Dva Darvinova dragulja

Milan M. Ćirković (9 April, 2007 - 04:17)

Pišem ovih dana jedan uvodni tekst iz metodologije i filozofije nauke, i ono što me je najviše
fasciniralo, zadivilo i uzbudilo je činjenica da je gotovo sve što sam hteo reći u sažetoj formi
sadržano u dve rečenice, više od 130 godina stare, velikog prirodnjaka Čarlsa Roberta
Darvina. Dve rečenice zbog kojih je za mene Darvin u isti mah i jedan od najvećih filozofa u
istoriji čovečanstva - a bio bi to čak i da nije ništa drugo stvorio i napisao. Evo ih ovde u
originalu:

"How odd it is that anyone should not see that all observation must be for or against some
view if it is to be of any service!" (pismo Henriju Fosetu, 1861. godina)

"False facts are highly injurious to the progress of science, for they often endure long; but
false views, if supported by some evidence, do little harm, for every one takes delight in
proving their falseness." (Poreklo čoveka, 1871. godina)

Čudesno je da je u ove dve rečenice (uz majušni "prevod" na savremenu terminologiju) sažeto
jedno tri četvrtine značajnih rezultata filozofije (a umnogome i istorije) nauke 20. veka!
Dakle, veka koji Darvin nije doživeo sa prilično velikom marginom (preminuo je 1882.
godine). Beskrajno genijalno!

Mali prevod koji je neophodan jeste pre svega razumevanje da je za Darvina view i u prvoj i u
drugoj rečenici ono što se danas zove naučnom teorijom. Darwin - prirodnjak i filozof, statua
u Oxfordu
Prva besmrtnaDarwin - prirodnjak i filozof, statua u Oxfordurečenica dakle ukazuje da je
pozitivistička
iluzija o nauci kao o nekom naivnom sakupljanju znanja bez predrasuda i bez prethodećih
teorijskih koncepata i vodilja upravo i samo to - iluzija! Ona daje odličnu formulaciju tzv.
Dijem-Kvajnove teze u savremenoj epistemologiji, i to decenijama pre Dijema i Kvajna.
Darvin se još čudi kako je moguće da tako očiglednu stvar da teorija prethodi empiriji neko
može ne zapaziti. Mnogi drugi velikani nauke su isto to isticali - čuveno je recimo, Vilerovo
"prvo moralno pravilo" za mlade naučnike: Ne počinjite da rešavate neku jednačinu pre nego
što znate rešenje! Kad se ovo shvati na pravi način, izbegava se čitava gomila predrasuda,
zabuna, i zabluda u praktičnom radu. U krajnje pojednostavljenom obliku, besmisleno je ići
spontano u prirodu ili društvo, sakupljati neke informacije, a onda posle od toga praviti
teorijsko objašnjenje i istinsku nauku - procedura je bukvalno suprotna: morate poći od
teorije, ona vam kaže šta i kako da posmatrate, eksperimentišete, anketirate, itd. - a onda je vi
time podržavate ili obarate.

Druga besmrtna rečenica ukazuje na drugu asimetriju između teorijskog i empirijskog

saznanja, ponovo na prvi pogled u korist teorije (mada je prava situacija, naravno, znatno
složenija). Ako imate pogrešnu činjenicu, odnosno pogrešan empirijski podatak koji ljudi
smatraju činjenicom u svakodnevnom značenju reči, onda to može imati katastrofalne
posledice, bez obzira da li iza te greške stoji zla namera (kao u slučaju Piltdaunskog čoveka,
moje omiljene prevare u nauci) ili ne (kao kod gomile "običnih" empirijskih grešaka).
Veličanstvena obmana sa Piltdaunskim fosilima je gotovo zaustavila razvoj evolucione
antropologije za čitavih 40 godina. Nenamerna lažna merenja rotacije spiralnih maglina
Adrijena van Maanena sa početka 20. veka su usporila bar za jednu deceniju prihvatanje
savremene slike o svemiru van Mlečnog puta. Nasuprot tome, i kao što je Karl Poper mnogo,
mnogo kasnije od ove Darvinove rečenice razradio, postavljanje hipoteza za koje će se
ispostaviti da su pogrešne je ne samo bezazleno, već uistinu vrlo poželjno, ukoliko težimo
napretku naučnog saznanja. Jer, jedino diskriminacijom među različitim teorijama možemo
napredovati; a preduslov za takvu diskriminaciju jeste, naravno, da bude postavljeno više, i to
što više, različitih teorija, od kojih su sve sem moguće jedne, pogrešne!

Zašto je ovo toliko važno? Razloga ima mali milion, pomenuću samo neke. Lažna slika o
nauci kao o naivnom empirijskom poduhvatu je umnogome odgovorna za nedovoljan ugled
nauke i znanja uopšte u društvu. Kao što je odavno primećeno, zadatak onih koji pišu o nauci
potpuno je različit, a često i direktno suprotan zadatku samih naučnika. Primer za to su
fotografije: kad god se - a to ionako nije čest slučaj - pojavi potreba za fotografisanjem
naučnika, to se uvek čini u njihovom radnom okruženju, pri čemu hemičar mora biti u belom
mantilu sa epruvetama, astronom u kupoli teleskopa, itd. Kako fotografišete čoveka koji
misli? Odgovor: nikako, jer to nije medijski interesantno! Stoga u tom svetu fotogeničnosti,
propagande i "odnosa sa javnošću" mesta teoretičarima uglavnom nema, što je svakako izvor
vrlo opasnog iskrivljavanja slike o nauci.

Dalje, valja se osloboditi straha od greške kod postavljanja hipoteza, posebno čestog kod
studenata i mladih istraživača, a koji je potpuno besmislen u kontekstu prave nauke - naprotiv,
valja spekulisati i maštati što više moguće, ne biti obuzdan strahom, i tek onda kroz kritičko
sagledavanje i empirijsku diskriminaciju približićemo se dobrim objašnjenjima. Pa zatim, iz
Darvinove epistemologije sledi još jedan, na prvi pogled šokantan, ali ozbiljnijim naučnicima
jako dobro poznat zaključak: u nauci je sve privremeno. U nauci zapravo nema činjenica
onako kako se one shvataju u svakodnevnom životu, a još manje ima istine (sem one čisto
formalne matematičke); za razliku od religije ili politike, sve naučne tvrdnje su privremene,
provizorne, stalno podložne kritičkom preispitvanju, te je stoga "naučna istina" zapravo
oksimoron, ukoliko se termin "istina" koristi u uobičajenom značenju reči.

Konačno, kada je ono pre par godina eks-ministarka Čolić, "Hristova nevesta", krenula da se
obračuna sa Darvinom (ali ne kao filozofom, nego kao Noćna mora kreacionista!
evolucionistom), Noćna mora kreacionista!nastupila je jedna tragikomična
situacija. Ministarka i njen tabor su se koristili izanđalom kreacionističkom argumentacijom
u kojoj je krunski dokaz bila već legendarna tvrdnja "Evolucija je samo teorija!" Ovo je
izvrstan primer kako formalno istinita tvrdnja može biti izuzetno glupa. Nažalost, ni oponenti
se nisu mnogo bolje pokazali - sa retkim izuzecima počele su se pojavljivati tvrdnje da
"Evolucija nije samo teorija!" što je tek malo manje glupo od originalne teze - a nije čak ni
istinito. Dakle, treba definitivno raščistiti ovde stvari - (neodarvinistička) teorija evolucije
jeste teorija, s tim što onom idiotskom "samo" tu nije mesto, jer ona ne može biti ništa drugo,
a još manje nešto "više" od teorije. U nauci nema ničeg višeg od teorije! Ako evolucija treba
da objasni fenomene (i predvidi rezultate eksperimenata i posmatranja), onda ona može biti
samo i jedino teorija i ništa drugo! Teorija je vrhunac naučnog saznanja; kao što su kvantna
teorija ili teorija relativnosti vrhunac saznanja fizičkih nauka, tako je teorija evolucije vrhunac
saznanja u naukama o životu - i potpuno je besmisleno tražiti išta više od toga. Kao što je
veliki Ludvig Bolcman lepo govorio: Ništa nije praktičnije od dobre teorije!

Nažalost, argumentacija tipa "nije samo teorija" osvetlila je pojavu koja mi se čini ako ne
podjednako, a ono uporedivo štetnom kao što su ekspanzija kreacionizma i drugih kvazinauka
(poput astrologije ili nadrilekarstva): činjenicu da su u odbranu Darvina stali i mnogi koji niti
imaju pojma o teoriji evolucije, niti ih to i najmanje zanima, već su reagovali po ideološkom
refleksu i onom idiotskom opštem mestu o neprijatelju mog neprijatelja. Videvši da ministarki
smeta Darvin, a nama smeta ministarka, onda ustanimo u odbranu (tog tamo) Darvina...
Rasprostranjenost ovog tužnog načina mišljenja, uz nekoliko časnih izuzetaka, poput prof.
Nikole Tucića, koji su se svojski upinjali da približe javnosti kompleksnost evolucionističke
problematike, dovela je do toga da je zapravo sa celom tom aferom propuštena jedna sjajna
prilika da se stanovništvo obrazuje po tom suštinskom pitanju: šta je teorija u nauci i zašto se
taj termin ne sme koristiti u pežorativnom značenju. Ali, to je opšti manir naših javnih
diskusija: čak i na "pravoj" strani se najčešće nalaze ljudi kojima je sve drugo bitnije i preče
od znanja i obrazovanja, a posebno im je bitniji neki dogmatski ideološki sklop fraza, pa
makar te fraze bile sastavljene od atributa kao što su "evropski", "progresivni", "moderni", isl.

Kratkoročno, takav vid ideološkog mišljenja može izvojevati izolovane pobede, kao što je bila
ostavka ministarke; na duge staze, svaka ideologija, ma koliko na prvi pogled progresivno
delovala, je suštinski neprijatelj naučnog načina mišljenja. Sve to ukazuje na neophodnost bar
ovlašnog razumevanja bitnih principa i rezultata filozofije nauke iz koje proističe njena
kritička i racionalna metodologija. Zato, kao što kaže onaj stari, dobri džingl radija B92 -
KNJIGE U ŠAKE