1.

UVOD

Prema zakonu o odr`anju energije, ona mo`e da se pretvara iz jednog vida u

drugi.Energiju nije mogu}e uni{titi niti je ni iz ~ega proizvesti.Poznati su na~ini pretvaranja
hemijske energije elektrolita u elektri~nu ({to se vr{i u akumulatorima ) zatim pretvaranje
hemijske energije uglja ili nafte u toplotnu
energiju vode ili pare ({to se vr{i u kotlovima raznih vrsta), a zatim pretvaranje ove toplotne
energije u mehani~ku (upotrebom turbina).Poznati su i na~ini pretvaranja mehani~ke energije
prirodnih vodenih tokova u mehani~ku energiju posredstvom hidrauli~nih turbina.U novije
vreme se grade zredjaji za pretvaranje nuklearne energije ~estica pogodnih za materijala u
toplotnu energiju vode ili pare a zatim se ova toplotna energija pretvara u mehani~ku (upotrebom
turbina) .Mehani~ka energija raznih vrsta turbina mo`e ,pomo}u raznih vrsta elektri~nnih
generatora da se pretvori u elektri~nu {to se vr{i u objektima nazvanim elektrane. Elektrane su
prvi i osnovni element elektroenergetskog sistema , a u njima se energija raznih vidova pretvara
u mehani~ku i kona~no elektri~nu energiju.
Elektrane(sl.1) kao u objektima u kojima se dobija elektri~na energija sagra|ene su na
mestima gde se nalazi primarna energija , koja se u turbinama i generatorima elektrane pretvara
u elektri~nu energiju one su na pogodnim mestima na tokovima reka , na nalazi{tima uglja ili
nafte na mestima bezbednim za rad nuklearnih elektrana i sl. Naselja u kojima se nalaze i
industrijski objekti kao glavni potroša~i elektri~ne energije naj~eš}e su udaljena od elektrane
ali su ublizini osnovnih sirovina koje upotrebljava industrija na va`nim saobra}ajnicama u
sredi{tima privrednih regiona itd.Stoga je potrebno elektri~nu energiju,neophodno za
pokretanje ure|aja privrednih pogona ,dopremiti na mesta potro{nje kao i do ve}ih i manjih
naselja gde se koristi u ure|ajima u doma}instvima ili za razne potrebe u naseljima (npr. za
gradsko uli~no osvetljenje).U tu svrhu se elektri~na energija kvalitativno priprema za prenos
raznim pravcima ka mestima potro{nje.Ova priprema se vrši u trafo stanicama gde se elektri~na
energija dovodi na visoki napon , pogodan za njen prenos a to se vr{i posredstvom
transformatora i ostalih ure|aja u trafo stanicama .Transformatorske stanice su drugi elemenat
elektroenergetskog sistema.One mogu biti postavljene uz elektranu ili su sme{tene u istom
objektu gde i ure|aji elektrane koji slu`e za dobijanje elektri~ne energije.
Tre}i element elektroenergetskog sistema ~ine elektri~ni dalekovodi kojima se pod
visokim naponom prenosi elektri~na energija od elektrane i trafo –stanica ka mestima
potro{nje .Oni se sastoje od dalekovodnih stubova ,raznih vrsta o ~ije izolatore su obe{eni goli
provodnici kojima se neposredno prenosi elektri~na energija do mesta potro{nje .Na mestima
potro{nje tj. u naseljima ili ve}im industrijskim objektima ponovo se postavljaju trafo stanice
koje ovde slu`e za sni`avanje napona prenete elektri~ne energije na vrednost pogodniju za razvo|
enje po naseljima i za kori{}enje u industriji.
Po{to se iz elektrane odnosno trafo-stanice vodi elektri~na energija obi~na u vi{e
mesta potro{nje , potrebno je postaviti elektri~na postrojenja , kojima je osnovni zadatak da
omogu}e usmeravanje prenosa elektri~ne energije u razne pravce pomo}u vi{e posebnih
dalekovoda.Ovakva elektri~na postrojenja nazivaju se razvodna postrojenja a predstavljaju
~etvrti osnovni elemenat elektroenergetskog sistema.Razvodna postrojenja se sastoje uglavnom
od prekida~a i rastavlja~a kojima se uspostavlja i prekida prenos elektri~ne energije za
pojedine dalekovode tu se nalaze sabirnice , instrumenti za elektri~na merenja ,ure|aji za
obezbe|ivanje ispravnog i bezbednog prenosa elektri~ne energije dalekovodima, ure|aji za
rukovanje i upravljanje radom sistema prenosa energije dalekovodima,itd.
Mesta potro{nje elektri~ne energije su naj~e{}e u ve}im naseljima ili su to ve}i
industrijski objekti , saobra}ajna sredstva .U njima se nalaze transformatorske za sni`avanje
napona prenete elektri~ne energije na vrednost pogodniju za razvo|enje kroz naselja i
industrijske objekte do mesta neposredne potro{nje .Uz ove trafo-stanice , koje slu`e za
sni`avanje napona dalekovoda , nalaze se obi~no i razvodna postrojenja ni`eg napona, po{to se
ova energija sni`enog napona usmerava u razne pravce ka mestu neposredne potro{nje .Za
prenos energije od trafo- stanice (odnosno od njihovih razvodnih postrojenja) do mesta
neposredne potro{nje slu`e vazdu{ne elektri~ne mre`e i podzemni kablovi koji se postavljaju
kroz ulice naselja odnosno izme|u fabri~kih hala industrijskog kompleksa .Ove vazdu{ne
elektri~ne elektri~ne mre`e i podzemne mre`e –kablovi ~ine peti osnovni element
elektroenergetskog sistema.
Mesta neposrednje potro{nje su postrojenja fabri~kih hala , elektri~ni aparati i ure|aji u
stambenim zgradama, javna elektri~na rasveta ili sredstva elektri~ne vu~e .Vodovi elektri~ne
vazdu{ne mre`e odnosno podzemni elektri~ni kablovi dovode elektri~nu energiju do mesta
neposredne potro{nje gde su postavljene priklju~ne elektri~ne instalacione table : one
predstavljaju {esti osnovni element elektroenergetskog sistema .Na njima su elektri~ni
instrumenti,prekida~i i osigura~i za pojedine elektri~ne vodove koji sa tih instalacionih tabli
prenose elektri`nu energiju do samih elektri~nih ure|aja tj. prijemnika postavljenih na krajevima
ovih vodova.To su elektri~ni motori ,pe}i sijalice radio ili tv prijemnici itd.U jednoj zgradi
,fabri~koj hali , na lokomotivi is l. skup ovakvih vodova koji pod normalnim naponom vr{e
napajanje elektri~nih ure|aja odnosno prijemnika a postavljeni su pod odre|enim propisima ,
~ine elektri~nu instalaciju tog objekta.Elektri~na instalacija je zavr{ni element
elektroenergetskog sistema,kojim se napajaju elektri~ni prijemnici raznih vrsta.Radi obezbe|enja
sigurnosti rada visokonaponskog dela energetskog sistema ,dalekovodne veze elektrane sa
mestima potro{nje ,gde se obi~no nalaze transformatori ve}e snage izvode se na vi{e na~ina .
Prvi na~in ostvaruje se paralelnom vezom dalekovoda za odvod energije do mesta
potro{nje; kvar na dalekovodu prouzrokuje izbacivanje iz pogona svih mesta potro{nje .Drugi
na~in sastoji se u tome {to se dalekovod izgradi od nekoliko deonica ,koje su spojene
sabirnicama,sa kojih se odvode delovi energije na pojedina mesta potro{nje ; prilikom kvara
na dalekovodu ovog sistema ,van pogona su mesta potro{nje iza mesta kvara .Tre}i na~in
povezivanja dalekovoda sli~an je drugom , stom razlikom {to se zavr{etak poslednje deonice
dalekovoda spoji sa sabirnicama elektrane gde je povezana i prva deonica ; u slu~aju kvara
na dalekovodu sva mesta potrošnje se normalno snabdevaju energijom.^etvrti na~in
povezivanja dalekovoda omogu}uje da se zna~ajna mesta potro{nje snabdevaju energijom
pomo}u paralelno vezanih dalekovoda ; ovde je obezbe|ena potpuna sigurnost snabdevanja
energijom mesta potro{nje .Postoje i razne kombinacije ovih na~ina formiranja dalekovodnih
veza elektroenergetskog sistema .Izme|u ostalih , poznatih je i na~in kod koga se u jednom
dalekovodnom prstenu nalazi vi{e elektrana i vi{e odvoda energije za mesta kvara.
Elektrane su delovi elektroenergetskog sistema u kojima se energija raznih vidova ,
pomo}u odgovaraju}ih tehni~kih ure|aja , pretvara u elektri~nu energiju .Prema vrstama
energije koje se pretvaraju u elektri~nu ,
kao i prema na~inu na koji se vr{i to pretvaranje , elektrane se dele na :
hidroelektrane ,termoelektrane ( sa dizel-elektranama ), aero-elektrane i nuklearne elektrane.
U hidroelektranama se potencijalna energija razlike nivoa vode pretvara u kineti~ku
energiju vodenog mlaza koji pokre}e vodenu turbinu ; njena mehani~ka energija koristi se za
pokretanje elektri~nog generatora, u kome se ova mehani~ka energija pretvara u elektri~nu .
U termoelektranama se hemijska energija goriva (uglja,gasa ili nafte)
Pretvara u odgovaraju}im ure|ajima (kotlovi i turbine, gasni ili dizel- motori) u toplotnu energiju
,pa zatim u mehani~ku ; ona se koristi za pokretanje elektri~nog generatora.
U aero-elektranama se kineti~ka energija vetrova odgovaraju}im ure|ajima dovodi do
elektri~nog generatora , u kome se pretvara u elektri~nu .
U nuklearnim elektranama se energija ~estica urana ili srodnih elemenata pomo}u
reaktora pretvara u toplotnu energiju ; ona se u odgovaraju}im turbinama pretvara u
mehani~ku energiju , koju elektri~ni generatori pretvaraju u elektri~nu .
Razvodna postrojenja nazivaju se ure|aji koji slu`e za razvo|enje elektri~ne energije
odnosno za njeno usmeravanje u razne pravce preko dalekovoda .Mogu da se nalaze u
sklopu elektrane ,trafo stanice ili posebno.Sme{taju se u posebne zgrade ili se grade na
otvorenom prostoru (ako se razvodi energija po visokim naponima ) da bi se u{tedelo na
izgradnji velikih zgrada.
Jednostavno razvodno postrojenje na primer od 30kV u zgradi , koje ima jedan dovod i
dva odvoda sa osnovnim elementima: rastavlja~i ,prekida~i, merni transformatori (naponski i
strujni) za priklju~ak kontrolnih instrumenata (voltmetri ,ampermetri ,vatmetri,brojila i elektri~ne
energije) i sabirnica. Izme|u delova zgrade u kojima su postavljeni elementi razvodnog
postrojenja pojedinih odvoda ili dovoda nalaze se pregradni zidovi koji onemogu}avaju
{irenje elektri~nog luka prilikom pojave kvara .Oni formiraju tzv. }elije razvodnog
postrojenja .Sabirnice su bakarni provodnici pravouglog ili okruglog preseka a mogu bit i {uplji
radi boljeg hla|enja.Pri~vr{}ene sun a nosa~e sabirnica koji svojim porculanskim postoljem
vr{e i elektri~nu izolaciju sabirnica .
Rastavlja~i se obi~no postavljaju na svakom dovodu i odvodu sa sabirnica ispred i iza
prekida~a voda .Otvaranjem rastavlja~a prekid se razdvoji od ostale instalacije razvodnog
postrojenja , pa se na njemu u slu~aju kvara mogu nesmetano vr{iti popravke .Rastavlja~ u
zatvorenim postrojenjima je tropolni a sastoji se od {est izolatora tri nose pokretne zglobove
jednog kraja rastavlja~kih no`eva , a druga tri elektri~ne kontakte u koje mogu da u|u slobodni
krajevi no`eva rastavlja~a .Postoje i druge vrste konstrukcija rastavlja~a.
Prekida~i su elementi razvodnih postrojenja kojima se prekida struja dovoda i
odvoda.Elektri~ni kontakti prekida~a pokre}u se ru~no ,hidrauli~no ili elektromotornim
pogonom.Ru~no (mehani~ki) pokre}u se delovi sa kontaktima
kod prekida~a za manje snage i struje , hidrauli~nim pogonom kod prekida~a za ve}e struje i
snage prekidanja;delovi sa kontaktima kod prekida~a mogu da se pokre}u elektromotorima
kojima se upravlja sklopkama pomo}u upravlja~kog tastera .Po{to se prilikom prekidanja
strujnog kola javlja u prekida~u elektri~ni luk , raznim konstrukcijama predvi|eno je da se
ovaj luk brzo gasi .Postoje slede}e vrste prekida~a za razvodna postrojenja : uljni ,vodeni sa
malo ulja sa zbijenim vazduhom i dr.
Merni transformatori (naponski i strujni ) imaju zadatak da visok napon i veliku struju
na pojedinim dovodima i odvodima smanje na 100V odnosno (1 do 5A).Da bi se omogu}ilo ,
gra|eni su voltmetri,ampermetri i vatmetri , koji slu`e za o~itavanje napona , struja i snaga u
razvodnim postrojenjima .U normalnim slu~ajevima odnos sni`enja napona i struje na mernom
transformatoru (naponskom i strujnom) treba da je jednak onome koji zahteva
merni instrument.
Naj~e{}i oblik mernog strujnog transformatora je {tapni , kod kojega je uloga navojka
primara ima provodnik kao deo voda ~ija se struja meri , a prolazi kroz gvozdeno jezgro
strujnog transformatora .Sekundarni namotaj
Strujnog transformatora obavijen je oko istog gvozdenog jezgra, a njegovi krajevi namenjeni za
priklju~ak instrumenta izvedeni su napolje , do priklju~nih zavrtnjeva .Svi delovi ovog
transformatora sme{teni su u provodni {uplji porculanski izolator . Merni naponski
transformatori za zatvorena razvodna postrojenja mogu da se grade sa sudovima koji su bez
ulja za izolaciju.
Napon se uvodi u transformatorske delove kroz provodne izolatore posude , obi~no
su jednofazni.Merni naponski transformatori za otvorena razvodna postrojenja grade se kao
jednofazni ,sme{teni u {uplji izolator , gde metalna kapa na poklopcu i dnu suda slu`i za
uvod i odvod visokog napona .Izlazni krajevi niskog napona provode se kroz manje provodne
izolatore na donjoj kapi . Za dobijanje tri slo`ena napona potrebna za merenje upotrebljavaju
se dva jednofazna merna transformatora za slo`eni napon vezana u V vezi .
Osigura~i visokog napona slu`e da se njima za{tite od kratke veze , i preoptere}enja
manje optere}eni vodovi visokog napona , razni aparati,manji naponski transformatori
.Uglavnom se proizvode u obliku porcelanskih ili staklenih cevi sa metalnim ~ahurama na
oba kraja koje se uglavljuju u odgovaraju}e kontakte postolja .U cevima su provodne trake
raznih oblika koje se tope pri pojavi struje ve}e od dozvoljene .
Elektri~ne mre`e .Vodovi i mre`e kojima se povezuju mesta potro{nje elektri~ne
energije mogu biti izra|eni ili kao nadzemni (vazdu{ni) ili kao podzemni (kablovi).Prednost
vazdu{nih vodova nad kablovskim je u ceni , mogu}nosti otkrivanja i otklanjanja kvarova ;
mane su im : mogu}nost o{te}enja spoljnim dejstvom (vetar, led,grom) mogu}nost namernog
o{te}enja (naro~ito u uslovima rata),estetska strana .Nadzemni vodovi i mre`e napona vi{eg od
1kV nazivaju se dalekovodi .Nadzemni vodovi i mre`e sastoje se iz stubova sastoje se iz
stubova i vodova sa opremom.
Vodovi za nadzemne mre`ne mogu biti bakarni aluminijumski , ~eli~no
aluminijumski i bronzani.
Bakarni vodovi punog preseka i bakarni vodovi u obliku u`eta ; izra|uju se od tvrdo
vu~enog bakra , imaju dobru elektri~nu provodnost i dovoljnu mehani~ku ~vrsto}u .Tokom
vremena prevuku se tankim slojem oksida, pa su vrlo otporni na atmosferske nepogode .
Aluminijumski vodovi se izra|uju u obliku u`eta i imaju za 1.6 puta manju elektri~nu
provodnost od bakarnih za 2.5 puta manju mehani~ku ~vrsto}u a za 3.3 puta manju
specifi~nu te`inu .Stoga se upotrebljavaju samo za ni`e napone gradskih mre`a i za manje
raspone stubova.
^eli~no-aluminijumski vodovi sastoje se iz ~eli~nog nose}eg dela voda i
aluminijumskog u`eta , koje uglavnom slu`i kao elektri~ni provodni deo voda
Aluminijumski vodovi se izra|uju u obliku u`eta i imaju za 1.6 puta manju elektri~nu
provodnost od bakarnih ,za 2.5 puta manju i dovoljnu mehani~ku ~vrsto}u a 3.3 puta manju
specifi~nu te`inu.Stoga se upotrebljavaju samo za ni`e napone gradskih mre`a i za manje
raspone stubova.
^eli~no-aluminijumski vodovi sastoje se iz ~eli~nog nose}eg dela voda i
aluminijumskog u`eta koje uglavnom slu`i kao elektri~ni provodni deo voda.Upotrebljava se
za dalekovode vi{ih i raspona stubova.
Bronzani vodovi i vodovi od aldreja imaju dobru elektri~nu provodnost i mehani~ku
~vrsto}u pa se upotrebljavaju za ve}e raspone stubova.

Bakarna {uplja u`ad bez ~eli~nog nosa~a pogodna su za visoke napone (od 380V)
jer umanjuju gubitke korone.Vodovi od aluminijuma ili aldreja nisu mehani~ki pogodni jer
postoji mogu}nost talasanja dalekovoda pravcem od stuba do stuba usled njihove male
specifi~ne te`ine.Ovo talasanje se ina~e spre~ava raznim pogodnim mehani~kim
prigu{iva~ima vibracija. Preseci vodova za vazdu{ne mre`e izra|uju se prema standardizovanim
dimenzijama preseka kojima odgovaraju odre|ene struje optere}enja , prema uslovima
zagrevanja odnosno hla|ena vodova.
Vodovi se postavljaju na stubove pomo}u izolatora za vazdu{ne vodove.Vodovi pod
naponom do 10kV naj~e{}e se postavljaju na potporne izolatore od porculana koji se
mehani~ki pri~vr{}uju na konzole stubova ili pojedina~no na stubove pomo}u ~lankastih
izolatora i to upotrebom kapastih izolatora .^lanak kapastog izolatora je od porculana
pogodnog spoljnog oblika.Sa gornje strane je metalna kapa od temper-liva sa otvorom u koji se
prika~i glava tu~ka slede}eg ~lanka izolatora .Sa unutra{nje strane {upljeg porculanskog
dela izolatora u~vr{}en je pomo}u opruge, metalni tu~ak ~lanka izolatora .Na red se
mehani~ki pove`e onoliko ~lanaka kapastih izolatora koliko iziskuje ukupan napon
dalekovoda.Niz ~lankastih izolatora postavlja se kao vise}i ili kao zatezni. Na vise}i niz
~lankastih izolatora , koji normalno ima vertikalni polo`aj oka~i se vod .Ako se vod prekine s
jedne strane stuba, niz izolatora se iskosi prema neo{te}enoj strain dalekovoda sa druge strane
stuba, ~ime mu se smanji naprezanje . Na jednom stubu mogu biti najmanje dva niza
~lankastih izolatora , postavljenih kao zatezni svaki zako{en u pravcu svoje strane dalekovoda
a delovi dalekovoda su me|usobno povezani posebnom komadom voda.
 S obzirom na namenu svi stubovi vazdu{nih vodova grade se kao linijski ,rasteretni
,ugaoni i krajnji .Linijski stubovi nose vise}e nizove ~lankastih izolatora a ovakvih stubova
u vodu ima najvi{e.Rasteretni stubovi postavljaju se na svakih nekoliko kilometara du` voda
imaju zatezne ~lankaste izolatore , a predstavljaju ~vrte ta~ke dalekovoda.
Ugaoni stubovi postavljaju se u ta~kama gde dalekovod menja svoj pravac , a krajni
stubovi na nekoliko metara ispred zgrada razvodnog postrojenja i jedni i drugi imaju niz
zateznih izolatora.Stubovi za vazdu{ne mre`e mogu
biti: drveni, cevni,re{etkasti i betonski.Drveni stubovi impregnisani su i grade se obi~no za
vodove do 10kV, jer nisu pogodni za vodove ve}e visine i ugiba
kao ni za one koji zahtevaju ve}e zatezanje .Cevni i re{etkasti stubovi prave se od gvo`|a ,
zahtevaju izradu postolja od betona i odr`avanje ~e{}im bojenjem.Betonski stubovi ~esto se
upotrebljavaju za dalekovode ne zahtevaju posebno odr`avanje , ali se te{ko transportuju i
postavljaju.
Za vodove su propisana najni`a odstojanja od zemlje , kao i odstojanja me|u fazama
,zavisno od napona dalekovoda i drugih uslova. Isto tako postoje monta`ne krive , dijagrami
koji daju podatke o tome koliki treba da je najve}i ugib voda izme|u stubova pri odre|enoj
spoljnoj temperaturi , kao i kolika treba da je tada sila zatezanja voda .
Prilikom izrade ovih dijagrama vodi se ra~una o svim mehani~kim optere}enjima koje jedan
vod mo`e da podnese : te`ina samog voda , sila vetra ,leda i sl.
Podzemne mre`e .Za podzemne elektri~ne mre`e upotrebljavaju se kablovi koji u
svojoj konstrukciji imaju mehani~ku i elektri~nu za{titu , kao i provodnik za provo|enje
elektri~ne struje.Kao provodnik se upotrebljava bakarni vod standardizovanih dimenzija ,
kojima odgovaraju normirane struje optere}enja kablova za odre|ene uslove hla|enja
(postavljanja).Bakarni vod je obi~no u`ast, radi mehani~kih prednosti koje se ispoljavaju pri
njegovoj upotrebi.Kao osnovna elektri~na izolacija za kabal upotrebljava se guma ,polivinil,
impregnisana hartija , ulje ,bitumen i sl.Kao mehani~ka za{tita od prodiranja vlage koristi se
olovni ili aluminijumski omota~i , a kao mehani~ka za{tita od udara - omota~i od ~eli~ne
trake ili oplet `ice.Kao za{tita od korozije ~eli~nih za{titnih delova slu`i omot od jute.
Provodnik sa svojom elektri~nom , odnosno mehani~kom za{titom ~ini `ilu
kabla.Izra|uju se jedno`ilni , dvo- ,tro-, ~etvoro- `ilni kablovi raznih vrsta za jaku struju , za
razne vrste normirane vrednosti struje i napona.Za vi{e napone izra|uju se energetski kablovi
sa poja~anom osnovnom izolacijom od imregnisane hartije ili sa polivinilskom izolacijom.
Kablovi sa izolacijom od impregnisane hartije imaju elektri~nu izolaciju od hartije,
izra|enu u vi{e slojeva oko svake `ile , materijal za ispunu izme|u `ila na bazi impregnisane
hartije , zajedni~ki olovni omota~ oko svih `ila kao mehani~ku za{titu od vlage,sloj hartije
kao za{tiu od olova od korozije , dva sloja suprotno namotane ~eli~ne trake kao glavnu
mehani~ku za{titu. I kona~no , sloj jutenog opleta za za{titu ~eli~ne trake.
Izra|uju se i kablovi ~ija svaka `ila ima posebnu za{titu , svojim olovnim omota~em,
~ime je pobolj{ano elektri~no naprezanje izolacije svake `ile .Na sli~an na~in prave se i
kablovi koji za osnovnu izolaciju svake `ile i celine imaju polivinilske materijale.Kablovi sa
izolacijom od impregnisane hartije za svoje zavr{etke dobijaju tzv. kablovske glave kojima
se obezbe|uje da vlaga ne prodre u impregnaciju izolacije kabla.Glava mo`e biti sa izvodima
za sve tri kablovske `ile a mo`e biti posebna glava za svaku kablovsku `ilu , {to se naj~e{}e
primenjuje za visokonaponske kablove ; tada gornji deo glave obi~no ima provodni
porculanski izolator.U oba slu~aja prilikom izrade glave prethodno se oslobode krajevi tri
kablovske `ile i provedu kroz gornji zzaptivni izlazni otvor a u donjem delu glave se olovni
omota~ osloni na metalni deo glave .Metalni deo glave sa kojim se olovni omota~ kabla
pove`e posebnim provodnikom , uzemlji se jer se sa kablovskog provodnika indukcijom
prenese na njega do 1% energije u vidu gubitaka.
Kroz poseban otvor u glavi sipa se bitumenska masa ili ulje koji slu`e kao za{tita
ulaska vlage u impregnisanu hartiju kabla .
 Na mestu spoja dva kabla , iz istih razloga kao i kod postavljanja kablovske glave ,
name{taju se kablovske spojnice koje zadovoljavaju osnovne zahteve kao i kablovska glava
.Postoje posebne kablovske glave i spojnice za kablove koji imaju osnovnu izolaciju od
polivinila ,ali one se ne ispunjavaju ispunom pa su jednostavnije konstrukcije.
Elektri~na instalacija je elektri~ni ure|aj koji slu`i da se elektri~ni prijemnik priklju~i
na elektri~nu mre`u.Elektri~ni prijemnici rade pod odre|enim naponom uzimaju}i odre|eni
uzimaju}i odre|enu snagu , te su ovim dvema elektri~nim veli~inama odre|ene osnovne
elektri~ne karakteristike prijemnika . Elektri~na instalacija treba izdr`i ovaj napon pa se zato i
gradi za odre|ene vrednosti napona.
S druge strane , snaga i napon odre|uju struju koja uzima prijemnik pa stoga
pojedini delevi elektri~ne instalacije treba da izdr`e i provedu tu struju a da se ne zagrevaju
iznad dozvoljene granice jer postoji opasnost da se instalacija upali.Stoga se po na{im
standardima sve elektri~ne instalacije dele na dve vrste :elektri~ne instalacije jake struje , u
koje spadaju sve instalacije pod naponom prema zemlji do 250V a u njima se mogu pojaviti
jake struje opasne po `ivot i opremu ( izazivaju ~ak i po`ar); instalacije slabe struje pod
naponom prema zemlji do 50V koje nisu opasne po `ivot i imovinu (nazicaju se instalacije malig
napona).Instalacije jake struje slu`e za neposrednu raspodelu elektri~ne energije do prijemnika
za osvetljenje , termi~ke svrhe i motorni pogon. Instalacije slabe struje slu`e za snabdevanje
elektri~nom energijom ure|aja signalizacije ,telefonske instalacije , instalacije upravljanja i sl.

2. ELEMENTI ELEKTRI^NIH INSTALACIJA

Prema na~inu izvo|enja i upotrebljenom elektroinstalacinom materijalu , elektri~ne

instalacije niskog napona (prema nameni prostorija) dele se na instalacije :
- u cevima ispod maltera ,
- sa provodnicima bez cevi ispod maltera ,
- sa izolovanim provodnicima iznad maltera,
- u radionicama ,
- u vla`nim prostorijama ,
- prostorijama za grube pogone ,
- u prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozije,
- na otvorenom prostoru ,
- na vozilima.

U pogledu strujnih kola elektri~ne instalacije se mogu podeliti na :

- op{ta strujna kola i
- posebna strujna kola .
Postoji mnogo razloga zbog kojih elektri~na instalacija mora da bude podeljena na
vi{e strujnih kola , a najva`niji su slede}i :
- da se izbegne opasnost i ograni~e {tetne posledice u slu~aju gre{ke
- da se olak{a provera , ispitivanje i odr`avanje ;
-da bi se vodilo ra~una o opasnostima koje mogu nastati usled otkazivanja samo
jednog strujnog kola , kao {to je na primer strujno kolo osvetljenja.
Za pojedine instalacije kojima se posebno upravlja moraju se predvideti posebna
strujna kola ( na primer elektri~ne instalacije zna~ajne za bezbednost ljudi u javnim
objektima , bolnicama , bioskopima , visokim objektima).
Da bi se postigla odre|ena bezbednost rada elektri~nih ure|aja i da bi se izbegle
opasnosti o{te}enja materijalnih dobara, svaka zemlja ima uputstva po kojima se izra|uju
razni materijali , pa i elektroinstalacioni a u Srbiji se ova uputstva nazivaju standardi
(JUS).Oni Obuhvataju i propise po kojima se izra|uju i kontroli{u elektri~ne instalacije raznih
vrsta da bi se obezbedili ljudi koji se slu`e i rukuju tim instalacijama.Osim ovoga, postoje i
propisi za{tite na radu od udara elektri~ne struje , kojima se predvi|aju sve tehni~ke i druge
mere u cilju odgovaraju}e za{tite ~oveka.
Radi ispravnosti rada , za razne elektri~ne prijemnike dozvoljavaju se odstupanja
stvarno primljenog napona od njihovog normalnog za koji su konstruisani .Dozvoljena
odstupanja od mesta priklju~aka za elektri~nu mre`u niskog napona do mesta priklju~ka
prijemnika iznosi najvi{e 5% normalnog napona elektri~ne mre`e:
termi~ki prijemnici i sijalice dopu{taju pad napona na mestu priklju~ka do 2% normalnog
napona a elektromotori do 4%.Prema dozvoljenom padu napona proveravaju se izabrani
provodnici, predvi|eni za dovod elektri~ne energije do prijemnika.
Provodnici i kablovi .U elektri~nim instalacijama postoje goli i izolovani provodnici ,
kablovi i vodovi sli~ni kablu.Goli i izolovani provodnici , kao i vodovi sli~ni kablu se
postavljaju nad zemljom , u vazduhu ili na neku podlogu , a kablovi se postavljaju ispod zemlje
ili ispod nekih drugih materijala.
Provodnici mogu biti izra|eni od pune ili u`aste `ice od polutvrdog ili tvrdog bakra
aluminijuma ili njegovih legura .Elektri~na za{tita izolovanih provodnika i kablova vr{i se
raznim izolacionim materijalima polivinilskim ili gumenim omota~em , svilenim ili pamu~nim
opletom i trakom od hartije .Mehani~ka za{tita izolovanih privodnika i kablova izvodi se raznim
metalnim materijalima: olovnim omota~em , ~eli~nom trakom,opletom ~eli~ne `ice kao i
jutenim i tekstilnim omota~em.
Na izolovanom provodniku ja~ina elektri~ne za{tite postavlja se prema visini
normalnog napona izolovanog provodnika pa se prema ovome dele na : izolovane provodnike za
energetiku (odnosno za jaku struju) i izolovane provodnike za telekomunikacije odnosno slabu
struju.
Kablovi za jaku struju se izra|uju kao papirno-olovni ,gumeni, polkivinilsko – olovni,
polivinilski.Kod papirno –olovnih kablova je svaki kablovski provodnik izolovan papirnom
trakom ima papirnu ispunu i zajedni~ki olovni pla{t.Gumeno – olovni kablovi imaju kablovske
provodnike izolovane omota~em od gume i zajedni~ki olovni pla{t.Polivinilsko – olovni
kablovi su sli~ni gumeno olovnim , ali imaju izolaciju od polivinila .Polivinilski kablovi imaju
`ile izolovane polivinilskim omota~em, zajedni~ki pla{t je od polivinilskog omota~a a ne od
olova .Mehani~ka za{tita svih ovih kablova mo`e da bude razli~ita : sa jutanim opletom, sa
metalnom trakom ili metalnim opletom ispod njega.
Provodnici sli~ni kablu (cevni provodnici) mogu biti dvo – , tro - , i ~etvoro`ilni , a
imaju konstrukciju koja podse}a na kablovsku : izolacija `ila i ispuna uglavnom su od gume
ili od polivinila , sa zajedni~kim olovnim ili polivinilskim pla{tom kao za{titom od vlage.
Ne upotrebljavaju se za polaganje pod zemljom , ali se koriste u vla`nim prostorijama
i tamo gde postoji opasnost od mehani~kih udara .
Po na{im standardima postoje posebne slovne oznake za izolovane provodnike i
kablove za razne vrste elektri~ne instalacije , mehani~ke za{tite , mesta upotrebe i sl. Slovne
oznake su :
- za mesta upotrebe (D za dizalice , S za svetiljke i sl.)
- za vrste izolacije ( P za polivinil , G za gumu , T za tekstil),
- za vrste mehani~ke za{tite ( A za aluminijumski pla{t , O za olovni pla{t , MT za
cev od ~eli~ne trake i sl.) . U slovnoj oznaci izolovanog provodnika ili kabla postoji utvr|eni
redosled zna~enja pojedinih slovnih oznaka .Na primer , kod izolovanih provodnika , prvo
slovo oznake odre|uje podru~je primene , drugo slovo ozna~ava vrstu elektri~ne izolacije
provodnika , a tre}e oznaku vrste mehani~ke za{tite. Kod kablova , prvo slovo ozna~ava vrstu
elektri~ne izolacije provodnika , drugo oznaku vrste mehani~ke za{tite , a zatim broj koji
ozna~ava odre|enu vrste konstrukcije kabla .
Preseci svih provodnika su standardizovani : 0.75, 1; 1.5; 2.5; 4;6; 10; 16; 25; 35; 50;
70; 95; 120; 150; 185; 240; 300; 360; izra`eno u mm². Za svaku vrstu izolovanog provodnika
ili kabla ( za odgoraraju}e mesto upotrebe i za svaki presek provodnika postoje tablice sa
dozvoljenim strujnim optere}enjima . Pod ovim optere}enjima navedenim u tablicama
provodnici i kablovi sa primenjenom izolacijom ne}e se pregrevati iznad dozvoljene
temperature .
Instalacione cevi slu`e da se u njih postavljaju izolovani provodnici koji se njima
{tite od mehani~kih o{te}enja ili od vlage . Pola`u se na podlogu ili ispod maltera odnosno
drugih materijala .Postoje slede}e vrste cevi koje se i danas upotrebljavaju : bergman – cevi
,~eli~ne cevi i pe{el – cevi .
Bergman - cevi sastoje se iz tzv. crne cevi , izra|ene od presovanog papira
impregnisanog katranom ili drugim sli~nim izolacionim materijalom.Sa spoljne strane je
za{ti}ena pocinkovanom metalnom oblogom koja je {avom stegnuta uz crnu
cev.Upotrebljavaju se za instalacije ispod maltera i za privremene instalacije na podlozi
izvan maltera . Cevi se izra|uju sa unutra{njim pre~nikom 11; 13.5; 16; 23; 29; 36 ; 48mm
du`ine tri metra . One se savijaju posebnim kle{tima , kojima se prave nabori sa jedne strane
cevi .Za spajanje cevi slu`e spojnice napravljene od komada cevi bez crne cevi , a u njih se
uvla~e krajevi crnih cevi ( kao deo bergman – cevi ) koje se spajaju po{to se prethodno sa
njihovih krajeva skine metalni pla{t.
Primer bergman-cevi sastoji se , pored spojnica , jo{ iz ra~vi spojnih kutija , obujmica
i uvodnica . Takozvane T – ra~ve slu`e za ra~vanje cevi a napravljene su na isti na~in kao i
spojnice .Spojne kutije prave se od lima sa podlogom od izolacionog materijala (uglavnom
od porculana) i poklopcem a imaju 2 ili 4 otvora za uvod cevi raznih dimenzija ; slu`e za
ukr{tanje i ra~vanje izolacionih a izra|uju se kao okrugle (raznih pre~nika ) ili ~etvrtaste.
Uvodnici upotrebljavaju se za zavr{etak cevi , a izra|uju se od komada livene cevi u
koju je uvu~en {uplji porculanski naglavak ; slu`e za mehani~ku za{titu uvu~enog provodnika
na mestu ulaska u cev .Obujmice slu`e za pri~vr{}ivanje cevi ekserom za podlogu .Bergman
cevi se postavljaju ispod maltera , a pogodne su za promenu provodnika koji uvla~e i spajaju
u kutijama.^eli~ne cevi dobijaju kad se na bergman-cev navu~e ~eli~na cev , koja se lakira
radi za{tite od korozije .Izra|uju se istih pre~nika i du`ine kao bergman –cevi .Pribor za ~eli~ne
cevi sadr`i slede}e delove : spojnice , kolena ra~ve , spojne kutije , obijmice , uvodnice i
redukcione spojnice .Svi ovi elementi su od ~elika , a imaju na kraju navoje kojima se spajaju
sa cevima .Ako se upotrbljavaju za vla`ne prostorije , sva spojena mesta treba da su
nepromo~iva.Naj~e{}e se koriste u suvim prostorijama gde postiji opsnost od udara .
Pe{el – cevi dobijaju se savijanjem ~eli~ne trake u vidu cevi na kojoj se celom
du`inom ostavi procep; one nemaju unutra{nje izolacije.Ove cevi pru`aju manju manju
mehani~ku a{titu izolovanim provodnicima , ali ne i za{titu od vlage .Pribor im se sastoji iz
spojki , kolena ra~vi i kutija ,ra~vi i kutija.
Pribor za cevne provodnike ili provodnike sli~ne kablu sastoji se iz slede}ih delova :
spojne kutije , krajnici, obujmice i prelazne glave .Spojne kutije se izra|uju od livenog gvo`|a ,
silumuna ili bakelita raznih oblika : okrugle sa uvodom za vodove , osmougaone ,
~etvorougaone.U slu~aju da je uvodnica ve}e od voda , upotrebljavaju se redukcioni delovi
.Kutije imaju poklopce koje moogu biti sa uvodom.Po{to je zadatak ovih spojnih kutija da se u
hermeti~ki zatvorenom prostoru izvode elektri~ne veze izme|u provodnih `ila , uvodi se
zaptivaju uvodnicom.Uvodnica je {uplji prsten sa lozom sa spoljne strane koji se uvr}e u
uvod kutije a kroz sredinu se provla~i vod koji se zaptiva gumenim prstenom, ugra|enim u
uvodnicu .
U kutiji se nalazi kerami~ko podno`je sa metalnim zavrtnjima za vezu provodnika
.Krajnici slu`e za zaptivanje voda pred prijemnikom koji nema priklju~nu kutiju za ovu vrstu
vodova .Obujmice su izra|ene od bakelita i od plastike iz dva dela od kojih se donji pri~vr}uje
za podlogu ; prave se za otvore prema dimenzijama vodova .Prelazne glave se upotrebljavaju
za vezu provodnika sli~nih kablu sa vazdu{nim provodnikom da bi se omogu}ila hermeti~na
veza.
 Osigura~ je ure|aj ~iji je zadatak da izvr{i prekid strujnog kola ako nastane
optere}enje ve}e od dozvoljenog za vod kroz koji te~e struja ,ili ako usled kratke veze
nastane struja kratke veze.Prema na~inu prekida strujnog kola , postoje slede}e vrste
osigura~a: topljivi , elektromagnetni i termi~ki.Topljivi osigura~i u svom osnovnom delu ,
umetku imaju komad provodnika , manjeg preseka od lako zapaljivog materijala (srebro ,
cink ili neke legura ), kroz koji proti~e struja optere}enja voda.Pri optere}enju ova `ica se
zagreje ,otopi se i prekine strujno kolo .Svaki osigura~ sastoji se iz tri dela : podno`ja, umetka i
kape .Podno`je ima podlogu i poklopac a izra|eno je od porculana . Podloga ima dva priklju~na
zavrtnja za koja se priklju~uju dovodni i odvodni provodnik .Za njih su pri~vr{}ene dovodna i
odvodna bakarna sabirnica podno`ja. U dovodnu sabirnicu se uvr}e kontaktni zavrtanj na koji
nale`e donji kontakt umetka .Odvodna sabirnica je pri~vr{}ena za provodnu lozu na koju se
uvr}e provodna loza porculanske kape osigura~a .U sredi{ni otvor podno`ja osigura~a
stavlja se umetak , ~iji gornji kontakt dodiruje metalni deo unutra{njosti kape osigura~a , a ova
svojim pritiskom stvara dobar kontaktni dodir umetka i kontakata .
Kontaktni zavrtanj ~ini celinu sa propusnim prstenom kroz koji prolazi donji
kontakt umetka .Umeci se grade za standardne struje :
1,2,4,6,16,20,25,35,50,80,100,125,160,200,225,260,300,350A , a za iste struje se grade i propusni
prstenovi podno`ja osigura~a .Na taj na~in se obezbe|uje tzv. strujna nezamenljivost osigura~a,
jer propusni prsten prima umetke samo svoje ja~ine struje i manje od standardne . Naponska
nezamenjljivost se obezbe|uje ranim du`inama umetka , za napone do 500V i 750V.Podno`ja se
izra|uju za slede}e standardizovane ja~ine struje : 25,60,100,200,350A..Prave se tri vrste oblika
podno`ja :univerzalna (UZ) za priklju`ak provodnika sa prednje strane (u svim veli~inama );
podno`ja za razvodnu tablu (TZ) za priklju~ak iza razvodne table ( u svim
veli~inama);podno`je za ugradnju u livenu i li limenu kasetu (EZ) u veli~inama do 10A.
Radi se podno`je osigura~a za vazdu{ni vod koje ima oblik pogodan za ugradnju u
nosa~ izolatora .Ponekad se taj osigura~ gradi kao zatezni izolator .Osigura~ koji se
upotrebljava za ku}ne priklju~ke na stubu ili na zgradi ima `leb na koji se zate`e provodnik
sa koga se posebnim provodnikom (spojenim za ovaj) uvodi elektri~na energija u zgradu.
Umetak osigura~a izra|uje se od porculana , oblika {upljeg cilindra , ispunjenog
kvarcnim peskom kroz koji prolazi tanak topljivi provodnik od srebra .Prilikom zagrevanja i
topljenja ovog topljivog provodnika , kvarcni pesak gasi luk i brzo provodi nastalu toplotu , te
onemogu}uje eksploziju umetka .Ako se upotrebljeni umetak stavi tanka bakarna `ica, pri
pojavi elektri~nog luka u osustvu peska razvija peska razvija se toplota koja mo`e da
dovede do eksplozije umetka .Postoje brzi i tromi umeci .Tromi umeci mogu da propuste
nekoliko puta ja~u struju od normalne u trajanju od nekoliko sekundi , pa su zato pogodni za
pu{tanje u rad elektromotora i termi~kih prijemnika , kao i sijalica .Brzi umeci reaguju brzo
na struju preoptere}enja i kratkog spoja , pa su bolji za za{titu voda elektri~ne mra`e niskog
napona .
U raznim pogonima upotrebljavaju se cevasti osigura~i koji imaju podno`je i cev
osigura~a.Cev osigura~a je od stakla ili porculana sa mesinganim prstenovima na svojim
krajevima , za koje su priklju~eni krajevi topljive `ice , postavljene du` cevi.Mesingani
prstenovi cevi sme{taju se u ra~vaste nosa~e , na postolju cevastog osigura~a .
Elektromagnetni osigura~i poznati su kao instalacioni automatski osigura~i. Oni
imaju u svojoj konstrukciji elektromagnetni navoj kroz koji prolazi struja optere}enja voda
kojeg ovaj osigura~ {titi .Pri pojavi struje preoptere}enja ili kratke veze , poja~ano magnetno
polje elektromagneta privu~e svojom privla~nom silom jednu kotvu za koju je mehani~ki
pri~vr{}en jedan od dva kontakta pa kontakti razdvoje i prekine se strujno kolo
voda.Istovremeno , pomenuti mehanizam izbaci jedno dugme ili poteznu ru~icu .Pritiskom na
ovo dugme odnosno ru~icu osigura~ se automatski ponovo pripremi za rad.
Termi~ki osigura~ sadr`i kao osnovni deo bimetalnu traku : to je uzdu`ni spoj dve
trake raznih materijala koje se na toploti razli~ito izdu`uju , te stoga
dolazi do krivljenja bimetalne trake.Ovakva bimetalna traka postavi se u osigura~u u
neposrednoj blizini provodnika kroz koji te~e struja voda.Pri optere}enju ili struji kratke
veze bimetalna traka se zakrivi.Ovo zakrivljenje se preko odgovaraju}eg mehanizma prenese
na kontakt osigura~a , koji se pokrene i prekine strujno kolo voda.
Prosto kombinovani osigura~i koji sadr`e oba mehanizma ; elektromagnetni – koji bolje
reaguju na struje kratke veze , i termi~ki - koji sporije reaguju na manja optere}enja a i br`e
na ve}a .Kad do|e do isklju~enja voda za{ti}enog osigura~em , potrebno je pre ponovnog
uklju~ivanja osigura~a prona}i i otkloniti uzorke njegovog dejstvovanja .
Prekida~i trenutno prekidaju strujno kolo da bi se izbegla pojava elektri~nog
luka.Postoje dve osnovne vrste prekida~a : instalacioni i motorni.Instalacioni slu`e za
uklju~ivanje i isklju~ivanje prijemnika male struje koja ne prelazi 10A , a drugi za
uklju~ivanje i isklju~ivanje motora ~ija struja prelazi 10A.Trenutno prekidanje posti`e se
mehanizmom koji pri pokretu ru~ice prekida~a naglo rastavi ili sklopi kontakte prekida~a.
Zavisno od sredine u kojoj se upotrebljava , spoljne konstrukcije prekida~a izra|uju se
za suve prostorije , vla`ne prostorije i grube pogone .
Prekida~i za suve prostorije prave se za razne na~ine upotrebe : za postavljanje na zid preko
drvene podloge , pri ~emu se provodnik uvodi kroz drvenu podlogu sa strane prekida~a ; za
postavljanje na razvodnoj tabli pri ~emu se priklju~ak voda izvodi s prednje strane prekida~a
tip (UZ) ili sa zadnje strane tip (TZ) za postavljanje u zid , pri ~emu se prekida~ postavlja u
izolacionu kutiju u zidu .
Prekida~i za vla`ne prostorije imaju spolljnu konstrukciju od bakelita , sa poklopcem
koji je nepromo~ivo utegnut a uvod je predvi|en za vodove sli~ne kablu sa nepromo~ivom
uvodnicom.I ovi p[rekida~i se izra|uju za postavljanje u zid i na zid.Prekida~i za grub pogon
imaju spoljnu konstrukciju od livenog gvo`|a sa uvodima voda za nepromo~ive konstrukcije
.Svi prekida~i se izra|uju kao : jednopolni - za prekid faznog provodnika dovoda do sijali~nog
grla ; dvopolni – za prekid i faznog i nultog provodnika jednofaznog prijemnika ; tropolni za
prekid sve tri faze sijali~nog , terni~kog ili motornog optere}enja .
Instalacioni prekida~i za elektri~no osvetljenje prema na~inu rukovanja izra|uju se kao
obrtni i preklopni .Obrtnim prekida~ima rukuje se obrtanjem ri~ice kru`no od polo`aja
.Preklopnim rukuje se pomo}u jednog ili dva preklopna tastera koji imaju po dva polo`aja ili
obi~nim tasterom .Instalacioni prekida~i za elektri~no osvetljenje ( okretni i preklopni) prema
svojoj funkciji mogu biti obi~ni ( jednopolni , dvopolni i tropolni), grupni , redni i
naizmeni~ni. Obi~ni instalacioni prekida~i prekidaju ili uspostavljaju strujno kolo.Grupni
prekida~i mogu da uspostave strujno kolo ili jedne ili druge grupe sijalica .Redni prekida~i
uspostavljaju strujno kolo za jenu , pa zatim drugu grupu sijalica i najzad za obe grupe
sijalica i najzad za obe grupe sijalica istovremeno .Naizmeni~ni prekida~ mo`e s jednog
mesta da uspostavi strujno kolo za sijalicu , a drugi isti takav prekida~ sa drugog mesta
prekida strujno kolo te sijalice .Na slici su prikazane veze provodnika za navedene vrste
obrtnih i preklopnih prekida~a za sijalice ~ija strujna kola zatvaraju i prekidaju data je i
jednopolna {ema ovih instalacionih veza.
Motorni prekida~i mogu biti ru~ni i daljinski .Ru~ni prekida~i su oni ~iji se kontakti
uklju~uju mehanizmom koji se pokre}e rukom .Kod daljinskih motornih prekida~a kontakti
za uspostavljanje strujnog kola motora zatvaraju se aktiviranjem elektromagneta koji
pokre}e mehanizam za zatvaranje tih kontakata.Aktiviranje elektromagneta prekida~a mo`e
da se vr{i posredstvom tastera postavljenog na odre}enom odstojanju od prekida~a.
Kod ru~nog prekida~a za jednosmernu struju i za naizmeni~nu struju ve}e ja~ine
mora da postoji odgovaraju}a konstrukcija za brzo prekidanje kola kola struje radi
spre~avanja nastanka luka .Da bi se spre~ilo {irenje plamena luka me|u kontaktima raznih
polova odnosno faza prekida~a izme|u njih se postavljaju za{titne pregrade od elektri~nih
izolacionih materijala otpornih na visoke temperature .
 Ku}i{ta prekida~a izra|uju se kao otvorena i zatvorena; ova druga predvi|ena su za
suve i vla`ne prostorije kao i za grube pogone.
Ku}i{ta prekida~a za suve prostorije obi~no se izra|uju od tankog lima , za vla`ne prostorije -
od lakog liva (silumina) ili od sinteti~kih materijala (bakelita) sa uvodima za provodnike
sli~ne kablu .Ku}i{ta prekida~a za grube pogone izra|uju se od livenog gvo`|a sa suo~enim
delovima nepromo~ive izrade .Poznati su polu`ni valjkasti i grebenasti ru~ni prekida~i .
Kod daljinskog prekida~a osnovni deo upravlja~kog kola ~ini elektromagnetni navoj
elektromagneta , koji slu`i za pokretanje mehanizma glavnih kontakata samog
prekida~a.Elektromagnetni navoj postavljen je jednom delu magnetnog kola ~iji je drugi deo
pokretan .Priklju~uje se na komandni napon jednosmerne ili naizmeni~ne struje pritiskom na
tasterski kontakt.Taster je mali prekida~ koji ima par finih kontakata , normalno uvek otvorenih ,
a zatvaraju se mehani~ki , pritiskom prsta na izolovano dugme .Kada se prst digne , kontakti
tastera se razdvoje dejstvom opruge koja podi`e i dugme. Kada se taster uklju~i , kroz navoj
elektromagneta pote~e struja koja u magnetnom kolu proizvede magnetni fluks ; pojavi se
magnetna sila koja privu~e pokretni deo magnetnog kola .Na pokretni deo magnetnog kola
mehani~ki je pri~vr{}en glavni kontakt prekida~a , koji se spoji sa drugim kontaktom i
zatvori glavni strujni krug prekida~a .Kada se otpusti taster , prekida se struja u kolu navoja
elektromagneta ,te se prekida~ otvara .Da bi se spre~io prekid struje u kolu navoja
elektromagneta , ulogu tastera preuzima jedan pomo}ni kontakt , koji se uklju~uje istovremeno
sa glavnim kontaktima prekida~a .On je paralelno vezan sa tasterom i preko njega se , po
otpu{tanju tastera , kolo navoja elektromagneta odr`ava zatvorenim , pa se stoga naziva
samodr`a~ki pomo}ni kontakt .Samodr`a~ki kontakti koji su otvoreni kada su glavni kontakti
prekida~a otvoreni.
Motorni prekida~i se izra|uju kao dvopolni i tropolni , re|e i kao jednopolni a za
standardne struje :10,15,25,40,60,80,100A.
Priklju~ni ure|aji slu`e za spajanje pokretnih provodnika za nepokretnu elektri~nu
instalaciju.Svaki priklju~ni ure|aj ima priklju~nu kutiju (priklju~nicu) koja je uglavnom
nepokretna i priklju~nu vilju{ku (utika~) koja se postavlja na pokretan provodnik.Izra|uju se
priklju~ni ure|aji za suve prostorije , za vla`ne za prostorije sa eksplozivnim gasovima , za
grube pogone , priklju~nice sa za{titnim kontaktom i priklju~nice za male napone.Priklju~nice
za suve prostorije izra|uju se za postavljanje na zid i u zid .Spoljna konstrukcija sastoji se iz
porculanskog ili bakelitnog podno`ja , na kome su sme{teni zavrtnji za priklju~ak
nepokretnog provodnika i dve metalne ko{uljice.Podno`je priklju~nice
pokriva se kapom od porculana ili sinsinteti~kog materijala .Vilju{ka tj. utika~ kao priklju~ak
na priklju~nicu pune ~epove koji ulaze u metalne ko{uljice podno`ja priklju~nice .Oni
ostvaruju dobar kontakt da se pri prelasku struje na mesto dodira ne bi pojavio elektri~ni luk .I
vilju{ka ima svoje podno`je , na kome su zavrtnji za priklju~ak pokretnog provodnika i kapa
za pokrivanje ovog podno`ja.
U unutra{njosti kape se zavr{etak pokretnog provodnika stegne obujmicom , koja
mehani~ki rastere}uje priklju~ne zavrtnje provodnika pri izvla~enju vilju{ke , jer se tada
obujmica naslanja na kapu vilju{ke.Priklju~ni ure|aji za vla`ne prostorije imaju priklju~ne
kutije od sinteti~kog materijala , dobro zaptivene , da bi se spre~io prodor vlage na mesta
priklju~ka vilju{ke .Oni imaju uvodnice za nepromo~ivi uvod provodnika sli~nog kablu kao i
poklopac za mehani~ku za{titu od ulaska vlage u priklju~nicu .Izra|uju se kao dvopolni i
tropolni .Priklju~nice za prostorije sa eksplozivnim gasovima imaju priklju~nu kutiju od lakog
metala ili sinteti~kog materijala, u kojoj je ugra|en prekida~ posebne vrste.Ovaj prekida~
omogu}uje da se vilju{ka uvla~i u priklju~nu kutiju kada ko{uljice nisu pod naponom
.Priklju~na kutija ima obratno grlo u koje se se uvla~i vilju{ka , a njegovim obrtanjem za 60˚
udesno prekida~ priklju~ne kutije uklju~i dovod napona na ko{uljice i vilju{ke .Dakle ,
uklju~ivanje priklju~nice je izvr{eno u hermeti~ki zatvorenom prostoru priklju~nice.
Izvla~enje vilju{ke mo`e da se izvede ako se obrtno grlo obrne ulevo za 60˚.
 Priklju~ni ure|aji za grube pogone imaju priklju~ne kutije od livenog gvo`|a , sa
uvodima za ~eli~ne izolacione cevi.Na priklju~nim vilju{kama nalaze se uvodi za kabal , koji je
mehani~ki otporan za grube pogone.Kutija i vilju{ka prave se sa mehanizmom kojim se
vilju{ka zabravljuje kako se ne bi mogla izvu}i .
Priklju~ni ure|aji za male napone izra|uju se na taj na~in {to se obezbe|uje naponska
nezamenjljivost.Ovo je potrebno radi bezbednosti rukovaoca i i priklju~nih prijemnika
.Priklju~ni ure|aji sa za{titnim kontaktom upotrebljavaju se tamo gde se u cilju za{tite
primenjuje uzemljivanje i nulovanje provodnih delova prijemnika posebnim vodom.U tom
slu~aju je potrebno da se za ovaj provodnik predvidi u priklju~nim ura|ajima poseban
kontaktni deo , kako u priklju~noj kutiji tako i na vilju{ci . Ovi kontaktni delovi treba da su
tako ugra|eni da pri uklju~ivanju vilju{ke u priklju~nu kutiju najpre do|u u dodir kontakti
provodnika za za{titu , a zatim kontaktni delovi koji su pod naponom.Za{titni kontakti se u
priklju~nim ure|ajima izra|uju na dva na~una.Prvi na~in je da se na vilju{ci postavi du`i ~ep
od ostalih koji slu`e za priklju~ak strujnog kola , a da se na priklju~noj kutiji postavi kontaktna
ko{uljica.Drugi na~in je da se sa strane priklju~ne kutije postavi pru`ni za{titni kontakt na
koji nale`e odgovaraju}i kontaktni deo, postavljen sa strana priklju~ne vilju{ke.Kod tropolnih
priklju~nica treba obezbediti isti redosled faza pri uklju~ivanju priklju~nog ure|aja , jer bi se
usled promene faza menjao smer obrtanja trofaznog motora .Isti redosled faza pri uklju~ivanju
obezbe|uje se rasporedom priklju~nih ko{uljica odnosno ~epova tako da ne budu u istoj liniji ,
ili izradom prepreka na jednoj strani priklju~ne kutije i odgovaraju}eg udubljenja na
priklju~noj vilju{ci . Ovi priklju~ni ure|aji su poznati pod nazivom “{uko” , a izra|uju se za
struje od 10, 15,25,40,60A.
Izgradnja elektri~nih instalacija vr{i se po projektu koji se pripremi pre po~etka radova
.Projekat elektri~ne instalacije obuhvata : projektni zadatak , plan elektri~ne , prora~un
elektri~nih provodnika ,{emu razvodne table , specifikaciju materijala ,tehni~ki opis radova
,predmer i predra~un .
Projektni zadatak sadr`i opis namene objekta za koji se predvi|a izgradnja elektri~ne
instalacije , kao i zahteve i potrebe investitora za izvo|enje
ove instalacije.
Plan elektri~ne instalacije unosi se u plan gra|evinske osnove objekta ucrtavanjem
oznaka za provodnike (sa podacima o njihovom proseku , broju i ostalim aparatima) za
prijemnike ( sa podacima o snazi i vrsti ) , za za{titu od dodirnog napona .Projekat
elektri~nog provodnika u instalacijama vr{i se tako {to se presek provodnika bira prema
tablicama dozvoljenog zagrevanja usvojene vrste provodnika .Ove tablice sadr`e dozvoljeno
strujno optere}enje imaju}i u vidu struju koju koriste prijemnici vezani za vod.Prema
dozvoljenoj struji na osnovu tablica za ovako izabran vod bira se podno`je i umetak
osigura~a.Potom se vr{i provera pada napona za vod prema obrascima uzimaju}i u obzir
snage prijemnika i njihova odstojanja od po~etka voda .Ovaj pad napona ne sme da bude od 2%
za instalacije osvetljenja i 5% za instalacije elektromotora. [ema razvodne table postavlja
se prema podacima iz plana elektri~ne instalacije.Specifikacija materijala je popis ukupnih
koli~ina svih elemenata elektri~ne instalacije koje je potrebno nabaviti i ugraditi .Materijali se
ubele`avaju sa svim potrebnim tehni~kim , fabri~kim i tr`i{nim podacima neophodnim za
nabavku.
Predmer ipredra~un se sastoje od pregleda vrste tro{kova materijala i specifikacije
materijala i specifikacije rada i tro{kova rada , posebno za svaki radni zadatak koji je
obuhva}en poslovima izrade elektri~ne instalacije .Na kraju predra~una daje se ukupna cena
za izvo|enje projektovane instalacije .Ovi podaci potrebniu su za ugovaranje izvo|enja radova
izme|u izvo|a~a i investitora kao i za pra}enje izv{enja pojedinih faza izgradnje.
Tehni~ki opis radova sadr`i uputstva za izvr{enje radova izgradnje instalacije kao i
za izvo|enje pojedinih propisa JUS-a koje treba imati u vidu prilikom izrade instalacije .U
tekstu se navodi nekoliko osnovnih propisa koji su obavezni prilikom izvo|enja elektri~ne
instalacije :
- me|usobno spajanje i ra~vanje provodnika treba vr{iti predvi|enim spojnicama ;
- nastavljanje provodnika mo`e se vr{iti samo u razvodnim kutijama ;
- vod treba postavljati paralelno sa dimnjakom , na odstojanju od najmanje 20 cm.
- paralelno izvo|enje izolovanih vodova jake struje sa gasnim , parnim i vodovodnim
cevima treba vr{iti na rastojanju od najmanje 5 cm;
- ukr{tanje i paralelno vo|enje provodnika telefonske instalacije i jake struje treba da je
na razmaku od najmanje 10mm;

- pri paralelnom vo|enju provodnika sa tavanicom treba obezbediti slede}i redosled ; vodovi
jake struje na 30 cm od tavanice , vodovi za signalizaciju na 20 cm , a za telefone na 10 cm od
tavanice;
- vodovi za vla`ne prostorije moraju se zavr{iti u suvim prostorijama , koriste}i pribor za
vla`ne prostorije ;
-vodovi i cevi pola`u se samo vertikalno i horizontalno;
- instalacioni prekida~i postavljaju se na 1.5met ili 0.3m od poda ;
- osigura~i se postavljaju na mestima gde se smanjuje presek provodnika; osigurae
treba centralizovati na razvodnim tablama ;
- elektri~na brojila u zgradama treba koncentrisati na jednom mestu ne vi{em od 2
met.;
- instalacija za vla`ne prostorije izvodi se kablovima , provodnicima sli~nim kablu ,
otpornim prema atmosferskim uticajima , sa odgovaraju}im priborom nepromo~ivo zaptivenim;
- prekida~i priklju`nice i grla za sijalice u vla`nim prostorijama moraju da budu
nepromo~ive izrade ;
- u kupatilima i sli~nim vla`nim prostorijama nije dozvoljeno postavljanje priklju~nica ;
- u prostorijama gde postoji opasnost od po`ara treba izbegavati priklju~nice a razvodne
table se postavljaju izvan ovih prostorija .