BESPLATNI GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD.

RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI

EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.SEMINARSKIRAD.ORG

WWW.MAGISTARSKI.COM

WWW.MATURSKIRADOVI.NET

WWW.MATURSKI.NET

WWW.SEMINARSKIRAD.INFO

WWW.MATURSKI.ORG

WWW.ESSAYSX.COM

WWW.FACEBOOK.COM/DIPLOMSKIRADOVI
NA NAŠIM SAJTOVIMA MOŽETE PRONAĆI SVE, BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI
ILI MATURSKI RAD, POWERPOINT PREZENTACIJA I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJAL. ZA
RAZLIKU OD OSTALIH MI VAM PRUŽAMO DA POGLEDATE SVAKI RAD, NjEGOV SADRŽAJ I
PRVE TRI STRANE TAKO DA MOŽETE TAČNO DA ODABERETE ONO ŠTO VAM U POTPUNOSTI
ODGOVARA. U BAZI SE NALAZE GOTOVI SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI
KOJE MOŽETE SKINUTI I UZ NJIHOVU POMOĆ NAPRAVITI JEDINSTVEN I UNIKATAN RAD.
AKO U BAZI NE NAĐETE RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOŽETE
NARUČITI DA VAM SE IZRADI NOVI, UNIKATAN SEMINARSKI ILI NEKI DRUGI RAD RAD NA
LINKU IZRADA RADOVA. PITANjA I ODGOVORE MOŽETE DOBITI NA NAŠEM FORUMU ILI
NA MATURSKIRADOVI.NET@GMAIL.COM

Obrada rezultata merenja

6
 Predstavljanje rezultata merenja i zaokruživanje

Svaki rezultat merenja se predstavlja u obliku zagrade u kome piše rezultat merenja
 gornja granica apsolutnog odstupanja, a izvan zagrade se pišu njegove jedinice.
Konačni rezultat indirektnog merenja ne može da bude bude tačniji od najnetačnije
(direktnim putem) izmerene veličine. Cifre koje se zadrže nazivaju se značajnim
(važećim) ciframa. Među važećim ciframa, osim na prvim mestima, mogu da budu i
nule.
Na primer broj: b=0,009050, ima četiri značajne cifre (prve tri nule ne smatramo
značajnim). Taj isti broj b u matematici možemo napisati u nekoliko ekvivalentnih
oblika: b=0,00905 ili b=0,00905000, i tako dalje, ali u fizici gornja tri broja nisu
ekvivalentna. Prvi od njih (b=0,009050) ima 4, drugi (b=0,00905) ima 3,a treći
(b=0,00905000) ima 6 značajnih cifara. Da bi se izbeglo pisanje nepotrebnih nula sa
leve strane, brojeve pišemo u sledećem obliku b=9,05010-3, ili b=9,0510-3, ili
b=9,0500010-3. U merenjima se događa da se prilikom višestrukog merenja iste
veličine dobijaju brojevi gde se, na primer, prve dve cifre ne ponavljaju o ostale da.
One cifre koje se u rezultatima merenja ne menjaju, nazivaju se sigurne (tačne)
cifre. One cifre koje se od merenja do merenja menjaju zovu se ne sigurne
(sumnjive) cifre. Rezultat merenja se izražava pomoću svih sigurnosnih cifara i
najviše jedne (naravno, prve) ne sigurne cifre.
Poznavanjem sigurnih cifara u nekom rezultatu može se odmah oceniti kakva je bila
tačnost merenja čak i ako greška nije navedena. U tabeli 4 data je relativna greška u
funkciji broja sigurnih cifara i njihovih vrednosti.
T
a Broj Relativna greška u  b
e sigurnih Prva sigurna cifra l
a cifara 1 2 3 4 5 6 7 8 9
1 50 25 17 13 10 9 8 7 6
2 5 3 2 1.3 1 0.9 0.8 0.7 0.6
3 0.5 0.3 0.2 0.13 0.1 0.09 0.08 0.07 0.06
4.
Pri obradi rezultata merenja često je potrebno zaokružiti brojeve,pa ćemo zbog toga
navesti pravila zaokruživanja:
1. ako je na prvom zanemarenom mestu cifra veća ili jednaka 5, a iza njega ima
značajnih cifara različitih od 0, poslednja zadržana cifra se povećava za jedan;
na primer: 325,376325,4 ili 12,15612,2
2. ako je cifra na prvom zanemarenom decimalnom mestu manja od 5 prethodna
cifra se ne menja; na primer: 1,3461,3
3. ako je prva cifra koja se zanemaruje 5, a iza nje nema značajnih cifara različitih
od 0, onda se poslednja zadržana cifra povećava za jedan ako je ona neparna, a
ostavlja ne promenjana ako je parna. na primer: 1,3501,4 ili 1,4501,4
Ako se pri zaokruživanju pridržavamo ovih pravila, greška zbog zaokruživanja neće
biti veća od polovine vrednosti poslednje zaokružene decimale.
Gornja pravila zaokruživanja važe pri zaokružavanju razultata merenja, a kada se
zaokružuje gornja granica apsolutnog odstupanja na jednu značajnu cifru onda se to
čini uvek na više (majorizacija). Na primer: ako je gornja granica apsolutnog
odsupanja vrednost a: a=0,131 zaokružuje se na a=0,2 (a ne na a=0,1).
7
 Da zaključimo: iz načina pisanja približnog broja može se saznati dovoljno o
njegovoj tačnosti. Ali ne treba zaboraviti da tačnost razultata ne zavisi od broja
značajnih nego od broja sigurnih cifara.

Obrada rezultata merenja. Procena tačnosti rezultata merenja

Jedan od najvažnijih problema u obradi rezultata merenja jeste procena njihove

tačnosti. Umesto izraza „procene tačnosti“ u svakodnevnom laboratorijskom
istraživanju se upotrebljava i izraz „izračunavanje greške rezultata“. Ako nije
navedeno sa kojom je tačnošću merena neka fizička veličina, onda takav rezultat
nema veći značaj, nema naučnu vrednost. Razrađeno je nekoliko standardnih
postupaka za procenu tačnosti rezultata merenja.

Direktno merenje koje se ponavlja više puta

Direktno merenje ima smisla ponavljati samo ako su slučajne greške veće od
tačnosti instrumenata. Neka je merenjem fizičke veličine X dobijen niz vrednosti: x 1,
x2,...,xn (n-je broj merenja). Umesto toga, uvodi se samo jedna vrednost koja ipak
sadrži sve važne informacije o merenju. Za predstavnika niza najčešće se bira srednja
vrednost:

Srednja vrednost ne mora da se poklapa ni sa jednim od pojedinačnih rezultata.

Definišimo devijaciju (odstupanje) pojedinog merenja od srednje vrednosti kao:

Iz definicije se vidi da devijacija može biti i pozitivna i negativna. Zbir svih

devijacija je:

Ako ovde zamenimo član xs dobijamo:

Dakle, zbir svih devijacija je jednak nuli, odnosno zbir pozitivnih devijacija je
jednak zbiru negativnih. Ako na rezultat utiču samo slučajne greške, onda su pozitivna
i negativna odstupanja podjednako verovatna pa se uzajmno poništavaju.
Razmotrimo kvadrat devijacije:

Zbir kvadrata devijacija iznosi:

8
 Za minimum dobijamo:

Dalje se dobija:

Kao što možemo da vidimo da je zbir devijacija jednako nuli stoga se uvodi srednja
devijacija relacijom:

Ako je merenje tačnije pa su devijacije male i srednja devijacija će biti mala, tako da
će ovako uvedena veličina dobro karakterisati niz merenja. Sličnu osobinu ima i druga
vrsta devijacije, koja se u poslednje vreme često koristi u fizici. To je standardna
devijacija ili standardno odstupanje:

Standardna devijacija ima sledeći smisao: ako se ponovi merenje, 2/3 dobijenih
vrednosti će ležati u intervalu x s-  X  xs+ sa verovatnoćom od 66. Drugim
rečima, od velikog broja (nekoliko desetina hiljada) merenja 66 rezultata će biti u
intervalu definisanom standardnom devijacijom. Preko 19/20 njih se nalazi u
intervalu ( x  -2, x +2). Gotovo svi rezultati (99,7) se ponavljuju u granicama
as - 3  X  as+3.
Gausova funkcija je data izrazom:

gde je -matematičko odstupanje,-standardna devijacija. Oblik funkcije (x) je

prikazan na slici 2.

Slika 2.
9