BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA KRALJEVO

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD
EKONOMIJA

TEMA:
TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA

Mentor: Student: Marko Dimitrijević

Prof. Dr. Jovo Jednak Br. indeksa: 3CL/0113/09
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

SADRŽAJ:

1. UVOD ……………………………………………………………………. 3

2. TRŽIŠTE RADA ……………………………………………………….. 4

2.1 Tražanja za radom,izvedena tražnja,transferne zarade

i ekonomska renta ……………………………………………………….…… 4

2.2 Ponuda radne snage – dohodak,dokolica i oportunitetni trošak ……….… 6

2.3 Granični proizvod rada, vrednost graničnog proizvoda rada

i opadajuca granična produktivnost rada ………………………………….…. 7

2.4 Smanjnenje graničnog fizičkog proizvoda rada

i prihoda graničnog fizičkog proizvoda rada ………………………………… 9

2.5 Odluka preduzeća o nivou autputa, angažovanja radne snage i

promena produktivnosti rada …………………………………………..…… 11

3. TRŽIŠTE KAPITALA …………………………………………..…... 13

3.1 Kratkoročna i dugoročna ponuda usluga kapitala ………………..…….. 13

3.2 Uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala

u kratkom i dugom roku ………………………………………………….…. 14

3.3 Zemljišna renta, prirodni resursi, korisnički trošak i cena upotrebe

iscrpljivih resursa ……………………………………………………………. 14

4. ZAKLJUČAK …………………………………………………………. 17

5. LITERATURA ……………………………………………………...…… 18

2
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

1. UVOD

Da li ste se zapitali zašto jedan diplomirani stručnjak zarađuje od 500 do 800 evra, dok
neko sa diplomom srednje škole zarađuje samo od 150 do 400 evra, dok je recimo
predsednik kompanije Volt Dizni koji je 2001. godine bio na polovini svog
desetogodišnjeg ugovora do tada primio oko 771 milion dolara? Koliko zarada zavisi od
preduzeća da preduzeća? Sve to se zabravo formira na tržištu i upravo je tržište to u kome
možemo pronaći odgovore na ova kao i mnoga druga pitanja.
Tržište je stalan proces u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude svoju
radnu snagu, svoje znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti. To je
pretpostavljeni “kvalitet" radne snage koga poslodavci kupuju u odredenom obimu
izraženom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje će zaposliti. Kao što
domaćinstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak, tako i firme traže
radnike da bi mogli organizovati proizvodnju.
Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između ponude i tražnje za radnom
snagom. Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca je uspostavljeni opšti nivo
cene rada tj. Nadnica (najamnina). Tržište rada je više nego bilo koje drugo tržište
konkurentno iz prostog razloga što se na njemu javlja najveći broj učesnika i to kako na
strani ponude tako i na strani tražnje.
Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se
trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu
se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i
vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje
dugoročno finansiranje.
U daljem tekstu pokušaćemo da analiziramo tržišta i dođemo da odgovora na
mnoga druga pitanja kao što su: tražnja za radom, ponuda radne snage, smanjenje
graničnog fizičkog proizvoda rada, uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala u
kratkom i dugom roku i još mnogo toga.

3
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

2. TRŽIŠTE RADA

2.1 Tražnja za radom, izvedena tražnja, transferne zarade i

ekonomska renta

Tražnja za radnom snagom odnosno radom je količina rada koju su poslodavci

u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu.
Tržnja za radom je sveprisutna i očigledna po čemu svedoče
mnogobrojni oglasi za zapošljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji
objavljuju i plaćaju za ove oglase su spremni da zaposle određeni broj ljudi za određenu
platu.

Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje. Izvedena tražnja

zavisi od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i uslugama koje ti
inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima tog rada.
U težnji da maksimiraju profit, preduzeća traže stopu produktivnosti po kojoj
granični prihod znači i graničnu cenu.

DL Tražnja za radom Slika 1 Individualna tražnja

za radom
Plata – zarada (evra po satu)

Što je veća plata (nadnica)

manja je količina potrebnog
W1 A rada. Pri plati W1, potreban
Pri manjim zaradama je rad L1. Ako plata pada na
B Tražnja za radom je veća W2, traži se veća količina
W2 rada (L2). Kriva tražnje za
radom sledi zakon opadajuće
DL tražnje.

0 L1 L2 Količina rada (sati po mesecu)

Kada jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najveći profit, preduzeća
se upućuju na tržište i kupuju određenu količinu rada, opreme i sirovina. Tako količina
resursa koju jedno preduzeće kupuje zavisi od produktivnosti i od toga kolike se realne
plate očekuju u preduzeću. U tom smislu, kažemo da je tražnja za proizvodnim inputima,
uključujući rad, izvedena tražnja.
Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova
inputa, i iz njih je izvedena.

Transferne zarade i ekonomska renta. Vrhunski sportisti, pijanisti, političari i

drugi, prezadovoljni su visokim platama koje primaju, a možda bi se opredelili za ista
zanimanja da imaju i manje plate. Zašto su oni toliko plaćeni? Da bismo odgovorili na
ovo pitanje potrebno je da razgraničimo transferne i ekonomsku rentu (ne treba je mešati
sa dohotkom koji se ostvaruje po osnovu neke imovine). Na slici 2, krivu tražnje DL =
VMPL čine sportisti (fudbaleri), pijanisti, političari i drugih, a kriva SL = AE predstavlja
ponudu sportista i srugih ljudi. Ova kriva je rastuca. Čak ako nadnica padne ispod w*,
pojedini i drugi će nastupiti javno i raditi svoj posao, kao i ranije. U osnovi, veće plate
(nadnice) privlače profesionalce, sportiste, političare, iako bi verovatno mogli da rade
druge poslove.

4
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

Na tržištu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku izmedju

plaćanja za input proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao
koristiti taj input. Iznos koji input prima je iznad transferne zarade neophodne da bi se on
privukao da ponudi svoje usluge za datu namenu. Pošto se svim radnicima plaća ista
nadnica, ravnoteža se ostvaruje u tački E, pri nadnici w*, a broj ponuđenih usluga rada
sportista i drugih zanimanja je L*. Kriva ponude rada različitih profesija je, u stvari,kriva
pšrosečnih izdataka (troška – AE) pozitivnog nagiba, a tražnja za radom različitih
profesija je opadajuća kriva vrednosti graničnig troška.

Slika 2 Ekonomska renta i

transferne zarade

Ekonomska renta je povezana

sa inputom rada. Predstavlja
Ekonomska
renta SL=AE razliku između isplaćenih
*
E plata w* i minimalnog iznosa
w potrebnog za unajmljivanje
1 radnika odnosno transfernih
zarada (polje 2 O,B,E,L*).
DL=VMPL Tačka E u proseku krive
B
2 Oportunentni trošak ili
ponude rada i krive tražnje
Transferne zarade rada, predstavlja ravnotežnu
platu. Polje E,B,w*
predstavlja ekonomsku rentu
0 L* Broj radnika koju su primili svi radnici.

Kriva ponude SL pokazuje transferne zarade koje industrija plaća da bi privukla sportiste,
pijaniste i druge. Prvi pijanisti, ali i drugi ljudi počevši od nule radili bi besplatno. Sa
povećanjem nadnica od 0 do B povećala bi se sportista, pijanista i drugih ljudi do tačke B,
a da bi se ponuda povećala na L* mora da se plati nadnica w*. Ako se sportisti takmiče u
prvoj ligi, pijanisti u svojoj struci, radnici u industriji, onda svako od njih može primiti
različite plate.
Budući da nam kriva tražnje za radom raznih zanimanja pokazuje koja količina
rada će biti ponuđena pri svakom iznosu plate, minimalan potreban iznos za privlačenje i
upotrebu L* jedinica rada se nalazi na području E, L*, 0, B, ispod krive ponude,
zatamnjeno područje 2, ulevo od ravnoteže ponude rada L*, i predstavlja ukupne
transferne zarade.
Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna
plaćanja, neophodna da bi se input angažovao za dati rad.
U uslovima savršene konkurencije, svi angažovani sportisti, radnici i drugi ljudi
primaju platu w*, jer se tačka E nalazi na krivoj ponude SL = AE. To je iznos koji treba
platiti poslednjem, marginalnom sportisti, pijanisti, političaru, radniku i drugim. Vrednost
graničnog proizvoda poslednjeg sportiste u prvoj ligi i drugih je u w*, budući da se tačka
E nalazi na krivoj tražnje DL = VMPL. Pošto svi dobijaju nadnicu w*, onda oni pijanisti i
drugi čija je zarada ispod w* zarađuju ekonomsku rentu, čist višak koji se javlja zato što
je w* potrebna nadnica da bi se privukao poslednji sportista, pijanista i drugi. Renta
odražava razlike u ponudi sportista, radnika, pijanista i drugih, a ne njihovu produktivnost
kao sportista, pijanista i drugih. Budući da je ukupan iznos za isplatu plata jednak
kvadratu 0, w*, E, L*, tj. ukupnom dohotku, ekonomska renta (R) od rada pijanista,
radnika i drugih se nalazi unutar područja E, B, w*.
Važno je primetiti da bi, kada je kriva ponude savršeno elastična (horizontalna
kriva) ekonomska renta bila 0, pa bi w predstavljalo ekonosku rentu, čist bonus. Renta se
pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastičana.

5
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

Ekonomska renta povećava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne
zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu.

2.2 Ponuda radne snage – dohodak, dokolica i

oportunitentni trošak

U mnogim oglasima možete pronaći: radim sve poslove, moćnom muškarcu

slobodnih shvatanja potreban je novac i spreman je sve da radi, da bi došao do novca.
Pozvati Milana, tel..., ili diplomirani inžinjer programer, izuzetno sposoban za softvere i
programiranje. Molim, pozovite, Marija, tel... Iako su ova dva oglasa dale dve osobe
različitih sklonosti, oni su spremni da rade i to je njihova ponuda rada.
Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili traže posao.
Ponuda predstavlja broj sati koje radna snaga želi da radi na poslovima koji donose
zaradu (platu, najmninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, poljoprivrednim imanjima, u
trgovini, državnoj administraciji ili ustanovama. Glavne odrednice ponude rada su (1)
brojnost stanovništva i (2) način na kojo oni provode svoje vreme.

Stanovništvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost

stanovništva je određena natalitetom, mortalitetom i migracijom. Početkom prošlog veka
granice mnogih zemalja su bile otvorene za kretanje ljudi, pa su oni napuštali zemlju sa
niskim nadnicama i useljavali se u zemlje koje su imale bolje ekonomske mogućnosti.
No, Prvog svetskog rata uvedeni su zakoni koji su znatno ograničavali migraciju.

Način na koji stanovništvo provodi raspoloživo vreme možemo posmatrati sa

aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine itd. Ako bismo od dana
odbili časove spavanja i nužnog odmora, to bi bilo 84 časa nedeljno (7 x 12 časova
dnevno). Od tih 84 časa svaki pojedinac treba da odluči koliko će da radi, a koliko će
vremena da posveti dokolici i razonodi, odnosno koliko će radnih časova da ponudi
preduzeću a koliko će vremena da posveti dokolici i razonodi. Što se više radi, manje
vremena ostaje za dokolicu i razonodu, i obrnuto. Dokolica i razonoda se nudi kao i svaka
druga roba ili usluga, i koliko će radnik uživati u tome zavisi od njene cene, od dohotka
radne snage.
Pojedinac kao deo radne snage, sučeljava ponuđene sate rada s realnom platom,
odnosno w / P (nominalne plate ili nadnice podeljene sa cenom dobara), što ukazuje na
količinu dobara koja se mogu kupiti na osnovu takvog radnog zalaganja. Dakle, na odluke
o ponudi radne snage utiče realna nadnica ili plata.
Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene sa
cenom dobara i usluga (w / P), što pokazuje realnu kupovnu moć.
Slika 3 prikazuje dve krive ponude radne snage, koje povezuju ponuđene radne
sate sa realnom platom. Kriva SSL1 pokazuje da količina ponuđenog rada (broj sati koji su
ljudi spremni da provedu radeći) raste kako rastu zarade. Sa znatnim realnim porastom
nadnice ili plate, neki radnici ipak manje rade, pa je kriva SSL2 savijena unazad, tako da
posle tačke C rast plata smanjuje ponuda rada.

Dohodak naspram dokolici. Najočiglednija korist od rada je realna plata.

Što je ponuđena plata veća – veća je spremnost da se radi. Koliko god da je plata važna,
ljudi ipak priznaju da posao traži istinske žrtve. Svaki sat proveden u radu je jedan sat
manje za druge potrebe. Ako idemo na posao, imamo manje vremena za TV, čitanje,
fudbal, ili jednostavno za uživanje u lepom danu. Drugim rečima, u novcu je vezan
oportunitetni trošak. Uopšteno kažemo da je oportunitetni trošak rada količina slobodnog
vremena koja se mora žrtvovati u tom procesu.

6
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

SSL2 Slika 3 Individualna ponuda

radne snage – rada

Plata – realna cena rada (evra po satu)

SSL1
C Ponuda rada reaguje na
Ponuda rada – SL
realan rast nadnice. Pri plati
W1, količina rada je q1, (tačka
W2 A). Pri većoj plati W2, radnici
B su spremni da rade veći broj
sati u nedelji, tj. Da ponude
veću količinu rada q2. Može
A Većim nadnicama
doći i do smanjenja ponude
W1 odgovara veća rada, kada se kriva ponude
količina rada rada SSL2 savija unazad, iznad
SL tačke C, kada pojedinci
izaberu više dokolice, a manje
0 rada, iako realne nadnice
q1 q2 rastu.
Količina rada (sati nedeljno)

Odlaženje na posao podrazumeva više prihoda, ali manje slobodnog vremena.

Ostajanje kod kuće ima suprotne efekte. Neizbežno vaganje razloga za rad, odnosno za
slobodno vreme, objašnjava izgled pojedinačnih krivih ponude rada (na konkurentnom i
monopolskom trištu). Ulazna kriva nečije ponude rada je posledica bar dva činioca: a)
povećanja oportunitetnog troška rada i b) smanjenja sekundarnog korišćenja dohotka što
se više sati radi.
Na slici 3., za sve realne plate (zarade) do tačke C, ponuda rada raste sa višim
realnim platama. Kriva ponude rada (SSL1) je rastuća. Veće realne plate čine da ljudi žele
više da rade. Produžetak krive ponude rada, obeležena sa SSL2, povijena je unazad,
podrazumeva da ljudi sa povećanjem realnih plata žele manje da rade. Ljudi žele više
slobodnog vremena, da bi ga posvetili lepšoj strani života i porodici, trošeći svoje pare.

2.3 Granični proizvod rada, vrednost graničnog proizvoda rada i

opadajuća granična produktivnost rada

Granični fizički proizvod rada. Opadajući nagib krive koja označava tražnju za
radom odražava promenu produktivnosti zaposlenih. Svaki pojedinačni radnik ne postiže
cenu rada po kojoj je plaćen sledeći radnik. Čim se više radnika prima, svaki sledeći
radnik ima tendenciju da bude uposlen po nižoj ceni rada. Na primer, na poljima za
proizvodnju malina u Srbiji, vrednost radnika se meri gajbama malina koje on može da
napuni malinama za jedan sat. U principu, vrednost radnika za preduzeće meri se
njegovim graničnim fizičkim proizvodom rada, a to je promena ukuopnog učinka
(autputa) u odnosu na promenu količine inputa (dodatno angažovanog radnika), pri čemu
se količine ostalih inputa ne menjaju. U većini slučajeva granični fizički proizvod rada ili,
skraćeno, marginalni proizvod rada, opada sa angažovanjem više radnika.
Granični proizvod rada (MPL) = promena ukupnog autputa / promena u
količoni rada, a da se pri tome količina ostalih inputa ne menja.
Pretpostavimo da student koji je napustio studije, nakon što je tri leta proveo kao
instruktor vožnje, može ubrati 5 gajbi za 4 sata rada. Tih 5 gajbi predstavljaju studentov
granični (fizički) proizvod rada. Drugim račima, to je dodatak ukupnom učinku koji se
javlja kada vlasnik malinjaka angažuje svakog sledećeg studenta za ubiranje malina, pri
čemu se količina ostalih inputa ne menja.
Granični proizvod rada (MPL) uspostavlja gornju granicu do koje je uzgajivač
malina spreman da plati njihovu berbu. Jasno je da odgajivač ne može profitirati ako

7
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

studentu plati više od 2 evra za svaku od 5 gajbi malina koje ubere za 4 sata rada.
Uzgajivač neće platiti studentu nadnicu više nego što je vrednost proizvedenih malina.

Vrednost marginalnog proizvoda rada. Većina berača malina ne želi da ih

plate malinama. Na kraju dana provedenog na plantažama, poslednja stvar koju jedan
berač želi da vidi je još neka malina. Studen, poput ostalih berača, želi da bude plaćen u
novcu. Da bismo otkrili koliko može da nam plati, treba samo da znamo koliko vredi
gajba malina. To je lako izračunati. Tržišna vrednost gajbe malina je cena po kojoj je
uzgajivač može prodati. Prema tome, vrednost graničnog proizvoda rada je dodatni
prihod od prodaje autputa ( gajbi malina ), kada se angažuje dodatna jedinica rada.
Vrednost graničnog proizvoda rada ( VMPL ) = dodatni prihod od prodaje
autputa / dodatna jedinica rada, ili promena ukuopnog prihoda / promena količine
rada.
Ako uzgajivač može da proda maline za 2 evra po gajbi, studentov granični
prihod proizvoda rada je 5 gajbi za 4 sata rada x 2evra po gajbi, ili 10evra za 4 sata rada.
To je studentova vrednost marginalnog proizvoda rada kod uzgaivača. Vlasnik farme
može dopustiti sebi da plati studentu najviše 10 evra za 4 sata rada. Stoga granični prihod
proizvoda rada postavlja gornju granicu plaćanja studentovog rada.
Ali šta je sa donjom granicom? Pretpostavimo da berači nisu organizovani, a
studentu je novac preko potreban za studije. U takvim okolnostima, možda bi bio
spreman da radi (da ponudi rad) za samo 6 umesto za 10 evra za 4 sata rada na ubiranju
malina.
Da li uzgajivač treba da zaposli studenta za tako nisku nadnicu? Odgovor koji se
zasniva na maksimiziranju profita očigledno je „da“. Ako je studentov granični prihod
proizvoda rada 10 evra za 4 sata rada, a plata mu je samo 6 evra za 4 sata, vlasnik
malinjaka će želeti da ga angažuje. Razlika izneđu studentovog graničnog prihoda rada
(10 evra) i njegove plate (6 evra) podrazumeva dodatni profit od 4 evra za 4 sata rada. U
stvari, uzgajivač će biti toliko ushićen ekonomičnošću ove situacije da će poželeti da
zaposli svakoga ko hoće da radi za 6 evra za 4 sata rada. Konačno, uzgajivač može da
zaradi 4 evra za 4 sata rada ako zaposli studenta. Zašto onda ne zaposli 1000 takvih
studenata i akumulira profit po naznačenoj stopi?

Zakon smanjenja graničnih prinosa i opadajuća granična produktivnost

rada. Mogućnost angažovanja studenata koju nagoveštava studentov slučaj suviše je
dobra da bi bila stvarna. Prvo, kako bi uzgajivač stisnuo 1000 radnika na jednom jutru
zemlje? Ista stvar bi bila i sa mašinama – budući da se postojeće mašine u potpunosti
koriste, sve je manje posla za novopridošle radnike. Pre ili kasnije, farmeru će nedostajati
zemljišta. Čak i pre toga, smanjiće se brzina ubiranja malina. I zaista, uzgajivačeva želja
da angažuje što više berača malina, počeće da bledi mnogo pre nego dostigne broj od
1000 radnika. Kritični koncept ovde je opadajuća granična produktivnost rada koja
postoji na svim nivoima zaposlenosti. To znači:
a) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada veća od plate (nadnice ili cene
rada), preduzetniku dodatni radnik donosi profit i zato će ga preduzetnik zaposliti;
b) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada manja od plate (nadnice ili cene
rada), tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli dodatnog radnika, budući da bi imao
veće troškove od prihoda, čime bi smanjio profit, pa nema zapošljavanja. Zaključujemo:
preduzetnik zapošljava nove radnike sve dok je njihova vrednost marginalnog proizvoda
rada (VMPL ) veća od njihovih plata.
Stoga, tražnja uzgajivača malina, ili bilo kog preduzeća sa radnom snagom mora
da zadovolji elementarni uslov: plata ili nadnica (w) = vrednost marginalnog proizvoda
rada (VMPL ).

8
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

2.4 Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada i

prihoda graničnog proizvoda rada

Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada. Odluka da se angažuje student

Beogradskog univerziteta potiče od njegovog graničnog (fizičkog) proizvoda rada, a to je
5 gajbi malina koje on može ubrati za 4 sata rada. Da bi se procenila opravdanost
angažovanja još berača, moramo ponovo da razmotrimo šta se dešava sa ukupnim
učinkom ako se angažuje više radnika, odnosno studenata.
Slika 4. prikazuje kako se menja učinak kada se zaposle novi studenti, što
potvrđuje i tabela 1. Počećemo od prvog studenta, koji ubira 5 gajbi malina za 4 sata rada.
Ukupni autput i njegov granični fizički proizvod rada su jednaki (tačka A), jer je on u
početku jedini zaposleni berač. Kada uzgajivač angažuje još jednog studenta, zapažamo
da ukupni učinak raste na 10 gajbi za 4 sata rada (tačka B na slici 4).

22 Legenda:

20 G Granični fizički
proizvod (po beraču)
18 F H
E ukupni učinak
Autput kod ubiranja malina (gajbe po satu)

16 D Ukupni
14 autput I Slika 4 Smanjenje
C graničnog (fizičkog)
12 proizvoda rada
10 B
Granični fizički proizvod
opada što se više radnika
Granični (fizički) proizvod
8 angažuje rada je povećanje ukupne
A proizvodnje koja nastaje
6
kada se angažuje jedan
4 a dodatni radnik. Granični
b
c (fizički) proizvod rada (MP1)
2 ima tendenciju opadanja
d e f
0 kada se angažuju dodatni
g radnici.Ovaj pad se javlja
-2 zato što svaki sledeći radnik
h ima manje drugih inputa
-4 i
(npr. zemljišta) sa kojima
-6 radi, zbog čega konstantno
1 2 3 4 5 6 7 8 9 opada marginalni (fizički)
proizvod rada.
Broj berača po satu

Na istoj slici se vidi rast autputa od 5 gajbi za 4 sata rada. Prema tome, može se
zaključiti da je granični (fizički) proizvod rada drugog studenta 5 gajbi za 4 sata rada, isto
kao i prvog. Naravno, uzgajivač će želeti da zadrži drugog studenta i da nastavi da traži i
angažuje nove berače. Što se više radnika, odnosno studenata zaposli, ukupan učinak od
berbe malina i dalje raste, ali ni izbliza tako brzo, kao kod prvog i drugog berača malina.

9
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

Ukupan autput pri Granični fizički

Broj berača
ubiranju malina proizvod rada
(za 4 sata)
(gajbi za 4 sata) (gajbi za 4 sata)
A 1 (student) 5 5
B 2 (studenta) 10 5
C 3 14 4
D 4 17 3
E 5 19 2
F 6 20 1
G 7 20 0
H 8 18 -2
I 9 15 -3
Tabela 1 Međuodnos broja berača malina, ukupnog autputa i
graničnog (fizičkog) proizvoda rada.
Sa povećanjem broja berača, povećava se ukupni autput, dostiže maksimum i počinje opadati, a
granični proizvod rada se posle angažovanja drugog berača neprekidno smanjuje.

Iako naknadno zaposleni radnici rade isto, kapital i ograničeno zemljište u Guči,
Arilju, Požegi i ostalim predelima Srbije na kojima se uzgaja malina ograničavaju njihov
granični (fizički) proizvod rada, jer se novi radnici koncentrišu na prostoru od jednog
jutra, i počinju da smetaju jedan drugom. Tako se usporava proces ubiranja malina, a
granični proizvod rada i dalje opada. Treba imati u vidu da je garnični (fizički) proizvod
rada petog berača 2 gajbe za 4 sata, dok je kod šestog berača samo jedna gajba za 4 sata
rada. Granični proizvod rada sedmog berača opada na nulu, budući da nema napretka u
ukupnom učinku ubiranja malina. Stvari se pogoršavaju ako vlasnik malinjaka nastavi da
prima nove radnike. Ako zaposli 8 radnika, ukupni učinak je manji za 2 gajbe. Tako
pretrpani berači na ograničenom zemljištu, pri datoj tehnologiji ubiranja malina ne mogu
više efikasno da rade. Zato je granični (fizički) proizvod osmog radnika negativan, mada
je reč o ambicioznom i vrednom radniku. U principu, granični (fizički) proizvod rada na
kraju se smanjuje kako se povećava količina angažovanog rada – zakon opadajućih
graničnih prinosa na koji utiče opadajuća granična produktivnost rada.

Ukupan Granični
Ukupni autput
prihod pri prihod
Broj berača pri ubiranju Cena malina
x = ubiranju proizvoda
(za 4 sata) malina (po gajbi u €)
malina rada
(gajbi za 4 sata)
(u €) (u €)
0 0 2 0 10
1 (student) 5 2 10 10
2 (studenta) 10 2 20 8
3 14 2 28 6
4 17 2 34 4
5 19 2 38 2
6 20 2 40 0
7 20 2 40 -4
8 18 2 36 -6
9 15 2 30
Tabela 2 Smanjenje prihoda graničnog proizvoda rada
Prihod graničnog proizvoda rada je mera promene ukupnog prihoda koji se javlja kada se
angažuje jedan dodatni radnik. Pri konstantnim cenama autputa, prihod graničnog proizvoda
rada (MRPL) je ekvivalentan graničnom (fizičkom) proizvodu (MPL) x cena (P). Otuda, prihod
graničnog proizvoda rada opada kako opada granični (fizički) proizvod rada.

Smanjenje prihoda graničnog proizvoda rada. Sa opadanjem graničnog

(fizičkog) proizvoda rada (MPL), smanjuje se i granični prihod proizvoda rada (MRPL).
Kao što je ranije naglašeno, granični prihod proizvoda rada je porast vrednosti ukupnog

10
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

učinka uz dodatnu jedinicu rada (ili drugih inputa). U našem primeru, on se odnosi na
povećanje prihoda od proizvodnje malina, uz povećanje broja berača za 4 sata.
Prihod graničnog proizvoda rada je promena u ukupnom prihodu autputa,
kada preduzeće proda dodatno proizvedena dobra, koja su proizvedena dodatnim
angažovanjem jedinica rada.

2.5 Odluka preduzeća o nivou autputa, angažovanju

radne snage i promena produktivnosti rada

Odluka o autputu i angažovanju radne snage. Tendencija smanjenja graničnog

prihoda svakako će umanjiti želju vlasnika malinjaka da angažuju 1000 berača. Ali još ne
znamo koliko će berača biti angažovano. Slika 4. daje odgovor. Već znamo da uzgajivač
malina želi da angažuje berače čiji je granični prihod proizvoda rada veći od njihove
plate.
Recimo da je validna plata za berače malina 6 evra za 4 sata rada. Za tu platu
uzgajivač želi da angažuje barem još jednog berača, jer je granični prihod proizvoda rada
prvog berača 10 evra za 4 sata rada (tačka A na slici 5.). angažovaće i drugog radnika,
pošto i njegov granični prihod proizvoda rada prevazilazi platu. U stvari, vlasnik
malinjaka će nastaviti da zapošljava berače malina sve dok granični prihod proizvoda
rada ne opadne do nivoa tržišne plate (cena rada). Slika 5. pokazuje da se presek
graničnog prihoda proizvoda rada i tržišne plate (cene rada) nalazi u tački C, odnosno
kada se angažuju 4 berača. Možemo da zaključimo: vlasnik malinjaka će biti spreman da
zaposli – odnosno da traži 4 berača, ako plata bude 6 evra za 4 sata rada.

Legenda:

Granični prihod
11 proizvoda rada = tražnja

10 A B Plata – cena rada

8 Slika 5 Kriva prihoda

graničnog proizvoda rada
Granični prihod proizvoda rada

7 je kriva tražnje za radom

6
Prodavac je spreman da
5 plati rad radnika do
C granice njegovog
4
graničnog prihoda
3 proizvoda rada. U tom
D slučaju vlasnik malinjaka
2 će rado angažovati drugog
1
radnika, jer granični
prihod proizvoda tog
0 radnika (tačka B)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 premašuje platu (6 €). Peti
radnik neće biti angažovan
Količina rada (radnici po satu)
po toj plati, jer je njegov
granični prihod proizvoda
rada (tačka D) manji od
6 €.

Da angažovanje više od 4 berača malina nije profitabilno očigledno je na slici 5.

Prihod graničnog proizvoda rada petog radnika je samo 4 evra za 4 sata rada (tačka D).
Angažovanje petog berača će koštati više nego što će on doneti prihoda. Maksimalan broj
berača koji će uzgajivač zaposliti uz odgovarajuće plate biće 4 berača (tačka C).

11
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

Zakon opadanja graničnog prihoda takođe podrazumeva da sva 4 berača budu

isto plaćena. Naime, četvrti berač se ne može označiti kao određena osoba. Kada se
angažuju 4 berača, studentov prihod graničnog proizvoda rada (MRPL) nije ništa veći
nego kod bilo kog berača. Nijedan pojedinačni radnik ne vredi ništa više nego MRPL
poslednjeg uposlenog, i svi radnici su isto plaćeni.
Promene vezane za produktivnost. Smanjenje marginalnog prihoda proizvoda
rada je razlog za uzajamnu povezanost nivoa plate i zaposlenosti. Opadajući nagib krive
tražnje za radom ne znači da plate i zaposlenost ne mogu da rastu uporedo. Ako
produktivnost rada raste, i plate mogu da rastu, ali ne na uštrb zaposlenosti.
Povećana produktivnost podrazumeva da radnici mogu da prime veće plate
ne žrtvujući poslove, ili se može povećati zaposlenost bez smanjenja plata.

12
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

3. TRŽIŠTE KAPITALA

3.1 Kratkoročna i dugoročna ponuda usluga kapitala

Kratkoročna ponuda usluga kapitala. U kratkoročnom periodu, ukupna

ponuda usluga kapitala (mašine, zgrade, vozni park, infrastruktura i drugo), a samim tim i
usluge koje pruža kapitalna imovina su fiksne veličine. Nove fabrike, mašine i drugo ne
mogu da se izrade preko noći. Zato je ponuda kapitala vertikalna kriva, koju određuje
postojeća količina kapitalne imovine.
Dugoročna ponuda usluga kapitala. Rentu ili rentalnu stopu određuju: cena
kapitalnog dobra, realna kamatna stopa, trošak održavanja i amortizacija. Amortizacija
zavisi od metodologije kako se vrši njen obračun i koliko mašina brzo zastareva. Realna
kamatna stopa se određuje na nivou privrede, gde je referentna tržišna kamatna stopa
osnov za definisanje realne kamatne stope. S obzirom na to da se ove dve varijable
sporije menjaju, pažnju ćemo usmeriti na cenu kapitalnog dobra, a koja utiče na
zahtevanu rentalnu stopu (rentu) na kapital.
Dugoročna kriva ponude usluga kapitala za privredu. U dugom roku,
kapitalna dobra treba da obezbede zaradu, odnosno zahtevanu rentu. Ako obezbedi veću
zaradu, poslodavci će više kupovati mašine, i obrnuto. Isto tako, proizvođači kapitalnih
dobara će više proizvoditi i ponuditi kapitalnih dobara po višoj ceni. Kao i obično, pri
analizi ponude usluga kapitala, poslužićemo se slikom 6.

Slika 6 Ponuda usluga kapitala u

privredi
S2 U kratkom roku količina kapitalnih
dobara i usluga je fiksna veličina, a za
Fiksna kratkoročna S1 proizvodnju novih dobara potrebno je
ponuda vreme. Da bi se pokrenula proizvodnja
potrebno je da tržište inicira više cene.
Visina rente (rentala) po jedinici

To bi uslovilo trajno veću ponudu

kapitala. Međutim veća renta
neutrališe veću cenu dobara. Prema
tome, zahtevana stopa prinosa je
R2 zadovoljena u svim tačkama krive S1,
S2 S2. Ako bi se povećala realna kamatna
stopa, povećala bi se i zahtevana stopa
R1 prinosa da bi pratila oportunitetni
S1 trošak sredstava uloženih u mašine.
Zato se kriva ponude uluga kapitala
pomera sa S1, S1 na S2, S2. Time se
obezbeđuje viši nivo rente pri svakom
Ponuda usluga kapitala dodatnom nivou kapitala i njegovoj
nabavnoj ceni.

Dugoročna kriva ponude usluga kapitala za industriju. U dugom roku

industrija može da dodje do koliko god želi kapitalnih dobara, ako je spremna da plaća
zahtevanu visinu rente. Veća i snažnija industrija može da poveća rentu i time privuče
veći deo ponude kapitala na nivou cele privrede, što znači da se industrija suočava sa
rastućom krivom ponude usluga kapitala. S druge strane, male i nedovoljno razvijene
industrije se, pri tekućoj visini rentalne stope (rente), suočavaju sa horizontalnom krivom
ponude usluga kapitala.

13
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

3.2 Uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala

u kratkom i dugom roku

Dugoročnu ravnotežu industrije na tržištu usluga kapitala ilustruje slika 7.

Ravnoteža se ostvaruje u tački E0 u preseku horizontalne krive ponude S1, S1 i opadajuće
krive tražnje D1, D1, izvedene iz MRPK krivih svih preduzeća. Pri visini rente R0,
industrija angažuje K0 usluga kapitala.

Slika 7 Kratkoročna i dugoročna

ravnoteža na tržištu usluga kapitala
Fiksna ponuda S0, S0 U kratkoročnom periodu ponuda usluga
D1 kapitala S0, S0 je fiksna K0, a ravnoteža je u
tački E0, pri visini rente R0. U drugom roku
D2 industrija se suočava sa horizontalnom
Visina rente (rentala) po jedinici

krivom ponude S1, S1, uz rentu R0. Ako su

E2 E0 S1, S2 sindikati odabrali višu nadnicu za rad, onda
R0
se kriva tražnje za kapitalom pomera ulevo
D1=MRPk sa, D1, D1 na D2, D2, tako da je nova tačka
R1 E1 ravnoteže E1 uz visinu rente R1. Pošto ova
renta ne donosi zahtevanu stopu prinosa,
preduzetnici smanjuju kupovinu novih
D2 kapitalnih dobara. Industrija se vremenom
oporavlja, pa se nova ravnoteža postepeno
uspostavlja u tački E2. Budući da kapitalna
dobra ponovo donose zahtevanu stopu
prinosa, biznismeni menjaju zastarele
K1 K0 mašine.
Količina usluga kapitala

Pretpostavimo da su se sindikati izborili za povećanje nadnica radnika u

industriji, pa se industrija preusmerava na kapitalno-intenzivno privređivanje, čime se
povećava tražnja za uslugama kapitala. Ali povećanje nadnica (troška) smanjuje
ponuđenu količinu kapitala, odnosno svih inputa – izvedena tražnja. Sada se kriva tražnje
pomera sa D1, D1 na D2, D2, tako da se kratkoročna ravnoteža uspostavlja u tački
ravnoteže E1, a visina rente opada sa R0 na R1. Industrija je suočena sa dugoročnom
horizontalnom krivom ponude usluga kapitala (S1, S1) i plaća kapitalna dobra po tekućoj
ceni. Pošto preduzetnici u tački E1 ne dobijaju zahtevanu stopu prinosa (rentu) za usluge
kapitala, interes za uslugama kapitala opada na K1, dok se ponovo ne uspostavi ravnoteža
u tački E2, kada poslodavci ponovo plaćaju rentu R0. strelice na slici pokazuju promene u
industriji, tj. kada opadne tražnja, pada i renta na kapital. Preduzetnici ne mogu da u
kratkom roku usklade ponuđenu količinu kapitala, ali u dugom roku usklađuju količinu
kapitala i dozvoljavaju depresijaciju kapitalnih dobara, pa se i renta povećava.
Povećanje nadnica navodi mnoge industrije da zamene radnu snagu kapitalom.

3.3 Zemljišna renta, prirodni resursi, korisnički trošak i

cena upotrebe iscrpivih resursa

Renta i prirodni resursi. Zemljište predstavlja trajno dobro u nečijem

vlasništvu koje donosi prinos (rentu) u nekom vremenskom periodu. Zemljište se ne može
proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije.
Zemlja i prirodni resursi imaju fiksnu ponudu, te je bitno uočiti kako tržište
određuje njihovu cenu. Sem toga, treba znati da nezaračunavanje nadoknade (rente) za

14
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

upotrebu zemljišta zasigurno uslovljava preintenzivno eksploatisanje javnih resursa. Ovo

se odnosi i na druga javna dobra, kao što su prirodna lovišta, građevinske parcele, rudna
nalazišta i slično.
Za razliku od drugih inputa, osnovna specifičnost zemljišta je i to da je ukupna
ponuda određena neekonomskim činiocima. Zemljište se obično ne može povećavati kao
odgovor na više cene, ili smanjivati kada je u pitanju niža cena. Ponekad se zemljište
može povećati odvodnjavanjem, iskrčivanjem rastinja i sl, a sa preintenzivnom obradom
se zemljištu može smanjiti plodnost, odnosno prinosi kultura. Dakle, u osnovi možemo
uzeti da je zemljište input koji je fiksna veličina u ponudi. Cenu takvog fiksnog činioca
proizvodnje nazivamo rentom. Dakle, svako plaćanje upotrebe fiksnih činilaca jeste renta.
Za grane privređivanja čija je proizvodnja neposredno povezana sa korišćenjem zemljišta
važi koncept graničnih uslova proizvodnje, odnosno vrednost graničnog proizvoda
zemljišta (VMP1).

Slika 8 Zemljišna renta

Cena
(€ po aru) Ponuda
D2 Ukupna ponuda zemljišta je fiksna, pa
zemljišta
je kriva S, S vertikalna. Izvedena kriva
D1 (S, S)
tražnje (D1, D1) za uslugama zemljišta
odražava VMPL. Kriva tražnje D1, D1
E2 određuje ravnotežnu rentu R1. Ako se
R2
izvedena kriva tražnje za uslugama
2 zemljišta pomeri naviše tj. D2, D2 ,
E1 ravnotežna renta raste na R2.
R1
Celokupna vrednost zemljišta je
D2
ekonomska renta. Ako je tražnja
određena sa D1, D1, ekonomska renta
Visina rente

1 D1=VMPL
po aru zemljišta je R1. Kada tražnja
poraste na D2, D2 renta po aru
zemljišta se povećava na R2.
0 Ari

Svi proizvođači koji imaju manje troškove proizvodnje od vrednosti graničnog

proizvoda zemljišta ostvaruju ekstra dohodak – rentu.
Budući da je zemljište relativno fiksan input proizvodnje, polazimo od
pretpostavke da je ponuda zemljišta neelastična, što je ilustrovano slikom 8.
Kriva ponude je potpuno neelastična, jer je količina ponude zemljišta fiksna, bar
kratkoročno. Uz neelastičnu ponudu, cena određuje tražnju. Tražnja za zemljištem je
označena sa D1, D1 te je i cena po jedinici R1. Ukupna zemljišna renta prikazana je
zatamnjenom površinom pravougaonika 1. No kada tražnja poraste na D2, D2 iznos rente
po jedinici vremena raste na R2, tako da ukupna renta obuhvata i pravougaonik 2.
Drugim rečima, porast tražnje za zemljištem prouzrokuje višu cenu po aru zemljišta i višu
ekonomsku rentu.
Prirodni izvori kao inputi proizvodnje – cena upotrebe ograničenih resursa.
Osim mašina i druge opreme koje je čovek napravio, i prirodni izvori su važan input u
mnogim proizvodnim procesima. Mikroekonomska analiza omogućava uvid u određene
interese u slučaju iscrpivih izvora. Iscrpivi izvor je onaj izvor koji ljudi ne mogu obnoviti.
Primer za to su nafta, zlato, titanijum, aluminijum. Jednom kada ovih supstanci nestane,
moraćemo dati sve od sebe da se snađemo bez njih. Zbog toga konkurentno tržište na
specifičan način tretira iscrpive ili ograničene izvore.
Korisnički trošak. Na konkurentnom tržištu ograničenih resursa, cena
prevazilazi granični trošak. Ukupni granični trošak proizvodnje ograničenog resursa viši
je od graničnog troška vađenja resursa iz zemlje. Tu očito postoji dodatni oportunitetni

15
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

trošak, zato što proizvodnja i prodaja jedinice resursa danas onemogućava proizvodnju i
prodaju u budućnosti. Taj oportunitetni trošak nazivamo korisnički trošak proizvodnje.
Korisnički trošak je razlika između cene i graničnog troška proizvodnje.

16
 - Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

4. ZAKLJUČAK

Tražnja za radom predstavlja izvedenu tražnju koju kreiraju preduzeća koja te inpute
koriste u proizvodnji dobara i usluga. Konkurentno preduzeće koje maksimira profit,
analizira svaki faktor do tačke u kojoj je vrednost marginalnog proizvoda jednaka
njegovoj ceni.
Tržišna ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi reaguju na rast nadnica i više rade a
manje se odmaraju. Kriva ponude rada može biti i savijena unazad, ako je učinak dohotka
povezan sa višom stopom plata (veća tražnja za dokolicom, jer je ona normalno dobro)
veći od učinka supstitucije (traži se manje dokolice, jer je cena veća).
Ekonomska renta predstavlja razliku uplata za inpute proizvidnje i minimalnog
iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Na tržištu rada renta se meri
područjem ispod nivoa plate, a iznad krive graničnog troška (R=E, B, w*).
Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada se javlja pri angažovanju dodatnih
radnika. Svaki sledeći radnik odbacuje manji granični fizički proizvod rada. Kada se
angažuje jedan dodatni radnik, granični fizički proizvod rada povećava ukupni autput,
dostiže maksimum i počinje da opada.
Ogarničeni resursi u zemlji mogu se uporediti s novcem u banci, pa moraju
donositi uporedivi prinos. Ako je tržište konkurentno, cena umanjena za granični trošak
vađenja će rasti po istoj stopi kao i realna kamata. Razlika između cene i graničnog troška
naziva se korisnički trošak, i predstavlja oportunitetni trošak vađenja jedinice resursa.
U kratkom roku, ponuda usluga kapitala je fiksna. U dugom roku ona je
promenljiva i mora se uskladiti se sa proizvodnjom novih kapitalnih dobara. Zahtevna
renta je ona koja omogućava poslodavcu usluga kapitala da ostvari profitabilnost
poslovanja na osnovu odluke o kupovini mašina, postrojenja, tehnologija, itd. Što je veća
kamatna stopa, amortizacija i cena, veća je zakupnina.

17
- Seminarski rad iz ekonomije. Tema: TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA -

5. LITERATURA

EKONOMIJA (Mikroekonomija – Makroekonomija)

Prof. Dr Jovo Jednak

18