evinskim preduze-
}ima trebalo bi pru`iti {ansu i
pre pus ti ti im iz gradwu auto pu ta
Bawaluka - Doboj.
Time bi se unaprijedio i doma}i
sektor niskogradwe, zaposlilo bi se
jo{ qudi i unaprijedilo bi se po-
slovawe preduze}a, kako na finan-
sij skom ni vou, ta ko i na sti cawu
is kus tva u iz gradwi je dnog ta ko
ozbiqnog projekta.
Siguran sam da bi se vremenom
stekli uslovi da sami sebi gradimo
puteve, a ne da na{ novac odlazi u
druge zemqe.
Kod nas, dodu{e, uvijek postoji
dvosjekli ma~, pa bi druga strana me-
daqe mogla biti neslagawe preduze-
}a {to bi dovelo do lo{e i sporije
izgradwe samog puta.
Ako `elimo da unaprijedimo na-
{u gra |e vin sku in dus tri ju, ko ja
sve vi {e po sr}e, on da u ovom po -
slu izgradwe veoma zna~ajnog pro-
je kta za RS ne smi je bi ti “gle-
dawa kroz prste“ i za{tite pojedi-
naca.
Sve mo ra bi ti bes pri je kor no
~isto i tek tada mo`emo pokazati i
sebi i drugima koliko smo spremni
da pariramo stranim preduze}ima.
Na{e kompanije te{ko da su kon-
kurencija stranim preduze}ima, ali
ako im ne mo`emo konkurisati bar
na doma}em tr`i{tu, onda na dugo-
ro~nom nivou nemamo {ta tra`iti
ni na evrop skim ni na svjet skim
tr`i{tima.
Zato mislim da se izgradwa auto-
puta Bawaluka - Doboj mora prepus-
titi doma}im firmama, a onda sve
ostaje na wima.
Ako opravdaju o~ekivawa i poka-
`u da mogu kvalitetno i dobro oba-
vi ti po sao, to }e bi ti je dna od
svijetlih ta~aka za wihovu promoci-
ju, kako na na{em tako i na stranom
tr`i{tu.
Mirko Popovi},
Bawaluka

Suo~avawa
Najnovije izdawe
Dnevnog Kazaza
Ratni Kazaz, Poratni Kazaz, Dnevni
Kazaz. Multikazaz, Nije Kazaz, Halal Ka-
zaz, Kaurin i dvi Kaurkiwe, Trijezni Si-
dran, Sto ji }is tan, Daixis tan i
Lovrenistan, fa{izam kao veznik, kola-
`ni program za Bo{wake, dvojica nezaobi-
laznih u diskursu i registru, Radio Kazaz
i nova postmodernisti~ka prikqu~enija.
U i{ ~e ki vawu po li ti ~kog su |ewa u
organizaciji sad ve} odavno trijeznog Ab-
dulaha Sidrana, gdje troje Kaura (jedna Ka-
urkiwa i dva Kaura) idu po minder - pravdu
u halal i multikulti Sarajevo, surfam na
dasci dugmari, po Internetu. I nasu~e me
daska na mog starog priku, ~ovjeka koji mi
je prije 5-6 godina, uz Ivana Lovrenovi}a,
Mar ka Ve {o vi }a i jo{ par wih, ano ni -
mnom dodijelio tada presti`nu kwi`evnu
nagradu za meni prvu objavqenu kwigu pro-
ze. Nisu znali tada ni kako se zovem ni ko-
li ka se an ti pro ti vna i ru {i la ~ka
Vla{ina krije iza mog pseudonima...
[alim se za Sarajevo, fin je to grad.
Nije vi{e multikulti, jeste halal, ali ne
mogu ga ne volit. Dodu{e, sudstvo i kwi`e-
vna scena (ako izuzmemo Ibri{imovi}a,
Karahasana, Xamowe, Ramadana i jo{ par
wih `ivih i mrtvih) su tamo za smu}kat i
prolit, ali to sad nije tema ove moje pisa-
nije. A bi}e, ako mi Bog da lijepo zdravqe.
Ima tamo puno finog i razumnog svije-
ta, u tom Sarajevu, ali od puste #toleran-
ci je# i #slo bo de#, ne smi ju #kvrknut#.
Osim ri jet kih smje lih qudi kao {to su
Sawa i Ugo Vlaisavqevi} ili Senad Av-
di}. Ima ih jo{, ali ih za wihovo dobro,
ne}u imenovati. Kazaz & kompanija su ovo
troje ve} medijski lin~ovali, pa mogu. A i
to troje se vi{e ne boji. Ne mo`e se umri-
jeti nego jednom, a wih su Kazaz, Lovreno-
vi} i kom pa ni ja ve} osu di li, op tu `i li,
ozna~ili... Proglasili ih dr`avnim i na-
rodnim neprijateqima. ^ak i Sawu. Hm,
koliko ja znam, Sawa nije Kaurkiwa... Ni
Senad. Ali su svijet koji govori i misli, a
to Kazazistan, Ve{ovistan i Lovrenistan
ne mo gu smi sli ti. Ni Sto ji }e vac Mi le
Stoji}a ne da da se dira u svete istine, ni
da se Stoji}u ode na predstavqawe kwige
bez 500 do hiqadu maraka. Ni Daixistan
Bosanskih Frawevaca koji uglavnom `ivi
u dijelu Bosne zvanom Sarajevo, ne da ni
pris mrdi ti dru goj is ti ni osim do ju ~e -
ra{we Lovrenistanske i Kazazistanske.
Ratni i poratni
halal Kazaz
Uva`eni profesor Enver Kazaz, jedan
od najve}ih ideolo{kih i etni~kih ~ista-
~a Sarajeva, obrnuo je }urak! I profesor
Nerzuk ]urak je, sad je i on multikulti, ne
prodaje vi{e ratnu tezu o svom #temeqnom
narodu#. Ali, Enver je ~udo. Ne bih sad o
islamizaciji Armije RBiH, o maltreti-
rawu privedenih mu Srba u ratu, ni o tome
ka ko je je dnog od naj boqih pri ja teqa
(Hrvata, da ne bude zabune - nije da je ~o-
vjek kiwio samo Srbe) doslovno uni{tio i
prodao ga za 30 vre}a za spavawe, sad bih
malo o simptomu #Lovrenovi}#, hvatawu
zadweg vagona za bijeg iz haosa koji je sam
napravio.
Ra zu mio bih Ka za zo vu ogor ~e nost
SDP-om i postoje}im stawem stvari, da on
sam to stawe nije stvorio! Posipawe pepe-
lom, prawe ruku, pquvawe po svom djelu,
sve je to ve} vi|eno u tom poluintelektu-
alnom IDEOLO[KOM miqeu koji je ide-
olo gi ja i plit ka je dnou mna te ori ja o
fa{izmu i antifa{izmu stvorila. Ali,
kad sam kreator teorije ka`e da teorija ne
vaqa, onda je to za sjesti i pisati 10.000
znakova. Jer, ~ovjek zvani Zlatko Lagum-
xija nije sam sebe stvorio da bi onda stvo-
rio i Hrvate i Srbe po svojoj mjeri, za jaku
politi~ku figuru nije dovoqno dreqiti
o~i i mlatarati rukama. Za to treba puno
qudi poput Kazaza, da satanizuju sve koji
druk~ije misle, da ih proglase fa{istima,
pla}enicima i qudima koje treba pod hi-
tno eliminisati.
KAKO JE RAB BO@JI VESELIN
uvidio da je SDP stranka
Bo{waka “lajt“
Usput, ~ujem da je profesor Vlaisav-
qevi} na svom radnom mjestu izlo`en stra-
hovitom pritisku. Trebam li spomiwati ko
je na hu {kao ne do zre lu stu den ta ri ju na
wega? Ne treba. Pametni ste vi, ne treba
vam se sve re}i. Trebam li re}i da niko oko
Uge nema petqu da stane na wegovu stranu,
da mu pri|u tiho, da niko ne vidi, da mu ka-
`u da je u pravu. Ne trebam. Znate to i vi.
Multikazaz
^i ta va ple ja da do bro uhqebqenih
#dr`avnih disidenata# je, polako ali sigur-
no, doprinijela nacionalnoj homogenizaci-
ji bosanskohercegova~kog dru{tva. I ja sam,
u nadi da stvarno postoji neka socijaldemo-
kratija u ovoj zemqi, u najboqoj namjeri
u{ao u taj nesretni SDP. Ali, nije mi tre-
balo puno da shvatim da je toj partiji dr`a-
va va`nija od naroda i da joj je jedan narod
va`niji od druga dva. I tada je rab Bo`ji
Veselin uvidio da je SDP stranka Bo{waka
#lajt#. Shvatio je da ta stranka, po progra-
mu i ciqevima, nije nimalo #lajt#. Napro-
tiv. Sad sam uvidio da se ta stranka spremna
udru`iti sa najcrwim profiterima i sqe-
dbenicima fa{izma, samo da podjarmi i
nadglasa ostale! I sretan sam {to nisam
u~estvovao u stvarawu tog SDP-a i ovakvog
stawa stvari u ovoj nesretnoj zemqi. I, sre-
tan sam {to u~estvujem u demistifikaciji
lo{e maskiranog nacionalizma. Jer, ako }u
ve} podr`ati nacionalizam (za sada mi ne
pada na pamet), podr`a}u svoj a ne bo{wa-
~ki ili hrvatski. I, da se ne la`emo, nakon
Kazazovog teksta hvata me panika! U`as!
Jer, eto, postoji realna opasnost da se sa is-
te strane barikade, u misiji razbijawa ma-
gle, na |em sa naj ve }im proi zvo |a ~i ma
bosanske magle, Enverom Kazazom i Ivanom
Lovrenovi}em! Kahvu i kavu popiti s wima,
kao i sa svakim, u redu. Ali s wima u borbu
za istinu koju su maskirali pred Bo{waci-
ma i svijetom, e to ne}e mo}i. Jer, najve}e
`rtve predstave Bo{waka o Bo{wacima,
kao {to re~e uva`eni profesor Muhamed
Filipovi}, upravo su Bo{waci. SDP-ova
nasilni~ka nacisti~ko-profiterska ko-
alicija, kulminacija je upornih nastojawa
te mudrija{ke elite koja rije~ #fa{izam#
koristi ~e{}e nego ve}inu veznika.
Dnevni Kazaz
Ne bih da ovo ispadne li~no. Koliko se
sje}ate, Kazazova i Lovrenovi}eva novina
je mene smjestila uz Radovana Karaxi}a.
Onaj qevi~arski pamflet zvani BH Dani,
pokoj im du{i. Ra{a iznad mene, kao, govo-
ri mi {ta }u pisati. Onda su uslijedile
pri jetwe ubis tvom ako odem u Sa ra je vo.
Nije {to su mi prijetili, nije prvi put,
nego mi je {to sam morao u Sarajevo da vi-
dim ko }e me i kako ubiti. Jesam, nahodao
sam se, ali sam i pojeo }evape, pa i nije bi-
lo tako lo{e i taksirli. A ni opasno nije
bilo. Nije Sarajevo toliko ideolo{ki in-
doktrinirano, nisu svi Kazaz, Lovrenovi},
Stoji}, Lagumxija, Kom{i}... Ima tu vi{e
finog svijeta nego ovakvog kakav sam na-
brojao. Jer, ve}e su {anse da me pogodi za-
lutali metak u tramvaju nego da mi neko od
tih qevi~arskih mi{eva ka`e ne{to u li-
ce. Evo, spremni su da pqunu na svojih ruku
djelo, da za~eprkaju le{ ~udovi{ta koje su
sami othranili i okrenu novu stranicu u
kojoj, osim dr`ave i wihovog naroda, pos-
toje i neki drugi ~ije mi{qewe treba uva-
`iti. I, avaj, SDP to ne ~ini... Eureka!
SDP je #bo{wakocentri~an#! Tako ka`e
profa Enver Kazaz u novom izdawu! Je li
to mogu}eeee...! Car je go!
Nije Kazaz
Uh, oprostite. Punica mi je umrla neki
dan, ju~e joj je bila sahrana, ja dr`ao govor.
Zato pucam ovako, rafalno, bez pun detaqa
i ni{awewa. Jer sam, znate, potresen. Sa-
hrawena je u duhu u kojem je ro|ena, kao ka-
tol kiwa, po koj joj du {i. Pa lo mi je na
pamet ~ak da se na misi prekrstim slijeva
nadesno, po katoli~ki, ali nisam. Da me
vidi da to radim, samo bi se prezrivo na-
smije{ila. Mene je jako voqela. Cijenio
sam je jer je uvijek govorila ono {to je mi-
slila, bez obzira na posqedice. To ju je
mnogo ko{talo u `ivotu, i previ{e. Tu
wenu crtu sam, dakle, jako po{tovao. Ima-
la je puno ja~i osje}aj za pravdu i istinu
nego ja.
KAKO JE KAZAZ,
poslije dubokog razmi{qawa, otkrio
da je FTV televizija SDP-a
Dakle, za razliku od Dnevnog Kazaza,
nije se prilago|avala novonastalim situ-
acijama. Prva je te 1995. pre{la u izre-
{e ta ni Is to ~ni Mos tar, da uz pratwu
snaj per skih ni {a na, svom pro tje ra nom
mu`u, prijateqima i rodbini odnese ne-
{to za jelo. Nisu svi u ovom ratu maltre-
ti ra li qude ko ji se ne mo gu bra ni ti...
Izvinite, morao sam je spomenuti, pokoj
joj du{i.
Radio Kazaz
Tre ba te pro ~i ta ti tek st na por ta lu
Radio Sarajeva. Tekst se zove #Raspada se
SDP-ova bo{wakocentri~na multietni-
~nost i bo san stvo#. Za tek st od go vo ran,
glavom i bradom, uva`eni profa Novi Ka-
zaz. Za ne povjerovati. Pro~itati obave-
zno. Pri~a o #bo{wakocentri~nosti#, o
#etiketirawu fa{izmom#, o zamagqivawu
stvarnosti i... Pri~a ~ovjek o sebi. I osu-
|uje sebe koji je bio, kao da je oduvijek taj
#novi# i #tolerantni# Kazaz, koji nikada
ne bi izlo`io Ugu Vlaisavqevi}a stubu
srama, nikad Novi Kazaz ne bi nazvao Srbe
GLAS PLUS 22. i 23. januar 2011. 3
Pi{e:
Veselin
GATALO
Razumio bih Kazazovu
ogor~enost SDP-om i
postoje}im stawem stvari,
da on sam to stawe nije
stvorio! Posipawe pepelom,
prawe ruku, pquvawe po
svom djelu, sve je to ve}
vi|eno u tom
poluintelektualnom
IDEOLO[KOM miqeu.
^ovjek zvani Zlatko
Lagumxija nije sam sebe
stvorio da bi onda stvorio
i Hrvate i Srbe po svojoj
mjeri. Za to treba puno qudi
poput Kazaza, da satanizuju
sve koji druk~ije misle,
da ih proglase fa{istima,
pla}enicima i qudima koje
treba pod hitno eliminisati
i Hrvate ~etnicima i usta{ama a kamoli
ih vezane {amarao i trampio za vre}e za
spavawe... Ajoj... Usput, Ugo je za wega Era-
zmo Roterdamski, u znawu o temama od ko-
jih Ka zaz po li ti ~ki i ma te ri jal no
egzistira ve} par decenija. Poznajem i je-
dnog i drugog, znam o ~emu govorim. Nije
mi Ugo Vlaisavqevi} ni rod ni pomozbog,
cijenim ga kao i punicu {to sam, zbog isti-
ne ko ju izno si bez ob zi ra na mo gu }e
posqedice.
Postmoderni Kazaz
Profesor Kazaz je, nakon dubokog ra-
zmi{qawa, otkrio da je Federalna TV us-
tva ri te le vi zi ja SDP-a i Zlat ka
Lagumxije. Aferim, profesore! Svaka Vam
dala! To su davno zakqu~ili i osnovci, ne
treba magisterij Filozofije Palanke za
to. Otkrio je profa, onako dubokouman, da
su mediji pod kontrolom vlasti! Ni{ta je
to, Dubravko Lovrenovi} je otkrio da bo-
sanski ste}ci i nisu ba{ toliko bosanski.
@i vi mo u do ba ve li kih ot kri }a... Pa je
profa Enver otkrio i da je #multikulti#
SDP do sada koalirao samo s bo{wa~kim
strankama. Ni pola godine od prerane po-
liti~ke polusmrti wegove i Baji}eve #Na-
{e Stran ke#. Pa on da je ot krio da je
Angela Merkel mudra `ena. Osuo se, u na-
letu otkrovewa i navali mudrosti, i na ko-
la`ni program za lakovjernije Bo{wake
(to po{ten Srbin i Hrvat i ne gleda) zva-
ni #60 minuta#. Dodu{e, u jednom je ostao
dosqedan. Kao u najboqim danima {ama-
rawa vezanih i etni~ke ~istke, spomenuo je
dva ve} odavno hladna mrtvaca koje vi{e
niko ozbiqan ne uzima zaozbiqno, dva bez
kojih filozofija ~ar{ije koju je dekadama
stvarao profa Kazaz, ni sad ne mo`e. Ne
smijemo mu zamjeriti, ne mo`e se ba{ sve
iz korijena pa nanovo, puj-pike pa ne va`i.
Kakav bi bio profesorsko-sarajevski i pa-
triotsko-postmodernisti~ki diskurs i re-
gis tar bez te ne za obi la zne dvo ji ce,
Tu|mana i Milo{evi}a?
4 22. i 23. januar 2011. GLAS PLUS
Mario Ma`i}, koordinator Inicijative mladih za qudska prava Hrvatske
Hrvatska zanemaruje ratne
zlo~ine po~iwene nad Srbima
^iwenica je da ovo dru{tvo
u odre|enoj mjeri zanemaruje
i ne odgovara adekvatno na
po~iwene ratne zlo~ine. To je
jedna lo{a politi~ka poruka.
^iwenica je da je za pomirewe
u regionu kqu~na situacija izme|u
Hrvatske i Srbije i unutra{wa
situacija u BiH, rekao Ma`i}
RAZGOVARALA: VAWA [TRBAC
vanjas@glassrpske.com
cjelini je vidqivo
U da u Hrvatskoj posto-
ji je dna po li ti ~ka
blokada kada je rije~
o procesuirawu ratnih zlo~i-
na nad Srbima. Ipak, vjerujem
da }e uskoro biti obavqena
reforma pravosu|a i nadam se
da Evropska unija ne}e dozvo-
liti da Hrvatska u|e u ovu in-
te gra ci ju, bez to ga da se
zaista uhvati u ko{tac sa ra-
tnim zlo~inima i sa iskre-
nom na mje rom da se ra tni
zlo~ini razrije{e.
Rekao je ovo u intervjuu za
“Glas Srpske“ koordinator
Inicijative mladih za qud-
ska prava Hrvatske (YIHR)
Mario Ma`i}.
GLAS: “Amnesti inter-
ne {nal“ upu tio je hrvat -
skim zvani~nicima poziv da
istra`e tvrdwe o Vladimi-
ru [eksu koji kao visoki po-
liti~ki funkcioner nije
sprije~io ratne zlo~ine?
MA@I]: S obzirom na
to da je Vladimir [eks bio na
poziciji na~elnika Kriznog
{taba za podru~je Slavonije i
Barawe u periodu kada su se
doga|ala te{ka kr{ewa qud-
skih prava i ratni zlo~ini na
podru~ju Vukovara 1991. godi-
ne, hrvatske vlasti bi trebalo
da pokrenu istragu. “Amnesti
interne{nal“ je poslije ob-
javqivawa na-
{ e g
t r a n -
SASTANCI TADI]A i Josipovi}a nova faza u odnosima Srbije i Hrvatske
skripta sa izjavama svjedoka i
porodica `rtava sa podru~ja
Vukovara ponovio poziv hrvat-
skim vlastima, smatraju}i da
su ta dokumenta dovoqan doda-
tni podsticaj hrvatskim vlas-
tima da istra`e ulogu [eksa u
ratnim zlo~inima 1991. godi-
ne. U jednoj od izjava koje smo
dobili je i informacija da je
supruga jednog mu{karca koji
je uhva}en i vjerovatno ubijen,
jer se wegovo ime nalazi na
popisu nestalih, obavijestila
telefonski [eksa, me|utim,
on nije ni{ta preduzeo.
MORA SE
sprovesti istraga
Mario Ma`i} FOTO: GLAS SRPSKE
protiv [eksa
drugih slu~ajeva, u stvari, je u regionu Hrvatska i Crna ako pravni sistem dozvoqava pro{la vremena. Generalno,
GLAS: S ob zi rom na po sao ko ji bi tre ba lo da Gora kaskaju {to se ti~e pro- da ratni zlo~ini pro|u ne- ne postoji veliki problem
~iwenicu da je Inicijativa obavqaju policija ili lokal- cesuirawa ratnih zlo~ina i ka`weno, onda se bez sumwe Srba koji `ive u Hrvatskoj,
mla dih za qud ska pra va na dr`avna tu`ila{tva. da najslabije stoje po tom pi- mo`e postaviti pitawe od ~e- me|utim ono {to je jo{ pro-
Hrvatske dostavila ova do- GLAS: ^i ni se kao da tawu. U BiH i Srbiji to pri- ga se uop{te mo`e o~ekivati blemati~no su napadi tokom
kumenta, ~ini se da nevla- Hrvatska zanemaruje ratni li~no dobro funkcioni{e da funkcioni{e u dr`avi. turisti~ke sezone na one koji
din sektor radi ono {to bi zlo~in nad Srbima, s obzi- zbog institucionalnog ure- GLAS: Koliko pomirewu u dolaze na hrvatsko primorje
tre ba lo da ra di dr`a vni rom na neprocesuirawe odgo- |ewa. U BiH djeluje posebno regionu doprinose sve ~e{}i sa srpskim registracijama.
vrh u Hrvatskoj? vornih? odjeqewe koje se bavi proce- susreti predsjednika Srbije Oni su naj~e{}e `rtve neka-
MA@I]: Da instituci- MA@I]: ^iwenica je suirawem ratnih zlo~ina, u Borisa Tadi}a i Hrvatske kvih po tpu no be smi sle nih
je funkcioni{u kako treba, da ovo dru{tvo u odre|enoj Srbiji postoji specijalni sud Ive Josipovi}a? napada i prijetwi. Smatram
potreba za nevladinim orga- mjeri zanemaruje i ne odgova- za ra tne zlo ~i ne, dok se u MA @I]: Sve ~e{ }i da je to sje~ewe grane na kojoj
ni za ci ja ma bi la bi mno go ra adekvatno na po~iwene ra- Hrvatskoj su|ewa za ratne zlo- sastanci Tadi}a i Josipovi}a qudi sjede, jer oni od toga
mawa. Onda bismo mi kao ne- tne zlo~ine. To je jedna lo{a ~ine jo{ doga|aju na lokal- ozna~avaju jednu novu fazu u `ive, posebno qudi u Dalma-
vladina organizacija samo po li ti ~ka po ru ka ko ja se nim, mawim sudovima poput odnosima Srbije i Hrvatske. ci ji. Umjes to da pod sti ~u
pratili ono {to se radi i {aqe i koju dobijaju qudi. Ve- onih u Sis ku i Kar lov cu. ^iwenica je da je za pomi- wihov dolazak, svjedoci smo
eventualno upozoravali na po- oma je va `no da Evrop ska Osim to ga, u cje li ni je rewe u regionu kqu~na situ- da svako malo ima pojedinaca
jedinosti i propuste u dr`a- unija vrlo ozbiqno motri {ta vidqivo da postoji jedna po- acija izme|u ove dvije zemqe koji su voqni da stvore jednu
vnom vrhu. Ova ko mo ra mo se doga|a u Hrvatskoj. liti~ka blokada u odre|enim na spoqno-politi~kom planu sa svim dru ga ~i ju sli ku
katkad raditi i dio wihovog GLAS: Da li je Hrvatska procesima. U Srbiji je ipak na me|unarodnom nivou i unu- Hrvatske, kao dru{tva koje
posla. Ono {to smo konkretno spremna da procesuira odgo- bila svojevrsna izmjena kadra tra{wa situacija u BiH, {to nije tolerantno prema Srbi-
radili u slu~aju Mer~epa, vorne za ratne zlo~ine? u vrhovima vlasti i Milo{e- se ti~e u`eg regiona. Zaista ma.
kao {to radimo na nekoliko MA@I]: ^ini mi se da vi}evih kadrova vi{e nema. U vjerujem da su obojica dobro- GLAS: Ipak, ~iwenica
Hrvatskoj vidimo da, iako je namjerni i da zaista rade na je da se de{avaju i napadi
Peticija dijelom rasformirana, ista poboq{awu odnosa. Rade to na Srbe koji `ive u Hrvat-
stranka koja je bila na vlasti na jedan druga~iji na~in od skoj, posebno u Dalmatin-
GLAS: Smatrate li da }e hrvatske vlasti u~initi
tokom rata, na vlasti je i da- onoga na koji smo navikli, jer skoj zagori?
ne{to poslije potpisivawa peticije brojnih ~la-
nas, tako da je taj politi~ki otvorene probleme iznose ja- MA@I]: De{avaju se i
nova udru`ewa Srba iz Hrvatske za imovinska,
uticaj mnogo ja~i. vno, ne guraju ih “pod tepih“. napadi na Srbe, a ono {to je
stanarska i druga ste~ena prava Srba u Hrvat-
GLAS: Koliko je va`no Bez obzira na to koliko su po- `a lo sno u po dru ~ji ma oko
skoj?
da se hrvatski zvani~nici i liti~ki problemati~ni, oni Kistawa, {irem podru~ju oko
MA@I]: Hrvatske vlasti su odradile dio posla u vezi sa
tu `i la{ tvo uhva te u ko - ih stavqaju u prvi plan, raz- Knina i zale|ine Zadra, jeste
povratkom nekretnina Srbima, me|utim jo{ ima veoma
{tac sa ratnim zlo~inima govaraju o nestalima, sastaju ~iwenica da je rije~ o podru-
mnogo posla. Mnogo je posla i kada je rije~ o vra}awu
i wihovim po~iniocima? se sa udru`ewima `rtava... ~ju u kojem je mnogo izra`en
poqoprivrednih dobara, pogotovo u dalmatinskoj zagori,
MA@I]: Vjerujem da }e hrvatski nacionalizam. Ima-
gdje taj posao u velikoj mjeri nije ni otpo~eo. SRPSKI TURISTI
uskoro biti obavqena refor- mo redovnu situaciju u kojoj
^iwenica je da je jedan dio tog problema po-
ma pravosu|a i nadam se da ~este `rtve dolazi do uni{tavawa spome-
liti~ki. U jednom trenutku sam, tokom obiqe`a-
Evropska unija ne}e dozvoli- besmislenih napada nika, pravoslavnih grobaqa,
vawa “Oluje“ u Kninu rekao: “Da sam Srbin iz
ti da Hrvatska u|e u ovu inte- a sa druge strane imamo situ-
Knina, koji je pobjegao i da to sve vidim, ne bih
graciju, bez toga da se zaista GLAS: Kako ocjewujete aciju u kojoj se uni{tavaju i
se osje}ao bezbjedno niti bih mogao dovesti
uhvati u ko{tac sa ratnim bezbjednosnu situaciju Srba spomenici hrvatskim `rtva-
svoju djecu da `ive u takvom okru`ewu“. Nadam
zlo~inima i sa iskrenom na- u Hrvatskoj? ma. Sve je to rezultat provo-
se da }e svaka inicijativa koja ide u smjeru
mjerom da se ratni zlo~ini MA@I]: U principu, kacija i to je jedan za~arani
omogu}avawa povratka gra|ana Hrvatske urodi-
ra zri je {e. Ako ne pos to ji smatram da je zabiqe`en zna- krug. Sigurno je da je u tom
ti plodom i da }e poboq{ati situaciju.
funkcionalno pravosu|e i ~ajan napredak u odnosu na podru~ju situacija najgora.
 GLAS PLUS 22. i 23. januar 2011. 5

ISTORIJA
Devedeset godina od smrti
vojvode @ivojina Mi{i}a
U balkanskim ratovima Mi{i} bio
pomo}nik na~elnika [taba Vrhovne
komande vojvode Radomira Putnika,
wegova desna ruka, jer je, kako je istakao
general @ivko Pavlovi}: “U najte`im
trenucima svojim optimizmom i
~vrstinom karaktera odr`avao i samog
Radomira Putnika u uvjerewu u dobar
ishod operacija srpske vojske“

PRIREDIO: GORAN OBRADOVI] qen je 1874. godine u Vojnu akademiju, kao U balkanskim ratovima Mi{i} je bio (objavqeno 1910). Bolest ga je sprije~ila da
gorano@glassrpske.com dovr{i pisawe svojih uspomena, zapo~etih
19. u rangu. Na svakom raspustu odlazio je pomo}nik na~elnika {taba Vrhovne koman-

S
rpski voj vo da i je dan od naj ve }ih
svjet skih voj sko vo |a @i vo jin Mi -
{i} umro je 20. januara 1921. u Beo-
gradu. Mi{i} je u~estvovao u svim srpskim
ratovima od 1876. do 1918. godine. Komando-
vao je srpskom Prvom armijom u Kolubar-
skoj bici, a prilikom proboja Solunskog
fronta bio je na~elnik Vrhovne komande.
Biografija
Preci @ivojina Mi{i}a su se doseli-
li u Struganik kod Gomjonice krajem 17.
ili po~etkom 18. vijeka. Porodica je uzela
prezime Mi{i} po imenu djede @ivojina
Mi{i}a - Mi{a Kaqevi}a.
Mi{i}evi roditeqi Radovan i An|eli-
ja imali su trinaestoro djece, od kojih su
dvije bile djevoj~ice. @ivojin je bio tri-
naesto dijete.
Osnovnu {kolu zapo~eo je u Ribnici, a
zavr{io u Kragujevcu. U svojim memoarima
Mi{i} je pomiwao neprilike koje je imao
sa varo{kom djecom zbog seqa~kog porije-
kla, {to ga je uzbu|ivalo i vrije|alo. Gi-
mnaziju u Kragujevcu je upisao 1868. godine.
Prvi, drugi i {esti razred Gimnazije za-
vr{io je u Kragujevcu, a tre}i i ~etvrti u
Beogradu, u Prvoj beogradskoj gimnaziji.
U prvih pet razreda Gimnazije nije bio
posebno dobar |ak, ali je {esti razred za-
vr{io sa mnogo boqim uspjehom. Sa takvim
ocjenama {estog razreda Gimnazije prim-
ku}i u selo i vrlo ~esto je zajedno sa svojom
bra}om radio i poqske radove.
Kasnije se o`enio Lujzom Krikner sa
kojom je imao {estoro djece i to tri sina i
tri k}erke.
Vojna karijera
Na samom po~etku svoje slu`be, kao pito-
mac Artiqerijske {kole, u~estvovao je u dva
oslobodila~ka rata protiv Turske (1876. i
1877 - 1878. godine). U tim ratovima komando-
vao je Kolubarskim bataqonom Vaqevske bri-
gade druge klase i stekao prva ratna iskustva.
ZBOG BRIQANTNE
strategije u Kolubarskoj bici
dobio ~in vojvode
Pored ~etvorogodi{we Artiqerijske
{kole, zavr{io je austro-ugarsku {kolu ga-
|awa u Bruku na Lajti i dvogodi{wu pri-
premu za general{tabnu struku u srpskoj
vojsci.
Poslije Majskog prevrata Mi{i} je bio
pen zi oni san zbog sumwe da je ne pri ja -
teqski raspolo`en prema oficirima-za-
vje re ni ci ma ko ji su 1903. ubi li kraqa
Aleksandra Obrenovi}a.
Zbog vojno-politi~ke situacije poslije
austrougarske aneksije BiH aktiviran je
1909. na zahtjev na~elnika Glavnog {taba
vojvode Radomira Putnika i postavqen za
wegovog pomo}nika. U Prvom balkanskom
ratu se iskazao kao sjajan strateg i jedan je
od najzaslu`nijih za pobjedu nad Turcima
1912. u Kumanovskoj bici.
de vojvode Radomira Putnika, wegova desna
ruka, jer je, kako je istakao general @ivko
Pavlovi}: “U najte`im trenucima svojim
optimizmom i ~vrstinom karaktera odr`a-
vao i samog Putnika u uvjerewu u dobar is-
hod operacija srpske vojske“.
Na sopstvenu molbu u Prvom svjetskom
ratu je 15. novembra 1914. tokom Kolubarske
bitke, postavqen za komandanta Prve armije.
koja je zapala u veoma te{ku situaciju. Po-
vrativ{i joj poquqani moral, uspio je izu-
zetnim takti~kim potezima da zaposjedne
Suvoborski greben, a potom energi~nim dej-
stvima potpuno razbije austrougarske trupe.
Kolubarska bitka, u kojoj je srpska vojska
do nogu potukla austrougarske agresorske tru-
pe, jedinstven je primjer u istoriji ratova da
se armija kojoj je predvi|an brzi slom za krat-
ko vrijeme reorganizuje, pre|e u kontraofan-
zi vu i ne pri ja tequ na ne se uni {ta va ju }i
poraz, zbog ~ega se i sada izu~ava na vojnim
akademijama {irom svijeta. Za briqantnu
strategiju kojom je tada nadmudrio austrougar-
sku komandu unaprije|en je u ~in vojvode.
Kao na~elnik [taba Vrhovne komande sr-
pske vojske rukovodio je 1918. godine pripre-
mama za proboj Solunskog fronta i potom
uraganskom ofanzivom srpske vojske, odlu~u-
ju}e doprinijev{i odbacivawu zahtjeva sa-
vezni~ke komande da Prva armija pod
komandom Petra Bojovi}a obustavi na-
predovawe, jer se odvojila od glavni-
ne sa ve zni ~kih snaga na ri zi ~nu
udaqenost od 200 kilometara.
Predava~ka i
literarna karijera
na lije~ewu u Francuskoj 1920. godine.
Sahrana i po~asti
Uz velike gra|anske i vojne po~asti @i-
vojin Mi{i} je sahrawen na beogradskom
Novom grobqu, a tu mu je spomenik otkriven
3. decembra 1922. godine. Wegov lik i djelo
ovjekovje~eni su u mnogim umjetni~kim dje-
lima: vi{etomni roman Dobrice ]osi}a
“Vrijeme smrti“, pozori{na predstava “Ko-
lubarska bitka“ prema dramatizaciji djela
tog ]o si }e vog ro ma na; pje sme Vo ji sla va
Ili}a Mla|eg i u djelima Alekse [anti}a,
Slobodana Markovi}a, Petra Paji}a; slike
Uro{a Predi}a, Milana Milovanovi}a, Va-
se E{ki}evi}a, Veqka Stanojevi}a, Nikole
Milojevi}a, Teodora [vraki}a;
skulpture \or|a Jova-
no vi }a, Du {a na
Jovanovi}a \uki-
na i mno gim dru -
gim umjetnicima.
Ka sar ne u Ma -
riboru i Qubqani
dugo su nosile Mi-
{i}evo ime. U Ze-
munu je progla{en za
po~asnog gra|anina.

Na Voj noj aka de mi ji u

Odlikovawa
Ako se odlikovawa vojvode @ivojina Mi{i-
}a posmatraju uporedo sa razvojem savreme-
nih dru{tvenih i istorijskih zbivawa i
wegovim napredovawem u vojni~koj karijeri,
zapa`a se da su ona sve brojnija, tipolo{ki
zna~ajnija, a po rangu vrednija. Samim tim
ona govore ne samo o Mi{i}evom mjestu u
na{oj ratnoj istoriji, ve} predstavqaju i
materijalne dokaze o udjelu srpske vojske u
savremenim me|unarodnim odnosima iz ra-
tova za oslobo|ewe krajem 19. i po~etkom
20. vijeka.
Beogradu Mi{i} je preda-
vao strategiju u prekidima
od 1898. do 1904. go di ne.
Obja vio je mno go broj ne
rasprave iz oblasti ratne
vje{tine u vojnim ~asopi-
sima, ~iji je on bio ure-
dnik.
Predavawa pitomcima
Vojne akademije objedinio
je u kwizi “Strategija“, ko-
ja je odmah uvr{tena u obave-
znu le kti ru ofi cir skog
kora. Sa wema~kog jezika je
pre veo “Ta kti ku“ od Bal ka @ivojin
Mi{i}

LIK VOJVODE MI[I]A ovjekovje~en u mnogim djelima

6 22. i 23. januar 2011. GLAS PLUS

Vjeru u qekare sru{i

Koliko su gra|ani zadovoqni

Naj~e{}e kritike na zdravstvene sisteme su neefikasnost, duge liste ~ekawa na specijalisti~ke

preglede, nepo{tovawe prava pacijenata… Stanovnici oblast zdravstva smatraju jednom od
najkorumpiranijih u dru{tvu
PI[U: DRAGANA KELE^
draganak@glassrpske.com
MARINA ^IGOJA
marinacigoja@glassrpske.com
ako u zdravstvenim usta-

I novama u RS isti~u da je
povjerewe u zdravstveni
sistem Srpske na visokom
nivou, naj~e{}e kritike zdravstve-
nog sistema kod nas su da su ne-
efikasni, da postoje duge liste
~ekawa na specijalisti~ke pregle-
de, da se ne po{tuju prava pacije-
nata, te da je oblast zdravstva jedna
od najkorumpiranijih u dru{tvu.
U an keta ma ko je Fond zdrav-
stve nog osi gu rawa RS kon ti nu -
irano sprovodi, a na osnovu kojih
ocjewuje zadovoqstvo pacijenata
uslu ga ma u do mo vi ma zdravqa i
bolnicama u Srpskoj, mo`e se vi-
djeti da su pacijenti naj~e{}e ne-
za do voqni du `i nom ~e kawa od
za ka zi vawa pre gle da do pri je ma
na pregled, te cjelokupnom orga-
ni za ci jom ra da u do mo vi ma
zdravqa.
To su samo neki od brojnih ne-
dostatka na{eg zdravstvenog siste-
ma. Treba imati u vidu i ~iwenicu
da se za veliki broj primjedbi na
qekare i uop{te uslove u doma}im
bolnicama koje pacijenti svako-
dnevno spomiwu ne sazna jer se ri-
jetko ko `eli zamjeriti medici-
narima.
Preduge liste ~ekawa
Da su ~e kawa u bol ni ca ma u
Srpskoj i vi{e nego duga, najboqe
pokazuje podatak da je prvi slobo-
dan ter min u Kli ni ~kom cen tru
Bawaluka za ultrazvuk dojke za am-
bu lan tne pa ci jen te 2. sep tem bar
ove godine, dok, kako ka`u u KC,
bolni~ki pacijenti ovaj pregled
obavqaju odmah. Prvi slo bo dan
termin za mamografiju dojke za am-
bulantne pacijente je 18. februar,
Porodi~na medicina
Prepune ~ekaonice ~esta slika u ambulantama
a za bolni~ke pacijente odmah.
Nije li ovo alarmantan poda-
tak i pokazateq da u na{em zdrav-
stvu i nije sve ba{ kako treba?
U pri log ovom go vo ri i
~iweni ca da Fond zdrav stve nog
osigurawa RS svake godine izdvaja
ogroman novac za lije~ewe pacije-
nata u inostranstvu.
Prema podacima Fonda, tro -
{ko vi li je ~ewa izvan Srpske u
2010. go di ni su izno si li oko
27.000.000 KM, dok su za ovu godi-
nu planirani oko 19.000.000 KM.
- Smawewe planiranog tro{ka
za lije~ewe izvan RS rezultat je,
prije svega, po~etka rada Centra za
radioterapiju jer vi{e nema potre-
FOTO: ARHIVA
be da se onkolo{ki pacijenti koji- od 42.000 ope ra ci ja, a naj vi {e one koje se izvode u slu`bi za hi-
ma je neophodno zra~ewe upu}uju u operativnih zahvata, i to 33.360, rur{ke bolesti, kojih je lani bilo
inostranstvo. ura |e no je u Kli ni ~kom cen tru ukupno 1.930, od kojih je najvi{e
Bawaluka. bilo operacija slijepog crijeva,
U KC BAWALUKA Rukovodilac Odjeqewa za plan preponske kile, `u~ne kese i tumo-
lani ura|eno i ana li zu u Kli ni ~kom cen tru ra dojke - rekao je direktor doboj-
Bawaluka Mara Erceg rekla je da ske Op{te bolnice “Sveti apostol
33.360 operacija je od ukupnog broja operativnih za- Luka” Du{ko Vasi}.
hvata u 2010. godini najvi{e ura- Stanovnici ipak imaju odre|e-
Ina~e, zahvaquju}i novim pro- |eno operacija preparirawa vena, nu dozu nepovjerewa prema na{im
cedurama koje su uvedene u na{im i to 10.669 i 1.179 operacija radi- qekarima, pa ~esto na operacije
bolnicama, broj pacijenata koji se kalnog odstrawivawa ko`nog tu- odlaze van Srpske.
upu }u ju na li je ~ewe izvan RS je mora. Niko od wih ne `eli da javno
prepolovqen u odnosu na podatke s - Lani je dosta bilo i operaci- komentari{e, ali se zato na foru-
po~etka 2006. godine. U Klini~kom ja fazoemulzifikacije, i to 1.001, mima ~esto mogu pro~itati komen-
centru Bawaluka uvedeno je 40 no- 668 pacijenata moralo je na opera- tari pacijenata koji su ogor~eni
vih procedura za koje su ranije pa- ciju va|ewa krajnika, dok je ura|eno uslugama medicinskih radnika i
cijenti upu}ivani u inostranstvo - i 599 adenotomija odnosno odstraw- ustanova.
rekli su u FZO. ivawa tre}eg krajnika kod djece i
Izgradwom Centra za radiote- odraslih - istakla je Ercegova. [UKALO:
rapiju smawewe broja upu}enih u U Klini~kom centru Isto~no Javno zdravstvo
inostranstvo bi}e jo{ o~igledni- Sarajevo rekli su da je tokom pro- korumpirano
je, a Fond zdravstvenog osigurawa {le godine ura|eno ukupno 3.550
planira da u ovoj godini preduzme operacija. - Ne}e te niko dobar operisati
i druge mjere koje }e doprinijeti - Najvi{e je bilo hirur{kih ako nema{ para, danima }e{ ~eka-
smawewu upu}ivawa pacijenata u operacija, i to 1.400, i otorinola- ti rezultate ako nema{ para, ne}e
inostranstvo. rin go lo {kih, ko jih je ura |e no ti se mijewati posteqina ako ne-
1.200, zatim ginekolo{kih 750 i ma{ para, jednostavno, ni medi-
Medicinski oftalmolo{kih 200 operacija - ka- cinska sestra ne}e da te obi|e ako
centri i operacije zao je direktor Klini~kog centra nema{ ~ime da je po~asti{ - pi{e
Isto~no Sarajevo Sini{a Zubi}. jedan od foruma{a.
U tri naj ve }a me di cin ska U Op{toj bolnici “Sveti apos-
centra u Srpskoj: Bawaluci, Do- tol Luka” u Doboju lani je ura|eno Privatne ambulante
boju i Isto~nom Sarajevu tokom ukupno 5.515 hirur{kih zahvata. Predsjednik UO Udru`ewa do-
pro{le godine obavqeno je vi{e - Naj~e{}e operacije bile su ktora medicine privatne prakse
RS Gor da na [u ka lo ka `e da su
Srbija pri va tne or di na ci je do ne da vno
funkcionisale tako {to su paci-
Oboqeli od malignih bolesti iz zemaqa regiona ubudu}e vi{e ne}e mo}i jenti iskqu~ivo iz svog yepa pla-
da se lije~e u onkolo{kim centrima u Srbiji zbog velikih potreba gra|a- }ali pregled.
na Srbije za uslugama iz te oblasti, koje su ve}e od trenutnih kapaciteta - Fun kci oni sa le su upra vo
zdravstvene slu`be. zbog toga {to pacijenti nisu sve
Pacijenti iz zemaqa regiona su se u srpskim zdravstvenim centrima lije- svoje potrebe mogli zadovoqiti u
~ili u okviru dopunskog rada i to }e i daqe biti mogu}e, ali ne i u slu~aju javnim ustanovama iz mnogih ra-
malignih oboqewa jer su liste ~ekawa preduga~ke i time bi bila ugro`e- zloga, a mi smatramo da je jedan od
na prava doma}ih pacijenata. najva`nijih razloga taj {to je ja-

Tro{kovi lije~ewa izvan Srpske u 2010. godini iznosili oko 27.000.000 KM

 GLAS PLUS 22. i 23. januar 2011. 7

la korupcija
zdravstvenim uslugama Ranko [krbi}, ministar zdravqa i socijalne za{tite RS

URA\ENO
najvi{e
operacija
preparirawa
vena
KC Bawaluka
vno zdravstvo dosta korumpirano -
kazala je [ukalo.
Ona je istakla da se u javnom
zdravstvu namjerno stvaraju umjetne
liste nadaju}i se nekoj dodatnoj
dobiti.
- Zbog toga, a i zahvaquju}i do-
bro organizovanim privatnim am-
bulantama, svakog dana se pove}ava
broj pacijenata koji odlaze priva-
Operacije van RS
U Fondu zdravstvenog osigurawa RS rekli su da osiguranike upu}uju na
lije~ewe izvan Srpske onda kada lije~ewe nije mogu}e sprovesti u na{im
zdravstvenim ustanovama.
- Naj~e{}e se osiguranici upu}uju zbog operativnih zahvata iz oblasti
kardiohirurgije i dijelom vaskularne hirurgije, kao i zbog slo`enih ope-
racija na oku - kazala je portparol FZO RS Nikolina Du{ani} i dodala
da se osiguranici naj~e{}e {aqu na lije~ewe u zdravstvene ustanove u
Srbiji, sa kojima Fond ima potpisan ugovor, a kada se radi o kardi-
ovaskularnim bolestima, pacijenti se upu}uju i u Centar za srce u Tuzli.
tnom qekaru. Drago mi je {to je
Fond zdravstvenog osigurawa u sa-
radwi sa Ministarstvom zdravqa
prepoznao taj kvalitet, tako da smo
na pra vi li pro je kat po boq{awa
dostupnosti konsultativno-speci-
jalisti~ke zdravstvene za{tite, jer
smo primijetili da je tu najve}i
problem i od 1. jula pro{le godine
Fond je po~eo sklapati ugovore sa
privatnim zdravstvenim ustanova-
ma - kazala je [ukalo.
@iv i zdrav
Kako god bilo, o~igledno je da
qekarima iznad glave vi{e ne leb-
di nevidqivi oreol, a pacijenti
nikada kao sada nisu vi{e po{to-
vali onu: “Samo nek’ si ti meni
`iv i zdrav.”
Jer, svaki, pa i najmawi zdrav-
stveni problem koji zahtijeva odla-
zak qekaru, ponovno otvara ~itav
niz pitawa: Koliko treba ~ekati
qekara i pregled, privatna praksa
ili javna ustanova, mogu li dokto-
ri raditi i na klinikama i u pri-
vatnim poliklinikama, ko nadzire
qekarski posao, a ko etiku?
I na kraju, koliko to ko{ta?
Biti bolestan veliki je luksuz za
mnoge.
Za zdravstvo 547
miliona iz buxeta
Smawili smo broj pacijenata koji odlaze na
lije~ewe van Srpske. Pacijenti vi{e ne odlaze
na radioterapije, stentove, intervencije na
arterijama srca, jer se to sada radi, kao i niz
drugih operacija, kod nas, istakao [krbi}
BAWALUKA - Zdravstvo u Srpskoj
je u mnogo boqim uslovima nego u
zemqama regiona, a resorno minis-
tar stvo ~i ni sve da bi uslo vi u
zdravstvu bili dobri i na visokom
nivou, ka`e ministar zdravqa i so-
cijalne za{tite RS Ranko [krbi}.
- Mnogo smo popravili situaciju
u zdravstvu u odnosu na raniji peri-
od, kako u primarnoj zdravstvenoj
za{titi, tako i u bolni~kom sekto-
ru. Modernizovali smo rad bolnica
i edukovali kadar. Naravno, situ-
acija uvijek mo`e biti boqa, ali
pacijenti, koji odu u neke druge us-
tanove u regionu, kada se vrate ov-
dje, uvjere se da su uslovi u kojima
se lije~i kod nas, daleko boqi nego
{to je bilo prije {est godina - ka-
zao je [krbi}.
On je istakao da je u protekle ~e-
tiri godine 275 miliona ulo`eno u
Ranko [krbi} FOTO: V. STOJAKOVI]
infrastrukturu i opremu zdravstve-
nih ustanova. je zamjerke, a sve zdravstvene ustano-
- Otvorili smo i neke kapacitete ve su obavezne da imaju sandu~e sa
koje nismo imali, kao {to je Centar anonimnim prijedlozima i pismima
za radioterapiju, koji je najsavreme- pacijenata.
niji u ovom dijelu Evrope - istakao - Osnovni problem je u komunika-
je [krbi} i dodao da je ovaj centar ciji, odnosno neinformisanosti
za sada dovoqan za potrebe stano- pa ci je na ta. Oni ne zna ju ko ja su
vnika Srpske, te da se u wemu dnevno wihova prava, ali to je problem i
oko 100 pacijenata podvrgne razli- nas iz zdravstvenog sistema, {to
~itim oblicima radioterapije. nismo dovoqno edukovali pacijente
On je kazao da se radi na ja~awu - kazao je [krbi}.
kapaciteta i opremawu bolnica, kao Prema wegovim rije~ima, zdrav-
{to su one u Isto~nom Sarajevu, Do- stvo u Srpskoj je enormno tehnolo-
boju, Bijeqini i Fo~i, kako bi mo-
{ki uznapredovalo, a u isto vrijeme
gle da pru`e usluge hemoterapije.
sta no vni{ tvo ni je “te hno lo {ki
- Smawili smo broj pacijenata ko-
potkovano“, jer ne zna {ta mo`e da
ji odlaze na lije~ewe van Srpske. dobije i {ta se sve mo`e uraditi za
Ranije smo imali dnevno oko 450 pa- wihovo zdravqe.
cijenata na lije~ewu vani, {to je
sada drasti~no smaweno. Ne odlaze PACIJENTI
vi{e na radioterapije, stentove, ne znaju {ta imaju
intervencije na arterijama srca, jer
se to sada radi, kao i niz drugih - ^esto budemo zate~eni pitawima
ope ra ci ja, kod nas - is ta kao je i zah tje vi ma pa ci je na ta, da se za
[krbi}. “obi~nu stvar“ koju radimo u na{im
Dodao je da postoje dvije oblasti
bol ni ca ma ro dbi na i pri ja teqi
na kojima }e se raditi u ovoj godi-
oboqelog ili sam pacijent, raspi-
ni, a to je kardiohirurgija i razvoj
tuju da li mogu to da urade u Beogra-
transplantologije, jer postoje sve
du ili ne koj dru goj bol ni ci, ne
ve }e po tre be za tran splan ta ci ju
razmi{qaju}i da bi tako ne{to bi-
tkiva i organa.
lo jednostavno uraditi ovdje. Ne, u
- Buyetom RS ove godine planira- glavi im je Beograd ili neki drugi
no je da se ulo`i 547 miliona mara- grad, a kada odu tamo budu tretirani
ka u zdravstvo, a u sklopu toga 40 kao stranci - kazao je [krbi}.
miliona maraka predvi|eno je za ne- - Neki pacijenti odu na svoju ruku
zaposlene, odnosno za ona lica koja van RS da se li je ~e - is ta kao je
su zdravstveno neosigurana - kazao je [krbi}.
[krbi}. Pre ma wego vom mi{qenu, osim
Kada je rije~ o uslugama u zdrav- ne in for mi sa nos ti, pos to ji pro -
stvenim ustanovama, kojima pacijen- blem u odre |e noj vrsti odno sa
ti nisu zadovoqni, prema rije~ima zdravstvenih radnika i pacijenata,
[krbi}a, Fond zdravstvenog osigu- odno sno pa ci jen ti se `a le na
rawa RS ima broj telefona na koji qubaznost zdravstvenih radnika.
se pacijenti mogu javiti i re}i svo- D. K.

Za plate 250 miliona maraka

Ranko [krbi} je istakao da se za plate zaposlenih u zdravstvu, u
pregovorima sa sindikatom izra~unato, treba izdvojiti oko 250 mi-
liona maraka godi{we, kako je bilo pro{le godine.
- Raspon plata u zdravstvu je od 650 do 2.500 maraka, odnosno od
primawa medicinskih sestara do qekara specijalista, ali na to
treba da se dodaju i de`urstva, te rad na praznike i neradne sate,
tako da su ta primawa ve}a - istakao je [krbi}.
Pacijenti ~esto moraju na lije~ewe van RS
8 22. i 23. januar 2011. GLAS PLUS

OBJEKTIV Na snimawu filma "Top je bio vreo"

Stanislav Ru~nov koji glumi glavnog junaka Slobodan Skerli} i Tihomir Stani}

ma “T op
Pr va kl a pa fi l na se q u
pa la u
je bi o vr eo “ Du bi ci , u
Ko za r sk oj
Pu ha lo u je
e be e no gr a fi
sc
ko je m je za po tr sf e ra .-
“ ra tn a at mo
fi l ma “s tv o re na i ` e mo u Ba w al u ku
st
Po sl i je Du bi ce je , ko d Ze le no g mo s -
ne ke lo ka ci
gd je }e e. Sn i -
ra je v sk e pe j za ` kr aj Filmska ekipa na okupu
ta , “g lu mi ti “ sa bo ju , a za
n ti i Do
ma }e se u De r ve , bu -
i |e n je od la za k u Sa ra je vo ma
pr e dv dw a fi l
ku pn a ra
du }i da se cj e lo a du - re ka o pr o -
od vi ja u ov om gr ho mi r St a -
du ce nt fi l ma Ti
ni }.

Scena iz filma

SVE snimateqske i postsnimateqske poslove trebalo bi da obavimo do qeta, a da se pojavim

 GLAS PLUS 22. i 23. januar 2011. 9

FOTO: AGENCIJE
Sce-
nario Slobodana je
“Top
Skerli}a za film imenom
po to
is
bio vreo“ nastao
ika Vladimira Ke-
romanu kwi`evn se u
a filma de{ava
cmanovi}a. Radw . i 1993 . go di ne u
1992
zimskom periodu re na de se-
a uloga povje
Sarajevu, a glavn sla vu Ru ~no vu
ku Stani
togodi{wem dje~a sce na ri -
ce kojem, prema
iz Kozarske Dubi rajevu ginu roditeqi.
Sa
ju, u opkoqenom da ga
go di na i dovoqno je re}i |e
- Ima 12 mac, koji je ta ko
hvali Slavko [ti ~iwao karije-
ko ji je po
sa nama i
ru u go dina ma malog Ru~nova
- reka o Ti ho mir Sta-
ni}.

mo na Me|unarodnom filmskom festivalu u Veneciji u ranu jesen, rekao Stani}

10 22. i 23. januar 2011. GLAS PLUS

PROSTOPRO[ARANO Pera Xo, velemajstor

Pi{e:
Aleksandar
ILI]
Bluz muzi~ari
Red, Yon Hamond, koji su svi odreda

Zarez htjeli da ga vode u SAD, da poka`u

Na{ `ivot je uzimawe i davawe, naizmjeni~no udi-
sawe i izdisawe, i mo`e da bude lijep kao we`no uzdi-
sawe zaqubqenih ili ru`an kao izopa~eno dahtawe za
vrat. U svakom slu~aju, udisaj i izdisaj me|usobno se
uslovqavaju, pa nam dah savr{eno predstavqa na~elo
`ivotne razmjene, pomo}u kojeg mo`emo da razmatramo
i uskla|ujemo sve ono {to uzimamo i dajemo. Mi mora-
mo da predahnemo od udisawa tako {to izdahnemo i od
izdisawa tako {to udahnemo; na{ dah neprestano izis-
kuje predah; na{ `ivot
vrvi od zareza, dok ima
Mi moramo da
samo jednu ili tri ta~ke
predahnemo od na kraju.
Iako udisaje i izdisaje
udisawa tako
{to izdahnemo do nekle mo`emo da pro-
i od izdisawa du `i mo ili skratimo u
odnosu na wihovu uobi~a-
tako {to jenu du`inu, mi se nu`no
udahnemo; na{
vra }a mo wiho voj na iz -
dah neprestano mjeni~nosti. Udisawe i
iziskuje predah; izdisawe podrazumijeva-
na{ `ivot vrvi ju jedno drugo, i odvijaju
od zareza, dok se u naizmjeni~nim nas-
ima samo jednu tavcima odvojenim zare-
ili tri ta~ke zi ma. Iz di saj za re zu je
udisaj, koji zarezuje izdi-
na kraju saj, koji zarezuje udisaj...
Ti neizbje`ni zarezi u
napredovawu ovih na{ih najosnovnijih te`wi, usmjere-
nih na odr`awe `ivota, navikavaju nas da prihvatimo
neminovne zastoje u ispoqavawu na{ih te`wi uop{te,
ali nas i ohrabruju ~iwenicom da su ti zastoji samo
predah u kojem svaka te`wa mora da se suo~ava sa svojom
suprotno{}u i tako preispituje. Ovo ohrabrewe je naj-
zna~ajnija potpora za na{e strpqewe koje svaki zastoj
u ispoqavawu te`we mo`e da do`ivi kao zarez iza ko-
jeg slijedi nastavak te`we, prvobitne ili preobliko-
vane.
Krajwe je pipavo i prevrtqivo suditi o smislu i
opravdanosti qudskih te`wi prije nego {to se one
ispoqe kao potpuno nesporna zlodjela ili dobro~in-
stva, a za nekakav spor se uvijek na|e mjesta me|u qudi-
ma; ali svakako je ve}i broj zareza u toku ispoqavawa
jedne te`we, zbog kojih ona vi{e puta zastane kako bi
se preispitala u mirovawu, pouzdanija potvrda postoja-
nosti i dostojanstva te`we. Zato je strpqewe, pri ~i-
jem bru{ewu su vrcale iskre zareza, britka vrlina.
S druge strane, te`wa koja nestrpqivo hrli da se
ispoqi, ne zarezuju}i ni{ta od svega onoga {to bi mo-
glo da dovede u pitawe wenu doli~nost, tupa je i srqa
slijepo kao porok. Zareze koji se pred wom, uprkos
wenoj odlu~nosti da ni{ta ne zarezuje, neminovno uka-
zuju, ona do`ivqava kao uvredu svoje nepreispitane ne-
upi tnos ti i kao be zo bra zluk ko ji joj pot vr|u je da
ni{ta nije dostojno da je zaustavqa u wenom nepoko-
lebqivom nadirawu ka cjelovitom ostvarewu. Me|u-
tim, svakoj te`wi oko glave nezarezivani zarezi se
roje, i zuje svi uglas prigovore svoje; dok ih te`wa re-
pom tjera.
RAZGOVARALA: SNE@ANA TASI]
Usna harmonika snezanat@poen.net
ro|ena za bluz muziku.
e biste verovali, ali posto-
Zgodna za ve`bawe,
mo`e svuda da se
nosi, a po{to sam
N ji konkurencija i na bluz
sceni. Ali to su na{a bra}a
i na{e sestre, jer svako ko
se bavi ovom muzikom je retka ptica.
Rekao je ovo u intervjuu za “Glas
mnogo voleo da je Srpske“ Petar Miladinovi} danas u
sviram i da ne bih evropskim, pa i svjetskim bluz krugo-
vima nadaleko poznatiji kao Pera
smetao uku}anima Yo, velemajstor bluz usne harmonike,
diplomirani profesor fizi~ke kul-
da spavaju ja sam se ture, a vjerovatno je i najpoznatiji
pokrivao }ebetom muzi~ar Kru{evca.
Nastupao je sa svjetskim zvijezda-
i svirao, rekao Xo ma kao {to su [ugar Blu, Louzijana
BIO sam samouk i pokazalo se da je to vredelo,
kako “mali Srbin rastura crni bluz“.
Zvani~ni je predstavnik usne harmo-
nike “Hohner“ za Evropu i redovni
~lan `irija mnogih me|unarodnih
bluz festivala.
- Usna harmonika je veoma te`ak
instrument, za wu ne postoje note.
Pogotovo je te`ak instrument ona
koju ja sviram, dijatonska harmonika,
{to zna~i da jedna nota mo`e da se
svu~e i na osminu, ~etvrtinu, {to ne
postoji na drugim instrumentima
gde postoji ton i me|uton. Mora puno
da se ve`ba da se postigne odre|ena
tehnika - rekao je Miladinovi}.
Wego vo iz dawe “Ses si on man“
mo`da i najboqe govori o wemu, jer
se tu nalaze snimci Perinih nastu-
pa s najve}im zvijezdama svjetskog i
doma}eg bluza. Nedavno je gostovao
u Prijedoru sa Jelana Popin ben-
dom i mnoge posjetioce u Galeriji
“96“ odu {e vio svo jom svir kom na
usnoj harmonici.
GLAS: Ima se utisak da na{a
bluz scena u posqedwe vrijeme ide
uzlaznom linijom. Kakvo je Va{e
mi{qewe o tome?
YO: Ne znam ba{ da li nam bluz
scena cveta, ali je u svakom slu~aju u
aktivnom procesu koji stalno ide na-
vi{e. Cvetala bi da ima mnogo vi{e
svirki i kada bi bendovi imali boqe
honorare. Ali kvalitet svirki je sva-
kako boqi nego ranije.
GLAS: Utisak je da je prije dva-
desetak godina bluz bio mnogo popu-
larniji nego {to je sada?
YO: Ja sviram sve to vreme, nebi-
tno da li je bluz “in“ ili “aut“, kod
mene je to pomalo i usud, jednostavno
moram da sviram da bih se dobro ose-
}ao. Tako, ako je period dobar - dobro
nam je, a ako nije - ~ekamo boqi.
GLAS: [ta biste Vi mijewali
kada je rije~ o uslovima, da ste u po-
ziciji da na to mo`ete da uti~ete?
YO: Prvo bih svima koji vrede
omogu}io uslove da snime svoj mate-
rijal, po{to znam da su mnogi bendo-
vi ko ji su za vre |i va li pa`wu
zavr{ili svoje karijere obeshrabre-
ni, jer nisu imali pristup studijima.
Svi koji bi trebalo da imaju ob-
javqene albume trebalo bi da do toga
do|u na mnogo lak{i na~in. Kad je
re~ o studijskom radu, jo{ uvek se svi
mu~imo, te{ko ulazimo u studija, jer

Narodno pozori{te Republike

Politi~ki, estetski otvoren i socijalno

PI[E: BOJAN MUWIN
Provincijsko kazali{te
ne mora nu`no biti samo
~emer i o~aj, lo{a gluma i
jeftini humor, na {to su ve}
navikli oni koji po zadatku
moraju tumarati po ubogim
teatarskim destinacijama
osiroma{enih balkanskih
dr`ava. Primjer za ne{to
optimisti~niju sliku
“kazali{ta iz
unutra{wosti“ je Narodno
pozori{te Republike Srpske
iz Bawaluke koje se s
podmla|enim gluma~kim
ansamblom pretvorilo
posqedwih godina u malo
teatarsko sredi{te zan-
imqivog repertoara i nove
orijentacije.
Prije par godina mogli
smo gledati wihovu predstavu
“Balon od kamena“, estetski
svje`e i socijalno hrabro
suo~avawe s pro{lo{}u ili
“Stazu divqa~i” koja nas je
osvojila energijom i os-
obno{}u mladih glumaca kao
i vitalnim prkosom prema
dru{tvu, starijoj generaciji
i malogra|anskim obi~ajima.
Tu su nadaqe krajwe re-
spektabilni naslovi, “Nije
~ovjek ko ne umre”,
“Zoolo{ka pri~a”, “Divqe
meso“ i “Koko{ka”, odnosno
repertoar koji strate{ki
predstavqa kombinaciju
zao{trenih savremenih tek-
stova i pu~ku ironiju
Nu{i}a i Sterije. Novi um-
jetni~ki direktor
bawalu~kog pozori{ta Qubo
Savanovi}, glumac mla|e gen-
eracije, o druga~ijoj atmos-
feri u ovom teatru ka`e:
- Ove sezone, kad na{a
ku}a slavi 80 godina rada,
odlu~ili smo se da na scenu
postavimo ~etiri praizvedbe
doma}ih socijalno
kriti~kih autora, u koopro-
dukciji sa Ateqeom 212 i
Pozori{tem Ujvideki Sin-
haz iz Novog Sada, kao i dva
teksta stranih autora za malu
scenu. Po{to je ansambl
na{e ku}e osjetno
podmla|en, za rediteqe bi-
ramo ili mlade i pozori{no
promiskuitetne qude ili
iskusnije rediteqe koji su
ve} dokazani, ali imaju {ta
re}i. Mlada generacija
glumaca, koja se formirala
prije deset godina,
postavila je standard i digla
qestvicu kvaliteta tako da
sada svi koji dolaze znaju da
moraju mnogo da rade na sebi
da bi postali dio ove ekipe.
TEKST PREUZET IZ
“Novosti”, samostalnog
srpskog tjednika
Ovo kazali{te o~ito
ima ozbiqne planove i
vizualno izgleda moderno
dizajnirano jednako kao i
centar Bawaluke:
bqe{tavilo civilizacije
skupih du}ana i ~isti kol-
nici mije{aju se s gospod-
stvenim tonom tradi-
cionalnog regionalnog
sredi{ta.
Posqedwa predstava ovog
kazali{ta u 2010. godini
bila je “Radni~ka hronika“,
prema komadu mladog pisca
Petra Mihajlovi}a i u
re`iji renomirane redate-
qke iz Beograda Ane
\or|evi}. Ovaj tekst je
dobio prvu nagradu na
takmi~ewu Sterijinog po-
zorja pro{le godine, jer na
inteligentan, senzibilan i
odva`an na~in govori o sud-
bini proletera u tajkunskoj
 GLAS PLUS 22. i 23. januar 2011. 11

bluz usne harmonike

su retke ptice
En Hatavej kao
`ena ma~ka
Ameri~ka glumica En Hata-
vej igra}e Selinu Kajl,
odnosno wen alter ego, `e-
nu ma~ku u novom filmu o
Betmenu, saop{tio je studio
“Vorner bros”. U filmu
“The Dark Knight Rises“ u
re`iji Kristofera Nolana
glavnu mu{ku ulogu Brusa
Vejna, odnosno Betmena,
igra}e ponovo Kristijan
Bejl. Tom Hardi, koji je u
Nolanovoj re`iji pro{le
godine igrao u “Po~etku“,
sada }e igrati jednog od Be-
tmenovih neprijateqa. “The
Dark Knight Rises“ u biosko-
pe sti`e 20. jula 2012.

Pera Xo FOTO: GLAS SRPSKE

to mora neko da plati, a niko ne}e da
stane iza bluz benda i da ga finan-
sira, naro~ito ako se taj bend tek
probija, ve} za to moramo da se snala-
zimo sami.
To je, po mom mi{qewu, poni`a-
vaju}e.
GLAS: Koliko ~esto nastupate?
YO: Vrlo ~esto nastupam i pono-
san sam {to smo bluz muziku doneli u
tada{wu dr`avu, posebno u Beograd i
ta je muzika ustoli~ena sa svim dru-
gim pravcima.
VRLO
~esto
nastupam
GLAS: Poslije svih 30-40 godina
tokom kojih nastupate, da li mo`e-
te da ka`ete na kojoj se sceni naj-
boqe osje}ate?
YO: U Beogradu ima mnogo mesta
na kojima se dobro ose}am dok svi-
ram, to su bine KST-a, SKC-a, Doma
omladine, to su ta stara, kultna mes-
ta gde se sviralo i uvek }e se svira-
ti. Svi smo tuda pro{li i nekada je
bila ~ast u ne~ijem svira~kom biv-
stvovawu da u|e u Dom omladine. Ali
uvek je zadovoqstvo iza}i i na neku
veliku binu, na veliki prostor pred
pedeset-sto hiqada qudi. Meni se
takvo iskustvo desilo na “Evro Vud-
stoku“ 2004. godine u Budimpe{ti.
Zaista je zadovoqstvo iza}i na tako
veliku binu sa velikim ozvu~ewem i
ono {to mogu da ka`em je da je izves-
ti nastup na takvom mestu lak{e ne-
go na maloj bini. Lak{e je jer tamo
ma{inerija radi sama, prosto ne da
da se pogre{i.
Dok se u obi~nom klubu ~uje svaka
gre{ka i, uop{te, vlada jedan druga-
~iji na~in svirawa. Najte`e je svi-
ra ti na ma lim mes ti ma, jer ta mo
jednostavno ne sme da se pogre{i,
ali zato to od ~oveka vremenom na-
pravi solidnog muzi~ara u svom `an-
ru.
GLAS: Ko Vas je u~io da svirate
na usnoj harmonici?
YO: Usna harmonika je instru-
ment koji je u vreme mog odrastawa
bio dostupan, mogao je da se kupi na
trafikama, ali to nije bio pravi
instrument ve} igra~ka usna harmo-
nika. Ja sam se zainteresovao za svi-
rawe na woj, krenulo mi je i ve} sam
u petom razredu imao svoje u~enike,
dr`ali smo neke koncerte, naravno,
naivno kako to ve} deca znaju.
Onda sam slu{aju}i rok muziku
po~eo da imitiram te zvuke koje sam
~uo, kasnije sam ~uo i bluz muziku i
shvatio da je usna harmonika ro|ena
za bluz muziku. Bio sam samouk i po-
kazalo se da je to vredelo i evo vi{e
od 40 godina sviram na usnoj harmo-
nici. Usna harmonika je zgodna za ve-
`bawe, mo `e svu da da se no si, a
po{to sam mnogo voleo da je sviram,
da ne bih smetao uku}anima da spavaju
ja sam se pokrivao }ebetom i svirao.
Mama se qutila i govorila: Gasi sve-
tlo, hajde na spavawe, sutra ide{ u
{kolu, a ja sam se onda uvla~io pod
Nove generacije
GLAS: Imate li svoje u~enike?
XO: Imam, ve} dvadesetak godina i
nema ih mnogo, ali su to ve} momci
koji su se upoznali sa instrumentom i
ono {to sam ja ve`bao pet-{est godi-
na, mi to pre|emo za dva-tri meseca.
}ebe i svirao jo{ nekih sat vremena.
GLAS: Postoji i pri~a da se
bili sudija na prvom Evropskom
prven stvu usne har mo ni ke, ka ko
ste to do`ivjeli?
YO: Prvo Evropsko prvenstvo
u svirawu usne harmonike 1996. go-
dine dobilo je vrhunski takmi~ar-
ski karakter. Sudije su bile @an
@ak Virto, Stiv Bejker, Pol Lemb
i ja. Ja sam bio najmla|i i na{ao
sam se u ~u du ka ko su me uop {te
prona{li, jer je to bilo i vreme
sankcija. Dobio sam poziv i bila
mi je izuzetna ~ast jer ja sam skup-
qao sli~ice o @an @ak Virtou.
To mi je bila velika ~ast i dokaz
da ~ak i samouki mo`ete da budete
poznati.
To nije samo moje iskustvo, ve} svih
mojih evropskih kolega koji su svi u~i-
li samouko i po nekoliko godina smo
gubili da bismo shvatili kako se to
radi, a sad nekim novim klincima
obja{wavamo za nekoliko meseci.
Festival
holandskog
filma
Festival holandskog filma
pod nazivom “Visovi Holan-
dije - Putuju}i holandski
film“ bi}e odr`an u Muzeju
kinoteke od 21. do 23. janu-
ara u Beogradu, javio je Ta-
njug. Na programu je 12
dugometra`nih i kratkih,
igranih i dokumentarnih fil-
mova novije produkcije, pre-
te`no iz protekle dvije
godine. Manifestaciju je or-
ganizovao Alternativni kul-
turni centar iz Ni{a u
partnerstvu sa organizaci-
jom “Cultural Aid Stichting“ iz
Utrehta i uz podr{ku Amba-
sade Holandije u Beogradu.

i evo vi{e od 40 godina sviram usnu harmoniku

Srpske pozitivan primjer drugima Nastavak

kriti~ki teatar u sredi{tu RS
svakida{wici na ovim pros-
torima, {to nije ~esta tema
na{ih teatara. Radi se o
nekoj vrsti dokumentarne
drame, ispri~ane u ispovjed-
nom tonu, o radnicima i wi-
hovom egzistencijalnom
tavorewu kojem nema kraja.
Ti radnici se poku{avaju
buniti, u sredi{tu pri~e je
jedan {trajk, ali bez
naro~itog efekta. U pred-
stavi su odnosi izme|u rada
i kapitala pokazani bespred-
metnima i virtualnima. Pot-
puno je svejedno da li ima
tisu}u otpu{tenih vi{e ili
mawe, dok socijalna depre-
sija vri{ti na sve strane. I
oni otpu{teni i oni koji
rade tonu u `ivo blato
dru{tvene trule`i. Junaci
ove pri~e, svedeni na velike
brojeve u tvornici, tumaraju
pozornicom, svi u istim
bezbojnim kostimima, ali
wihove li~ne pri~e su
razli~ite, pune bolnih
o`iqaka i pritajene tuge.
SAOSJE]AWE
s obespravqenima
Scenografski, protago-
nisti “Radni~ke hronike”
stoje na jednoj tvorni~koj
platformi koja se ne mi~e,
ne ~uju se zvukovi strojeva,
`ivot kao da je na
neodre|eno vrijeme stao. U
ovoj predstavi, pojmovi kao
`ivot, borba i egzistencija
tek su neko op{te mjesto u
mutnoj svakodnevici u kojoj
nema ni prave borbe, ni pre-
poznatqivog neprijateqa, ni
istinske promjene.
- Moj razlog za rad na
ovom tekstu je reanimacija
suosje}awa nad ~ovjekom
dana{wice koji je obe-
spravqen, poni`en i
ugro`en. Ciq ove predstave
nije da bude lijepa, zabavna,
interesantna, nova ili
druga~ija, nego da bude is-
tinita i li~na, makar bila i
nedopadqiva - ka`e redate-
qka Ana \or|evi} o procesu
rada na predstavi.
Politi~ki gledano,
bawalu~ki teatar je dio
kazali{ne zajednice BiH,
koja s mukom li`e rane od
neima{tine, rata i u sredi{tu Republike Srpske
dru{tvene apatije. Na svim
stranama ove prili~no iscr-
pqene zemqe teatri jedva
filma “Red”
Studio “Summit“ zatra`io
je od bra}e Erika i Xona
dr`e glavu nad vodom, jer ne-
Houbera, autora scenarija
dostaje qudi, novca i svje`ih
za akcioni hit “Red”, da na-
ideja. U takvoj situaciji kao
pi{u i nastavak. Jo{ nije
melem djeluje pogled na
bilo pregovora sa glumcima
kazali{te, poput ovoga u
Brusom Vilisom, Helen Mi-
Bawaluci, u kojem sve vrvi od
ren i Xonom Malkovi~em,
mladih snaga, novih pred-
kao ni sa re`iserom Ro-
stava i uzbu|ewa u foajeu.
bertom [venkeom. Film
Realno, ovako uspje{na um-
“Red” prikazuje se od okto-
jetni~ka ku}a mo`e biti poz-
bra i nedavno je pre{ao
itivan primjer drugima.
granicu od 90 miliona do-
Politi~ki, estetski otvoren
lara zarade. To je ~etiri i
i socijalno kriti~ki teatar
vi{e puta ve}a zarada nego
prvog vikenda prikazivawa
mogao bi biti most saradwe
kada je film inkasirao 21
u tu`nim podjelama Bosne i
milion dolara.
Hercegovine.
12 22. i 23. januar 2011. GLAS PLUS
Drama zbog sapunice o Sulejmanu Veli~anstvenom
RASKALA[NI SULTAN
UZBUNIO TURKE
Turske serije nisu samo kod nas veliki hit.
Wihova popularnost se iz dana u dan pove}ava i u
zemqi porijekla; pogotovo kada se radi
o Sultanu Veli~anstvenom oko kog se ovih dana
di`e mnogo pra{ine
PRIREDIO: MILENKO KINDL “Ve li ~an stve no stoqe}e“
milenko@glassrpske.com (“Muhtesşem Yüzyl“).
“Ne ka se slo me ru ke Naslov je izveden iz nazi-
onih ko ji ba ca ju bla to na va najpoznatijeg sultana tur-
sli k u Oto man skog car - ske pro{losti - Sulejmana
stva!“, takvi i sli~ni po- Prvog, odno sno, Su lej ma na
vi ci de mon stra na ta mo gu Veli~anstvenog koji je Oto-
se ovih dana ~uti na ulica- manskim carstvom vladao u
ma sa mog cen tra Ca ri gra - 16. vijeku i to gotovo 50 godi-
da. Odnose se na rediteqa, na.
glum ce, cje lo k u pnu fil - Wegova mo} i uticaj su u
msku ekipu kao i na odgo- cen tru no ve se ri je, bo ga te
vor ne u Mi nis tar stvu scenama u kojima glavni glu-
kul tu re ko ji su do zvo li li mac Halit Ergenc (Onur iz
emi to vawe no ve se ri je “1001 no}i“) vrlo ~esto pose-
`e za svojim ma~em i stras-
tveno uzvikuje parole
poput:
- Mi nismo
vi {e sa mo
vladari
Balkana!
Osvo ji }e -
mo i cije-
l i
evrop ski
kontinent!
Bu d i m pe -
{tu, Be~,
Rim…! Na{ ma~
}e mo za ri ti u
samo srce svih
nevjernika Evro-
pe!
Me |u tim, osim
prikazivawa poli-
ti~kih ambici-
ja sla vnog
sul ta na,
Sulejman
u uxbenicima bez mana
ISTORIJU nisu stvarale samo savr{ene osobe li{ene i najmawih slabosti
Protesti konzervativne Turske
re di teq u se ri ji vrlo de -
taqno prikazuje i (navodni,
odno sno mo gu }i) pri va tni
`ivot Sulejmana Prvog.
KONZERVATIVNA
Turska
na nogama
Turska je ve} u prvim da-
nima prikazivawa ove serije
bila na nogama. Sulejmana
Veli~anstvenog naime {kol-
ski uybenici i istori~ari
uvijek prikazuju kao osobu ko-
ja je bila veliki vjernik, mu-
sli man ko ji se stro go
pridr`avao svih propisa.
- A ovdje ga prikazuju kao
pijanog vladara, alkoholi~a-
ra i pohotnika koji se nije
ustru~avao ~ak ni od grupnog
seksa! - izjavio je ovih dana
Ahmet, jedan od najpoznatijih
ima ma Tur ske i vo |a je dne
islamske sekte.
Po wego vom mi{qewu, Halit Ergenc u glavnoj ulozi FOTO: ARHIVA
Sulejman Prvi je bio vladar
koji je 46 godina upravqao na seriju je za sada relativno to rij ski li ko vi i ubu du }e Arslan.
Carstvom, monarh koji je u blaga: prikazuju ovako qudski pri- Sli~no su o~igledno mi-
ime islama vodio svete rato- - Moramo biti strpqivi. rodno i `ivo: slili i stvaraoci spomenute
ve i uvodio reforme i koji Ne mo`e se cijela serija osu- - Istoriju nisu stvarale serije, jer da su Sulejmana Ve-
zasigurno za kojekakve per- di ti na osno vu ne ko li ko samo savr{ene osobe li{ene li~anstvenog prikazali ona-
verzne igre nije imao ni naj- prvih epizoda. U Turskoj vla- i najmawih slabosti. Napro- ko ka ko to pri `eqku ju
mawe vremena. da de mo kra ti ja i slo bo da tiv. Ali, kada bismo ih sve pojedine islamske vo|e, seri-
S Ahmet-hoyom se sla`e i izra`avawa i govora. Mora- tako idealizovali, postojala ja zasigurno ne bi imala ta-
veliki dio turske konzerva- mo se polako naviknuti na to bi opasnost da ih postavimo u kvu gledanost kakvu ima i koja
tivne javnosti koji kritike da nam se ne}e uvijek sve svi- polo`aj svetaca {to zasigur- se iz dana u dan pove}ava.
ne upu}uje samo odgovornima |ati {to neko drugi ka`e bi- no ne bi bilo dobro - ka`e (“Doj~e vele“)
doti~nog televizijskog pro- lo o Su lej ma nu Prvom ili
grama ve} i politi~kom vrhu
zemqe.
osniva~u na{e zemqe Atatur-
ku - rekao je Ginaj.
Goli{ave scene
S obzirom na napade mo- Sa ministrom se sla`e
rao je da reaguje i turski mi- opozicija kao i sociolog Ab- Scene goli{avih trbu{nih plesa~ica i haremskih dama koje
nis tar kul tu re Er tu grul du ra hman Ar slan ko ji ovu sa spomenutim sultanom grupno odlaze u krevet ne zaostaju
Gi naj. Iako je i sam ~lan “dramu“ oko serije, kako ka- za onima u kojima Sulejman Veli~anstveni pije teku}inu koja
kon zer va ti vno-re li gio zne `e, uop {te ne ra zu mi je. svojom crvenom bojom vi{e podsje}a na crno vino nego na ne-
stranke AKP, wegova reakcija Wegov je prijedlog da se is- ki vo}ni napitak.
 GLAS PLUS 22. i 23. januar 2011. 13

Deset godina “Vikipedije”, internet enciklopedije

Ximi Vels, saosniva~ “Vikipedije”
PRIREDIO: MILENKO KINDL
milenko@glassrpske.com
uzdano i ta~no. U Wema~koj je
U pore|ewu sa “Vikipedijom”,
sve druge svjetske
enciklopedije su patuqci
- deset godina poslije osnivawa
englesko izdawe obuhvata 3,5
miliona pojmova, a ugledna
“Enciklopedija Britanika”
FOTO: ARHIVA samo 500.000
provjere. Ne provjeravaju se

I
jedan student novinarstva izvori. Jedan izvor uzima
nternet enci klo - “izblamirao“ gotovo cijelu drugi neprovjereni izvor kao
pedija “Vikipedija” novinarsku bran{u kada je potvrdu i obrnuto - tako se
ima svoje pr iv r` - po~etkom 2009. izmijenio doga|a da neistine potvr|uju
enike - oni smatraju ~lanak u “Vikipediji”, nakon jedna drugu. Mislim da je
da se radi o najvi{e dem - {to je tada{wi politi~ar potrebno na to ukazivati -
okratski mogu}em obliku Hri{}ansko-demokratske novinari bi morali da
{irewa znawa o svijetu, a unije Karl Teodor cu provjeravaju svoje infor -
time i wega samog. Ali Gutenberg imenovan za novog macije.
“Vikipedija” ima i `estoke wema~kog ministra privrede. Anonimnog autora je
kriti~are - oni tvrde da se Student je uz wegovih posebno iznenadila lako}a s
radi o diletantskom projektu deset stvarnih imena (Karl kojom je pogre{na inf or -
u kojem gomila amatera {iri Teodor Marija Nikolaus Johan macija preuzimana. To pokazuje
svoje poluznawe sebi sli~nim Jakob Filip Franc Jozef i status koji “Vikipedija”
korisnicima. Silvester Frajher fon und cu ima u savremenom dru{tvu -
Izme|u ove dvije `estoko Gutenberg), dodao jo{ jedno: mada svi znaju da joj se ne
Vilhelm. Iz Vikipedije su to mo`e ba{ sve vjerovati, ipak Vi{e pojmova od “Enciklopedije Britanika”
sukobqene frakcije stoji
velika, vi{emilionska preuzeli gotovo svi joj svi vjeruju. A ta se tendencija na - mnogi drugi saradnici koji objavquje reklame, ni pr -
masa onih koji “Vi - wema~ki mediji, - Mene je iznenadila stavqa i na drugim jezicima: rediguju, lektori{u, koriguju, ikupqa li~ne podatke svojih
kipediju” naprosto ukqu~uju}i i ~iwenica da je na kraju tek vi{e od 250.000 pojmova je pere ra|uju ~lanke i to sve korisnika, da bi ih kasnije
svakodnevno koriste tako ugledne kao sama “Vikipedija“ primij- prikupqeno na ukrajinskom besplatno i u svoje slobodno unov~ila.
- od u~enika i {to su mi nh - etila gre{ku i ispravila je, jeziku, a vi{e od 100.000 na vrijeme. A da bi se obezbijedio od
studenata koji se enski list “Zi- izbrisala dodano ime. No- malajskom, slovena~kom i eventualnih isku{ewa i u
pripremaju za ispit, doj~e cajtung” vinari to nisu vidjeli - ka`e slova~kom. Srpska “Vik - “VIKIPEDIJA” budu}nosti, Vels je takore}i
preko obi~nih gra|ana ili hambur{ki on. ipedija” trenutno nudi ne{to postala dio abdicirao - mo} i uticaj
koje zanima neka “[pigl”, a naj - “Vikipediju” su u SAD vi{e od 137 hiqada ~lanaka, a svakodnevice “Vikipedije“ je predao velikoj
egzoti~na tema, pa tira`niji osnovali Yimi Vels i Lari hrvatska “Vikipedija“ - me|unarodnoj zajednici autora
sve do politi~ara, e v r o ps k i Senger, a glavni serveri 92.665. Ali nije samo po Upravo zbog toga, po i saradnika. Finansirawe se
koji se svakodnevno bulevarski list ~itave “Vikipedije“ i dan- velikom broju obra|enih mi{qewu nekih autora, nije obavqa putem fondacija koje
susre}u s kompleksnim “Bild-cajtung” je pogre{no danas se nalaze tamo. Izdawe pojmova “Vikipedija“ poseban pretjerano ako se “Vikipe- prikupqaju iskqu~ivo novac
problemima o kojima moraju ime ~ak stavio na naslovnu na engleskom jeziku trenutno fenomen. Na wenoj izradi i dija“ nazove “najve}im dobrovoqnih priloga. Zbog
da donose dugoro~ne odluke. stranicu kao udarni naslov. obuhvata 3,5 miliona pojmova - stalnom a`urirawu svako - zajedn i~kim djelom ~ovj - toga se ova internet en -
“Vikipedija” je u deset Za studenta koji je to sedam puta vi{e od ugledne dnevno rade milioni qudi e~anstva”. ciklopedija pojavquje ne samo
godina svog postojawa postala napravio (on jo{ krije svoje “Enciklopedije Britanika”. { i r o m “Vikipedija“ pokazuje kao izvor znawa i inf -
dio svakodnevice - i danas je ime) to je bio eksperiment svijeta. To jednu drugu stranu velikih ormacija, ve} i kao neka vrsta
gotovo nezamislivo da jednog koji je trebalo da poka`e kako su ne samo onlajn-projekata od one koju moralne instance, sa nepo-
dana nestane. funkcioni{e medijski pogon. brojni predstavqaju na primjer tkupqivo{}u kao osnovnim
Pritom nikako nije sve - To je bio vrlo o~igledan au t o r i , pretra`iva~ “Gugl”, soc - principom postojawa.
{to se na stranicama “Vi- primjer fenomena da mediji ve} i ijalna mre`a “Fejsbuk” ili Time “Vikipedija“ u neku
kipedije” objavi uvijek po- prepisuju jedni od drugih bez softversko-hardverski divovi ruku nastavqa projekt koji je
poput Majkrosofta ili Epla. sredinom osamnaestog vijeka
Rekorder Svi ti projekti su wihove zapo~eo francuski enci -
osniva~e u~inili supermi- klopedista Didro objav -
lijarderima, a oni se u qivawem svoje “Encyclop›die,
[to se wema~kog govornog podru~ja ti~e i tu je javnosti predstavqaju kao ou Dictionnaire reisonnn› des
“Vikipedija” apsolutni rekorder - dok weno wema~ko iz- polubogovi i idoli. sciences, des arts et des m›tiers“.
dawe biqe`i vi{e od milion pojmova, tradicionalni Za razliku od svih wih, Didroov ciq je bio da “na{i
wema~ki pojam znawa i dobrog gra|anskog obrazovawa, Yimi Vels, osniva~ “Vi - unuci ne budu samo obra -
~uvena enciklopedija "Brokhaus", u svih svojih 30 tomova kipedije“, odolio je svim zovaniji, ve} i moralniji i
obuhvata “tek” 300.000 pojmova. Dostupna za informacije izazovima komercijalizovawa sre}niji.”
u svakom trenutku svog projekta. “Vikipedija“ ne (“Doj~e vele”)

NA WENOJ izradi i stalnom a`urirawu svakodnevno rade milioni qudi {irom svijeta
14 22. i 23. januar 2011. GLAS PLUS

FOTO: AGENCIJE
Internet
portal iz
Francuske
Zendenova biv{a
sastavio listu
najqep{ih supruga
i djevojaka
fudbalera
ispred svih
Drugo mjesto zauzela engleska pjeva~ica
[eril Kol, nedavno razvedena od lijevog beka ^elzija
E{lija Kola, a tre}e mjesto pripalo Aleni [eredovoj,
supruzi italijanskog golmana \anlui|ija Bufona

rancuski portal passeenprofonde-

ur.fr upustio se u sastavqawe lis-

F
zvjezdica.
te naj se kse pil ni jih su pru ga i
djevojaka fudbalskih zvijezda i

Iako me|u 20 odabranih nema gubitni-

ka, to sigurno nisu biv{i i sada{wi par-
tneri ovih qepotica, ostatak liste gleda u
le|a prvoplasiranoj Klio Paj~er, biv{oj
dje voj ci San der len do va kri la Bu de vaj na
Zendena. Drugo mjesto zauzela je engleska
pjeva~ica [eril Kol, nedavno razvedena od
lijevog beka ^elzija E{lija Kola, a tre}e
je mjesto pripalo Aleni [eredovoj, supruzi
italijanskog golmana \anlui|ija Bufona.
Krenuv{i od 20. mjesta ka prvom lista
bi izgledala ovako:
Danijele Lojd
20. mjesto - Gema Etkinson sa kojom je u
vezi bio Portugalac Kristijano Ronaldo vojaka napada~a Totenhema Yejmejna Defoa. omiqena meta tabloida u En- Alena
dok je igrao za Man~ester junajted. 16. mjesto - Paris Hilton jo{ je jedna u gleskoj. [eredova
19. mjesto - Ebigejl Klensi vjerenica nizu djevojaka sa kojom je u vezi bio Kris- 5. mjesto - Fransoa Bu-
Pitera Krau~a sa kojim o~ekuje dijete. tijano Ronaldo. fel, koju je anga`ovao de-
18. mjesto - Mi{el Mar{ supruga [ko- 15. mjes to - Ni ves Cel zi jus su pru ga fan zi vac Man ~es ter
ta Vila Hajninga koji igra za tre}eliga{a hrvatskog internacionalca Dine Drpi}a. junajteda Rio Ferdinand
Morkemb. 14. mjesto - Amil Grouv biv{a vjerenica za za {ti tno li ce svog
17. mjesto - Imoyen Tomas biv{a je dje- Engleza Yermjena Penanta. magazina “Rio”.
13. mjesto - Aleks Kjuran supruga kapi- 4. mjesto - Danijele
tena i legende Liverpula Stivena Yerarda. Lojd iza sebe ima neko-
12. mjesto - Lorin Poup nekada je bila u liko veza sa poznatim
vezi sa kapitenom ^elzija Yonom Terijem. fudbalerima me|u ko-
11. mjesto - Nikoleta Lozanova, ova Bu- ji ma su i Te di [e -
garka svojevremeno je se zabavqala sa gol- ringem, Markus Bent
manom Tventea Nikoqaem Mihajlovim. i Yer mejn De fo da
10. mjesto - Tatjana Golovina, biv{a te- bi iz veze sa Yejmi-
niserka sada je u vezi sa igra~em Arsenala jem O’Harom dobila
Samirom Nasrijem. dijete.
9. mjesto - Elena Santareli italijanska 3. mjesto - Alena
je tv voditeqka poznata je po vezi sa centar- [eredova, ~e{ka je
forom Udinezea Bernardom Koradijem ma ne ken ka, ko ja
8. mjesto - Melisa Sata ameri~ki model `ivi sa golma-
koja je jo{ uvijek u vezi sa biv{im repre- nom Ju ven tu sa
zentativcem Italije Kristijanom Vijeri- i ita li jan ske
jem. reprezentacije
7. mjesto - Jolante von Kasbergen Kabau \anlui|ijem
svoju vezu sa holandskim reprezentativcem Bufonom.
Veslijem Snajderom krunisala je brakom 2. mjes to -
pro{le godine. [eril Kol je ~e-
Keli 6. mjesto - Keli Hejzel kratka veza sa tiri godine bi-
Hejzel
Yoom Kolom bila je dovoqna da postane la u bra ku sa
E{lijem Ko-
lom kojeg je
ostavila
zbog we-
govog ne-
vjerstva.
1. mje-
sto - Klio
Paj~er je fo-
to mo del ko ja `e li pos ta ti tv vo di -
teqka, a svojevremeno je bila u vezi
sa sada{wim igra~em Sanderlenda
Budevajnom Zendenom.

[eril
Kol Klio
Paj~er

Ovan
Posao: Na poslu je
evidentan uspjeh, s tim
{to konstantno mora-
te da se borite protiv
osoba koje ne dozvoqavaju da va{a
kreativnost do|e do izra`aja.
Zdravqe: Mogu}i su problemi sa
cirkulacijom, ki~mom i premor usqed
boemskog `ivota.
Qubav: Otvoreni ste za sve lijepe
stvari, pa i za qubav.
Rak
Posao: Poslovni uspjeh
pra}en je zna~ajnom fi-
nansijskom zaradom. Ra-
di se o ne~emu za {ta
ste predodre|eni. Ukoliko nije tako,
zna~i da negdje grije{ite.
Zdravqe: U fazi ste oporavka, okre-
nuti zdravqu i, {to je najva`nije, pra-
vilnoj ishrani.
Qubav: Rakovi su u vje~itoj potrazi
za osobom svojih snova.
Vaga
Posao: Iako ste
prili~no zadovoqni
trenutnim poslom, ra-
zmi{qate i o novom
izvoru prihoda. Novca
nikad dovoqno.
Zdravqe: Zdravstveno stawe se rapi-
dno popravqa.
Qubav: Mnoge Vage se nalaze u dvos-
trukoj vezi.
Jarac
Posao: Finansijski
dobitak vam popravqa
raspolo`ewe i puni
xepove. Izuzetno ste
kreativni, pa }ete imati uspjeha u svim
poslovima vezanim za umjetnost.
Zdravqe: Preosjetqivi ste. Neraci-
onalno se odnosite prema utro{ku sop-
stvene energije.
Qubav: Sijate u svim segmentima `i-
vota, pa i u ovom.
РЈЕШЕЊЕ: М, П, В, АУТОМОБИЛИЗАМ, ЗС, ЗЕТОР, З, Р, ПУТНИК, К, ЈИРЖИ, РАЗМОТАВАТИ, Ј, ИЈ, АНАЛИЗА, ОО, ЈАТ, ГРИЧ, АМС, УЊ, С, А, НЕОЛИТ, АМАДЕУС БЕНД, Ш
Bik
Posao: Povoqne okol-
nosti pokazuju da su va-
{i strahovi bili
neosnovani. Dobijate ja-
vno priznawe i nagradu za trud.
Zdravqe: I zdravstvena situacija se
popravqa. Dobijate na snazi, boqe se
osje}ate. Jo{ kad biste se vi{e kreta-
li, a mawe nervirali?
Qubav: Mnogi Bikovi su u fantasti-
~noj vezi sa Jarcem.
Lav
Posao: Novi poslovni
potezi su u nagovje{taju.
Ni{ta se konkretno ne
de{ava, ali ho}e, jer
ste dobro razradili plan. Za sada se
strpite!
Zdravqe: Mnogi pripadnici znaka su
lak{e bolesni.
Qubav: Pod uslovom da imate snage
da razmi{qate o qubavi, poku{a}ete
da nekako funkcioni{ete.
[korpija
Posao: Finansijski gu-
bitak je neminovna
posqedica pogre{nih
investicija. Mislite da
su svi protiv vas.
Zdravqe: Psihi~ki problemi su re-
zultat iznevjerenih nadawa.
Qubav: Sa partnerom ra{~i{}avate
nesporazume, ali i otvarate mogu}nosti
za nove veze. Vladate situacijom, pa }e
svaka odluka koju donesete biti ispravna.
Vodolija
Posao: Okon~avate po-
slove koji su bili mu~ni i
zahtijevali dodatnu snagu.
Pred vama je finansijski
dobitak, kao i uspjeh u profesiji kojom
se bavite.
Zdravqe: Po{to potiskujete osje}aj
nesigurnosti, mogu}i su problemi psi-
hosomatske prirode.
Qubav: Fenomenalno funkcioni{ete
sa Ovnovima, Vagama i Bikovima.
GLAS PLUS 22. i 23. januar 2011. 15
MOZAI^KA UKR[TENICA
Појмове из списка распоредите у лик укрштенице. ако
то правило урадите, у осјенченим пољима усправно
добићете име личности са слике, а у осјенченим
Blizanci пољима водоравно - назив његовог занимања као
Posao: Osje}ate se in- и његов надимак.
telektualno superiorno,
pa vam smetaju qudi koji 8. слова: АКЦИЈАТИ, БРАЗИЛКА, ОПСТАНАК
se motaju oko vas i samo 7. слова: РАДИЈАН, ЧЛАНОВИ, АРАБИКА
prigovaraju. Mislite da nisu dorasli 6. слова: БАРАКА, ИТАНОВ, ЦВИЈАН
situaciji i da vam odma`u. 5. слова: УПАЛА, ГИДРА, ВОЈНА, КЛАСА, ЋЕРКА,
Zdravqe: Oporavqate se od bolesti. ДИСКО
Jo{ uvijek ste napeti, ali ne biste bi-
4. слова: РЕКС, ЧАКО, ДИМА, ИАКО
li Blizanac da niste.
3. слова: ТРИ, МИШ, КРФ, ОБИ, АРА, ЈАТ, АКИ,
Qubav: Sa partnerom sklapate pri-
РАС
mirje.
2. слова: ЕД, ЗС, АБ, АК, АН, КИ, ОБ, МА, АК, ИЗ,
ОЈ, ШИ, НН, КК, ДЛ, РА, ГА, ТЕ
Djevica 1. слово: И, О, А, Н, А, О, Р, Л, Л, Ф, И, А
Posao: Posjedujete
enormne koli~ine ener-
gije, tako da mo`ete da АУТОР: БИТ
se izborite sa poslo-
vnim obavezama. Do perfekcije
obavqate sve {to je pred vama.
Zdravqe: ^uvajte se povrede glave iz
nehata.
Qubav: Sa vatrenim znacima poput
Ovna, Lava i Strijelca postajete kom-
pletni.
Strijelac
Posao: Nije po`eqno kri-
viti druge za poslovne neus-
pjehe. ^uvajte se la`i i
dvostrukih igara, jer }e one
sqede}ih dana biti mogu}e.
Zdravqe: Zdravstveni problemi su
{irokog spektra, po~ev od bolova u
nogama do problema sa `lijezdama i
srcem.
Qubav: Previ{e se `rtvujete za oso-
be do kojih vam je stalo.
Ribe
Posao: U fazi ste ma-
terijalnog sticawa i
razmi{qawa o tome ka-
ko se obogatiti. Po{to
nema hqeba bez motike, vaqa zasukati
rukave. Zvijezde vas svojski podr`avaju.
Zdravqe: Osje}ate potrebu da bora-
vite u prirodi i zdravije `ivite.
Qubav: Romanti~no raspolo`eni, ni-
kako da se pomirite sa prakti~nim par- Р, ЈАТ, ДЛ, АКИ, РА, ГА, РАС, И, ТЕ, А, ЋЕРКА, ДИСКО
tnerovim osobinama. ИЗ, ИАКО, ОЈ,ШИ, К, ЦВИЈАН, Л, ОБИ, НН, КК, БАЈАГА, АРА, АРАБИКА,
РЈЕШЕЊЕ: МУЗИЧАР, ОБ, ОПСТАНАК, Р, МА, АК, ДИМА, ЧЛАНОВИ,
 Dejv Grol prvi Amerikanac dobitnik priznawa “bo`anski genije“

No vi al bum "Fu faj ter sa"

in spi ri san "Nir va nom"

Jo{ se ne zna koji }e singl ti album “One By One“. rok pje sme. U ka ri je ri su pod pseudonimom Lejt.
Uslijedio je album “In osvojili tri “Gremija“ za Poslije Kobej novog samo-
prethoditi albumu jer se ~ini Your Ho nor“ objav- najboqi rok album, a svih ubistva 8. aprila 1994. godine
qen tri godine po- {est albuma im je bi- “Nirvana“ se raspala. Razo~ara-
da im vi{e pjesama koje bi Grol slije, a koji se lo no mi no va no za ni Grol razmi{qao je o preki-
mogao izabrati. “Fajtersi“ su sastojao od dva “Gremi“. Istorija dawu muzi~ke karijere i po~etku
diska od ko- “Fajtersa” po~iwe obi~nog `ivota, ali i daqe je pri-
posqedwi album “Echoes, jih jedan sa- jo{ 1990. go di ne mao ponude za saradwu sa mnogim
Silence, Patience and Grace“ dr`i akusti~-
ne, a drugi hard-
kada se Dejv Grol
pridru`io slav-
perspektivnim grupama te je skoro
prihvatio polo`aj bubwara u sastavu
izdali 2007. godine nom grany rok “Tom Petty and the Heartbreakers“.
bendu “Nir- Odbiv{i ponudu Grol je oti{ao
PRIREDIO: NIKOLA LUGI] postati na va na“ kao u studio i snimio 12 pjesama od
nikolal@glassrpske.com uru~ewu bub- ukupno 40, koliko ih je napisao.
ovi album alternativnog priznawa war. Zanimqiva je ~iwenica da je, osim
23. fe- Kako je gitarskog dijela, Grol sam odsvi-

N rok benda “Fu fajters“

skoro je zavr{en i bi}e
objavqen na proqe}e, ot-
krio je frontmen grupe Dejv Grol.
- Album ima 11 pjesama i nijednu
bru-
ara.
Pro{le
go di ne
“Nir-
vana“
ubrzo postigla
svjetsku slavu i
rao sve instrumente i otpjevao sve
vokale.

PRVI ALBUM
uspavquju}u baladu - rekao je Grol, je na - odr`avala razne snimqen za pet dana
nekada{wi bubwar “Nirvane“. grada turneje, Grol je na
Grol je za potrebe novog studij- dodi- svojim putovawima Snimawe je odradio u samo pet
skog ostvarewa, koje jo{ nema naziv, jeqena ~esto nosio gitaru i da na i ko pi je ka se ta dao pri ja -
sara|ivao sa producentom Bu~om Vi- Polu Ve- komponovao svoje pje- teqima i os ta lim po zna ni ci ma.
gom, prvi put od 1991. godine i albu- leru. sme, ali nikad ih ni- Grol se nadao da }e ipak ostati ano-
ma “Nevermind“, te se o~ekuje da novi “Faj- je po ka zi vao sla vnom niman i svoje je snimke nazvao “Fu
album bude inspirisan “Nirvanom“. tersi“ su frontmenu “Nirvane“ fajters” prema izrazu “foo fighter“,
Grol je istakao da jo{ ne zna koji }e ameri~ki Kurtu Kobejnu jer je koji je upotrebqavan u Drugom svjet-
singl prethoditi albumu jer mu se, sastav ~ije bio za sjewen wego vom skom ratu za NLO. Wegova demo
kako je rekao, ~ini da ima vi{e pje- se pjesme ubra- harizmom, kako je izjavio u snimka se na{la u rukama nekih dis-
sama koje bi mogao izabrati. “Faj- jaju u `anr al- je dnom in ter v- kografskih ku}a koje su pokazale ve-
tersi“ su posqedwi album “Echoes, ternativnog juu, te osje}ao liki interes za wegove pjesme pa je
Silence, Patience and Grace“ izdali roka. Osnovao ga ve li ko po - Dejv po~eo formirati svoju novu
2007. godine. je 1995. godine Dejv {tovawe pre- grupu.
Osim novog albuma bendu su ove Grol, vokal i gita- ma wemu i Kao novoformirana grupa, “Fu
godine stvari izgleda krenule dobro, rista, poslije raspada wegovim pje- fajtersi” su svoj debitantski nastup
te je muzi~ki magazin NME progla- svoje prija{we grupe, smama. Zato je imali na jednoj zabavi 1995. godine.
sio frontmena benda “Fu fajters“ planetarno popular- ~esto odlazio u Grol je uporno odbijao davati inter-
“bo`anskim genijem“. ne “Nirvane“, u ko- studio i snimao vjue ili ra di ti ve li ke tur ne je.
- Veoma sam po~astvovan i mi- joj je svi rao bub- svoje demo snimke ko- Wihov prvi singl “This Is A Call“ pu-
slim da sam u lijepom dru{tvu - re- weve. Svoj prvi al- je je objavio na ka- {ten je 1995. godine, a debitantski
kao je Grol, za koga svjetski mediji bum obja vi li su se ti “Po ketwat ch“ album objavqen je sqede}eg mjeseca.
ka`u da je jedan od “najfinijih qudi 1995. godine, a dru-
iz svijeta rokenrola“. gi dvije godine ka- Aktivizam
- Lijepo je biti priznat zbog ne- sni je. Gru pa je
~ega {to volite da radite, ali mi- 1999. godine ob-
slim da se nisam “naradio“. Meni ja vi la i svoj Bend je 2000. godine pokrenuo niz kontroverzi zbog wihovog ja-
muzika nije posao ve} luksuz, sviram, tre }i al bum vnog podr`avawa organizacije “Alive&Well“, koja negira vezu
“There Is Not- izme|u side i virusa HIV, dovodi u pitawe validnost testova na
putujem svijetom i imam para da
hing Left to virus HIV te savjetuje neuzimawe lijekova protiv ove opake bo-
nahranim djecu. Sjajno je! - kazao
Lo se“, a lesti. “Fajtersi“ su ~ak svirali promotivne koncerte za tu or-
je Grol.
2002. godi- ganizaciju i snimili pjesmu pod nazivom “Druga strana side“, a
Grol }e biti prvi Amerikanac
ne su obja - kada je osniva~ grupe javno u jednom intervjuu rekao da koristi
koji je osvojio presti`no priznawe popularnost benda za sticawe novih ~lanova, “Fajtersi“ su or-
ovih britanskih nagrada. “Bog” }e vili ~etvr- "Bo`anski genije" Dejv Grol
ganizaciju skinuli sa liste organizacija koje podr`avaju.

Dejv Grol bio zasjewen harizmom frontmena Kurta Kobejna

Doma}a top-lista Bilbordovih top 10 singlova Bilbordovih top 10 albuma

1. Elektri~ni orgazam - Mister ministar 1. Bruno Mars - Grenade 1. Taylor Swift - Speak Now
2. KKN - Kafane i R’n’R 2. Katy Perry - Firework 2. Nicki Minaj - Pink Friday
3. Du{an Prelevi} & Laura 2000 - 3. Rihanna ft Drake - What’s My Name 3. Bruno Mars - Doo-Wops & Hoologans
Majko, na {ta li~i tvoj sin 4. Ke$a - We R Who We R 4. Daft Punk - Tron: Legacy
4. Intruder - Teeth In Your Heart 5. P!nk - Raise Your Glass 5. Eminem - Recovery
5. Svi na pod & Vlada Divqan - Zvuk ulice
6. Enrique Iglesias ft. Ludacris - Tonight 6. Rihanna - Loud
6. The Mothership Orchestra - Dare You
7. Mistakemistake - Prati me 7. Wiz Khalifa - Black And Yellow 7. Kanye West - My Beautifull Twisted Fantasy
8. X X - James Brit 8. The Black Eyed Peas - The Time 8. Mumford & Sons - Sigh No More
9. Straight Jackin - Mama 9. Bruno Mars - Just the Way You Are 9. Jason Aldean - My Kinda Party
10. Baoab - Zovem te 10. Rihanna - Only Girl 10. Soundtrack - Country Strong