114.

NEVAŽNOST PRAVNOG POSLA ZBOG NEPOŠTOVANJA PROPISANE FORME I

NAČELO SAVESBOSTI I POŠTENJA
Zakon o obligacionim odnosima sadrži jedno opšte pravilo o sankcijama koje nastaju zbog
nedostatka potrebne forme.Ugovor koji nije zaključen u propisanoj formi nema pravno dejstvo
ukoliko iz cilja propisa kojim je određena forma ne proizilazi šta drugo.Načelno je priznato pravilo
o nevažnosti pravnih poslova kod kojih nije poštovan zakonom propisana forma. Samo u izuzetnim
slučajevima može se od njega odstupiti na osnovu načela savesnosti i poštenja.Ograničenje dejstva
normi o nevažnosti zbog nepoštovanja propisane forme ugovora dolazi u obzir samo za obligacione
ugovore.Onaj ko izručito ili u konkludentnim ponašanjem drugog podstakne da veruje u postojanje
određenog činjeničnog stanja i u tom verovanju na bilo koji način usled promenjenog držanja
promeni svoj pravni položaj, sprečen je da ga ostvaruje prema licu koje je imalo poverenja, jer bi se
u tom slučaju radilo o drugom činjeničnom stanju.U slučajevima gde nijedna strana nije skrivila
nedostatak forme ugovora primenjuje se Venire contra factum proprium.Dva su takva slučaja:
1) Jedna strana je duže uživala korist iz ništavog ugovora, pa je svoju protivčinidbu odbila,
ukazujući na nedostatak forme ugovora.
2) Kada jedna strana ugovornica svesno navede drugu stranu svojim ponašanjem na odgovarajuće
troškove ili je odvrati od drugih povoljnih šansi, pa se kasnije pozove na nedostatak forme ugovora.
U ovakvim slučajevima stvar je slobodne sudijske procene da odluči, po principu savesnosti i
poštenja u prometu.

115. USLOV
Uslov u pravno-tehničkom smislu postoji,onda ako su stranke u jednom pravnom poslu nastanak ili
dalje postojanje pravnih dejstava učinile zavisninim od budućeg,objektivno neizvjesnog
događaja.Taj budući neizvjesni događaj, koji može predstavljati radnju, propuštanje ili drugu
činjenicu je uslov. Često se u životu pod uslovom podrazumjeva nešto drugo, a ne buduća
neizvesna okolnost.
Takvi nepravi (prividni) uslovi su:
 Običan uslov u pravnom poslu koji određuje njegov sadržaj od koga ne zavisi pravno
dejstvo posla (roba će biti isporučena po uplati kupovne cijene)
 Nije uslov u pravnom poslu tzv. pravni uslov.Kod pravnog uslova se radi o predpostavci od
kojih zavisi punovažnost posla koju nisu odredile stranke svojom voljom, već koju zahteva
zakon.Suvišno je u pravnom poslu određivati kao uslov nešto što predviđa zakon za njegovu
punovažnost,jer će pravni uslov važiti i kada ga stranke nisu predvidele.
 Već nastali uslov je samo subjektivno,a ne objektivno neizvjestan.Od početka je ovdje
objektivno izvjesno da li je pravna posledica nastala: npr. neko kupi automobil pod uslovom
da na današnjem izvlačenju lutrije koje je već održano,a čiji je rezultat strankama nepoznat,
dobije premiju.
 Nužni uslov, koji čini nastupanje pravnog dejstva zavisnim od jednog događaja koji mora
nastupiti.
 Nedozvoljeni ili nemoralni uslov,čine pravni posao ništavnim,pošto uslov nije deo pravnog
posla, već sa njim čini nerazdvojeno jedinstvo.Nemogući uslov postoji onda kada se od
početka može konstatovati da on nemože nastupiti.Nerazumljiv uslov, čini pravni posao
ništavnim zbog neodređenosti njegovih pravnih posledica.
ZNAČAJ USLOVA:Uslov omogućava pravnom subjektu da vodi računa o budućnosti i da dejstvo
svoje volje prilagodi budućim događajima.Npr. otac obeća sinu da će mu kupiti motor ako bude na
vreme diplomirao. Najčešće se uslov u pravnom poslu prepoznaje kroz upotrebu reči „AKO“ ili
drugih reči čiji je smisao isti.

116. VRSTE USLOVA

U praksi se pri zaključenju pravnih poslova najčešće pojavljuju odložni (suspenzivni) i raskidni
(rezolutivni uslovi). Odložni uslov čini punovažnost pravnog posla,nastanak njegovih dejstava
1
zavisnih od nastanka buduće neizvjesne okolnosti.Dejstvo pravnog posla počinje tek sa ispunjenjem
uslova.Takav pravni posao postoji u slučaju kupovine na otplatu, kada prodavac zadržava pravo
svojine i pored predaje stvari kupcu, dok je ovaj konačno na isplati.Kod pravnog posla sa raskidnim
uslovom dejstvo pravnog posla nastaje odmah,ali ono prestaje sa ispunjenjem uslova.Npr. otac se
obaveže da će izdržavati sina do njegove ženidbe.Prema sadržaju uslovi se dijele na:-pozitivne
(afirmativne) i negativne uslove u zavisnosti od toga da li nastanak prava zavisi od nastupanja ili
nenastupanja okolnosti. Npr. ako lice A ostane neoženjeno dobiće kuću.Uslov je kauzalan, ako se
sastoju u nastupanju jednog slučajnog događaja. Za slučaj nastupanja štete na automobilu
osiguravajući zavod će osiguraniku platiti naknadu.
117. DOPUŠTENOST USLOVA
Načelno uslovi su dopušteni kod svih pravnih poslova, ukoliko ih zakon ne zabranjuje, ili ukoliko
se ne radi o pravnim poslovima koji ne trpe uslove. Razlog zbog čega jedna vrsta pravnih poslova
ne podnosi uslov mogu biti različiti. Preduzimanje pravnog posla sa uslovom može da protivreči
moralnom shvatanju, npr. zaključivanje braka pod uslovom u porodičnom pravu.Pravni posao sa
uslovom moće vređati javne interese. Iz svrhe pravnog posla miože proizaći nemogućnost
postavljanja uslova – odricanje od nasleđa ne može biti uslovljeno.

119. NALOG (MODUS)

Nalog postoji kod dobročinog pravnog posla(poklon) i testamenta, gde se primalac obavezuje na
određenu činidbu, pri čemu ne nastaje kao kod uslova stanje lebdenja, tj.očekivanja da pravo
nestane.Kod poklona sa nalogom nalog može biti u interesu samog poklonoprimca, ili u interesu
trećeg lica, pa poklonoprimac smanjuje ovu vrednost koju je dobio na osnovu dobročinog posla,
npr. neko je poklonio licu A 5000 dolara da ih iskoristi za nabavku knjiga ili štampanje jednog svog
rada.Ako primalac ne ispuni nalog, poklonodavac može tužbom zahtevati ispunjenje naloga, ili
tražiti raskid ugovora o poklonu.Tužba za ispunjenje naloga može podići lice u čiju korist je
stipulisan nalog.

120. R O K
Rok se razlikuje od uslova po tome što je kod roka nastanak okolnosti, od koje zavisi dejstvo ili kraj
dejstva pravnog posla izvjestan.Kod roka je bitno da će vremenski momenat sigurno nastupiti.Rok
može biti odložan i raskidan. Kod pravnog posla zaključenog sa odložnim rokom potpuno dejstvo
pravnog posla nastupa sad početnim terminom.Ugovor traje od zaključenja do ispunjuenja.Kod
pravnih poslova sa raskidnim rokom, dejstvo pravnog posla završava se sa dolaskom završnog
termina.Npr. neko lice se obaveže da će izdržavati svog rođaka do njegovog punoletstva.
 Rokovi se računaju vremenski po kalendarskim jedinicama,danima, mjesecima i
godinama.To je tzv.civilno računanje vremena.Ako se vreme računa na časove i minute
imamo astronomsko računanje vremena.Prvi dan se računa samo onda ako je početak dana
merodavan momenat za početak roka,a poslednji dan ako padne u nedelju ili praznik,činidba
ili izjava volje može se izvršiti sledećeg radnog dana.Kada dejstvo ugovora počinje od
određenog vremena, shodno se primenjuju pravila o odložnom uslovu, a kada ugovor
prestaje da važi po isteku određenog roka, shodno se primenjuju pravila o raskidnom
uslovu.

121. POJAM ZASTUPNIŠTVA

Zastupnik je lice koje preduzima pravnu radnju u tuđe ime i na tuđi račun. Za zastupništvo je
karakteristično:
a) da je jedno lice ovlašćeno preduzelo pravnu radnju u tuđe ime, tj. da sve pravne posledice iz
takve radnje pogađaju neposredno lice u čije ime radnja preduzeta (zastupanog).
b) ekonomski efekti te radnje ostvaruju se ne u imovinskoj masi onoga koji je pravnu radnju obavio,
već zastupanog.
2
Prema tome, zastupnik svojim pravnim radnjama zasniva građanskopravni odnos između
zastupanog i trećeg lica.Struktura zastupništva se karakteriše dejstvom ili učešćem tri lica: ono lice
za koga se od strane drugog lica zaključuje pravni posao ili za koga se pravni posao preduzima
naziva se zastupani; onaj koji radi za zastupanog, zove se zastupnik; i onaj sa kome se pravni posao
zaključuje, prema kome se pravni posao preduzima.Pravni posao između zastupnika i zastupanog
označava se unutrašnjim odnosom,i on se može zasnivati na obligacionopravnom ugovoru o nalogu,
ugovoru o radu, ugovora o društvu.Ako ove radnje treba da proizvedu neposredno dejstvo za ličnost
zastupanog (direktno zastupništvo), zastupniku je potrebno dodatno ovlašćenje – punomoć.

122. RAZGRANIČENJE ZASTUPNIKA OD DRUGIH LICA

Od zastupnika treba razlikovati neke druge institucije. Nije zastupnik:
 a) Glasonoša koji prenosi samo tuđu volju,
 b) Posrednik, on dovodi u vezu zainteresovane strane da zaključe ugovor,
 c) Zastupnik nije organ pravnog lica. Fizičko lice koje nastupa u prometu za pravno lice i
daje izjavu volje naziva se organ pravnog lica.Pravno lice ne može drugačije nastupati nego
preko svog organa,a zastupani koji je preneo radnje na zastupnika može i sam preduzimati.
 d) veliki zanačaj ima zakonsko zastupništvo. Zastupani je ovde isključen od preduzimanja
sopstvenih radnji. Zakonski zastupnici su roditelji u odnosu na decu,staraoci u odnosu na
poslovno nesposobna lica.Zastupništvo je dopušteno kod svih pravnih poslova.Isključeno je
kod nekih poslova porodičnog i naslednog prava.Ne može se praviti testament preko
zastupnika.Za punovažnost zastupništva pretpostavka je da postoji ovlašćenje na
zastupanje.Osnov na kome može počivati ovlašćenje na zastupanje može biti različit i može
se zasnivati: na zakonu, na statutu.Aktu nadležnog organa, na izjavi volje zastupanog,
dodelom punomoći.
Pod zakonskim zastupništvom podrazumeva se svako zastupništvo koje se ne zasniva na izjavi volje
zastupanog (punomoći), već na zakonu, statutu, aktu nadležnog organa, ili volji nekog drugog lica –
ne zastupanog.

123. DEJSTVO ZASTUPANJA

Zastupnik zastupa u ime zastupanog u granicama datog mu ovlaštenja,pa sve pravne posledice iz
zaključenog ugovora pogađaju neposredno zastupano lice.Zastupnik je dužan da obavesti drugu
stranu da nastupa u ime zastupanog.To je tzv. princip otvorenosti zastupništva.U takvom slučaju
radi se o direktnom zastupniku. Direktno zastupništvo postoji kada sam zastupnik u ime zastupanog
sa trećim licem zaključi ugovor, navodeći ime zastupanog.Nije potrebno da zastupnik da izričitu
izjavu da nastupa u tuđe ime.Bitno je da direktni zastupnik ima volju da u ugovoru nastupi kao
zastupnik,a ne u svoje ime.Zastupani je subjekt zaključenja ugovora, pa se prema njegovoj ličnosti
utvrđuje sposobnost da li je u određene obaveze mogao da uđe ili ne.Zastupani odgovara i za
krivicu zastupnika pri vođenju pregovora oko zaključenja ugovora do koga nije došlo kao i za svoju
sopstvenu krivicu.

124. PRENOŠENJE OVLAŠĆENJA ZA ZASTUPANJE

Zastupnik svoje ovlašćenje za zastupanje ne može preneti na drugo lice, izuzev kada je na to
ovlašćen nekim posebnim propisom, ili ugovorom.To je slučaj kada je zastupnik sprečen
okolnostima da posao lično obavi, a interesi zastupanog zahtjevaju da se neodložno preduzmu
pravni poslovi.Npr. punomć advokatu kada treba da dođe na sud određenog dana i poduzme
procesnu radnju, a zbog nekih okolnosti bude spriječen,tada se punomoć prenosi na drugog
advokata.Ta radnja se naziva supstitucija i ona nije prenošenje dodeljenog ovlaštenja na zastupanje
supstituentu,već dodela jednog novog ovlaštenja

3
125.PREKORAČENJE GRANICA OVLAŠTENJA
Ako zastupnik pri zaključenju pravnog posla prekorači ovlaštenja koja mu je dao zastupnik, pravni
posao ne obavezuje zastupanog.Takav posao može biti naknadno odobren od
zastupanog(tzv.ratihabicija ili ratifikacija).Do momenta dok se zastupani ne izjasni odobrava li
ugovor koji je zaključen preko zastupnika, ugovor „visi“, slično kao i pravni posao koji je zaključilo
ograničeno poslovno sposobno lice bez odobrenja staraoca ili roditelja.Treće lice može,ako nije
znalo niti je moralo znati za prkoračenje ovlaštenja,odmah po saznanju za prekoračenje, ne čekajući
da se zastupani o ugovoru izjasni,izjaviti da se ne smatra vezanim ugovorom. Ako zastupani odbije
odobrenje, zastupnik i zastupani su solidarno odgovorni za štetu koje treće lice pretrpi, ako ono nije
znalo niti je moralo znati za prkoračenje ovlaštenja.

125. ZAKLJUČENJE UGOVORA OD STRANE NEOVALŠTENOG LICA

Zastupnik bez punomoći, postoji u slučaju kada lice B kao zastupnik lica A zaključi ugovor sa
trećim licem X ili drugi posao, bez ovlaštenja lica A.Zastupništvo bez ovlaštenja postoji kad
zastupnik zaključi ugovor, iako nikad nije imao ovlaštenje za to,ili ako je pri zaključenju punomć
prestala da postoji,ili ako postoji ovlaštenje a zastupnik je prekoračio granice
ovlaštenja.Zastupništvo bez ovlaštenja postoji i ako zastupnik svoje ovlaštenje zloupotrebljava,a
njegov poslovni partner to zna ili prema okolnostima to može znati.
Zastupani ima mogućnost ovakav ugovor naknadno odobri mada ga po pravilu to ne
obavezuje.Odobrenje se daje zastupniku ili njegovom partneru sa kojim je zastupnik zaključio
ugovor.Odobrenje se može dati izričito ili konkludentnom radnjom.Sa dodelom odobrenja ugovor
deluje retroaktivno i smatra se kao da je punomć data od samog početka.Ako se ugovor ne odobri
smatra se da nije bio ni zaključen.Neophodno je razmotriti odnos između zastupništva bez
ovlaštenja i poslodavca bez naloga.Poslovodstvo bez naloga je ustanova obligacionog prava,a
neovlašteno zastupanje ustanova zastupništva koja spada u opšti deo građanskog prava. Nije svako
poslovodstvo bez naloga zastupništvo bez ovlaštenja,ali je svako zastupništvo bez ovlaštenja
poslovodstvo bez naloga.Kod pravnog poslovodstva bez naloga,poslovođa bez naloga vrši posao u
ime firme,a vlasnik može da bira da li će dati odobrenje za posao koji je poslovođa zaključio ili
ne.Ako on posao odobri stupa ugovor na mesto poslovođe bez naloga,pa se smatra da je ugovor od
početka zaključen između njega i trećeg lica.

126. PUNOMOĆJE – davanje punomoći i obim ovlaštenja

Punomoćje je pravnim poslom dodeljeno ovlaštenje za zastupanje od strane vlastodavca
punomoćniku. Punomoćjem punomoćnik stiče pravnu moć da pravnim poslovima koje zaključi u
ime vlastodavca ovoga neposredno ovlašćuje i obavezuje.Punomoćje ili ovlaštenje za zastupanje
može nastati kako jednostranom izjavom volje,tako i na osnovu ugovora.Prema zakonu sledeći
ugovori mogu sadržati klauzulu o ovlaštenju jedne stranke za preduzimanje pravnih poslova u ime i
za račun druge stranke: ustupanje radi naplaćivanja, prodajni nalog,ugovor o delu,ugovor o
trgovinskom zastupanju,posredovanje,otpremanje, i asignacija.Punomoć može nastati jednostvanom
izjavom volje ili prema punomoćniku ili prema trećem licu.U prvom slučaju radi se o internom a u
drugom o eksternom punomoćstvu.Punomoćnik može biti kako fizičko lice koje ima poslovnu
sposobnost,tako i pravno lice. Zakon određuje da punomoćnik može preduzeti samo one pravne
poslove za čije je preduzimanje ovlašten.Prema svom većem ili manjem obimu punomoćje može
biti opšte(generalno) i posebno (specijalno), mora dakle biti određeno prema sadržaju i prema
obimu. Obim se određuje prema volji vlastodavca.Čak i kada je dato opšte-generalno punomoćje,
mogu se preduzeti radnje iz redovnih poslova. Npr., generalna punomoć je kada se da da se upravlja
jednom ili više radnji u vezi sa kućom, ali ono u sebi ne sadrži i ovlaštenje da se kuća
proda.Posebno ili specijalno punomoćje ovlašćuje se na preduzimanje tačno određenog jednog
posla,odnosno vrste poslova, npr.,ovlastio sam zastupnika da mi proda kuću i naplati kupovnu
cijenu.

4
127. OPOZIVANJE I SUŽAVANJE PUNOMOĆJA I NJEGOVO DEJSTVO PREMA
TREĆIM LICIMA
Vlastodavac može i u svako vreme jednostrano opozvati ili suziti punomoćje, kada više nema
poverenja u punomoćnika,čak i kada se odrekao ugovorom prava na opoziv.Opoziv je negativno
pravo vlastodavca,koje mu omogućava da od sebe u svako doba može otkloniti rizik opasnosti
zloupotrebe punomoćja od strane punomoćnika.Zakonodavac predviđa da se opoziv i sužavanje
punomoćja,iako je ono bilo povezano sa ugovorom o radu ,delu, nalogu ili nekim drugim
ugovorom,može učiniti jednostavnom izjavom volje bez posebne forme. Ali zakon o parničnom
postupku predviđa da se opoziv,odnosno otkaz punomoćja, mora saopštiti sudu pred kojim se
postupak vodi u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik.Punomoćje se može opzvati i kod daljeg
opstanka osnovnog ugovornog odnosa na kome počiva, naravno uz naknadu štete koja je time
prouzrokovana punomoćniku.Odnos vlastodavca i trećeg lica je interesantan u onim slučajevima
kada je punomoćje zastupnika bilo opozvano ili suženo prije zaključenja ugovora sa trećim, ili je
prestalo da postoji iz drugih razloga.U oba slučaja odlučujuća okolnost je da li je punomć bila
objavljena ili ne, kao i da li su obe ugovorne strane u momentu zaključenja ugovora bile svijesne.
Mogu nastati sledeće situacije:
 a) opozivanje punomoći kao i njegovo sužavanje nema dejstvo prema trećem licu koje je
zaključilo ugovor sa punomoćnikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti moralo
znati da je punomoćje opozvano, odnosno suženo.U tom slučaju vlastodavac ima pravo
zahtevati od punomoćnika naknadu štete, izuzev kada punomoćnik nije znao za opozivanje.
 b) vlastodavac nije saopštio ovlaštenje za zastupanje trećem licu, ali je ispravu o punomoći
predao zastupniku. Ako punomoć prestane smrću vlastodavca, punomoćnik može da vršeći
svoju ulogu zastupnika zaključi ugovor.
 c) Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlaštenja
obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri.Ako neovlašteno
zastupani ni u ostavljenom roku ugovor ne odobri, smatra se da ugovor nije ni zaključen.

128. PRESTANAK PUNOMOĆJA

Zakon o obligacionim odnosima prestanka punomoći je posvetio tri odredbe (čl. 92-94). U članu 94.
radi se o prestanku punomoći usled prestanka pravnog lica kao punomočnika, lica kao vlastodavca
– davaoca punomoći, ili smrću fizičkog lica kao vlastodavca.Kod fizičkog lica kao punomoćnika
punomoćje prestaje smrću fizičkog lica, kao i gubljenjem poslovne sposobnosti.Punomoćnik koji je
poslovno nesposoban ne može zaključivati poslove za drugoga koje u pravnom prometu ne može
zaključiti za sebe.
 Punomoćje prestaje protekom roka za koje je bilo dato, nastupanjem raskidnog uslova, kao i
izvršenjem posla ili poslova za koje je bilo dodeljeno.
 Punomoćje prestaje sa prestankom osnovnog odnosa,odnosa na kome je bilo
zasnovano.Prodavačica u radnji koja je dobila otkaz ne može više prodavati robu za
preduzeće u kojoj je do otkaza radila.Punomoć može prestati naknadnim gubljenjem
poslovne sposobnosti na strani vlastodavca. Punomoćnik može preduzeti samo one poslove
koji su već započeli i koji se ne mogu prekinuti bez štete za vlastodavca koji je postao
poslovno ili ograničeno sposoban.

129. TRGOVAČKO ZASTUPNIŠTVO(poslovni punomoćnici)TRGOVAČKI PUTNICI,

PUNOMOĆNICI PO ZAPOŠLJENJU
Preduzeća i druga pravna lica u cilju zaključenja ugovora sa trećim licima služe se određenim
licima koja im pomažu u zaključenju ugovora. Da bi se obezbjedila sigurnost trgovačkog prometa,
treća lica koja stupaju u ugovorne odnose sa ovakvim licima moraju tačno da znaju kakav je obim
njihovih ovlaštenja.Jedno od takvih lica je poslovni punomoćnik (trgovački punomoćnik).
 Poslovno punomoćje može dati preduzeće i drugo pravno lice u granicama
zakona.Punomoćnik može na osnovu njega zaključivati sve ugovore i obavljati druge
5
 poslove koji su uobičajeni u vršenju poslovne djelatnosti.Kako se poslovna punomoć daje u
pismenom obliku, treća lica koja to znaju ukoliko žele da budu savesna, treba da traže da im
se stavi na uvid pismena punomć iz koje mogu videti kakva su ograničenja za poslovnog
punomoćnika.U protivnom,treća lica postupaju na sopstveni rizik.
 Trgovinski putnik u preduzeću je lice koje je od svoje organizacije dobilo pismenu
punomoć,na osnovu koga je ovlašteno da van središta svog vlastodavca preduzme samo one
poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoći.Zakonom o
obligacionom odnosu reguliše se tzv. punomoćnik po zapošljenju. Ta lica rade na takvim
poslovima čije je obavljanje vezano za zaključenje i ispunjenje određenih ugovora i samim
tim su i ovlaštena.Zakon određuje da navedena pravila za punomoćnike po zapošljenju važe
i za radnike zaposlene kod poslodavca koji samostalno obavljaju delatnost ličnim radom.

130. ZAKONSKO ZASTUPNIŠTVO

Pod zakonskim zastupništvom podrazumeva se svako zastupništvo koje se ne zasniva na punomoćju
(dakle ugovoru), već na zakonu, ili volji drugog lica, izuzev zastupanog.Osim punomoćja postoje i
drugi oblici zastupništva:
 a) Ovlaštenje za zastupanje može da nastane za zastupanog na osnovu pravnog posla drugo
lica,npr., za naslednike u odnosu na zaovstavštinu ostavilac u testamentu može da odredi
testamentalnog izvršioca,
 b) Ovlaštenje za zastupanje može nastati po naredbi određenog organa, kao ovlaštenje
staraoca odsutnog lica koje je sprečeno da samo preduzima pravne radnje, ili ovlaštenje
prinudnog upravnika u postupku prinudne likvidacije,
 c) Ovlaštenje se može neposredno zasnivati na zakonu – roditelji zastupaju decu,
 d) Statutarnio zastupništvo – koje ima organ pravnog lica.
Zakonsko zastupništvo prestaje smrću takvog zastupnika,otpadanjem uslova zbog čega je nastalo,
ispunjenjem zadataka zbog kojih je nastalo.
 Zakonski zastupnik ne može ni kao punomoćnik, u ime zastupanog da zaključi pravni posao
sa samim sobom u sopstveno ime ili kao zastupnik nekog trećeg lica. Ova zabrana
samokontrahiranja koja postoji za zastupnika ima za cilj da spreči povredu interesa
zastupanog lica od strane zastupnika.
 Od pravila da zastupnik ne može istovremeno da bude zastupnik i ugovarajuća stranka u
nekim pravima postoje tačno utvrđeni izuzeci: ako to zakon ili punomoć dopušta i ako se
radi isključivo o ispunjenju obaveze.

NEVAŽNOST PRAVNIH POSLOVA

131. OSNOVNA PODELA NEVAŽEĆIH PRAVNIH POSLOVA
Nevažeći pravni posao je takav pravni posao kod koga se ne može postići ono dejstvo koje su
stranke htele da on proizvede. Sve nevažeće pravne poslove delimo na:
 Pravne poslove čije dejstvo nije nastupilo,ali može još da nastupi ako se nedostajuća
činjenica iz činjeničnog skupa ostvari, ili ako odpadne smetnja koja sprečava punovažnost
pravnog posla.Poseban slučaj nepotpunih pravnih poslova postoji kod pravnih poslova za
slučaj smrti (testament), kod kojih pravno dejstvo nastupa tek smrću ostavioca.Za vreme dok
je on živ posao je nepotpun.Kod nepotpunog pravnog posla postoje samo neki elementi
pravnog posla, pa je posao u nastajanju tj. nije još završen.To ne znači da nepotpun pravni
posao ne proizvodi nikakva dejstva.Npr. kod pravnog posla koga je zaključilo ograničeno
poslovno sposobno lice bez odobrenja roditelja ili staratelja, ne može druga strana odustati
od pravnog posla pre nego što se o njemu ne izjasne roditelji ili staraoci.
 Pravni poslovi koji su nepunovažni i ne mogu da postanu punovažni su ništavni. Sastoje se u
nepostojanju jednog od potrebnih uslova za punovažnost pravnog posla ili u postojanju

6
 jedne smetnje koja se ne može ukloniti. Ništavni pravni poslovi ne proizvode ni prema kome
pravno dejstvo i smatraju se da nisu zaključeni.
 Rušljivi pravni poslovi su takvi poslovi koji su najpre punovažni,ali se kasnije mogu
poništiti sa povratnim dejstvom. Zakon o obligacionim odnosima smatra da su rušljivi oni
poslovi koje je zaključila ograničeno poslovno sposobna stranka,kada je pri njegovom
zaključenju bilo mana u pogledu volje stranaka, kao i kada je to ovim zakonom ili posebnim
propisom određeno.Kako u poslove kod kojih postoje mane volje Zakon nabraja pravne
poslove zaključene pod pretnjom, zabludom, prevarom i prividne poslove, gde obuhvata
fiktivne i simulovane poslove, lista rušljivih poslova je po ovim zaključena.Rušljiv pravni
posao i pored nedostatka volje koje sadrži u sebi, proizvodi dejstva sve dok zainteresovana
stranka ne istakne razlog za njegovu nevažnost. Dokle god on ne istakne razlog za rušljivost
on mora da ispuni svoju obavezu iz pravnog posla. Razlog za rušljivost može istaći samo
stranka koja je učestvovala u pravnom poslu i čija izjavljena volja ima nedostatak koji je
doveo da se ona ne podudara sa unutrašnjom voljom usled zablude, prevare pretnje, prinude.
 Relativno nevažeći pravni posao je takav posao koji je nepunovažan samo prema određenom
krugu lica, dok je prema ostalim licima punovažan. Relativna nevažnost postoji u slučaju
raspolaganja dužnika predmetima svoje imovinske mase pravnim poslom sa jedinom
namerom da se takvim raspolaganjem ošteti poverilac.Uslovi za uspijeh tužbe za pobijanje
pravnih poslova su sledeći:
-da je poveriocu onemogućeno da se preduzetim pravnim poslom naplati za svoju tražbinu iz
preostale dužnikove imovine;
-da je dužnik preduzeo pravni posao sa jedinom namerom da ošteti svog poverioca;
-da je treće lice znalo za takvu nameru dužnika.

132. NIŠTAVNI PRAVNI POSLOVI

Ništavni pravni poslovi su: protivzakoniti, nemoralni, poslovi kod kojih postoji prekomerno
oštećenje zbog očigledne nesrazmere uzajamnoh davanja,zelenaški, pravni poslovi potpuno
nesposobnih lica, pravni poslovi zaključeni protivno statutu pravnog lica i drugim opštim aktima.

133. PROTIVZAKONITI PRAVNI POSLOVI

Posao koji se svojim sadržajem protivi ustavom utvrđenim načelima društvenog uređenja i
zakonskim zabranama je protivzakonit i ne proizvodi pravna dejstva.Ima imperativnih normi kojima
se štiti vrednosti i kojima mora biti potčinjena ideja slobode ugovoranja.Ima imperativnih normi u
pravnom poretku koje reprezentuju neke vrednosti čija povreda putem ugovora ne mora da dovede
do oduzimanja obaveznosti onoga što je ugovoreno,već može proizvesti neke druge sankcije. Npr.,
prosjak stiče svojinu prošenjem, iako je prošenje zabranjeno.Postoji i treća grupa imperativnih
normi kojima su zaštićene takve društvene vrednosti da njihova povreda izaziva i ništavost pravnog
posla koji vređa ovu normu i kažnjivost stranaka koje su učestvovale u njemu.Npr.,ako neko
prodaje opojne droge,pravni posao je ništav sa gledišta građanskog prava, a kažnjiv u krivičnom
pravu, jer se kosi sa krivično pravnom odredbom.Najvažnije grupe imperativnih normi koje
ograničavaju slobodu ugovaranja, možemo da podelimo u tri velike gupe:
-Jednu grupu sadrži sam Zakon o obligacionim odnosima, pa su ugovori zaključeni protivno
ovakvim zabranama ništavi.
-Druga, mnogobrojnija grupa, čija povreda izaziva nevažnost pravnih poslova, leži van
obligacionog prava u velikom broju zabrana sadržanih u građansko pravnim, krivičnopravnim i
upravno pravnim propisima.
 Pod protivzakonitim poslom podrazumjevamo takav posao čije zaključenje je po svom
opštem karakteru moguće, ali koje je s obzirom na svoj,sadržaj,na efekat koji se njim postiže
i druge okolnosti pod kojima je u konkretnom slučaju zaključen,zabranjen.

7
Ako stranke pokušaju da izigraju zakonsku zabranu, tako što svom pravnom poslu daju neko drugo
ime, ili zabranjeni rezultat ostvare pravnim sredstvima koja nisu obuhvaćena zakonom, radi se o
izigravanju zakona.

134. NEMORALNI PRAVNI POSLOVI

Klasifikacija nemoralnih pravnih poslova prema Lotmaru, je:
Pravni poslovi koji su usmereni na nemoralno ponašanje, ili na nemoralna rezultat, ili koji ih
podstiču.Npr., ako neko izda sobu u zakup u cilju vršenja prostitucije.Obećanje nagrade da bi se
dobila saglasnost za razvod braka takođe je nemoraln pravni posao.Nemoralan je pravni posao u
kome jedno lice preuzima jednu obavezu koja mora biti slobodna od svake pravne prinude, i prema
moralnom shvatanju može biti jedino doneta na osnovu slobodne odluke lica koje se
obavezuje.Npr.,neko lice se obaveže da se neće ženiti.
Nemoralan je pravni posao ako se njime preterano ograničava lična i privredna sloboda određenog
lica,tako da se dužnik potčinjava poveriocu,gubeći mogućnost da slobodno odlučuje i radi.Ništavna
je klauzula u ugovoru jednog fudbalera i kluba,po kojoj on za vreme trajanja ugovora ne može
ugovor otkazati ni iz kakvih razloga itd.Nemoralan pravni posao u kome jedna stranka za sebe na
račun druge stiče nesrazmernu imovinsku korist,koristeći se stanjem nužde, ili teškim materijalnim
stanjem drugogo, njegovim nedovoljnim iskustvom,lakomislenošću,ili zavisnošću.

135. ZELENAŠKI PRAVNI POSLOVI

Naziv „zelenaški poslovi“ potiče kod nas iz perioda prvobitne akumulacije kapitala,kada su trgovci
kupovali od seljaka žito na zeleno, prije žetve, iskorištavajući njihovu nuždu, izvlačeći nesrazmernu
imovinsku korist. Zelenaške ugovore kod nas reguliše Zakon o obligacionim odnosima.Ništav je
ugovor kojim neko koristeći se stanjem nužde ili teškim materijalnim stanjem drugog,njegovim
nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću i zavisnošću,ugovori za sebe ili nekog trećeg korist koja je
u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti.Da bi
sud konstatovao postojanje nesrazmerne imovinske koristi, treba da uporedi činidbu i protiv činidbu
i vidi koliko jedna od druge ostupaju uzimajući njihove prometne vrednosti.Potrebno je da odnos
između činidbe i protivčinidbe bude nesrazmeran.Da bi pravni posao bio zelenaški neophodno je da
budu isounjene neke subjektivne pretpostavke:Lakomislenost,Neiskustvo, i Stanje nužde.Ove
okolnosti zelenaš na strani ugovornog partnera mora da koristi svijesno,i da ih iz takvog njegovog
stanja izvuče nesrazmernu imovinsku korist.Pravna posledica zelenaškog pravnog posla je njegova
ništavost. Prema zakonu o obligacijama,na zelenaški ugovor se primenjuju odredbe ovog zakona o
posledicama ništavosti i o delimičnoj ništavosti ugovora.Oštećenik može da podnese zahtjev za
smanjenje obaveza na pravičan iznos u roku od 5 godina od zaključenog ugovora.

137. POSLOVI SA PREKOMERNIM OŠTEĆENJEM (lezioni poslovi)

Kod uzajamnih ugovora gde se razmenjuje činidba i protivčinidba,posebno značajno pitanje je da li
one moraju biti u određenom odnosu ekvivalencije.Justinijan je omogućio da prodavac od kupca
zahteva povraćaj prodate robe uz povraćaj kupovne cene,ukoliko prodata stvar vredi više od
dvostrukog iznosa kupovne cene.Kupac je mogao da se usprotivi ovom zahtjevu,ukoliko ponudi
doplatu do pune vrednosti stvari. Zakon o obligacijama smatra da obe ustanove zabrana lezioni i
zelenaških ugovora mogu i treba paraleleno da postoje,sve u funkciji zaštite jednake vrednosti
davanja kod dvostranih ugovora.Zakon usvaja subjektivan pojam prekomjernog oštećenja,pa se
oštećena strana može pozivatina leziju samo ukoliko joj prava vrednost ugovora nije bila
poznata.Na zahtev oštećenog da se ugovor poništi usled prekomernog oštećenja,druga strana može
u svako doba, pa i u postupku prinudnog izvršenja,ponuditi dopunu do prave vrednosti i tim aktom
održati ugovor na snazi.

138. PRAVNI POSLOVI POTPUNO POSLOVNO NESPOSOBNIH LICA

8
Poslovi koje zaključuju potpuno nesposobna lica su ništavni.Izjave volje se moraju dati njegovom
zakonskom zastupniku.Ništavni su i pravni poslovi zaključeni u nesvesnom stanju,ili u stanju
privremene neuračunljivosti,ali navedena lica su inače sposobna da zaključuju pravne poslove,pošto
je njihovo stanje samo privremeno.

138.PRAVNI POSLOVI ZAKLJUČENI PROTIVNO STATUTU PRAVNOG LICA I

DRUGIM OPŠTIM AKTIMA
Zakon o obligacioniim odnosima pradviđa u članu 54, da pravno lice može zaključiti ugovore u
pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti.Ugovor zaključen van tih okvira,a oni su
određeni u statutu pravnog lica,nemaju pravno dejstvo.Ugovor koji je zaključen ili druga pravna
radnja koja je preduzeta suprotno statutu ili drugim opštim aktima ostaje na snazi,osim ako je za to
druga strana znala,ili morala znati, ili ako je ovim Zakonom drukčije određeno.Kod zaključenja
ugovora van okvira delatnosti društvenopravnog lica,prekoračena je poslovna sposobnost toga
lica,međutim takav ugovor proizvodi pravno dejstvo.Naravno sa ograničenjem da je druga
ugovorna strana bila savesna,tj. nije znala da je ugovr zaključen van okvira delatnmosti, a
preduzeće koje je to uradilo može da odgovara samo za privredni prestup.Ovako rešenje se pravda
načelom pravne sigurnosti u prometu.Navode se sledeći razlozi:Ugovori koje zaključi jedna strana
van okvira svoje delatnosti, po svojoj sadržini nisu zabrajeni u pravnom prometu.Njih ne može
zaključiti samo jedna strana.Poništenje takvog ugovora neopravdano bi pogodilo drugu savesnu
ugovornu stranu.Poništenjem ovakvih ugovra bilo bi ugroženo načelo sigurnosti u pravnom
prometu.Stranke bi bile prožete osećanjem nesigurnosti da njihovi zaključeni ugovori mogu biti
naknadno poništeni, jer ih jedna strana zaključila van okvira svoje delatnosti.

139. RUŠLJIVI PRAVNI POSLOVI

Ugovor je rušljiv kada ga je zaključila ograničenno poslovno sposobna strana,kada je pri njegovom
zaključenju bilo mana u pogledu volje strana,kao i kada je to Zakonom o obligacijama i posebnim
propisima određeno. Najvažniju grupu rzušljivih pravnih poslova čine svakako oni poslovi kod
kojih postoje mane u izjavljenoj volji, a to su poslovi koji su zaključeni u Zabludi, pod prevarom,
pretnjom i prividni ugovori.

140. ZABLUDA
Kod pravnog posla, Zabluda je kriva predstava o nekom elementu pravnog posla koji u stvarnosti ne
postoji. Iz kruga pogrešnih predstava mogu se oceniti kao zabluda samo takve predstave koje je lice
u zabludi smatralo istinitim, tj. za koje je smatralo da se sa stvarnošću poklapaju.Ako jedno lice
nešto pretpostavlja, ali u ispravnost svoje predstave sumnja, ne nalazi se u zabludi.Pored
subjektivnih elemenata zabluda sadrži i objektivne.Zabluda je nesvesno udaljavanje predstave od
stvarnosti.Zabluda je moguća samo o okolnostima iz prošlosti i sadašnjosti,a ona se sastoji u
nesaglasnosti predstave sa sadašnjicom.U modernim pravnim porescima klasifikacija zabluda se
vrši po tipovima: Zabluda o predmetu, Zabluda o svojstvima predmeta, bitna zabluda, nebitna
zabluda, zabluda o činjeničnom stanju, pravna zabluda, itd.U zakonu o obligacijama prisutna je
ideja da se volja i izjava izjavioca jedna od druge ne razklikuju.Zakon ne daje opštu definiciju
zablude,već polazi od razlikovanja bitne od nebitne zablude,a zabluda je bitna ako se odnosi na
bitna svojstva predmeta.

141. ZABLUDA O IDENTITETU I SVOJSTVIMA STVARI ILI LICA

Prema zakonu o obligacijama bitna zabluda o svojstvima pradmeta i lica sa kojima se zaključuje
pravni posao postoji ako se stranka koja izjavljuje volju nalazi u zabludi o bitnim svojstvima
predmeta i lica sa kojima stupa u posao.Ako je kupac bio u zabludi om poreklu i originalnosti jedne
slike,misleći da kupuje original, a radilo se o kopiji.Ako stranka koja je bila u zabludi nije postupala
sa pažnjom koja se u prometu zahtjeva, nemože tražiti poništaj ugovora zbog zablude.Zabluda o
ličnosti je nebitna i ne utiče na punovažnost pravnog posla, ako njegovo ispunjenje uopšte ne zavisi

9
od svojstva ličnosti.Svojstva su oznake jedne ličnosti ili stvari koja ona po prirodi
poseduje.Npr.,poverljivost, pouzdanost određene ličnosti. U svojstva spadaju i karakteristike koje
stvar ne poseduje sama po sebi, ali koje utiču na njenu vrednost zbog njenih faktičnih ili pravnih
odnosa sa okolinom u kojoj se stvar nalazi.U svojstvo jednog zemljišta ne spada samo njegova
plodnost,već i mesto gde se zemljište nalazi.

142. ZABLUDA O MOTIVU KAO BITNA ZABLUDA

U bitne zablude spada i zabluda o pobudi(motivu),ali samokod dobročinih,a i ne kod teretnih
ugovora. Motivi su one pobude koje su učestvovale u stvaranju volje kod pravnog posla,ali nisu
došle do izražaja u njemu.Zabluda o motivu postoji u slučaju kada se kod zaključenog ugovora
podudaraju izjava volje sa odlukama volje,ali dejstvo ugovora ili pravnog posla ne odgovaraju
očekivanjima,ili predstavama koje je jedna ili druga strana imala pri zaključenju ugovora.Zabluda o
motivu je nebitna zabluda kod dvostrano teretnih pravnih poslova. Ako neko u zabludi o motivu
zaključi pravni posao, ta zabluda ostaje van sadržaja pravnog posla, i ona je nepoznata drugoj strani
ugovornici.Zabluda o motivu ima uticaja na obrazovanje volje,ali ne na njen sadržaj.Neko je kupio
jednu robu, očekujući da će joj cena skočiti, a ona je pala, ili jedno lice računajući sa premeštanjem
u drugi grad,zaključi ugovor o zakupu stana,a premeštaj izostane.Zabluda o motivu je bitna kod
dobročinih pravnih poslova,jer je tu uvek ušla u sadržaj pravnog posla i poznata je drugoj
stranci.Kada sin daje poklon majci,motiv poklona je poznat poklonodavcu i
poklonopimcu.Značajan slučaj nebitne zablude o motivu je tzv. zabluda u kalkulaciji – računu.Ona
postoji ako se kod obračunavanja cene napravi greška.Ugovor je punovažan sa pogrešno
obračunatom cenom,jer je obračunavanje cene načelno stvar prodavca.Izuzetak postoji samo ako je
kalkulacija drugoj strani bila poznata kao predmet pregovora koji su vođeni prije zaključivanja
ugovora.Takav ugovor se može osporiti.

143. NESPORAZUM
Lice u zabludi veruje da je zaključilo jedan drugi ugovor od onog za koji je svoju saglasnost
dalo.Jedna stranka želi da proda određenu stvar,a druga misli da želi da je izda u zakup ili da na
poklon.Kod ove vrste zablude i nema pravnog posla,jer postoji odsustvo saglasnosti,volja.Kada
strane veruju da su saglasne,a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora,ili
osnovu,ili o predmetu obaveze,ugovor ne nastaje.Kod otvorenog nesporazuma stranke su svesne da
se još nisu saglasile.Ne postoji zabluda o prirodi pravnog posla kod falsa demonstratio.U ovom
slučaju stranke su svoju volju izrazile netačnim rečima, izabrale su pogrešnu oznaku za ugovor,ali
su u stvarnosti saglasne.

144. ZABLUDA ZBOG KRIVOG PRENOŠENJA

Prema pravilima koja važe za uzabludu raspravlja se slučaj krivog prenošenja izjave preko
glasonoše ili preko pošte.Ovde razlika između stvarne volje i faktički izjavljene volje nastaje zbog
krivog prenošenja. Npr., na telegramu glasi kupujem umesto prodajem.Volja je tačno izjavljena
prilikom predavanja telegrama na pošti,ali je poštanski službenik pogrešno preneo tekst.Pošiljalac je
ovde u zabludi i on može pobijati pravni posao zbog zablude,prema pravilima koja važe za
zabludu.I ovde se traži da zabluda koja je nastala zbog krivog prenošenja bude bitna da bi pravni
posao mogao da se poništi zbog zablude.Ako je neko rezervisao u hotelu telefonom sobu broj 23, a
preneto je broj 13, a one su potpuno iste,ne može odbiti tu sobu zbog sujevernosti i slično.

145. ZABLUDA KAO RAZLOG RUŠLJIVOSTI PRAVNOG POSLA U UPOREDNOM

PRAVU
Negativne pretpostavke kada se posao zaključen u zabludi ne može osporavati,onda bi to bilo
sledeće:

10
a) Ako bi osporavanje punovažnosti pravnog posla zaključenog u zabludi bilo u protivrečnosti sa
načelom savesnosti i poštenja i dobrim običajima.
b) Ako bi ponioštenje pravnog posla zbog zablude bilo protivno utvrđenim načelima društvenog
uređenja i prinudnim propisima
c) Ako je zabluda beznačajna – nebitna
d) Ako druga strana ugovornica bude spremna da izvrši pravni posao kao da zablude nije bilo
e) Ako se zabluda odnosi na okolnosti koje spadaju u sferu rizika one strane ugovornice koja se
nalazi u zabludi.

146. PREVARA
Kada govorimo o manama volje kao razloga za ruščljivost pravnog posla, sve te mane volje
možemo podeliti u dve grupe:
Prva grupa koju obuhvataju mane volje koje su rezultat uticaja nekorektnog ponašanja protivne
stranke,ili trećeg lica.Ovu grupu sačunjavaju prevara, pretnja i prinuda.Drugu grupu čine mane koje
nisu prouzrokovane etičkim povredama druge strane ugovrnice.Tu spada samo zabluda.Namerna
zabluda, ili kako se u građanskom pravu naziva prevara, je navođenje druge strane ugovornice na
zaključenje jednog ugovora, ili na preduzimanje drugog pravnog posla izazivanjem zablude kod
druge strane,ili protivpravnim korištenjem već stvorene zablude.Kod prevare se radi o specijalnom
slučaju zablude i njene karakteristike su što se svijesno izaziva ili koristi.Ako jedna strana izazove
zabludu kod druge ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora,druga
strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna.Pošto prevara predstavlja
povredu dobrih običaja,dovoljno je da je njom izazvana ma koja vrsta zablude,bitna ili
nebitna,dakle i zabluda o motivu,pa da posao pod prevarom bude poništen.Zakon o obligacijama
razlikuje dva slučaja prevare: kada je druga strana ugovornica dolaznu prevaru prouzrokovala, i
kada je treće lice prouzrokovalo prevaru,a jedna je strana ugovornica svesno prevaru iskoristila.

147. KADA PREVARU VRŠI DRUGA STRANA UGOVORNICA

Zakon i sudska praksa razlikuju dve vrste prevarnih radnji:a) ćutanje o određenim činjenicama i
nepružanje odgovarajuće informacije; b) namerno navođenje pogrešnih podataka kako bi se druga
strana navela na zaključenje ugovora.Ko otkrije zabludu druge stranke,dužan je da joj pruži opštu
informaciju(npr. da kuću koju prodaje da je vlažana).Da bi postojala prevara potrebno je da budu
ispunjeni sledeći uslovi:Prevara mora da bude namerno izvršenaIzmeđu prevare i zaključenog
ugovora mora da postoji kauzalna veza, Prevara mora biti uzrok za zaključenje ugovora ili za
sadržinu ugovora.

148. KORIŠĆENJE PREVARE KOJU JE PROUZROKOVALO TREĆE LICE

Ako je prevaru učinilo treće lice,prevara utiče na sam ugovor,ako je druga ugovorna strana u vreme
zaključenja ugovora znala ili morala znati za prevaru.Ako je prevara izvršena od trećeg lica,a
protivna strana ugovornica nije znala za nju,niti je morala znati,to ne predstavlja razlog za
nevažnost pravnog posla. Naravno u takvom slučaju prevarena strana može tražiti naknadu štete od
izvršioca prevare.Po našem pravu postoji izuzetak.Ugovor bez naknade može se poništiti i kada je
prevaru učinilo treće lice,bez obzira da li je druga ugovorna strana u vreme zaključenja ugovora
znala,morala znati za prevaru.

149. DEJSTVA UGOVORA ZAKLJUČENOG POD PREVAROM

Dejstvo ugovora zaključenog pod prevarom načelno je isto kao i kod ugovora zaključenog sa
bitnom zabludom.Prevarena strana može zahtevati poništaj tako zaključenog ugovora.Prevarena
strana može zahtevati poništenje tako zaključenog ugovora u prekluzivnom roku od jedne
godine.Rok teče od momenta saznanja za prevaru,odnosno postoji i objektivni rok od tri godine koji
se računa od dana zaključenja ugovora.Ako se u tom roku ugovor ne napadne, on se konvaldira i
smatra se od početka punovažno zaključen.Posledice prevare razlikuju se od posledica kod ugovora

11
zaključenih u zabludi po tome što prevarena strana uvek ima pravo prema onome ko je izazvao
prevaru na naknadu prouzrokovane štete iz deliktne radnje,za razliku od lica koje se nalazi u
zabludi.

150. PRETNJA
Pretnja predstavlja nedostatak volje i sastoji se u tome što je jedna strana ugovornica daje određenu
izjavu volje pod uticajem pretnji i straha koji je kod nje prouzrokovan.Za pretnju moraju biti
ispunjeni određeni uslovi:
Mora se raditi o opravdanom strahu.To znači da lice kome je zaprećeno uopšte nije u stanju da
spreči zlo stavljeno u izgled. Pretnja mora da bude sadašnja,tj. da lice od nje nemože da se odbrani i
da ona može izazvati strah i kod nepokolebljivog lica.Ako jedan slab čovek zapreti bokserskom
šampionu da će mu opaliti šamar ako mu ovaj ne da na poklon određenu stvar, ta pretnja ne može
izazvati opravdani strah,pa je prema tome irelevantna.Između straha i odluke volje kod lica kome se
preti mora postojati uzročna veza.Samo ako je pod uticajem pretnje zaključen ugovor može se
druga strana pozivati na ovaj nedostatak volje.Pretnja mora biti protivpravna.Protivpravnost se
odnosi na cilj koji se postiže pretnjom, ili na sredstva kojima se vrši pretnja.
PRETNJA IZAZVANA OD STRANE TREĆEG LICA
Poništenjem ugovora koji je zaključen pod pretnjom koju je prouzrokovalo treće lice može se
protivnoj strani koja je bila savesna, tj. nije znala niti je morala znati za pretnju, prouzrokovati
šteta.U takvom slučaju tu štetu će morati da nadoknadi stranka koja traži poništaj ugovora zbog
pretnje.
PRAVNE POSLEDICE PRETNJE
Ugovor koji je zaključen pod pretnjom može se poništiti od strane ugovornice kojoj je bilo
zaprećeno i kod koje je na taj način bio prouzrokovan opravdan strah,pa je svoju odluku donela pod
takvim uticajem.Pravo zahtjevanja poništenja ugovora zbog pretnje prestaje istekom roka od jedne
godine od saznanja za pretnju, odnosno od prestanka prinude.To pravo u svakom slučajuprestaje
istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora. Ako se traži poništaj ugovora zbog pretnje
u ovim prekluzivnim rokovima,ili ako se stranka odrekne prava da ugovor pobija zbog
pretnje,ugovor se konvaldira-osnažuje i smatra se da je od početka bio punovažno zaključen.Stranka
kojoj je prećeno ima pravo da od druge strane zahteva naknadu štete,kao i vraćanje onoga što je u
ugovoru dala,ako je to moguće,a ako nije može zahtevati novčanu nadoknadu.

150. PRINUDA
Iako prinuda predstavlja jedan nedostatak volje (manu volje),Zakon o obligacionim odnosima pod
manama volje izričito ne nabraja prinudan ugovor.Pravo zahtevati poništenje rušljivog ugovora
prestaje istekom roka od jedne godine od dana saznanja za razlog rušljivosti,odnosno od prestanka
prinude.Pravni posao je zaključen pod prinudom kada se u momentu zaključenja pravnog posla
primenjuje sila.Neko lice je pod uticajem batina koje je dobio,dalo izjavu da pristaje na zaključenje
jednog ugovora.Kod pretnje se ugovornom partneru stavlja u izgled neko zlo ako neda zahtevanu
izjavu.Dakle vrši se psihički uticaj,dok je kod prinude u pitanju fizički uticaj.Pravni posaio
zaključen pod prinudom je rušljiv.Zainteresovana stranka može tražiti njegov poništaj u roku koji
važi za prevaru i pretnju.

151. PRIVIDNI I PRIKRIVENI UGOVORI

U rušljive pravne poslove zbog nedostatka volje spadaju i prividni i prikriveni pravni
poslovi.Dužnik da bi osijetio da se njegovi poverioci naplate iz vrednosti slike poznatog majstora
koju poseduje i koje ne želi da se liši,zaključi sa svojim prijateljem pismeni ugovor o prodaji te
slike.Uprkos pismenoj formi ugovora,oni su dogovorili da faktički ne dođe ni do kakvog prelaska
svojine na slici,već da ona i dalje ostaje u svojini dosadašnjeg vlasnika.U drugom slučaju stranke su
navele manju cenu od stvarne ugovorne kako bi obmanule poreske vlasti i platile manji porez na

12
promet nepokretnosti.Zajedničko je da su dve stranke izjavile da zaključuju ugovor,ali su pri tome
saglasne da u stvarnosti ne žele takvo zaključenje ugovora. Prividni ugovor nema dejstva među
ugovornim stranama.Ali ako prividan ugovor prikriva neki drugi ugovor, taj drugi važi ako su
ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

152. FIKTIVNI PRAVNI POSLOVI

Prividni ili fiktivni pravni poslovi postoje onda kada je izjava volje u saglasnosti sa drugom stranom
ugovornicom data samo prividno.Fiktivni posao je zaključen samo da se stvori privid da je
zaključen,bez namere stranaka da izazove pravna dejstva.U pravnoj prirodi fiktivnog pravnog posla
održava se protivrečnost koja postoji između teorije volje i teorije izjave.Prema tzv.teoriji volje za
punovažnost izjavljene volje potrebno je da je volja izjavioca usmerena neposredno na nastanak ili
prestanak pravnog odnosa. Zatim je neophodno da postoji saglasnost volje i izjave. Ako je izjava
volje data da pravno dejstvo nastane samo prividno, onda to prema teoriji volje znači da nastanak
pravnog dejstva u stvarnosti nije željen. Prema tzv. teoriji izjave, punovažnost izjavljene volje ne
presuđuje se prema unutrašnjoj volji izjavioca,već prema spolja izraženoj volji, tj. prema izjavi
onako kako ju je razumeo primalac izjave,odnosno kako bi je prema okolnostima mogao da
razume.Kod dejstva fiktivnog ugovora moramo razlikovati pravni odnos između strana ugovornica i
pravni odnos dužnika iz prividnog posla prema trećim licima:
1)između strana fiktivnog ugovora ugovor nema nikakvog dejstva,
2) prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.
Zaključenjem prividnog posla ne mogu se vređati interesi trećeg lica koje je verovalo u
punovažnost ovog posla.Ako je treće lice steklo neka prava verujući u punovažnost prividnog
ugovora,prividnost se prema njemu ne može isticati.

153. SIMULOVANI PRAVNI POSLOVI

Simulovani pravni poslovi postoje ako se kod kupoprodaje nepokretnosti iz poreskih razloga u
ugovoru navede manja kupoprodajna cena od stvarno ugovorene.Netačni podaci o kupovnoj ceni
predstavljaju primer fiktivnog posla,a stvarno ugovorena kupovna cena predstavlja disimulovani
posao kaga su stranke zaključile. U konkretnom slučaju imamo dva posla,simulovanu
kupoprodaju,kojim se pokriva drugi pravni posao – poklon.Pošto se simulovanim pravnim poslom
pokriva jedan drugi pravni posao,takav posao je ništav,jer nedostaje volja kao bitan elemenat
svakog pravnog posla.Za disimulovan pravni posao važi pravilo da se njegova punovažnost
presuđuje prema pravilima koja važe za taj posao.U navedenom slučaju kupoprodaja ne važi jer je
simulovana,dok je ugovor o poklonu punovažan.Kod disimulovanog posla se utvrđuje sadržina
planiranog ugovora, kroz skrivenu izjavu u prividnom-simulovanom poslu.Važenje disimulovanog
pravnog posla treba da nastane tek sa zaključenjem prividnog posla.Stranke ovde uglavnom slede
dvostruki cilj: one hoće da zaključe određeni pravni posao, a da istovremeno obmanu okolinu o
stvarnoj sadržini ovog posla. Sa prividnom izjavom volja izvršava se tajno postignuta saglasnost
između strana ugovornica.

154. RAZGRANIČENJE FIKTIVNOG I SIMULOVANOG OD SRODNIH PRAVNIH

POSLOVA
Prividni posao treba najpre razgraničiti od fiducijarnog pravnog posla.U fiducijarnom pravnom
poslu dolazi do punovažnog prenosa stvarnog prava sa istovremenim obligacionopravnim
ograničenjem u vršenju tog prava.Preneti predmeti pravno pripadaju fiducijaru,a ekonomski
posmatrano njihov vlasnik ostaje fiducijant.Fiducijerni prenos prava stvarno je željan od
stranaka.Treba razgraničiti prividan posao od posla zaključenog sa tzv. podmetnutim licem.Kao
podmetnuto-skriveno lice smatra se ono lice koje radi za nekog drugog ko stoji iza njega, a koji iz
bilo kojih razloga ne želi da se pojavi kao stranka pri zaključenju posla. Ako druga strana
ugovornica ne zna da je posaio zaključen za račun drugog lica koje stoji iza podmetnutog lica,
podmetnuto lice je samo posredni zastupnik gospodara posla.U takvom slučaju podmetnuto lice

13
postaje vlasnik stečene stvari, pa je tek onda prenosi na gospodara posla.Po takvom mišljenju
ugovor koji zaključi podmetnuto lice je fiktivan.Drugačija je situacija kada je ugovor zaključen sa
podmetnutim licem.Ovde je podmetnuto lice i posredni i neposredni zastupnik. I tada je zaključeni
ugovor prividan,dok onaj posao koji je stvarno željen sa licem koje stoji iza podmetnutog –
disimilovani posao.Treba napraviti razliku između prividnog posla i posla kojim se izigrava
zakon.Pravni posao sa kojim se izigrava zakon je onaj kojim stranke žele da izbegnu primenu
odgovarajuće zakonske odredbe i da ostvare zabranjeni rezultat.Ovakav posao kojim se izbegava
zakon nije prividan,već onaj koji su stranke željele stvarno da zaključe.Od prividnog posla treba
razlikovati mentalnu rezervu.I mentalna rezerva se odlikuje momentom tajnosti (skrivanja).Ona je
skrivanje u odnosu na drugu stranu ugovornicu,naime skriveno zadržavanje volje. Mentalna rezerva
u sebi sadrži laž, nemoralnost u odnosu na drugog ugovornog partnera. Pravni posao zaključen sa
mentalnom rezervom je punovažan.

155. POSAO ZAKLJUČEN U ŠALI

Rušljivi su i pravni poslovi zaključeni u šali kod kojih ne postoji ozbiljna izjava volje gde izjavilac
očekuje da njegova izjava neće biti zaključena ozbiljno.Tu spadaju i poslovi zaključeni u pedagoške
svrhe,poslovi zaključeni na času kao i one izjave volje koje su date na pozornici.Kod ovakvih
pravnih poslova jedno lice daje izjavu volje koja nije ozbiljna, jer vjeruje da će druga strana
shavatiti šalu.Ako druga strana ne primeti šalu i preuzme odgovarajuće dispozicije, lice koje se
šalilo dužno je da mu nadoknadi prouzrokovanu štetu, koja je proistekla iz poverenja poklonjenog
neozbiljnoj izjavi(šteta zbog poverenja).Kod poslova koji su zaključeni u šali, koje je druga strana
ozbiljno shvatila, poverovala u datu izjavu, postoji zabluda i pravo stranke koja se nalazi u zabludi
da zahteva da se takav posao poništi zbog zablude.

155.PRAVNI POSLOVI OGRANIČENO SPOSOBNOG POSLOVNOG LICA

Poslovi koje zaključuje ograničeno poslovno sposobno lice spadaju u rušljive pravne poslove. Za
zaklječenje svih poslova ograničeno sposobno lice mora imati odobrenje svog zakonskog
zastupnika.Bez svog zastupnika može zaključiti samo one ugovore čije mu je zaključenje zakonom
dozvoljeno.Ako je ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika
zaključilo pravni posao,takav posao nije ništav,već je nepunovažan.On se može naknadno
osnažiti,saglasnošću ili odobrenjem zakonskog zastupnika. Druga strana od takvog ugovora ne
može odustati,već je potrebno da se obrati zakonskom zastupniku da se izjasni da li odobrava taj
ugovor.Ako se zastupnik ne izjasni u roku od 30 dana,smatraće se da je odbio da ga
odobri.Sugovoarač poslovno nesposobnog lica koji nije znao za njegovu poslovnu
nesposobnost,može odustati od ugovora koji je zaključio sanjim bez odobrenja njegovog zakonskog
zastupnika.Ovo pravo da se odustane od ugovora zaključenog sa poslovno nesposobnim licem,gasi
se po isteku 30 dana od dana saznanja za poslovnu nesposobnost.Odobrenje zakonskog zastupnika
na zaključeni ugovor deluje retroaktivno tako da pravni posao važi od momenta kada je zaključen,a
ne od momenta kada je dato odobrenje.

POSLEDICE NEVAŽNOSTI PRAVNIH POSLOVA

156. POJAM NEVAŽNOSTI PRAVNOG POSLA
Ništav pravni posao znači potpuno negiranje pravnog posla,kako u odnosu između stranaka,tako i
prema trećim licima.On ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i smatra se da nije ni zaključen.Kod
rušljivog pravnog posla je izazvano željeno pravno dejstvo,ali zbog manljivog činjeničnog stanja
pravni posao u određenom roku može napadati od strane zainteresovanog lica.Tužba za rušljivost
pravnog posla zastareva.Pravo zshtevati poništenje rušljivog ugovora prestahje istekom roka od
jedne godine od saznanja za razlog rušljivosti,odnosno od prestanka prinude.To pravo prestaje u
svakom slučaju istekom roka od tri godine od dana zaključenja ugovora.

156.DELIMIČNA NEVAŽNOST PRAVNOG POSLA

14
Nevažnost može da pogađa samo jedan deo pravnog posla,tj. pojedine odredbe ili klauzule ugovora.
Nevažnost pravnog posla ne može biti delimična,ako je nevažeća bitna sadržina pravnog
posla.Ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati
bez ništave odredbe, i ako nije bila ni uslov ugovora,ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor
zaključen.

157. KONVERZIJA NIŠTAVIH PRAVNIH POSLOVA

Kada ništav ugovor ispunjava uslove za punovažnost nekog drugog ugovora,onda će među
ugovaračima važiti taj drugi ugovor,ako bi to bilo u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarači imali u
vidu kada su ugovor zaključili i ako se može uzeti da bi oni zaključili taj ugovor da su znali za
ništavost svog ugovora.Konverzijom se ostvaruju ciljevi koje su stranke želele da ostvare
zaključenjem ništavog ugovora, sada samo u drugoj formi i preko drugog ugovora.Konverzija ne
dolazi u obzir ako su ciljevi koje su sledile stranke protivne javnom poretku i dobrim običajima.Ako
pravni posao koga su stranke zaključile vređe neku zakonsku zabranu,onda je njegova konverzija u
drugi pravni posao dopuštena,ako u cilju zabrane ne protuvreči i ovaj drugi pravni posao.Za
primenu konverzije dovoljno je da ekonomski efekti koji su trebali da se ostvare ništavim pravnim
poslom mogu postići drugim poslom,uz pretpostavku da su stranke u nemogućnosti ostvarenja
punog efekta želele i delimično ostvarenje tih efekata.Mogućnost konverzije pretpostavlja da su
ispunjeni svi uslovi za punovažnost drugog posla kojim se ništavi ugovor spašava. Jednostrani
pravni posao koji je nepunovažan zbog neispunjenja zakonskih i uslova, pretvara se konverzijom u
ponudu za zaključenje ugovora odgovarajućeg sadržaja.Npr., kasno dati otkaz može se smatrati kao
ponuda za raskid ugovra,zakasnili prihvat ponude smatra se kao nova ponuda.Cilj konverzije je da
se ništavi pravni posao spase pomoću posla kojim se postižu slični rezultati,polazeći od činjenice da
šira namjera stranaka sadrži u sebi i užu namjeru.

157. KONVALIDACIJA RUŠLJIVIH PRAVNIH POSLOVA

Ako stranka koja je zainteresovana da istakne razlog rušljivosti to ne uradi u propisanom vremenu,
ili se odrekne prava da istče razlog rušljivosti, pravni posao se kolvadira-osnažuje.Pravni posao koji
je u početku bio manljiv, može da se konvaldira naknadno, u slučajevima kada se odobrenje koje je
potrebno za punovažnost pravnog posla naknadno da. Npr., ako maloletnik zaključi pravni posao
bez odobrenja, a prizna ga po priznanju punoletstva. Pravni posao o prenosu važi samo u pismenoj
formi. Ako stranke sklope usmenui ugovor o prenosu nepokretnosti, pa ga izvrše, konvaldira se
usmeno zaključeni ugovor.

158. POSLEDICE NIŠTAVOSTI I RUŠLJIVOSTI PRAVNIH POSLOVA

Ako je pravni posao proglašen nevažećim,svejedno iz kog razloga, treba razlikovati dve situacije:a)
situaciju zaključenog ili neizvršenog pravnog posla;b) situaciju zaključenog i izvršenog.U prvom
slučaju nijedna strana neće biti dužna da ispuni svoju obavezu, jer je pravni posao nevažeći od
samog početka.U drugom slučaju,svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je
primila na osnovu takvog ugovora.Vrši se restitucija i to po pravilu dvostrana.Restitucija može biti i
jednostrana, tako da samo savesna strana može tražiti povraćaj onoga što je dala,dok nesavesna
strana za poništenje ugovora ne može dobiti ono što je po ugovoru dala,veće se to može oduzeti u
korist opštine.U svim pravima kao i u našem,važi pravilo da ako je neko nešto dao radi postizanja
nekog nezakonitog ili nemoralnog cilja, ne može tražiti natrag ono što je dao. Lice koje je izazvalo
prevaru,pretnju ili prinudu,dužno je da drugoj stranci nadoknadi štetu.

OBJEKTI GRAĐANKSOG PRAVA

159. POJAM OBJEKTA
Objekat (predmet) subjektivnih prava predstvalja ono na šta je uporedno subjektivno pravo.
Predmet svih građanskih odnosa je ljudsko ponašanje.Većina zapadni autora smatra da objekte
građanskog prava čine:

15
čovek i njegova sopstvena ličnost (kod ličnih prava),stvari – materijalni delovi prirode,određene
beztelesne stvari – ime,firma,proizvodi ljudskog duha,prava,imovina kao celina,industrijsko
preduzeće kao skup praoizvodnih faktora.Objekt građanskog prava može da bude samo ono što se
posredno ili neposredno može svesti na ekonomska dobra, odnosno na novac. Ti objekti su stvari,
ljudske radnje, lična dobra i proizvodi ljudskog duha.

160. PRAVNI POJAM STVARI

Pod stvarima u pravnom smislu podrazumevamo materijalne delove prirode koji su potčinjeni
ljudskoj moći. Da bi materijalni deo prirode bio stvar u pravnom smislu reči, potrebno je da on
predstavlja celinu za sebe i da bude nešto samostalno.Materijalni predmeti moraju biti potčinjeni
ljudskoj moći da bi bili stvari u pravnom smislu reči.Stoga se kao stvari ne mogu tretirati mesec i
zvezde.Čovek se ne može tretirati kao stvar,niti su delovi čovečijeg tela stvari.Stvari treba
razlikovati od zbira stvari.Zbir stvari predstavlja mnoštvo stvari, koje ne sačinjavaju jednu novu
stvar.Npr., biblioteka jednog naučnika nije stvar već zbir stvari.Zbir stvari je: stado ovaca, robni
lager, zbirka maraka.Stvar se ne može opisati kao materijalni deo priirode potčinjen ljudskoj vlasti,
koji ima ograničeno mesto u prostoru i koji je samostalan.Stvar ima i neka društvena
svojstva.Materijalni delovi prirode koji se nalaze van prometa, tzv. javna dobra, namenjeni su za
korist u javnom interesu i ne mogu biti predmet građanskog prava.To su putevi,parkovi,mostovi,
spomenici.Na njima postoji javnopravni,administrativni režim. Jedna određena grupa stvari koji
spadaju u javna dobra po svojim svojstvima i prirodnim osobinama ne može biti predmet svojine i
drugih građanskih prava.Neke od tih stvari su isključene iz prometa zbog svoje tačno određene
namjene.One su stvari van prometa samo dotle dok je sticanje građanskih prava na njima u
protivrečnosti sa njihovom namjenom.Čim im prestane tačno određena namjena,te stvari postaju
predmet građanskopravnog prometa.

161. PODELA STVARI

Podela stvari u svim sistemima se vršila u zavisnosti od društvenih svojstava stvari i njihovog
privrednog značaja.U zavisnosti od značaja koje su pojedine stvari imale u jednom određenom
poretku,postojale su i određene podijele stvari.U rimskom pravu su najvažnija sredstva za
proizvodnju bili rob i zemlja.Stoga je i najznačajnija podela stvari bila na res mancipi i res nec
mancipi.

SREDSTVA ZA PROIZVODNJU I PREDMETI ZA POTROŠNJU

Sredstva za proizvodnju i druga sredstva rada su stvari pomožu kojih se obavlja proces
proizvodnje,odnosno vrši druga delatnost.To je zajedno sa sredstvima za potrošnju kategorija
političke ekonomije,vrlo značajna za pravo jer je osnov dalje podele stvari na osnovna i obrtna
sredstva.Predmet potrošnje sačinjavaju obrtna sredstva – materijali za reprodukciju,gotovi
proizvodi,novac i tako dalje.

162. STVARI U PROMETU I VAN PROMETA

Stvari koje mogu biti predmet imovinsko pravnih poslova su stvari u prometu (res
commercium).Određeni krug predmeta je zbog svoje namene da se koriste u javnom interesu
isključen iz prometa, tj. ne može ili ograničeno može biti predmet imovinskopravnih poslova.U
mnogim državama stvari koje služe religijskom kultu takođe se nalaze van prometa.Kod nas su one
u svojini verskih organizacija.Groblja su kod nas van prometa.Za korištenje zemljišta nad njima
važi specijalni administrativno-pravni režim.Danas u zemljama zapada najveću kategoriju stvari
van prometa predstavljaju stvari u opštoj upotrebi, tj. javna dobra.Na njima postoji svojina
javnopravnih korporacija,države i opštine.U stvari van prometa spadaju sudske i razne upravne
zgrade,kasarne,vojna utvrđenja,naoružanje.U našem pravu takođe se može usvojiti kategorija stvari
koje se nalaze van prometa i čine javna dobra.Naši pozitivni propisi ne usvajaju termin javna dobra

16
za stvari u opštoj upotrebi.Najčešće se umesto termina javno dobro upotrebljava termin stvari u
opštoj upotrebi.Stvari se mogu nalaziti i u ograničenom prometu. Npr., promet vatrennog oružja i
municije je ograničen na lica koja su prethodno dobila dozvolu za nošenje oružja.

163. NEPOKRETNE I POKRETNE STVARI

Podela stvari na pokretne i nepokretne je nužnost u zemljama u kojima postoji privatna svojina na
zemlji.U nepokretne stvari spadaju zemlljišta, zgrade i druge stvari koje su sa zemljištem čvrsto
vezane.Imovinska prava na zemljištu se utvrđuju upisom u zemljišne knjige.Imovina pojedinca se
može sastojati od više parcela,od kojih je svaka samostalna stvar u prometu.Vrlo važna
nepokretnost je i zgrada čvrsto vezana za zemlju.Svi sastavni delovi zgrade,vodovodne cevi i
instalacije ugrađene u zgradu,takođe su nepokretnosti.
Pošto je u konkretnom slučaju glavna stvar zemljište – nepokretnost,to će i pokretne stvari koje
služe za prirodno iskorištavanje te nepokretnosti biti tretirane u pravu kao nepokretne stvari po
nameni.Nepokretne stvari po nameni su pripadak.Ima određenih stvari koje su po svojoj prirodi
nepokretne(drveće, plodovi na drvetu,cigle, grede i crep na kući koja je namenjena za rušenje,ali su
namenjene da u budućnosti postanu postanu pokretne stvari.Ove stvari u pravu tretiraju se kao
pokretne stvari po nameni.Pokretne stvari su svi ostali telesni predmeti koji se mogu premeštati sa
mesta na mesto,bez povrede svoje suštine,koje se ne smatraju nepokretnostima.Nepokretnosti se
graniče sa drugim nepokretnostima i za njih važi odnos susedstva.Pokretnosti su samostalne,postoje
same i ne nalaze se ni u kakvom odnosu susedstva. Nepokretnosti su neuništive i nezamenljive.Kod
pokretnih stvari je upravo sve obrnuto:potrošne su, zamenljive i mogu se umnožavati i
proizvoditi.Svojina se stiče na nepokretnostiman upisom u zemljišne knjige.Prenos svojine na
pokretnim stvarima lišen je formalnosti.Na pokretnim stvarima se zasniva pravo ručne zaloge, na
nepokretnim hipoteka.

164. INDIVIDUALNO ODREĐENE STVARI I STVARI ODREĐENE PO RODU

Stvari određene po rodu su one pokretne stvari koje se u pravnom prometu se određuju povrsti, meri
i broju. U te stvari spada novac, kao opšte prometno sredstvo, žito krompir,brašno, serijski
proizveden nameštaj i mašine.Stvari određene po rodu su lako promenljive i lako zamenljive
stvari.Individualno određene stvari su one koje se u pravnom prometu određuju kao jedinstveni
primerak u svom rodu,ili su pravnim poslom između stranaka određene kao takve.To su
zemljišta,odelo sastavljeno po meri, nameštaj izređen po nacrtu, umetničke slike. Ako se stvar
određena po rodu izdvoji iz grupe i na taj način individualizira,ona se tretira kao individualno
određena stvar.Ova podela stvari ima posebno značaja u obligacionom pravu.Za individualno
određenje stvari uvek se daje naknada u novcu. Rok nikada ne propada.Ako je predmet obaveze
generična stvar pa ona propadne,dužnik se ne oslobađa obaveze, već je dužan da isporuči druge
stvari istog roda.Individualno određena stvar može da propadne. Ako je ona bila predmet ugovora i
slučajno je propala, prodavac se oslobađa obaveze.

165. ZAMENLJIVE I NEZAMENLJIVE STVARI

Zamenljiva stvar je ona umesto koje se može u ispunjenju obaveze dati druga stvar iste
vrste,približno istih svojstava i iste vrednosti.Ostale stvari su nezamenljive.Nezamenljiva stvar je
slika čuvenog umetnika. Zamenljive stvari su papir, džak krompira, hleb, životne namirnice.
Zamenljive stvari su određene po rodu. Nezamenljive su individualno određene stvari.Podela stvari
na zamenljive i nezamenljive ima naročitu važnost za obligaciono pravo. Ako je građanskopravnim
deliktom uništena ili oštećena zamenljiva stvar, naknada će se prvenstveno izvršiti u
naturi,davanjem druge stvari, iste vrste,kvaliteta i vrednosti.U protivnom,naknada je novčana.

165.POTROŠNE I NEPOTROŠNE STVARI

Potrošne su pokretne stvari ako ispunjavaju dva uslova: ako su namenjene da se utroše jednom
upotrebom i ako su namenjene da budu otuđene.Nepokretne stvari nemogu biti nikada potrošne

17
stvari.Sve ostale stvari su potrošne.Nepotrošne stvari su stvari čija se upotrebna vrednost realizuje u
jednom dužem procesu potrošnje, a ne jednom upotrebom.Nepotrošne su stvari za jedno preduzeće
mašine za rad.Međutim ove stvari mogu biti potrošne, ako sačinjavaju skladište robe i obrazuju neki
drugi zbir stvari namenjen da se otuđi.Knjiga u knjižari je potrošna stvar za prodavca, a nepotrošna
za kupca.Podela stvari na potrošne i nepotrošne služe kao osnova za klasifikaciju sredstava
preduzeća na osnovu obrta.Osnovna sredstva sačinjavaju nepotrošne stvari, a obrtna potrošne.
Pravni značaj ove podele se ogleda u tome što potrošne stvari ne mogu biti predmet ugovora o
posluzi ili ostavi.Skoro sve potrošne stvari su određene po rodu.Međutim, ne važi obrnuto pravilo
da su nepotrošne stvari individualno određene.

166. DELJIVE I NEDELJIVE STVARI

Deljive su one stvari koje se mogu podeliti na istovrsne bez smanjenja njihove upotrebne ili
prometne vrednosti.Nedeljive su mašine, konj, umetnička slika. Kriterijum za deljivost nije fizički
već ekonomski. Pravni značaj ove podele dolazi do izražaja kod su svojine ili zajedničke svojine u
slučaju deobe.

166.PROSTE I SLOŽENE STVARI

Prosta stvar je ona koja predstavlja prirodnu,nepodeljenu celinu. Npr., list papira, novčanica,
itd.Ako je stvar sastavljena iz više delova takva stvar je složena (kuća, automobil).Sve sastavne
delove delimo na samostalne sastavne delove(guma na biciklu, kamen u prstenu) i u nesamostalne
sastavne delove. Nesamostalni sastavni delovi stvari su oni koji se ne mogu odvojiti bez oštećenja
cele stvari (papir od cigarete).Samostalni delovi složene stvari mogu biti predmet samostalnih
prava.

167. PRIPADAK
Pripadak je pokretna stvar koja nije sastavni deo druge stvari,ali po svojoj nameni služi ispunjenju
njene svrhe i u stalnom je prostornom odnosu prema glavnoj stvari.Pripadak može biti samo
pokretna stvar. Pripadak mora biti fizički samostalna stvar.Guma na automobilu je njegov sastavni
deo,a rezervna guma je njegov pripadak.Pripadak se mora nalaziti u prostornom odnosu prema
glavnoj stvari,čijem ekonomskom iskorištavanju služi.Sporedna stvar mora da bude u blizini glavne
stvari,da se nađe pri ruci.Privremeni prekid veze između sporedne i glavne stvari ne utiče da
sporedna stvar izgubi svojstvo pripadka.Pravni značaj svojstva pripatka sastoji se u tome da
pripadak deli sudbinu glavne stvari,ukoliko u zakonu ili ugovoru nije ništa drugo određeno.Pripadak
koji služi za iskorištavanje nepokretnosti i sam dobija svojstvo nepokretnosti.

168. PLODOVI
Plod je sporedna stvar. Plodovi mogu biti organski proizvod jedne stvari.Oni obuhvataju proizvode
životinja i zemljišta.Plodovi su i druge koristi koju stvar periodično daje prema svojoj nameni.Meso
zaklane stoke nije plod stoke.Pored prirodnih plodova, moderna prava razlikuju i tzv.civilne
plodove.To su novčani prihodi koje jedna stvar ili jedno pravo daju periodično na osnovu pravnog
odnosa.Vlasnik stvari ili prava prenosi svoju stvar ili pravo drugome na korištenje,i za to periodično
dobija jednu novčanu svotu.Na osnovu ugovora o zakupu stvari – zakupnina je plod.Za civilne
plodove merodavna su pravila obligacionog prava.Viseći neobrani plodovi su bitni delovi drveta
koje ih daje.Nesavestan držalac je dužan da vrati sve plodove vlasniku stvari,i to ne samo
sakupljene plodove koju je stvar dala,već i plodove koje je on propustio da sakupi,a koje bi stvar
dala da je bila pravilno korišćena.

169. ZBIRNE STVARI I ZBIR STVARI

Vrlo često se dešava da se skup više samostalnih stvari zbog njihove zajedničke ekonomske namene
u pravu tretira kao jedna celina.Npr.,biblioteka, stado ovaca, skladište robe.Ovde se radi o zbiru

18
stvari.Kod kojih svaka ponaosob može biti u prometu samostalna stvar (slike iz galerije, knjige iz
biblioteke)Ali sa gledišta stvarnog prava nema prava svojine na zbiru stvari,već samo prava svojine
na pojedinim predmetima zbira, na svakoj knjizi biblioteke ponaosob.Od zbira stvari kao
jedinstvenog objekta treba razlikovati zbirnu stvar, kod koje se takođe radi o više stvari,ali sve
stvari su tu nesamostalne.Samo tek količina ovih stvari,samo njihov zbir ima ekonomskog
znalčaja.Npr.,džak žita, gomila peska, par cipela...

169. LJUDSKE RADNJE

Ljudske radnje su poseban objekat tražbenih prava. Predmet tražbenih prava, prema svom sadržaju,
može biti pozitivan ili negativna ljudska radnja.Samo ona ljudska radnja koja se može novčano
izraziti je predmet građanskog prava.Ali ako se jedan pevač obaveže da će pevati na koncertu uz
naknadu, onda je ovo pevanje objekat građankog prava.Predmet građanskog prava može biti i
propuštanje ukoliko to propuštanje za drugu stranku predstavlja ekonomski interes.Npr.,da ne sme
zgradu podići iznad određene visine, kako ne bi susedu oduzeo vidik.Bitno je da za ovako
propuštanje druga strana ima ekonomski interes.

173.LIČNA DOBRA
Čast, zdravlje, telesni, moralni i duhovni integritet, čovekova intimna sfera, slika i ime predstavljaju
posebne objekte građanskog prava – lična dobra, koja uživaju krivičnopravnu i
administrativnopravnu zaštitu.Lična dobra mogu biti vezana ne samo za fizičko lice, već i za
pravno.Pravno lice ima svoju firmu,svoj poslovni ugled koji postiže kvalitetom proizvoda i
poslovanja.

170. PROIZVODI LJUDSKOG DUHA

Autorsko i pronalazačko pravo su predmetna prava i odnose se na literarna i umetnička dela,kao i
na pronalaske.Predmet autorskog i pronalazačkog prava nije stvar, niti nad ovim objektima koji
predstavljaju proizvode ljudskog duha postoji pravo svojine.Proizvodi ljudskog duha se
objektiviziraju u spoljnom svijetu, kao naučna,umetnička, muzička i druga dela.Kohler je autorska i
pronalazačka dela smatrao i materijalnim dobrima.

171. IMOVINA(pojam)
Imovina je skup imovinsko-građanskih prava koja pripadaju jednom licu.Samo imovinska
prava,njihov skup, ulazi u pojam imovine jednog lica.Tu ne spadaju druga prava kao što su
porodična i poltička.Pod imovinsko građanskim pravima obuhvatamo prava čiji su objekti stvari ili
ljudske radnje koje se mogu izraziti u novcu.Građanskopravni pojam imovine obuhvata načelno
samo celokupnost imovinskih prava jednog lica, ali ne i obaveze. Pogrešno je shvatanje po kome u
imovinu ulazi i nasledno pravo,pa čak i pravna moć i pravno stanje.Nasledno pravo nije nikakvo
posebno subjektivno pravo sa samostalnim objektom.Naslednik ostvaruje to pravo tek za slučaj
smrti fizičkog lica za koga je bila vezana određena imovina.On na tom mestu umesto nestalog
subjekta automattski stupa u njegovu imovinu.Starija teorija deli imovinu kao skup prava na aktivu
i kao skup obaveza na pasivu.Novija teorija obuhvata samo celokupnost subjektivnih imovinskih
prava jednog lica, ali ne i obaveze.Obaveze nisu sastavni, negativni delovi imovine, već samo njeni
tereti. One se isplaćuju iz imovine.

172. IMOVINSKA MASA

19
Subjekat neprekidno stiče nova i otuđuje neka prava,što sve ima reprekusija na krug objekata u
imovini – na imovinsku masu(skup predmeta na koja se odnose imovinska prava).Imovinska masa
kao takva se povećava ili smanjuje.Svaki ekonomski akt razmene,izražene u formi obligacionog
ugovora, predstavlja kretanje u imovinama učesnika razmenjivača,tako što objekti u jednoj imovini
menjaju mesto i prelaze u drugu.

176.VEZA IZMEĐU SUBJEKATA I IMOVINE

Jedinstvo i veza između subjekata i imovine oghleda se u tome što smrću lica imovina koja je ostala
bez subjekata prelazi kao celina na neko drugo lice, ili više lica kao naslednike.Jedno lice po pravilu
ima samo jednu imovinu.Imovina je skup prava koja pripadaju jednom određenom
subjektu.Imovina je jedinstvena, a imovinska masa može biti podeljena na pojedine fondove.U
oblasti privrednog prava, imovina preduzeća se deli na razne fondove: fond osnovnih sredstava,
fond obrtnih sredtava, rezervni fond. Za sve ove fondove u okviru imovine jednog preduzeća važi
tačno određen režim koji uslovljava njihovu namenu i korištenje.
Postavlja se pitanje da li je moguće za života jednog lica izvšiti odvajanje imovine? Takve situacije
postoje kada imamo konfiskaciju, nacionalizaciju i stečaj.Lice tada na osnovu odluke suda zadržava
samo najnužniju imovinu dok se konfiskovana imovina prelazi u državnu.Kod nacionalizacije se
pogađa jedna grana privredne delatnosti. Vlasnicima iz dotične privredne grane se oduzimaju uz
naknadu i prenose na državu objekti koji predstavljaju sredstva za vršenje određene delatnosti. Kod
stečaja licu koje je prezaduženo oduzima se njgova imovina i deli poveriocima-stečaj se primenjuje
samo na preduzeća.

20