USPOSTAVLJANJE GLOBAL G.A.P.

STANDARDA U ZASADU BOROVNICE/MALINE

Global GAP je međunarodni standard koji definiše zahteve dobre poljoprivredne prakse u primarnoj
poljoprivrednoj proizvodnji, i originalno je kreiran i namenjen proizvođačima svežeg voća i povrća koji
snabdevaju maloprodajne lance megamarketa širom Evrope (Metro, Tesco, Lidl, Sainsbury’s ....).

Zahtevi, koji predstavljaju dobru poljoprivrednu praksu, definisani su pomoću kritičnih tačaka u
proizvodnji. Ove tačke se kontrolišu interno, od strane samih proizvođača, i eksterno, u cilju sertifikacije, od
strane ovlašćenih sertifikacionih organizacija. Trenutno, standard za voće i povrće obuhvata 236 kontrolnih
tačaka (verzija 3.1 standarda), od kojih su neke obavezne, druge su manje obavezujuće a pojedine su
preporuke, tj. neobavezujuće jer njihovo neispunjavanje ne utiče na izdavanje sertifikata. Obzirom da je ovaj
standard namenjen svim proizvođačima voća i povrća širom zemaljske kugle, često se u primeni standarda
nailazi na određeni broj neprimenljivih tačaka (npr. uzgoj GMO useva je zabranjen u Srbiji i tačke koje se tiču
gajenja GMO useva su u Srbiji neprimenljive). Iz tog razloga, realno je govoriti o otprilike 150 – 200 primenljivih
tačaka u proizvodnji borovnice/maline 1.

Radi lakšeg upoznavanja i bolje preglednosti samih tačaka tj. zahteva GlobalGAP standarda, ovom
prilikom ih predstavljamo logičnim redosledom, u skladu sa proizvodnim procesom i mestom na kojem ovi
zahtevi nastaju.

1) Zasnivanje zasada tj. početak proizvodnje u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom

Bilo da je reč o već podignutom zasadu, ili o lokaciji na kojoj se tek planira sadnja, potrebno je najpre
ispitati rizike koji postoje na datoj lokaciji, odnosno u datoj proizvodnji, bez obzira da li se radi o rizicima same
lokacije ili rizicima koji proizilaze iz proizvodnog procesa. Ovu analizu rizika je potrebno dokumentovati, i tom
prilikom treba uzeti u obzir različite rizike koji se odnose na: bezbednost radnika, bezbednost poljoprivrednih
proizvoda i bezbednost životne sredine. Na primer:
- rizici koji proističu iz same lokacije (blizina zagađivača: prometnih puteva, industrije, reka
koje se često izlivaju i plave zasad i dr; prethodna upotreba te parcele – parking, deponija,
upotreba u industriji; veliki nagib – erozija, klizište, otežan rad mehanizacije; klimatski rizici
– gradobitnost, suša, rani ili pozni mrazevi u tom lokalitetu i sl),
- rizici koji proističu iz proizvodnih procesa (pekomerna i nekontrolisana upotreba đubriva i
pesticida, primena pesticida bez zaštitne opreme, nekontrolisano odlaganje otpada,
upotreba hemijski ili mikrobiološki neispravne vode, higijena radnika prilikom radova na
polju, a naročito prilikom berbe ili pakovanja proizvoda, higijena ambalaže, transportnog
vozila, sledljivost proizvoda, zamena sertifikovanih i nesertifikovanih proizvoda,
neadekvatno skladištenje i sl.).

Ova analiza je prvi neophodan korak, koja može da pomogne samom proizvođaču da identifikuje glavne
rizike koji ga očekuju u proizvodnji, kako bi ih predupredio odgovarajućim preventivnim merama, kao što su
sistem za navodnjavanje, protivgradna mreža, pravac redova upravan na nagib parcele, nabavka zaštitne
opreme, vođenje zapisa o upotrebi đubriva i pesticida, ali i propisivanje određenih higijenskih procedura prilikom
berbe, pakovanja, transporta, skladištenja i sl.

Nakon definisanja glavnih rizika i preduzimanja neophodnih mera da se ti rizici izbegnu ili umanje,
potrebno je identifikovati proizvodne jedinice, sopstvenim oznakama (polje 1, 2, 3.... ili a, b, c isl.) i to kako na
mapi tako i na terenu (npr. proizvodna jedinica br. 1 je zasad od 1,5 ha i to na K.P. 56 obeležen na mapi kao i
na samom polju - tabla na kojoj piše proizvodna jedinica br. 1). U skladu sa ovako identifikovanim proizvodnim
jedinicama će se voditi i sva evidencija koja je suština dobre poljoprivredne prakse (evidencija đubrenja,
navodnjavanja, zaštite bilja, berbe i sl), od koje polazi i sledljivost samih proizvoda u lancu „od njive do trpeze“, o
kojoj će kasnije biti više reči.

1
Ukoliko se vrši prodaja odmah nakon berbe, tj klasiranje i pakovanje se vrši odmah na polju, tačke koje se odnose na manipulaciju i
skladištenje proizvoda su neprimenljive i one se ne kontrolišu. Ako se pak klasiranje, pakovanje i skladištenje vrši unutar hladnjače, više je
kontrolnih tačaka koje su primenljive.
 2) Proizvodna jedinica tj. kontrolne tačke primenljive u zasadu

Primena GlobalGAP standarda u zasadu borovnice počinje od već pomenute identifikacije proizvodne
jedinice (npr. istaknuta tabla na polju na kojoj piše „Polje br. 1, K.P. 56, P – 1,5 ha“ i sl). U skladu sa tom
identifikacijom se vode svi neophodni zapisi u vezi sa proizvodnjom, i to:
- zapisi o sadnji i upotrebljenom sadnom materijalu (uključujući podatke o: vrsti i količini
upotrebljenog sadnog materijala, datumu sadnje i načinu sadnje – npr. u redove, jamiće,
razmak sadnje 3 x 1,5 m i sl. za svako polje tj. proizvodnu jedinicu)
- zapisi o đubrenju tj primeni sredstava za ishranu bilja (u vidu tabele koja obavezno mora
sadržati sledeće podatke: mesto primene đubriva – npr. polje br.1; datum; vrstu đubriva i
njegov sastav – npr. mineralno đubrivo NPK – 20:20:20 + 3% MgO; primenjene količine;
metod primene – npr. mašinski rasturač, ili depozitor đubriva, ili sistem fertirigacije i sl; i
ime lica koje je izvršilo đubrenje) 2
- zapisi o navodnjavanju (uključujući način navodnjavanja, datum i količinu vode) 3
- zapisi o primeni sredstava za zaštitu bilja (u vidu tabele koja obavezno mora sadržati
sledeće podatke: mesto primene pesticida – lokacija; naziv vrste i sorte koja se tretira;
datum tretmana; trgovačko ime i aktivnu materiju sredstva za zaštitu bilja; primenjena
količina sredstva za zaštitu bilja; period karence; naziv bolesti ili štetočine zbog koje se
sprovodi tretiranje; ime nalogodavca; ime osobe koja sprovodi zaštitu i upotrebljenu
mehanizacija za primenu sredstava za zaštitu bilja) 4
- zapisi o berbi proizvoda (sa podacima o datumu berbe, proizvodnoj jedinici, vrsti koja se
bere i ubranoj količini), 5
- zapisi o transportu i ulazu ubranih proizvoda u objekte za rukovanje ili skladištenje (koji
sadrže datum i količinu transportovanog i predatog proizvoda, i ime lica koje je zaprimilo
te proizvode).

Pored vođenja gore navedenih zapisa, u zasadu se moraju sprovoditi mere obrade zemljišta kojima se
umanjuje zbijanje zemljišta ili pojava erozije (npr. redukovana obrada zemljišta, zatravljivanje međurednog
prostora, zastiranje zemljišta u redu prirodnim ili veštačkim materijalom i sl.).

Takođe, na terenu moraju postojati znaci upozorenja i zabrana, i druga obaveštenja kojima se radnici i
posetioci informišu o:
- zabrani jela, pića i pušenja u zasadu, osim u delu koji je za to određen i namenjen;
- zabrani uvođenja i prisustva životinja u zasadu;

2
Preporuke u vezi sa đubrenjem mora dati lice koje je za to kvalifikovano tj. agronom (visoka ili viša stručna sprema, ili srednja stručna
sprema sa iskustvom u proizvodnji) koji može opravdati naloge za đubrenjem tj vreme, vrstu i količinu upotrebljenog đubriva prema
potrebama biljke. Relevantna dokumentacija koja ovo potvrđuje (diplome, sertifikati o kursevima, stručna literatura i sl.) mora biti dostupna
pri kontroli. Ako se koristi organsko đubrivo (stajnjak, kompost i sl.) mora se uraditi analiza rizika u vezi sa poreklom i stepenom zgorelosti
(zbog prisustva semena korova, gljiva i bakterija prouzrokovača bolesti, teških metala i sl.) a takođe treba uzeti u obzir i sadržaj hranljivih
elemenata (NPK) u ovoj vrsti đubriva pre davanja saveta o količinama mineralnog đubriva.
3
Pored ovoga, potrebno je da postoji dokumentovana odluka proizvođača kojom se zabranjuje upotreba otpadnih – neprečišćenih voda za
navodnjavanje, kao i upotreba ljudskih fekalija i otpadnog kanalizacionog mulja za đubrenje. Takođe, po pitanju navodnjavanja, potrebno je
da voda potiče iz održivog izvora vode (koji ne presušuje niti se navodnjavanjem ugrožavaju drugi korisnici vode), a da način navodnjavanja
i količina vode uzima u obzir uštedu vode (npr. kap po kap metod a nikako metoda plavljenja) kao i samu potrebu biljke za vodom. Najzad,
potrebno je najmanje jednom godišnje analizirati vodu za navodnjavanje (ispitivanje fizičkih i/ili hemijskih i/ili mikrobioloških parametara u
skladu sa analizom rizika izvora vode). Ukoliko analize pokažu prisustvo zagađivača, potrebno je demonstrirati sprovedene korektivne mere
(npr. dezinfekcija mikrobiološki neispravne vode i sl.).
4
Preporuke u vezi sa zaštitom bilja mora dati lice koje je za to kvalifikovano tj. agronom (visoka ili viša stručna sprema, ili srednja stručna
sprema sa iskustvom u proizvodnji) sa određenim predznanjem o integralnoj zaštiti bilja. Relevantna dokumentacija koja ovo potvrđuje
(diplome, sertifikati o kursevima, stručna literatura i sl.) mora biti dostupna pri kontroli. U skladu sa integralnom zaštitom bilja, proizvođač
mora demonstrirati primer preduzetih preventivnih mera (npr. izbor vrste/sorte/proizvodne lokacije, odstranjivanje zaraženih plodova ili
delova biljke i sl), kao i primer monitoringa na osnovu kojeg se donosi odluka o intervenciji i tretiranju (praćenje pojave štetočina na osnovu
postavljenih zamki, ili pojave bolesti na osnovu vremenskih uslova: vlage, temperature, vetra i sl). Sredstva za zaštitu bilja moraju biti
registrovana u zemlji poljoprivredne proizvodnje za vrste na kojima se primenjuju, i ukoliko je moguće, mere protiv rezistentnosti se moraju
primenjivati (promena preparata tj aktivnih materija u borbi protiv istih bolesti/štetočina). Proizvođač mora imati dostupnu listu svih odobrenih
sredstava za zaštitu bilja, kao i listu zabranjenih sredstava za zaštitu bilja u EU, ukoliko je proizvod namenjen tržištu EU.
5
Pre berbe, treba voditi računa o konzumnoj karenci primenjenih sredstava za zaštitu bilja.
 - prisutvu potencijalnih opasnosti na terenu (trajanje radne karence nakon tretiranja
pesticidima6, visoki napon, voda nije za piće i sl.);
- obavezi pranja ruku pre vraćanja na rad u berbi (posle jela, pušenja, upotrebe toaleta i sl) i
- obavezi korišćenja toaleta za vršenje nužde.

U skladu sa ovim obaveštenjima, na terenu je u trenutku berbe obavezno prisustvo opreme za

pranje/dezinfekciju ruku (voda, sapun, sredstvo za dezinfekciju, ubrus), toaleti za vršenje nužde, odvojen prostor
za jelo, piće i pušenje i kante za otpad. Samu berbu je potrebno sprovoditi u higijenskim uslovima, što, osim
lične higijene radnika uključuje i čistoću ambalaže (nova, ili stara ali oprana pre upotrebe) i čistoću transportnih
vozila, koju je potrebno proveriti pre svakog transporta.

3) Prateći i pomoćni objekti na gazdinstvu

3.1. Skladište sredstava za ishranu bilja (đubriva)

Mineralna đubriva treba da da su uskladištena tako da su ispunjeni određeni osnovni kriterijumi:

- da je reč o nadkrivenom objektu, ili da su mineralna đubriva barem prekrivena folijom koja ih štiti od
padavina, u kom slučaju ono mora biti smešteno na paletama tj. nikako direktno na zemlji;
- da su u suvom i čistom skladištu, odvojeno od pesticida i od svežih poljoprivrednih proizvoda;
- da ne postoji mogućnost izlivanja tečnih đubriva u vodotokove (npr. da su smeštena u kontejnere koji u
slučaju loma ambalaže mogu da zadrže izliveni sadržaj).

Pored toga, u skladištu mora postojati inventar svih vrsta i količina mineralnih đubriva ne stariji od 3
meseca. Takođe, za sva kupljena mineralna đubriva mora se čuvati račun i prateća dokumentacija o sadržaju
hranljivih elemenata, i eventualno, sadržaju teških metala.

Organska đubriva, ukoliko se upotrebljavaju u proizvodnji (stajnjak, kompost i sl.) se moraju skladištiti
na način kojim je onemogućena kontaminacija zemljišta i podzemnih/površinskih voda (na nepropusnoj podlozi
sa zidovima i najmanje 25 m udaljeno od površinskih voda).

3.2. Skladište sredstava za zaštitu bilja (pesticida)

Skladište sredstava za zaštitu bilja (pesticida) mora ispunjavati sledeće uslove:

- da je stabilno (čvrsto), izgrađeno od nezapaljivog materijala, izolovano od spoljašnjih temperaturnih
ekstrema i da je sa ograničenim pristupom ( tj. da postoji mogućnost zaključavanja), i da pristup
(ključeve) imaju samo osobe obučene za rad sa opasnim materijama;
- da poseduje ventilaciju tj. mogućnost provetravanja;
- da je dovoljno osvetljeno, izvorom prirodne i veštačke svetlosti;
- da se u njemu ne nalaze drugi proizvodi ili đubriva (sa izuzetkom đubriva koja se folijarno primenjuju
zajedno sa pesticidima);
- u slučaju polica, da su one od materijala koji nema mogućnost upijanja, i da su praškaste supstance
uskladištene na policama iznad tečnih supstanci;
- da su svi pesticidi u svojim originalnim pakovanjima (i da postoje dokazi o nabavci tih pesticida);
- da su oni pesticidi koji su namenjeni GlobalGAP sertifikovanim proizvodima vizuelno odvojeno
uskladišteni od pesticida namenjenih ostalim proizvodima, i da su svi oni zvanično registrovani u zemlji
proizvodnje;
- da ne postoji mogućnost izlivanja tečnih pesticida u vodotokove (npr. da su smešteni u kontejnere koji u
slučaju loma ambalaže mogu da zadrže njen sadržaj, ili je na ulazu u skladište prag podignut čime se
sprečava izlivanje tečnosti napolje i sl.);
- da sadrži opremu i materijal za sakupljanje eventualno prosutih pesticida (pesak, kofe, kese, lopate isl.);
- da sadrži mernu opremu za spravljanje potrebnih rastvora pesticida (merice, menzure, vage i sl.);

6
Proizvođač treba da vodi računa o radnoj karenci pesticida koji koristi. U dokumentovanoj proceduri o zabrani ulaska na polje u periodu
trajanja radne karence treba da obrazloži na koji način se kontroliše ova zabrana (radna karenca je obično 24-48 časova nakon tretmana, a
ukoliko nije navedena na ambalaži pesticida, onda ona traje dok se primenjeno sredstvo ne osuši na listu biljke i u tom periodu stoji znak
zabranjenog pristupa na ulazu u zasad, koji postavlja lice koje vrši primenu pesticida)
 - da na udaljenosti od maksimalno 10 m postoji izvor čiste vode, vizuelno istaknuta procedura za
pružanje prve pomoći u slučaju trovanja i pribor za pružanje prve pomoći.

Pored toga, u skladištu mora postojati inventar svih vrsta i količina pesticida ne stariji od 3 meseca.
Takođe, na gazdinstvu nije dozvoljena upotreba prazne ambalaže od pesticida koja se koristi u druge svrhe, već
je praznu ambalažu potrebno temeljno (3 puta) isprati, sadržaj vratiti u prskalicu a praznu ambalažu izbušiti i
sakupljati u prostoriji koja je pod ključem i gde nema opasnosti po zagađenje zdravlja ljudi ili životne sredine
(može biti i u skladištu pesticida) do njenog propisnog odlaganja ili uništavanja. U istom skladištu se, posebno
obeleženi i odvojeni, čuvaju pesticidi kojima je istekao rok upotrebe.

3.3. Ostali zahtevi na samom gazdinstvu

Po pitanju poljoprivredne mehanizacije, potrebno je voditi evidenciju o svim redovnim servisima i

održavanju kao i o vanrednim popravkama i zameni delova. Mehanizaciju koja se koristi za primenu sredstava
za ishranu bilja i sredstava za zaštitu bilja potrebno je redovno (najmanje jedanput godišnje) kalibrirati kako bi se
osigurao njen ispravan rad. Ovu kalibraciju obavlja za to osposobljeno lice ili institucija (može biti i sam
proizvođač, ukoliko za to poseduje odgovarajuće kvalifikacije – mehanizator poljoprivrednih mašina, mašinski
tehničar ili inžinjer i sl.), i o tome mora postojati odgovarajući zapis (procedura o sprovođenju kalibracije i
rezultati testiranja tj kalibracije).

U vezi sa higijenom na gazdinstvu, potrebno je da su prisutne kante za sakupljanje otpada, da je

gazdinstvo vizuelno čisto, i da postoje prateće prostorije: za jelo, piće, pranje ruku, toaleti, kao i prostorije za
eventualni smeštaj povređenih radnika gde bi im se mogla ukazati prva pomoć do dolaska lekara. Obaveštenje
o procedurama u vezi sa higijenom i bezbednosti na gazdinstvu treba da je vidno istaknuto na ulazu za sve
radnike i posetioce.

Najzad, na gazdinstvu je neophodno prisustvo vizuelnih procedura i znakova upozorenja za slučaj

opasnosti kao i relevantnih korisnih informacija (procedura u slučaju požara, opasnost od visokog napona,
skladište pesticida, vlažan pod, zabranjeno pušenje, zabranjen pristup životinjama, kontakt medicinske i
vatrogasne službe, glavni razvodni ventili gasovoda, osigurači struje i sl.). Pored toga, kontroliše se i prisustvo
zaštitne odeće, naročito za rad sa opasnim materijama (kombinezoni, maske, zaštitne čizme i rukavice i dr.)
koje je potrebno čistiti i održavati, odnosno redovno zamenjivati u slučaju oštećenja.

4) Rukovanje 7 i skladištenje poljoprivrednih proizvoda 8

Nakon berbe, transporta i prijema poljoprivrednih proizvoda, sve operacije koje se nad njima vrše
(izuzev prerade) se kontrolišu, uglavnom po određenim higijenskim zahtevima. Proverava se higijena samih
radnika, prostorija u kojima se rukuje proizvodima i linijama na kojima se to vrši i najzad samog skladišta.

Radnici koji vrše rukovanje i pakovanje proizvoda dužni su da se pridržavaju higijenskih procedura i
uputstava, koje podrazumevaju, između ostalog i: ograničavanje jela, pića i pušenja na određene prostorije
izvan prostora za rukovanje (sa izuzetkom pijenja vode), zabranu nošenja nakita, obavezu informisanja šefa
smene u slučaju bolesti ili simptoma bolesti (malaksalost, temperatura, kijavica i sl.) kako bi se dobilo drugo
zaduženje, obavezu saniranja bilo kakvih posekotina ili sličnih manjih povreda pre nastavka rada, obavezu
pranja ruku posle jela, pušenja, upotrebe toaleta i sl. Ove instrukcije, kao i druge koje proizvođač želi dodati u
slučaju potrebe (npr. zaštitna odeća – mreže za kosu, maske za lice, rukavice u hladnjači isl.) moraju se nalaziti
u proceduri o higijeni pri rukovanju, ali i biti vizuelno istaknute unutar samog objekta.

Objekti u kojima se vrši rukovanje i skladištenje proizvoda moraju se redovno održavati i čistiti
(dozvoljeno je prisustvo količina otpada iz tekućeg dana). Mora postojati instrukcija o čišćenju linija za
pakovanje, toaleta i skladišta u kojoj je definisana i učestalost i način čišćenja (samo suvo čišćenje, ili i ispiranje,
7
Rukovanje proizvodima je obuhvaćeno GlobalGAP standardom i odnosi se na jednostavne manipulativne radnje nad poljoprivrednim
proizvodima, kao što su: pranje i čišćenje, prebiranje, kalibriranje, pakovanje i priprema za prodaju i sl.
8
Ukoliko se proizvodi prodaju direktno sa njive, ovi zahtevi nisu primenljivi i sertifikat se odnosi na proizvodnju i berbu proizvoda, a ako se
radi o grupi proizvođača koji imaju centralni pogon u kome se svi proizvodi skladište i pakuju, odgovornost za ispunjenost ovih zahteva je na
samoj grupi (zadruga, hladnjača koja je nosilac grupe i sl.), a ne na individualnim proizvođačima – članovima grupe
ili i dezinfekcija – što zavisi od namene objekta koji se čisti). Sredstva za čišćenje moraju biti uskladištena
odvojeno od ostalih proizvoda i ukoliko se njima čiste linije koje dolaze u kontakt sa proizvodom, ta sredstva
moraju biti odobrena za upotrebu u prehrambenoj industriji. O svim operacijama čišćenja se vode zapisi.

Unutar samih objekata se kontrolišu i sledeći zahtevi:

- o kontroli kvaliteta proizvoda pri ulazu (po klasama ili zahtevima tržišta) se moraju voditi zapisi;
- oštećeni proizvodi koji su škart se odvajaju na posebno mesto koje se redovno čisti;
- lampe iznad linija za pranje, prebiranje i pakovanje su zaštićene plastičnim poklopcem za slučaj pucanja
sijalice;
- voda koja se koristi za eventualno pranje plodova mora da odgovara kvalitetu pijaće vode (ako nije iz
javnog vodovoda onda je obavezna laboratorijska analiza);
- ambalaža i proizvodi za pakovanje se skladište u odvojenom i čistom prostoru;
- viljuškari koji su unutar objekata rade na gas/struju tj. nemaju izduvne gasove;
- toaleti ne smeju biti u direktnom kontaktu sa prostorijom za rukovanje (moraju postojati fizička barijera
između), a sapun ne sme biti parfemisan tj. da sadrži jake mirise koji bi mogli preći na sam proizvod;
- zabranjen je pristup životinjama i pticama (kako ne bi kontaminirali proizvode);
- moraju se sprovoditi mere dezinfekcije i deratizacije skladišta, o čemu mora postojati plan i zapis, a
zamke moraju biti postavljene tako da ne predstavljaju opasnost po ljude.

Po pitanju samih skladišta, osim održavanja higijene, najčešće su primenljivi i zahtevi koji se odnose na
održavanje temperature i vlažnosti. Potrebno je pratiti rad instrumenata za merenje vlažnosti i temperature i u
skladu sa analizom rizika, sa vremena na vreme ovu opremu proveriti i kalibrisati.

Najzad, ukoliko se u objektima za rukovanje i skladištenje vrši i tretiranje proizvoda nakon berbe, tokom
skladištenja (fungicidima, voskovima ili biocidima) potrebno je o tome voditi evidenciju identičnu evidenciji
primene sredstava za zaštitu bilja u polju.

5) Ostali administrativno – birokratski zahtevi GlobalGAP standarda

Pored svih do sada navedenih zahteva u polju, skladištima, pratećim prostorijama na gazdinstvu i
objektima za rukovanje i skladištenje proizvoda, GlobalGAP standard definiše i druge zahteve, koji se ne bi
mogli svrstati u prethodne kategorije, jer se odnose na čitav proizvodni ciklus a ne na njegove pojedine delove.

Jedan deo ovih zahteva čine procedure koje je potrebno posedovati u dokumentovanoj formi, i to:

- procedura o sledljivosti proizvoda (kojom se definiše na koji način se vode zapisi i proizvodi identifikuju
kroz ceo proizvodni ciklus – od polja, preko berbe, transporta, pakovanja i skladištenja do prodaje) 9
- procedura o prijemu i rešavanju žalbi&reklamacija (koja obuhvata način prijema žalbi od kupaca,
potrošača i sl. i postupke koji se sprovode kako bi se utvrdila njihova istinitost; ova procedura mora
sadržati obavezu da proizvođač u slučaju potvrđivanja istinitosti reklamacije, obavesti sertifikacionu
kuću o tome, a proizvode koji su predmet žalbe povuče sa tržišta)
- proceduru povlačenja tj. opoziva proizvoda sa tržišta (koja sadrži objašnjenje mehanizma, zaduženja i
odgovornosti u slučaju povlačenja neusaglašenih proizvoda sa tržišta) 10
- proceduru uzorkovanja proizvoda i njegovo ispitivanje na prisustvo rezidua (MRL) u nivoima koji su
dozvoljeni na tržištu za koji je proizvod namenjen 11.

9
Drugim rečima, vode se zapisi na taj način, da je moguće preko oznake koja se nalazi na pakovanju utvrditi kada je taj proizvod upakovan,
transportovan i zaprimljen, kada je ubran, kako i na kojoj parceli je proizveden i gde je sve isporučen (npr. serija ili lot br. 0102201 je
proizvod broj 01 – borovnica, koja potiče sa proizvodne jedinice 02 i koja je izašla iz hladnjače tj skladišta 201-og dana u godini tj. 20.07.
tekuće godine; preko sistema zapisa se utvrdi koja količina je spakovana 20og jula i gde je sve ona prodata, a još dublja analiza zapisa
treba da pokaže kada je taj proizvod ušao u hladnjaču, kada je bila njegova berba, kada je bilo đubrenje, poslednja primena pesticida i sl.)
10
Drugim rečima, ovom procedurom se definiše u kojim se slučajevima proizvod povlači sa tržišta, ko donosi tu odluku, ko i kako sprovodi tu
odluku i šta se dešava sa tim proizvodom (da li se šalje u industriju ili na drugo tržište, ili se u krajnjem slučaju, ako je neupotrebljiv,
uništava). Ovu proceduru je potrebno jednom godišnje testirati, tj napraviti simulaciju opoziva (samo simulacija, bez stvarnog povlačenja).
11
U skladu sa procedurom, sam proizvođač može uzorkovati proizvod, o čemu postoje zapisi, a ispitivanje na prisustvo rezidua pesticida
mora obaviti laboratorija koja je za to akreditovana po standardu ISO 17025. Proizvođač treba da ima na raspolaganju podatke o
dozvoljenim MRL količinama pesticida za tržište gde želi da plasira svoj proizvod.
 Osim ovih procedura, proizvođač je dužan da:

- na svim stalnim lokacijama gde je to primenljivo poseduje pribor za pružanje prve pomoći (skladišta,
mehaničarske radionice, vozila koja transportuju proizvode i vozila kojima se vrši primena pesticida isl.);
- vodi zapise o svim obukama koje se sprovode na gazdinstvu; 12
- prilikom prve inspekcije u cilju izdavanja sertifikata poseduje zapise o svim aktivnostima u proizvodnji
stare najmanje 3 meseca;
- pre dolaska inspektora iz sertifikacione kuće izvrši unutrašnju kontrolu (samoinspekcija) svih kontrolnih
tačaka GlobalGAP standarda iz zvanične GlobalGAP ček-liste, i u slučaju utvrđenih neusaglašenosti
sprovede korektivne mere, o čemu vodi evidenciju i čuva zapise. Svi dokumenti u vezi GlobalGAP
standarda se mogu naći na internet stranici http://www.globalgap.org/ a sama ček lista za unutrašnju
(ali i spoljašnju, sertifikacionu) inspekciju, koja se sastoji iz 3 dela:

1. Sva poljoprivredna gazdinstva (All farm base)

2. Biljni usevi (Crop base) i
3. Voće i povrće (Fruits and vegetables)

se može naći na linku http://www.globalgap.org/cms/front_content.php?idart=1440 .

12
Obavezna je obuka jednom godišnje svih zaposlenih lica na gazdinstvu o bezbednosti na radu unutar gazdinstva i o osnovnim higijenskim
zahtevima, koju sprovodi sam proizvođač tj. odgovorno i kompetentno lice na gazdinstvu. Pored toga, obavezna je obuka o higijeni radnika
za pojedine osetljive procese – berbu i rukovanje, kao i obuka o rukovanju sa opasnim materijama za lica koja imaju kontakt sa njima
(magacioneri skladišta pesticida, lica koja primenjuju pesticide i sl.). Takođe, potrebno je da je najmanje 1 osoba na gazdinstvou obučena
za pružanje prve pomoći (obuka u zadnjih 5 godina).