Висока техничка школа струковних студија

Нови Београд, 2010.

Семинарски рад

Диференцијалне једначине

Студент: Професор:

Марко Марковић 01/03 мр. Мићо Милетић

 САДРЖАЈ

1 Уопштено о диференцијалним једначинама 3

1.1 Основне дефиниције 3
1.2 Елементарно решавање једначина 5
Диференцијална једначина са раздвојеним
2 6
променљивим
3 Хомогена диференцијална једначина 7
4 Линеарна диференцијална једначина 9
5 Бернулијева диференцијална једначина 12
Литература 14

2
1. Уопштено о диференцијалним једначинама

1.1 Основне дефиниције

Дефиниција 1. Нека је F дата функција која пресликава неки подскуп из R n +1 у R . Једначина

F ( x, y ( x ), y ′( x ),..., y ( n ) ( x ) ) = 0
где је y : ( a, b ) → R непозната, n пута диференцијабилна функција, назива се (обична)
диференцијална једначина реда n , ако у њој ефективно учествује извод y( n) ( x) .

Пример 1. Једначина y ′′ + y ′ = 0 је диференцијална једначина другог, а y ′y ′′y ′′′ = xy је

диференцијална једначина трећег реда.

Пример 2. Једначина F ( x, y , y ′) = 0 је општа диференцијална једначина првог реда (под условом

∂F / ∂y ′ ≠ 0 ). Ако се та једначина може решити по y ′ , т.ј. ако се може написати у облику
y ′ = f ( x, y ) кажемо да је та једначина задата експлицитно.

Дефиниција 2. Решење диференцијалне једначине

( )
F x, y ( x ), y ′( x ),..., y ( n ) ( x ) = 0
је таква функција y = f ( x ) која, замењена у једначини даје идентитет
F ( x, f ( x ) , f ′( x ),..., f ( n)
( x)) ≡ 0 .
Пример 3. Функције y = e x , y = cosh x , y = e x + 2e −x су решења једначине y ′′ = y .

Дефиниција 3. Нека су F1 ,..., Fn дате функције које пресликавају неки подскуп из R n +1 у R .

Систем једначина
( )
y ′k = Fk x, y1 ,..., y k , ( k =1,..., n )
назива се експлицитни систем диференцијалних једначина првог реда по непознатим функцијама
yk : ( a, b ) → R , ( k =1,..., n ) .

Дефиниција 4. Решење система једначина

y ′k = Fk ( x, y1 ,..., y k ) , ( k =1,..., n )
је уређена n -торка ( f1 ( x ),..., f n ( x ) ) таква да, стављајући y k = f k ( x ) у претходни систем, он
постаје идентитет, т.ј. важи
f k′( x ) ≡ Fk ( x, f1 ( x ),..., f k ( x ) ) , ( k =1,..., n ) .

( )
Пример 4. Уређена тројка e 2 x , e 2 x + e − x , e 2 x − e − x је решење система једначина
y1′ = y2 + y3 , y ′2 = y1 + y3 , y3′ = y1 + y 2 .

3
Опште решење диференцијалне једначине
F ( x, y ( x ) , y ′( x ) ,..., y ( n ) ( x ) ) = 0
је свака функција y = y ( x ) које је дефинисана помоћу једнакости
G ( x, y , C1 , C 2 ,..., C n ) = 0 ,
где су C1 , C2 ,..., Cn произвољне константе које припадају некој области скупа R n , тако да важе
услови:
- y = y ( x ) је решење једначине
( )
F x, y ( x ), y ′( x ),..., y ( n ) ( x ) = 0
- елиминацијом константи C1 , C2 ,..., Cn из
G ( x, y , C1 , C 2 ,..., C n ) = 0
и из произвољних једнакости долази се само до једначине
F ( x, y ( x ) , y ′( x ) ,..., y ( n ) ( x ) ) = 0 .

Партикуларно решење диференцијалне једначине

( )
F x, y ( x ), y ′( x ),..., y ( n ) ( x ) = 0
је свако решење које се добија из општег решења за посебне (коначне или бесконачне) вредности бар
једне од константи C1 , C2 ,..., Cn .

Сингуларно решење диференцијалне једначине

( )
F x, y ( x ), y ′( x ),..., y ( n ) ( x ) = 0
је свако њено решење које није партикуларно, т.ј. које се не може добити из општег решења ни за једну
(коначну или бесконачну) вредност константи.

Интегрална крива диференцијалне једначине

F ( x, y ( x ) , y ′( x ) ,..., y ( n ) ( x ) ) = 0
је свако њено партикуларно или сингуларно решење, посматрано као крива y = y ( x ) .

4
1.2 Елементарно решавање једначина

Ако се решење неке диференцијалне једначине може дефинисати помоћу коначно много једнакости
у којима учествују само елементарне функције, и то у коначном броју, кажемо да је једначина
експлицитно решена.
Ако допустимо да у решењу диференцијалне једначине поред елементарних функција учествују и
неелементарне функције дефинисане диференцијалним једначинама облика y ′ = f ( x ) , кажемо да је
решење изражено помоћу квадратура.

Пример 1. Диференцијална једначина

xy ′ = e x +1
има опште решење
1 x
y =∫ e dx + C ln x , C = const .
x
које је изражено помоћу квадратура.

Експлицитна решења и решења изражена помоћу квадратура називају се елементарна решења.

5
 2. Диференцијална једначина са раздвојеним променљивим

Директном интеграцијом диференцијалне једначине y ′ = f ( x ) налазимо њено опште решење

x
y = ∫ f ( x ) dx + C , C = const .
x0

где је x0 погодно изабрана константа.

Општа једначина
f ( x ) dx + g ( y ) dy = 0
има решење
x y

∫ f ( x ) dx + ∫ g ( y ) dy = C , C = const .
x0 y0

где су x0 и y0 погодно изабране константе.

Дакле, диференцијална једначина

f ( x ) dx + g ( y ) dy = 0
има решење y које је дефинисано релацијом облика
F ( x ) + G( y ) = C ,
дакле, дато је имплицитно.

Пример 1. Диференцијална једначина

1 1
dx + dy = 0
1− x 2
1− y2
има опште решење
arcsin x +arcsin y = C , C = const .

Пример 2. Наћи опште решење једначине xy ′ − 3 y = 0 .

Решење:
dy
x =3y
dx
xdy =3 ydx
dy dx
=3
y x
dy dx
∫ y =3∫ x +C
ln y = 3 ln x + ln C1 ; C = ln C1
y = ln C1 x 3
y = C1 x 3

3. Хомогена диференцијална једначина

6
Диференцијална једначина
y
y′ = f  
x
назива се хомогена диференцијална једначина.

Једначину
y
y′ = f  
x
решавамо на следећи начин. Уведемо смену y = ux , где је u нова непозната функција. Имамо
y ′ = u ′x + u , па једначина
y
y′ = f  
x
постаје
u ′x + u = f ( u ) ,
т.ј.
xdu = ( f ( u ) − u ) dx .

Претпоставимо да је f ( u ) ≠ u и x ≠ 0 . Из xdu = ( f ( u ) − u ) dx добијамо

1 1
du = dx ,
f (u ) −u x
т.ј. диференцијалну једначину где су променљиве раздвојене. После интеграције налазимо
u
1
log x = ∫ du + C1 ,
u0
f (u) − u
одакле је
u
1
x = C exp ∫ f ( u ) − u du ,
u0

где је C = ±e ≠ 0
C1
произвољна константа.

u
1
Ставимо ли F ( u ) = C exp ∫ f ( u ) − u du , видимо да опште решење једначине
u0

y
y′ = f  
x
има имплицитан облик
y
x = F  .
x
Ако је f ( u ) = u , тада су променљиве у једначини
y
y′ = f  
x
раздвојене.
Пример 1. Наћи опште решење једначине 3 y 2 −2 xy y ′ + x 2 =0 .
Решење:
x 2 +3 y 2
y′ = ; /: x2
2 xy

7
 2
y
1 + 3 
y′ = x
y
2
x
Смена y = xu
y ′ = u + xu ′
1 + 3u 2
u + xu ′ =
2u
du 1 + 3u 2
x = −u
dx 2u
du 1 + 3u 2 − 2u 2
x =
dx 2u
dx 2u
= 2
x u +1
dx 2u
∫ x = ∫ u 2 +1 + C
( )
ln x = ln u 2 + 1 − ln C1 ; C = − ln C1
(
ln C1 x = ln u 2 + 1 )
C1 x = u 2 +1
2
y
C1 x =   +1; / ⋅ x 2
x
C1 x 3 = y 2 + x 2
y 2 = x 2 − C1 x 3

4. Линеарна диференцијална једначина

8
Диференцијална једначина облика
y′ + f ( x ) y = g ( x ) ,
где су f и g дате функције, назива се линеарна диференцијална једначина. Ако је g ( x ) ≡ 0 ,
једначина
y′ + f ( x ) y = g ( x )
се назива хомогена диференцијална једначина, иначе је нехомогена.

Одредимо, прво, опште решење хомогене једначине

y′ + f ( x ) y = 0 .

За y ≠ 0 једначина
y′ + f ( x ) y = 0
може се представити у облику
1
dy = − f ( x )dx ,
y
одакле произилази
x
log y = − ∫ f ( x ) dx + C1 ,
x0
т.ј.
 x 
y = C exp  − ∫ f ( x ) dx  ,
 x 
 0 
где је C = ±e C1 произвољна константа. Међутим, можемо узети и C = 0 , тада добијамо y =0 као
решење једначине
y′ + f ( x ) y = 0 .

Искористимо сада опште решење

 x 
y = C exp  − ∫ f ( x ) dx 
 x 
 0 
једначине
y′ + f ( x ) y = 0
за одређивање општег решења једначине
y′ + f ( x ) y = g ( x ) .

Претпоставићемо да C које фигурише у

 x 
y = C exp  − ∫ f ( x ) dx 
 x 
 0 
није константа, већ диференцијабилна функција променљиве x , и одредићемо ту функцију тако да
 x 
y = C exp  − ∫ f ( x ) dx 
 x 
 0 
задовољава и једначину
y′ + f ( x ) y = g ( x ) .
Полазећи од
 x 
y = C ( x ) exp  − ∫ f ( x ) dx 
 x 
 0 
после диференцирања налазимо

9
  x   x 
y = C ( x ) − ∫ f ( x ) dx − C ( x ) f ( x ) exp  − ∫ f ( x ) dx  .
′ ′  
 x   x 
 0   0 

Ако ове две формуле заменимо у

y′ + f ( x ) y = g ( x )
добијамо
 x 
C ′( x ) exp  − ∫ f ( x ) dx  = g ( x ) ,
 x 
 0 
т.ј.
x 
C ′( x ) = g ( x ) exp  ∫ f ( x ) dx  ,
x 
 0 
одакле непосредно добијамо
x x 
C ( x ) = C + ∫ g ( x ) exp  ∫ f ( x ) dx dx .
x 
x0  0 

Дакле, опште решење линеарне диференцијалне једначине

y′ + f ( x ) y = g ( x )
гласи
 x  x x  
y = exp − ∫ f ( x ) dx C + ∫ g ( x ) exp  ∫ f ( x ) dx dx  ,
 
 x  x  
 0  x0  0  
где је C произвољна константа.

1
Пример 1. Наћи опште решење једначине y ′ − y = 2x2 .
x
Решење:
1
p( x ) = − , q( x ) = 2 x 2
x
dx 1
∫ p( x ) dx = −∫ x = −ln x = ln x = ln x
−1

1
= ; (e = a )
p ( x ) dx 1
e∫
ln ln a
=e x
x
− p ( x ) dx
e ∫ = e ln x = x

10
 − p ( x ) dx  ∫p ( x )dx dx 
y =e ∫ C +∫q ( x )e 
 
 1 
y = x C + ∫ 2 x 2 dx 
 x 
(
y = x C + 2 ∫ xdx )
y = x (C + x 2 )

5. Бернулијева диференцијална једначина

Диференцијална једначина облика

y ′ + f ( x ) y = g ( x ) y r , ( r ∈R ) ,
назива се Бернулијева једначина.

11
За r = 0 или r = 1 , ова једначина постаје линеарна.
Ако је r ≠ 0 и r ≠ 1 , уводимо смену y = z k , где је z
нова непозната функција, а k константа.
После смене имамо да је
y ′ = kz k −1 z ′
па Бернулијева једначина постаје
kz k −1 z ′ + f ( x ) z k = g ( x ) z kr ,
т.ј.
1 1
z′ + f ( x ) z = g ( x ) z kr −k +1 .
k k
1
Бирамо k тако да буде kr − k + 1 = 0 , т.ј. узимамо k = . Тада претходна једначина гласи
1−r
1 1
z′ + f ( x) z = g ( x )
k k
што је линеарна диференцијална једначина.

Пример 1. Наћи опште решење једначине 2 xy ′ + y = −3 x 2 y 2 .

Решење:
2 xy ′ + y = −3 x 2 y 2 ; / : 2 x
1 3
y′ + y = − xy 2 ; / : y 2
2x 2
y′ 1 1 3
2
+ ⋅ =− x
y 2x y 2

Смена:
y1−2 = z
y −1 = z
− y −2 y ′ = z ′
y′
= −z ′
y2

1 3
− z′ + z =− x
2x 2
1 3
z′ − z= x
2x 2

Добијамо једначину код које је:

1 3
p( x ) = − , q( x ) = x
2x 2
1
1 1 − 1
∫ p ( x ) dx = −∫ 2x dx = − ln x = ln x 2
= ln
2 x
1
p ( x ) dx 1
e∫
ln
=e x
=
x
1
− p ( x ) dx −ln
e ∫ =e x
= e ln x
= x
z =e ∫
− p ( x ) dx C + q ( x )e ∫p ( x )dx dx 

 ∫ 

 3 1 
z = x C + ∫ x dx 
 2 x 

12
  3 1

z = x  C + ∫ x 2 dx 
 2 
 3
 3
x 
z = xC + 2
 2 3 
 
 2 
(
z = x C + x3 )
1
y
(
= x C +x x )
1
y=
x +C x
2

ЛИТЕРАТУРА

[1] Светлана Јанковић, Јулка Кнежевић-Миљановић, Диференцијалне једначине,

Београд 2000
13
[2] Милан Меркле, Математичка анализа – преглед теорије и задаци, Београд 2001
[3] Зора и Вуле Алексић, Математика 2, Београд 2006
[4] www.matematiranje.com

14