Slajdovi

ELEKTRONSKO POSLOVANJE
Šta je to elektronski biznis?

lektronsko poslovanje
Elektronsko poslovanje se odnosi generalno na sve forme

transakcija povezanih sa komercijalnim aktivnostima, uključujući
organizacije i pojedince koje su bazirane na procesiranju i
transmisiji digitalizovanih podataka, uključujući tekst, zvuk i
virtuelne predstave
Zahvaljujuci cemu se pojavio elektronski biznis?
• Dinamican razvoj IT I usavršavanje telekomunikacija,
• integracija IT i telekomunikacija,
• svetski procesi globalizacije,
• svetski procesi integracije,

• praksa međunarodnog poslovanja,
• viši kulturni nivo stanovništva,
• elektronsko poslovanje malih i srednjih preduzeća,
• porast trgovine uslugama,
• upotreba engleskog jezika
Istorijat
1970 EDI(Electronic Data Interchange,

EFT(Electronc Funds transfer)
1980 Elektronske komunikacije, ATM,

Bankomati
1990 Svi drugi oblici transakcija na Webu

Istorijat-detaljnije
1990-Doslo do osnivanja Weba

1992- knjiga "Trgovina buducnosti"
1994-Mozila, Pizza Hut, SSL enkripcija

1995 Amazon Com, Net Radio, Dell, Cisco, E-Bay
1998-elektronske markice
1999-Prve prodaje domena (www.business.com
prodat za 7.5 miliona dolara), lansiran Napster
2000-Sumrak dot.com-ova
2002-2003….Oporavak i uocljivi prvi prihodi na Webu
Pojmovi uz elektronski biznis?
Neslućen razvoj e-biznisa doveo je do stvaranja novih i

modifikacije postojećih institucija i usvajanja i razumevanja
specifičih pojmova: e-tržište (engl. e-marketplace), e-
marketing (engl. e-marketing), e-bankarstvo (engl. e-
banking), e-novac (engl. e-money), e-aukcije (engl. e-
auction)...
Šanse za preduzeća Prednosti za potrošače
Snižavanje troškova po raznim Bolji, lakši i brži pristup informacijama

osnovama na globalnom nivou
Brži stepen prihvatanja od strane Bolji, lakši i brži pristup proizvodima na
kupca globalnom nivou

Unapređena identifikacija ciljnih tržišta i Personalizovanje proizvoda i usluga
veća mogućnost preduzeća da
učestvuje u "nabavci" kupaca
Povećana ukupna efikasnost plasmana Niže cene proizvoda i usluga
Mogućnost brže reakcije na zahteve Pristup novim proizvodima i uslugama

potrošača
Nove poslovne mogućnosti Brz odgovor na postavljene zahteve
Kraći lanac snadbevanja Značajne uštede u vremenu
Globalno prisustvo na tržištu Veći (globalni) izbor proizvoda i usluga
Značajne uštede u vremenu... Korišćenje "faktora udobnosti" pri
kupovini...
Generalno, preduzeća:
Optimizuju
Optimizuju poslovne
poslovne procese
procese
(Proizvodnja,
(Proizvodnja, marketing,
marketing, prodaja...)
prodaja...)
Unapređuju
Unapređuju odnose
odnose sa
sa javnošću
javnošću
(Klijenti,
(Klijenti, zaposleni,
zaposleni, poslovni
poslovni partneri...)
partneri...)
Dobijaju
Dobijaju unapređene
unapređene servise
servise podrške
podrške
(Banke,
(Banke, advokatske
advokatske kancelarije,
kancelarije, zakonodavstvo,
zakonodavstvo, agencije...)
agencije...)
Kome cvetaju ruze u
elektronskom okruzenju?
www.southwest.com (31% prihoda, www.priceline.com (kupac
$1.7 mlrd, od on-line prodaje nudi koliko hoće da plati,
karata, $5 mil. za sajt i $21 mil. za firme se takmiče, milion
održavanje) prodatih karata mesečno)
www.amazon.com ($600 mil.
www.myford.com (intranet
kvartalno, 160 zemalja “One-click”
pristup) podrška za 175.000
zaposlenih širom sveta)
www.ebay.com (elektronski buvljak,
34 mil. korisnika, $2.3 mlrd www.cancer.org (customer
kvartalno) service; da bi napravili
www.dell.com (hardverska izvrstan sajt, šest web
“samoposluga”, personalizovana konsultanata živelo je
podrška, integracija sa mesecima sa najtežim
proizvodnjom) pacijentima)
Znate li ko je ovo?
Jeff Bezos, “tata” on-line trgovine
www.amazon.com
Socijalne implikacije
elektronskog poslovanja
"Smrt daljini", prevaziđena »tiranija
geografije« i globalni domet pored niza
prednosti imaju i svoju (ne)humanu stranu.
U knjizi "Nevidljivi računar" Donald A Norman

ističe problem: Uhvaćeni smo u zamku sveta koji
je stvoren od ljudi koji se bave tehnikom. Govore
nam da je "digitalno" vrlina. Ali nije; ljudi su
analogni, a ne digitalni; biološki a ne mehanički.
Vreme je za humano-centričnu revoluciju!
Skot Kulup, menadžer zadužen za sigurnost u
Microsoftu, objavio je krajem 2002. godine esej
na temu publikovanja ranjivosti pod nazivom

»Informaciona anarhija«. Skot tvrdi da bi smo
svi bili srećniji kada bi istraživači iz oblasti
informaciono-telekomunikacione
tehnologije detalje svojih otkrića delili
samo sa proizvođačima. Nek se sve
inovacije zadrže u laboratorijama. Oni
neka eksperimentišu. Korisnici će i dalje
voleti papir i olovku, jer neće znati za bolje.
Koliko god da smo svesni činjenice da savaki
poslovni sektor može biti mnogo konkurentniji
zahvaljujući informacionoj tehnologiji, ne smemo

se iznenaditi žestinom otpora onih koji ne žele
žrtvovati svoja radna mesta u korist
tehnologizacije.
Da li je zaista tako?
Deset najtraženijih IT poslova u e-biznisu u SAD
Naziv posla Godišnja plata Opis zadatka

($)
Konsultant za e- Do 250 000 Analiza kompletnog biznisa i usmeravanje nastojanja
trgovinske poduhvate preduzeća
"Razvijač" aplikacija Do 150 000 Razvijanje strukture aplikacije i stvaranje softvera,

odnosno alata za on-line biznis
Specijalista za Do 100 000 Dostavljanje proizvoda do klijenata
izvršenje
Konsultant za 100 000 Analiza potrošačevih želja, ukusa...(Poželjno
ponašanje potrošača u predhodno iskustvo u oblasti psihologije,
e-okruzenju novinarstva...)
Broker Od 200 000 do Pronalazak novih primera za biznis, ili novih
1 000 000 osposobljenih kadrova iz drugih devet kategorija
Specijalista za 100 000 Obezbeđenje kompjuterskih sistema od "tuđih očiju"

sigurnost na mreži
Analitičar e-biznisa Od 60 000 do Analiza pojedinih aspekata elektronskog poslovanja

100 000
Web dizajner 100 000 Osmišljavanje i postavljanje Web sajtova
Proizvodni menadžer 60 000 Obezbeđenje opstanka na Web-u
Programeri Do 100 000 Briga o svakodnevnim zadacima programiranja

Šta kažu sociolozi?
•Socijalna epidemija
•Iluzija moći i sloboda

•Stvorena je kriza granica između stvarnog i
virtuelnog poslovanja
•diskontinuitet, nasumičnost, mala mogućnost
sopstvenog organizovanja, stalna fluidnost,
efemernost sadržaja,
•»Digitalno iskuljučenje«
•»Doživotno učenje«
Sve ovo postaje motiv za tehnološku
kontrarevoluciju. Kao što je to Nikolo

Makijaveli opisao davno pre Interneta:
»Promena stvara neprijatelje od onih koji su
imali korist od starog režima, a predstoji joj
samo mlaka podrška od onih koji će imati
korist od nečeg novog.
Digitalna podela
Zavisnost od Interneta
Zavisnost od svetskih trendova

Socijalna izolacija…
"Koliko god da je covek svoj um naprezao

da stvori nova tehnoloska otkrica, on je na
drugoj strani iskoristio taj isti um za
destruktivna ponasanja I stanja poput
asocijativnosti! "
Kritična pitanja
Kako steći poverenje u bilo koju novu formu elektronskog

poslovanja?
Kako resiti problem inercije?
Kako resiti problem nesigurnosti?

Stepen primene EP u razvijenim privredama
SAD& Evropa
Penetracija Internet & Penetracija EP

Da li svi oblici EP daju isti doprinos razvoju EP?
U kolikoj meri se zaista koristi Internet I za koje svrhe?
Koliki je uticaj Drzave na upotrebu EP u kompanijama?

Kako u praksi prepoznati elektronsko poslovanje
•Elektronska trgovina (engl. e-commerce)

•Elektronsko bankarstvo (engl. e-banking)
•Elektronsko berzansko poslovanje (engl. e-exchanges)
•Elektronske sisteme rezervacije (engl. Computer Reservation System)
•Elektronski konsalting (engl. e-consulting)
•Elektronski inžinjering (engl. e-engineering)
•Elektronsko obrazovanje (engl. e-learning)...
Primer
Elektronsko poslovanje
Verujete li i dalje u E-biznis?

Najveći krivac-Internet
Internet-virtuelni svet u kome vladaju

zakoni ekonomije
Dileme u vezi sa rođenjem Interneta???
Razvojne faze:
I Skladan brak vojnog i civilnog sektora

II Nastanak “Mreže nad mrežama”
III Internet – opšte dobro za čovečanstvo
IV Internet kao komercijalni prostor
www.hotwired.lycos.com/webmonkey/quides/net/index.html
Kome pripada i u cijoj je vlasti
• Treba li ga regulisti? Zasto?
• Zasto menjati nesto sto je idealno? Da li je
idealno?
• Moze li sve jedna insistucija?
• Sta regulisti?
Sta regulisati?
• Inzinjer-Telekom infrastruktura, infrastruktura
standarda, standardi aplikacija…
• Pravnik-Pravni mehanizmi, Jurizdikcija,
arbitraza, Intelektualna svojina, sajber kriminal,
dgitalni potpis, prava radnika, privatnost I zastita
podataka…
• Ekonomista-elektronsko poslovanje, zastita
potrosaca, porezi I carine, elektronsko
placanje…
Učesnici u elektronskom okruženju
1. Sektor proizvođača elementa internetske infrastrukture
2. Sektor provajdera internetskih usluga i aplikacija

3. Sektor e-trgovaca
4. Sektor posrednika
5 Sektor korisnika
.
.
.
Internet Danas
Svet
Evropa
Elektronsko poslovanje i
Internet
"Ne razmišljajte šta je Internet, Internet je

sve ono što Vi želite da bude".
1. Internet kao komunikacioni kanal

2. Internet kao medijski prostor
3. Internet kao biznis platforma
Internet kao komunikacioni kanal
Tehnološka potpora mreže + informacioni

sadržaj = komunikacija
Elektronska pošta (ime@negde.nešto),

Dostavne liste,
Diskusione grupe,
Internetsko daljinsko "čatovanje",
Internet telefonija,
Internet
Internet kao medijski prostor

WWW zasnovan na stranama programiranim u

HTML ili XML jeziku …
Internet
Internet kao biznis platforma (World Wide Web

konferenciji između Ženeve i Amsterdama -1994.)
Globalna prisutnost, izuzetna masovnost, jednostavnost

upotrebe, dinamičnost i niz drugih prednosti postaće
nezamenljive pretpostavke u poslovnom svetu.
Ekonomika Interneta je disciplina koja se bavi

multidimenzionalnim i interdisciplinarnim proučavanjem
ekonomskih, društvenih i tehnoloških uticaja računarskih
mreža.
Internet kao informacioni
prostor http://www.bizme.co.yu
http://www.ekapija.com/
http://www.paragrafco.co.yu/
Cenzar ili nesto vise?

Internet kao informacioni
prostor
Problem:
CENZURA
INTERNETA
Paradoks zvani Kina-Kineski vatreni zid:Zlatni stit

Cenzure Islamskih zemalja
Cenzura na Zapadu
OBRASCI E-POSLOVANJA
Unapređenje transakcije
OBRAZ Sažimanje e-kanala
Širenje e-kanala
AC E-KANALA Inovacija e-kanala
OBRAZAC
KOMBINOVANJA STARE I NOVE STRU
KTURE
Super portali
OBRAZAC PORTALA Aukcijski portali
Megatransakcioni portali
OBRAZAC GRADITELJA E-TRŽIŠTA

1. Unapređenje transakcije
Proizvođač E-transakcija Potrošač
2. Sažimanje e-kanala
Proizvođač Potrošač
3. Širenje e-kanala
Proizvođač E-transakcija Potrošač
4. Inoviranje e-kanala
ZAŠTO DA OBRAZAC KOMBINOVANJA STARE I NOVE
STRUKTURE
1. Fizički prostor može ponuditi udobnost i ličnu uslugu kakva se ne može

meriti sa bilo čim na Webu
2. Garancije, reklamacije, sigurnost…
3. Žive trodimenzionalne oglasne table
4. Impulsivna trgovina
5. Psihologija kupca
ZAŠTO NE OBRAZAC KOMBINOVANJA STARE I NOVE

STRUKTURE
1. Loša saradnja osoblja

2. Regrutovanje drugorazrednih talenata na Webu
3. Nepoštovanje računovodstvenih pravila
4. Razdvajanje ponude
SAKUPLJAČI SVEGA I
SVAČEGA
-SUPERPORTALI-
AUKCIJSKI PORTALI
MEGATRANSAKCIONI PORTALI
Evolucija kompanije Yahoo
Medijska mreža
Trgovački
portal
Posrednik
Nalepljeni
sadržaj
Portal
sadržaja
Pretraživač
Modeli poslovanja graditelja e-tržišta
Koncepcija Primer iz prakse
Altra, Paper Exchange,

"E-pijace" GoFisf.com...
Okrupnjavanje
kataloške prodaje PlasticsNet, SciQuest, Testmart...
Aukcije AdAuction, TradeOut.com...
Reverzne aukcije FreeMarkets, DoveBld...

• INTERNET, kao novi koncept u komunikaciji, koristi se
za obavljanje različitih poslovnih aktivnosti.
P r ik u p lja n je in f o r m a c ija 77%

S a ra d n ja s a d ru g im a 54%
P o d r{ k a i k o m u n ik a c ije
s a is p o ru ~ io c im a 50%
K o n k re tn a is tra ` iv a n ja 46%
I n te rn a k o m u n ik a c ija 44%
P o d r{ k a u s lu g a k u p c im a 38%
P u b lik o v a n je in f o r m a c ija 33%
N a b a v k a p r o iz v o d a ili u s lu g a 23%
P ro d a ja p ro iz v o d a ili u s lu g a 13%
Modeli E-biznisa
• Osnovni: B2B, B2C, C2C
• Izvedeni: B2B2C, B2C2B, C2C2B,
C2B2C.B2G, G2B, C2G, G2C….
Modeli E-biznisa
• Osnovni: B2B:
– Model prodajne strane 1 ∞(kataloska
prodaja I prodaja putem aukcija
– Model kupovne strane 1 ∞(Aukcija unazad,
sistem prikupljanja kataloga, sjedinjeni
katalozi od strane trece strane
– Model razmene ∞ ∞
Problem!
Modeli E-biznisa
• Osnovni: B2C:
– Direktna prodaja proizvoda I usluga(najcesce
mekih proizvoda)
– Prodaja preko elektronskih trznih centara
– Kombinacija prethodne dve metode
Modeli E-biznisa
C2C-prodaja od kupca ka kupcu(kursevi,
astrologija, poljoprivredni
proizvodi,konsalting…
Zarada: Mali procenat od transakcje,

trampa, clanarina, reklamiranje….
Internet
Ko je kupac a ko setac?
e-metrics
Voajer
Pričalica
Sveznalica
Hardveras
Profilisani korisnik
Internet
Ko je kupac a ko setac?
e-metrics
RFM analiza (Recency, frequency, value analysis)

Skorost
Frekventnost
Monetarna vrednost
Internet
Prisustvo firme na Internetu

Vidljivost firme na Internetu

Stvaranje online kredibiliteta
Ostvarivanje veza sa zainteresovanim korisnicima
ELEKTRONSKI MARKETING
Šta je to elektronski marketing?
lektronski marketing
Elektronski marketing je on-line realizacija marketing strategije I

marketing aktivnosti, kako bi proizvođači roba i usluga zadovoljili
potrebe svojih kupaca na efikasan način
Novi koncept, nove procedura,
nova pravila…
ili
Staro vino u novoj boci?

Amazon.com-najveci marketinski
poduhvat na Webu
…
GOVORITI O E-MARKETINHU NIJE TEŠKO,
USPEŠNO SPROVODITI E-MARKETING NIJE

LAKO!
• Šanse za marketare:
• Istraživačko-analitički;
• Komunikativno-promotivni;
• Poslovno-komercijalni
• Prednosti za potrošače
Elektronski marketing?
Najščešće korišćene tehnike marketinga u online
okruženju:
•Baneri (statički i dinamički);
•Web kuponi-markice
•E-mail marketing (dobrovoljni i nedobrovoljni);

•Virusni marketing
•Publicitet na Interenetu (učestvovanje u kreiranju koncepta
Internet prisustva; kreiranje sadržaja koji se predstavljaju on-line;
Plasiranje članaka u drugim medijima;Kontakti sa medijima na
sopstevnom sajtu);
•Marketing na principu slobodnog vremena pri učitavanju web
strana (Pop-Up prozori na besplatnom web hostingu)...
Sponzorisani linkovi na pretrazivacima
BANER
• Animacije
• Humoristicki elementi http://www.hitbox.com
• Provokativna pitanja http://www.webstat.com
• Logo http://www.web-stat.com
• Fraze tipa: kliknite ovde http://www.netstat.com
• Besplatne ponude…
VIRUSNI MARKETING
• Obezbediti nesto besplatno
• Obezbedite jednostavan transfer virusa
• Obezbedite resurse za sirenje virusa
*
**
*******
*********
Mogući problemi u razvoju marketinga u online
okruženju:
•Problem suprotnih stavova informaticara i marketara;
•Problem nejednakosti;
•Jezičke barijere;
•Infrastruktura...
ELEKTRONSKO
BANKARSTVO
ELEKTRONSKE BERZE
ELEKTRONSKI SISTEMI REZERVACIJA
ELEKTRONSKO BANKARSTVO
Sve banke su “inžinjerske infrastrukture” predvođene
ekonomistima!
Elektronsko bankarstvo (e-bankarstvo) je novi vid racionalizacije

bankarskih potencijala i definiše se kao skup raznovrsnih načina
izvođenja finansijskih transakcija upotrebom informacione i
telekomunikacione tehnologije.
Elektronsko bankarstvo je širok pojam i pored Internet bankarstva

obuhvata brojne vrste digitalizovanih transakcija koje ne moraju da
se baziraju samo na Internet tehnologiji (automatizacija transfera
novčanih sredstava, konverzija valuta, uplate, isplate, otplate
kredita...).
Kako je sve pocelo?
Struktura elektronske banke
Vrste bankarskih usluga elektronskim putem
pristup informacijama, pregled stanja na računima i

elektronsko plaćanje računa;
obrada, izmena i pružanje korisnih informacija i novi
kontakti;
višesmerne komunikacije;
usluge prenosa struktuiranih podataka;
usluge prenosa nestruktuiranih podataka;
sistemske usluge;
transferi sredstava sa računa na račun;
međubankarski transferi;
menjački poslovi;
elektronska procedura dodele kredita;
otplate kredita.
Benefiti elektronskog bankarstva
Prednosti i koristi banke:
1. stvaranje imidža inovativne banke koja klijentima nudi rešenja
zasnovana na savremenim i bezbednim tehnologijama;
2. otvaranje novih tržišnih kanala;
3. podržano integrisano elektronsko povezivanje platnih prometa
kako u nacionalnim, tako i u vannacionalnim okvirima;

4. lakše pridobijanje klijenata čije banke ne podržavaju
elektronsko poslovanje;
5. evidentno smanjenje troškova poslovanja (osnovni motiv
primene elektronskog bankarstva ogleda se u nižim troškovima
poslovanja. Praksa razvijenih bankarskih sistema pokazuje da
elektronska transakcija banku košta pet centi, a klasična
transakcija 1.25 eura, što je 25 puta skuplje).
6. mogućnost racionalizacije bankarskih potencijala;
7. lakše dokazivanje svojih konkurentskih mogućnosti;
8. kvalitetnija i racionalnija preraspodela poslova unutar banke,
kao i rasterećenje osoblja;
9. jednostavnije izvođenje marketinških akcija…
Prednosti i koristi banke:
1. stvaranje imidža inovativne banke koja klijentima nudi rešenja
zasnovana na savremenim i bezbednim tehnologijama;
2. otvaranje novih tržišnih kanala;
3. podržano integrisano elektronsko povezivanje platnih prometa
kako u nacionalnim, tako i u vannacionalnim okvirima;

4. lakše pridobijanje klijenata čije banke ne podržavaju
elektronsko poslovanje;
5. evidentno smanjenje troškova poslovanja (osnovni motiv
primene elektronskog bankarstva ogleda se u nižim troškovima
poslovanja. Praksa razvijenih bankarskih sistema pokazuje da
elektronska transakcija banku košta pet centi, a klasična
transakcija 1.25 eura, što je 25 puta skuplje).
6. mogućnost racionalizacije bankarskih potencijala;
7. lakše dokazivanje svojih konkurentskih mogućnosti;
8. kvalitetnija i racionalnija preraspodela poslova unutar banke,
kao i rasterećenje osoblja;
9. jednostavnije izvođenje marketinških akcija…
Prednosti sa stanovišta klijenta:

1. stalan uvid u stanje svih računa;

2. 24/7 pristup banci;
3. povezivanje korisničkih modula sa postojećim bankarskim
aplikacijama;
4. lakše preuzimanje potrebnih datoteka;
5. obavljanje poslova u vreme kad to klijentu najviše
odgovara;
6. razbijanje geografskih barijera i sl.
Prednosti sa stanovišta klijenta:

1. stalan uvid u stanje svih računa;

2. 24/7 pristup banci;
3. povezivanje korisničkih modula sa postojećim bankarskim
aplikacijama;
4. lakše preuzimanje potrebnih datoteka;
5. obavljanje poslova u vreme kad to klijentu najviše
odgovara;
6. razbijanje geografskih barijera i sl.
Vrste elektronskih bankarskih
poslova
Elektronski vođeni međubankarski poslovi

Elektronsko vođeno poslovanje sa

komitentima i za njihov račun.
Elektronski vođeni međubankarski
poslovi
Elektronski vođeni međubankarski poslovi zahtevaju visok
stepen sigurnosti, tajnosti i postojanosti podataka, kao i visok
stepen efikasnosti u disponiranju finansijskim aktivama.
Ovakvi zahtevi nameću potrebu korišćenja različitih privatnih

računarskih mreža, čija se arhitektura razlikuje od onih javnih,
otvorenih i svima dostupnih.
Elektronski vođeni međubankarski
poslovi
Najpoznatiji svetski sistemi ove vrste su:
FEDWIRE (engl. Federal Reserve Wire Transfer System)

CHIPS (engl. Clearing House Interbank Payments System)
CIS (engl. Swiiss Interbank Clearing System)
SWIFT (engl. Society for Worldwide Interbank Financial
Telecommunications)
ACH (engl. Automated Clearing House)
TARGET (engl. Trans-European Automated Real-time Gross
settlement Express Transfer)
Šifra banke (Bank Code) – 4 znaka
Šifra države konkretne banke ( Country Code) – 2 znaka
Šifra uže lokacije ( Location Code) – 2 znaka
Kod terminala (Logical Terminal Cod) – 1 znak
Oznaka filijale (Branch Code) - 3 znaka
SWIFTNet…
Elektronski bankarski sistemi za poslove
sa komitentima
Elektronski vođeni poslovi sa komitentima i za njihov račun
realizuju se na četiri načina:
1. upotrebom automatskih samouslužnih šaltera

(ATM) i bankomata (CDs):
2. kroz elektronsko bankarstvo na daljinu;
3. kroz Internet bankarstvo;
4. kroz mobilno bankarstvo (M-bankarstvo).
ATM
• polaganja novca na račun;
• podizanja gotovine sa računa;
• prenosa sredstava sa računa na račun i plaćanja sa
različitih računa;
• dobijanja izveštaja o stanju na računima;

• bezgotovinska plaćanja;
• dopuna kredita za mobilne telefone i izdavanje drugih
medijuma;
• dobijanje informacija o kursu, kamatama i sl.;
• neprekidni konsalting sa osobljem banke putem
videokonferencije;
• procesiranje dokumenata (čekova i drugih
transakcionih formulara);
• očitavanje bar koda i sl.
BANKOMATI
Bankomati (CDs) su uređaji za polaganje i podizanje gotovog

novca bez fizičkog prisustva bankarskog službenika. Bankomat
je elektronski šalter za podizanje gotovine pomoću platnih
kartica (kreditnih ili debitnih).
Njegova upotreba pomaže plaćanje gotovinom a ne plastičnim

novcem (što ne ide u prilog bezgotovinskim vidovima plaćanja),
ali je veoma važna karika u lancu elektronskog plaćanja.
Prave se ili kao floorstand mašine ili se ugrađuju u zid.
Sastoje se iz dva osnovna dela: dela za manipulaciju novcem i dela

za manipulaciju podacima vezanim za deponovana sredstva
korisnika.
KUĆNO I OFFICE BANKARSTVO
Kućno bankarstvo se zasniva na

kombinovanoj upotrebi programa za
lične finansije i programa za elektronska

plaćanja.
INTERNET BANKARSTVO
Dolazak Interneta doveo je do pojave još jedne

logične forme naslednice kućnog bankarstva -
Internet banakarstva (engl. Internet Banking).

Internet bankarstvo (I-bankarstvo) je usmereno ka
onim bankarskim proizvodima i uslugama koje se
isporučuju elektronskim kanalima, posredstvom
Interneta.
Nivoi prisutnosti???
MOBILNO BANKARSTVO
Mobilno bankarstvo omogućava izvršavanje transakcija putem

prenosnih računara, digitalnih ličnih organizatora i mobilnih
telefona.
Nagradno pitanje
Na koji nacin se ostvaruje elektronsko bankarstvo za klijenta ili

za njegov racun:
1
2
3
4.
ELEKTRONSKO BANKARSTVO
INSTRUMENTI ELEKTRONSKIH PLAĆANJA

Platne kartice
Elektronski čekovi
Softverski novac
PLATNE KARTICE
1914 - Western Union
1950 - Diners predstavio prvu charge karticu;
1958 - Bank of America predstavila prvu bankovnu karticu (Bank
Americard);
1965 - Eurocard ustanovljen u Belgiji;
1967 - Osnovana Međubankarska organizacija za kartičarstvo
(Interbank Card Association) od strane američkih banaka;
1968 - Interbank Card Association (ICA) i Eurocard oformili savez;
1974 - osnovan Eurocheque International;
1977 - Bank Americard postala Visa International;
1979 - ICA postaje Mastercard International;
1988 - MasterCard postaje deoničar u Eurocard Interantional & EPSS;
1992 - Eurocard, Eurocheque & EPSS su se spojili u Europay
International;
2003 - Europay International nestaje u spajanju s MasterCard
International i postaje MasterCard International...
PLATNE KARTICE - ZAHTEVI
1. kartice mogu da se proizvode samo od strane ovlašćenih

proizvođača;
2. svaka kartica mora zadovoljiti određene tehnološke

karaktersitike (hardverska baza, softverska baza i sl).
3. treba da bude onemogućena reprodukcija
4. obezbeđeni svi nivoi kontrole
5. propratni vidovi kontrole;
6. moraju biti definisani uslovi za dobijanje platne kartice;
7. za sve tipove kartica struktura i sadržaj podataka
moraju biti propisani ISO 7831 međunarodnim
standardom;
8. moraju biti definisanji uslovi, ovlašćenja i obaveze u
postupku izdavanja platne kartice.
VRSTE PLATNIH KARTICA
U tehničko tehnološkom pogledu dizajniranja i eksploatacije,

postoji nekoliko vrsta platnih kartica:
standardne kartice;
kartice sa bar kodom;
kartice sa magnetnim zapisom;
smart kartice;
laserske kartice…
Vrste platnih kartica
Po principu funkcionisanja platne kartice se mogu podeliti na:

1. Kreditne kartice;
2. Debitne kartice.
Vrste kreditnih platnih kartica
Vrste kreditnih kartica:

“Charge” kreditne kartice omogućavaju bezgotovinsko kreditno
plaćanje i po dospeću izveštaja po računu kartice (Credit Card
Statement), obavezu uplate celokupnog iznosa do tog trenutka

iskorišćenog kredita;
“Revolving” kreditne kartice omogućavaju bezgotovinsko kreditno
plaćanje i po dospeću izveštaja obavezu uplate samo jednog
dela iskorišćenog kredita za dati obračunski period. Banka
definiše minimalni iznos uplate (najčešće 20%-35%), a
korisnik kredita preostali deo prenosi u sledeći obračunski
period. Na taj prenešeni deo obračunava se predviđena kamata
i sledeći početni kreditni limit postaje umanjen za taj iznos.
VRSTE DEBITNIH KARTICA
Direktna debitna kartica – u procesu plaćanja

troškovi kupovine istog trenutka se odbijaju sa

bankovnog računa;
Odložena debitna kartica – U procesu plaćanja
potrošena suma se ne odbija odmah, već na
kraju unapred definisanog perioda (često se
nazivaju kreditno-debitne kartice).
lektronsko poslovanje Elektronski ček
PREDNOSTI
•veća fleksibilnost u upravljanju sa čekom;
•sposobnost brze verifikacije dostupnih sredstava;
•povećana sigurnost usled korišćenja digitalnog potpisa;
•lakša integracija u sistem elektronskih narudžbi i u procese
naplate;
•laka i brza isporuka korisniku ili putem maila ili putem kodiranog
interaktivnog dialoga;
•smanjuju se troškovi opreme koja je potrebna za servisiranje
papirnih čekova;
•smanjuje se manuelni rad koji je potreban za servisiranje papirnih
čekova;
•povećana brzina transakcija;
•smanjuju se poštanski troškovi slanja čekova;
•mala osetljivost na eventualne probleme u mreži ili na nekom
njenom čvoru;
•stvara se tehnološka baza za rad sa drugim finansijskim
instrumentima i sl.
Softverski novac
Elektronska Mikroplacanja
gotovina
on-line plaćanja i
off-line plaćanja.
567435890246
PROBLEMI
Elektronska gotovina
• Problem dvostruke potrošnje
• Nepogodnost za mala plaćanja
• Može biti narušena privatnost kupca

• Najveći broj sistema elektronske gotovine ima
epitet interaktivnih sistema
• Nemogućnost usitnjavanja elektronske
gotovine
• Lakše pranje novca
• Neprenosivost elektronske gotovine
ELEKTRONSKA TRGOVINA
Elektronska trgovina je izraz koji se upotrebljava

da opiše trgovinu na Internetu, odnosno trgovinu

kroz Internet, uključujući transakcije među
preduzećima, elektronsku maloprodaju,
digitalizaciju novčanih tokova i transmisiju
digitalizovanih podataka.
Elektronska trgovina
Procesi u elektronskom
okruženju
Informacije u elektronskom okruženju Odnosi u elektronskom okruženu Elektronske transakcije

okruženu
Postojeće tržište
ELEKTRONSKA TRGOVINA
Klasifikacija elektronske trgovine moguća je po više osnova.
U zavisnosti od prirode proizvoda koji su predmet

elektronske trgovine (meki+tvrdi)
Po kriterijumu učesnika u e-commerce transakcijama,

elektronska trgovina se javlja u tri osnovna oblika:
Karakteristike Pojedinac- Pojedinac-BIZNIS BIZNIS-BIZNIS
Pojedinac
Brzina implementacije visoka visoka niska
Troškovi implementacije niska srednja visoka
Pouzdanost niska srednja visoka
Trzišna prihvatljivost visoka srednja niska
Doprinos smanjenju niska srednja visoka

manipulativnih
troškova
Prodajni aspekt elektronske trgovine
Prema strategiji ulaska na elektronsko tržište imamo:

Početničke firme koje direktno operišu u elektronskom okruženju
Konvencionalne trgovačke firme koje jednim delom migriraju u okruženje
elektronske trgovine
Ako se kao kriterijum klasifikacije uzme stalnost delatnosti
postoje:
E-firme kojima je elektronska trgovina osnovna delatnost
E-firme kojima je elektronska trgovina dopunska delatnost
Kriterijum regionalnosti doprinosi podeli na:
Lokalne e-firme
Međunarodne e-firme
Modeli elektronske trgovine elektronske
trgovine
•Model integralnog off-line - on-line pristupa

•Model čisto virtuelne prodavnice
•Model korisnički ograničene prodavnice (namenjeni za prodaju
proizvoda hendikepiranim, trudnicama, novorođenčadima i sl )
•Model prodajnog mesta "po zahtevu “(proizvoda po meri kupca )
•Model partnersko i/ili partnersko-dispečerske prodavnice
•Konglomerati specijalizovanih prodajnih mesta (virtuelni
trgovacki centri)
•Prodajna mesta na bazi "afilacionih programa"
•Model prodavnice na bazi članskog marketinga
•Model aukcijskih prodajnih mesta
ELEKTRONSKO
BANKARSTVO
ELEKTRONSKE BERZE
ELEKTRONSKI SISTEMI REZERVACIJA
ELEKTRONSKE BERZE
Oduševljenje na Wall Street-u zbog svega što je u vezi sa
Internetom počelo je 1996. godine – "Netscape je konačno stigao
na Berzu".
Kako je sve to počelo? EDGAR!
Danas:
Berze sve više poprimaju karakter virtuelnih, a ne fizičkih institucija u
kojima je pristup informacijama u velikoj meri pojednostavljen i
uprošćen. Brokeri ne moraju više da se okupljaju na berzanskom
parketu, već sva događanja mogu pomno posmatrati na računarima od
kuće, kancelarije ili bilo kog dela sveta, daleko od drugih brokera i
samih berzi. Funkcionišu dakle po principu rada na daljinu (engl.
Teleworking), prestaju biti ljudi sa "malim tajnama zanata", a
tradicionalna znanja zamenjuju znanjima i veštinama rada sa
umreženim računarima.
ELEKTRONSKE BERZE
Kada je u pitanju trgovina hartijama od vrednosti, Internet je
upotrebljiv na više načina. Uopšeteno govoreći, on je:
• Najnoviji i potencijalno najbolji kanal za plasiranje

finansijskih informacija (E*Trade i Pawws Financial
Network, Pc Quote On-line… )
• Najprikladnije sredstvo za pružanje pomoći kod

dileme: "Investirati u konkretan posao ili
ne?“(Microsoftov Investitor, Informed Investitor … )
• Virtuelni prostor za trgovanje H.O.V.(Charles Schwab )

ELEKTRONSKE BERZE
Kako se obavlja on-line trgovanje hartijama od

vrednosti?
1.
2.
3.
.
.
.
Sigurnost!!!!!!!!!
ocenjivačke kuće ( engl. Independent Evolution House).
KOMPJUTERSKI SISTEMI REZERVACIJA
Visekorisnicki sistemi rezervacija
Elektronske rezervacije (engl. Computer Reservation System,

CRS) su još jedna od bitnih kategorija elektronskog poslovanja u
segmentu biznis-potrošač.
Elektronske rezervacije imaju primenu u:
Turizmu
Avio saobraćaju
Ostalim delatnostima (sportu, kulturi, obrazovanju...)
SABRE, AMADEUS, GALILEO...

E-GOVERNMENT
eGovernment podrazumeva upotrebu informaciono-

komunikacionih tehnologija u javnoj administraciji - što
u kombinaciji sa organizaciionim promenama i novim

znanjima - poboljšava javne servise i demokratske
procese i jača javne funkcije. eGovernment je način da
javna administracija postane otvorenija i
transparentnija, više servisno orjentisana i efikasnija.
RIZICI KOD ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

E-trka s preponama: preskakati, izbeći ili
zaobići?
Šta raditii u slučaju nastanka problema?
U slučaju otkrivanja ili sumnje na prevaru, najgore

što kupac može učiniti jeste da ne učini ništa!!!
lektronsko poslovanje 1. Identitet na Webu-Kradja identiteta
Zvuci Vam neverovatno, ali Vi ste….

Odustanite od internet adrese, ako ne pocinje sa :http…
Ne nasedajte na mejl administratora, ISP…
2. Skriveni troskovi
3. Pitanje garancija
OBJEKTIVNI+SUBJEKTIVNI RIZICI
Rizk IT infrastrukture:
• nedovoljna zaštita;
• ranjivost hardvera na fizička oštećenja;
• loši planovi za slučaj opasnosti;

• loše podešavanje »firewall« sistema;
• neadekvatna primena kriptografije.
Aplikacioni rizik
• pojava grešaka u aplikacijama;
• nekoordinirane programske izmene;
• nedostatak kontrole na ulazu i obradi;
• neadekvatno obezbeđenje softvera (back up, recovery).
IT rizik poslovnih obrada
• nekompletan prenos podataka;
• sistem zaštite ne funkcioniše podjednako u svim delovima;
• nekorektni mehanizmi kontrole;
• kontrola pristupa samo za pojedine aplikacije.
[1] “Evans data” u analizi rada 750 firmi koje se bave
razvojem baza podataka,
navodi da je u 2003. godini
provaljeno 31% bankarskih finansijskih baza, što nije

čudno ako se ima u vidu činjenica da se: slučajan računar
na Internetu skenira nekoliko desetina puta na dan,
Windows 98 sa uključenim deljenjem fajlova, provaljen
je pet puta u četiri dana, NetBios skeniranja dešavaju se
sedamnaest puta na dan, a najkraće vreme do provale u
sistem traje petnaest minuta nakon uključenja u mrežu
(http://www.sk.co.yu).
Moguće Mogući Moguće
Mogući uzroci posledice uzroci posledice
Manipulacija podacima od
Krađa i
strane osobe zaposlene u Gubitak Povreda
otkrivanje
finansijskoj instituciji ili osobe podataka privatnosti
podataka
van institucije
Prekid rada
Špijuniranje
sistema i Prevare,
pri
troškovi pokušaji
neovlašćen
ponovnog iznuđivanja
om pristupu
Sabotaža uspostavljanja
Prekid rada
Gubitak Osluškivanj
sistema i
poverenja i e
troškovi
gubitak komunikacij
ponovnog
klijenata e
Prevara uspostavljanja
Gubitak
Narušavanje poverenja i
ugleda gubitak
finansijske Hakerisanje klijenata,
institucije, pad narušavanje
Koje »brige brinu« učesnike?
Klijenti – Pitanje tajnosti podataka i transakcija! Koja

načela prevencije od obmna i prevara primeniti? Da li je
lokacija verodostojna, s obzirom da postoje lokacije koje se

bave skupljanjem brojeva kartica?...
Finansijske institucije – Budući da su računarske mreže
kojim se kreće novac složene, treba računati na sledeće
probleme: integritet (celovitost) podataka i u vezi sa tim
moguće manifestacije kao što su oštećenja, degradacija,
izobličenje ili uništenje podataka; kontrola ispravnosti
podataka, kontrola redudanse, zaštita tajnosti, zaštita
privatnosti, antivirusna zaštita, zaštita od neovlašćenih
korisnika, pravilna procedura identifikacije, autentifikacije
i autorizacije, i sl.
UPRAVLJANJE RIZICIMA
AMERIKA: EVROPA
U kolikoj meri će biti zaštićen sistem elektronskih plaćanja

zavisi od više faktora:

• obima i prirode rizika;
• stepena tolerancije postojanja rizika od strane finansijske
institucije;
• kadrova koji treba da "iznesu" ovaj problem;
• finansijskih sredstava potrebnih za obezbeđenje od rizika;
• visine štete i prirode problema koje rizik donosi;
• stepena poverenja u okruženje i sl.
Preventivne mere:
• razvoj odgovarajuće sigurnosne politike i uticaj na zaposlene
kako bi se pridržale sigurnosne procedure.
• integracija svih sigurnosnih funkcija u jedinstvenu kako bi se
osigurala celovitost zaštite;
• odstranjivanje »zloćudnih kodove« u postojećim programima i
postavljanje sistema zaštite protiv napada istih;
• zaštita tajnosti enkripcionih i autentifikacionih ključeva;
• kontrola tipova veza koje se ostvaruju sa okruženjem;
• zaštita tajnosti podataka prilikom njihovog prenosa na
daljinu;
• zaštita tajnosti podataka na sopstvenim medijumima.
TEHNOLOGIJE ZASTITE
1. rešenja zasnovana na kriptografiji;

2. rešenja digitalnih potpisa;

3. rešenja digitalnih certifikata;
4. rešenja na bazi biometrijske tehnologije;
KRIPTOGRAFIJA
Šta je kriptografija i čemu ona služi?
"Protivnik" poznaje kriptografiju i algoritme koje

upotrebljavamo, ali ne i ključeve koji nam osiguravaju

sigurnost.
KRIPTOGRAFIJA
Kriptografske metode pri elektronskim transferima sredstava

obezbeđuju:
1. zaštitu tajnosti podataka (podatke može dekodirati samo

izabrana osoba, osoba na koju su podaci naslovljeni i niko
drugi);
2. autentičnost izvora podataka (podatke je uistinu poslala za to
ovlašćena osoba);
3. verodostojnost podataka (sprečavanje neovlašćene promene i
uništenja podataka);
4. nemogućnost negiranja učešća u transakciji (pošiljalac se ne
može odreći ili kasnije zatajiti poslate podatke).
KRIPTOGRAFIJA
Postupak transmitovanja razumljive poruke – otvorenog teksta u

nerazumljiv i nečitljiv oblik naziva se šifrovanje
Originalne poruke koja se šifrira – OP

Ključa K1
Da bi osoba kojoj su podaci namenjeni mogla da iskoristi

šifrovanu poruku sprovodi se inverzni postupak –
dešifrovanje
Šifrovane poruke – ŠP
Ključa K2
KRIPTOGRAFIJA
Princip kriptosistema sa simetričnim ključem
Šifrovan tekst
Šifrovanje Dešifrovanje
Običan tekst Običan tekst
PROBLEMI!!!
KRIPTOGRAFIJA
Princip kriptosistema sa asimetričnim ključem
Šifrovan tekst
Šifrovanje Dešifrovanje
Javni ključ Tajni ključ
Običan tekst Običan tekst

DIGITALNI POTPIS
Digitalni potpis nije digitalni ili elektronski zapis običnog

potpisa
1. Digitalni potpisi korišćenjem simetrične kriptografije

2. Digitalni potpisi korišćenjem asimetrične kriptografije
DIGITALNI POTPIS
Slepi digitalni potpis

Grupni digitalni potpis
Posrednički digitalni potpis

DIGITALNI CERTIFIKATI
Digitalna potvrda o identitetu koja je izdata od

strane za tu delatnost ovlašćene Certifikacione
službe (engl. CA-Certifying Autorities)
Najjednostavnije rečeno digitalni certifikat je

elektronska identifikacija učesnika na mreži.
Digitalni certifikat možemo nazvati i digitalnom
ličnom kartom .
Digitalni certifikat u cyber prostoru, je sredstvo
kojim ćete vi ili osoba sa kojom komunicirate
dokazati identitet
BIOMETRIKA
Biometrijska tehnologija se zasniva na automatskoj identifikaciji

osobe na osnovu neponovljivih ili teško ponovljivih
bioloških osobina:
• delova tela (otisci prstiju, otisak ruke, ručna geometrija,

snimak mrežnjače, snimak zenice, geometrija lica…);
• bimehaničkih radnji koje daju karakterističan rezultat

(snimak glasa, snimak potpisa i sl.).
BIOMETRIKA
Prikupljanje biometrijskih Obrada biometrijskih Skladištenje biometrijskih

podataka podataka podataka i back up
Predmet
ispitivanja
Živi snimak izabrane Verifikacija Skladištenje biometrijskih

biometike podataka i back up
biometrijskih podataka
aplikacija

Slajdovi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Slajdovi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Slajdovi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Šta je to elektronski biznis?

Elektronsko poslovanje se odnosi generalno na sve forme

• svetski procesi integracije,

1970 EDI(Electronic Data Interchange,

1980 Elektronske komunikacije, ATM,

1990 Svi drugi oblici transakcija na Webu

1990-Doslo do osnivanja Weba

1994-Mozila, Pizza Hut, SSL enkripcija

Neslućen razvoj e-biznisa doveo je do stvaranja novih i

Snižavanje troškova po raznim Bolji, lakši i brži pristup informacijama

kupca globalnom nivou

Mogućnost brže reakcije na zahteve Pristup novim proizvodima i uslugama

Jeff Bezos, “tata” on-line trgovine

prednosti imaju i svoju (ne)humanu stranu.

U knjizi "Nevidljivi računar" Donald A Norman

na temu publikovanja ranjivosti pod nazivom

zahvaljujući informacionoj tehnologiji, ne smemo

Naziv posla Godišnja plata Opis zadatka

"Razvijač" aplikacija Do 150 000 Razvijanje strukture aplikacije i stvaranje softvera,

Specijalista za 100 000 Obezbeđenje kompjuterskih sistema od "tuđih očiju"

Analitičar e-biznisa Od 60 000 do Analiza pojedinih aspekata elektronskog poslovanja

Proizvodni menadžer 60 000 Obezbeđenje opstanka na Web-u

Programeri Do 100 000 Briga o svakodnevnim zadacima programiranja

•Iluzija moći i sloboda

kontrarevoluciju. Kao što je to Nikolo

Zavisnost od svetskih trendova

"Koliko god da je covek svoj um naprezao

Kako steći poverenje u bilo koju novu formu elektronskog

Kako resiti problem inercije?

Kako resiti problem nesigurnosti?

Penetracija Internet & Penetracija EP

Da li svi oblici EP daju isti doprinos razvoju EP?

U kolikoj meri se zaista koristi Internet I za koje svrhe?

Koliki je uticaj Drzave na upotrebu EP u kompanijama?

•Elektronska trgovina (engl. e-commerce)

Verujete li i dalje u E-biznis?

Internet-virtuelni svet u kome vladaju

I Skladan brak vojnog i civilnog sektora

1. Sektor proizvođača elementa internetske infrastrukture

2. Sektor provajdera internetskih usluga i aplikacija

"Ne razmišljajte šta je Internet, Internet je

sve ono što Vi želite da bude".

1. Internet kao komunikacioni kanal

Tehnološka potpora mreže + informacioni

Elektronska pošta (ime@negde.nešto),

Internet kao medijski prostor

WWW zasnovan na stranama programiranim u

Internet kao biznis platforma (World Wide Web

konferenciji između Ženeve i Amsterdama -1994.)

Globalna prisutnost, izuzetna masovnost, jednostavnost

Ekonomika Interneta je disciplina koja se bavi

Cenzar ili nesto vise?

Paradoks zvani Kina-Kineski vatreni zid:Zlatni stit

OBRAZAC GRADITELJA E-TRŽIŠTA

Proizvođač E-transakcija Potrošač

Proizvođač E-transakcija Potrošač

1. Fizički prostor može ponuditi udobnost i ličnu uslugu kakva se ne može