Skripta Bilansiranje I MRS 2010-11

[ALFA Univerzitet
Fakultet za trgovinu i bankarstvo „Janic ije i Danica Karic“ Beograd]
BILANSIRANJE I
RACUNOVODSTVENI
STANDARDI
[Autorizovana skripta]
dr Blagoje Novicevic, redovni professor
mr Boban Krstic, asistent
[2010/11]

SADRŽAJ

I DEO UVODNA RAZMATRANJA ....................................................................................................................... 4
1 POJAM, SUŠTINA I USLOVLJENOST BILANSIRANJA ................................................................................ 4
1.1 POJAM BILANSIRANJA .................................................................................................................... 4
1.2 USLOVLJENOST BILANSIRANJA ....................................................................................................... 6
2 NACELA UREDNOG BILANSIRANJA (RACUNOVODSTVENA NACELA) ...................................................14
2.1 POJAM I SUŠTINA RACUNOVODSTVENIH NACELA .......................................................................14
2.2 VRSTE RACUNOVODSTVENIH NACELA ..........................................................................................14
3 ZAMAGLJIVANJE I FALSIFIKOVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .............................................................30
REŠENI ZADACI I PITANJA ZA PROVERU .........................................................................................................31
II DEO HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA NA GLOBALNOM NIVOU ........................................32
1 NUŽNOST HARMONIZACIJE I STANDARDIZACIJE FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U SVETU ..................32
2 HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U USLOVIMA GLOBALIZACIJE ..................................33
3 ULOGA I ZNACAJ MEÐUNARODNIH RACUNOVODSTVENIH STANDARDA U FINANIJSKOM
IZVEŠTAVANJU ...............................................................................................................................................35
4 ULOGA I ZNACAJ PRIMENE MEÐUNARODNIH RACUNOVODSTVENIH STANDARDA U NAŠOJ ZEMLJI .36
5 FAKTORI KOJI UTICU NA FORMULISANJE MEÐUNARODNIH RACUNOVODSTVENIH STANDARDA ......37
6 OKVIR ZA PRIPREMU I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .........................................................39
6.1 SVRHA OKVIRA ..............................................................................................................................39
6.2 ZNACAJ OKVIRA ............................................................................................................................40
6.3 CILJ FINANIJSKOG IZVEŠTAVANJA .................................................................................................40
6.4 OSNOVNE PRETPOSTAVKE FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA ...........................................................41
6.5 KVALITATIVNE KARAKTERISTIKE INFORMACIJA SADRŽANIH U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA .......42
6.6 ELEMENTI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I NJIHOVO PRIZNAVANJE .....................................................45
6.7 MERENJE ELEMENATA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ..........................................................................51
6.8 KONCEPTI KAPITALA .....................................................................................................................52
6.9 KONCEPTI ODRŽANJA KAPITALA I UTVRÐIVANJA DOBITKA ..........................................................53
7 AKTUELNI MRS/MSFI ...........................................................................................................................55
III DEO PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE BILANSNIH POZICIJA PREMA MRS/MSFI ..................58
1 PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREMA MRS1 .......................................................................58
1.1 FER PREZENTACIJA PREMA MRS/MSFI .........................................................................................58
1.2 DELOVI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREMA MRS1 ...........................................................................59
1.3 IDENTIFIKACIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA .....................................................................................60
1.4 PERIOD IZVEŠTAVANJA .................................................................................................................60
1.5 PRINCIPI PREZENTACIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ........................................................................61
1.6 FORMA I STRUKTURA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ...........................................................................62
2 PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME PREMA MRS16
.............................................................................................................................................................81
2.1 POJAM I PRIZNAVANJE NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME ..................................................81
2.2 MERENJE NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME ........................................................................82
2.3 OBELODANJIVANJE VREDNOSTI NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME ....................................89
2.4 UMANJENJE VREDNOSTI NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME ...............................................91
2.5 DRŽAVNE (VLADINE) DONACIJE ....................................................................................................94
3 PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE NEMATERIJALNIH SREDSTAVA PREMA MRS38 ........100
3.1 POJAM I VRSTE NEMATERIJALNIH SREDSTAVA ..........................................................................100
3.2 PRIZNAVANJE I MERENJE U MOMENTU NABAVKE NEMATERIJALNOG SREDSTVA ....................101
3.3 PRIZNAVANJE INICIJALNIH I NAKNADNIH IZDATAKA ZA NEMATERIJALNO SREDSTVO ..............102
3.4 MERENJE NEMATERIJALNIH SREDSTAVA POSLE DATUMA PRIZNAVANJA .................................103
3.5 AMORTIZACIJA NEMATERIJALNIH SREDSTAVA...........................................................................103
3.6 UMANJENJE VREDNOSTI I OTUÐENJE NEMATERIJALNIH SREDSTAVA .......................................104
3.7 OBELODANJIVANJE VREDNOSTI NEMATERIJALNIH SREDSTAVA ................................................104
REŠENI ZADACI I PITANJA ZA PROVERU .......................................................................................................105
4 POJAM, PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE PRIHODA PREMA MRS18 ............................107
4.1 POJAM I VRSTE PRIHODA ...........................................................................................................107
4.2 PRIZNAVANJE PRIHODA ..............................................................................................................107
4.3 OBELODANJIVANJE PRIHODA .....................................................................................................110
5 POJAM, PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE ZALIHA UCINAKA PO MRS 2 ........................112
5.1 POJAM I VRSTE ZALIHA ...............................................................................................................112
5.2 MERENJE ZALIHA UCINAKA.........................................................................................................112
5.3 MERENJE ZALIHA SMANJENE VREDNOSTI ..................................................................................120
5.4 PRIZNAVANJE RASHODA PO OSNOVU ZALIHA ...........................................................................122
5.5 OBELODANJIVANJA VREDNOSTI ZALIHA .....................................................................................122
6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE ....................................................................................................125
6.1 POJAM NOVCA I NOVCANIH EKVIVALENATA..............................................................................125
7 RACUNOVODSTVENE POLITIKE, PROMENE RACUNOVODSTVENIH PROCENA I GREŠKE ...................126
7.1 CILJ STANDARDA I DETERMINISANJE POJMOVA I KATEGORIJA .................................................126
7.2 RACUNOVODSTVENE POLITIKE – IZBOR, DOSLEDNA PRIMENA I PROMENA .............................127
7.3 PROMENA RACUNOVODSTVENIH PROCENA ..............................................................................128
7.4 GREŠKE ........................................................................................................................................129
8 DOGAÐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA ..................................................................................134
8.1 DEFINISANJE DOGAÐAJA NASTALIH NAKON DATUMA BILANSIRANJA.......................................134
9 UGOVORI O DUGOROCNOJ IZGRADNJI ..............................................................................................138
9.1 CILJ STANDARDA .........................................................................................................................138
9.2 ZAHTEVI MRS11 RELEVATNI ZA PRIZNAVANJE PRIHODA ...........................................................138
9.3 SPAJANJE I RAZDVAJANJE UGOVORA O IZGRADNJI ....................................................................139
9.4 KLASIFIKACIJA UGOVORA O IZGRADNJI ......................................................................................140
9.5 PRIHODI PO OSNOVU UGOVORA O IZGRADNJI ..........................................................................140
9.6 TROŠKOVI PO OSNOVU UGOVORA O IZGRADNJI .......................................................................141
9.7 PRIZNAVANJE PRIHODA I RASHODA IZ UGOVORA O IZGRADNJI ................................................142
9.8 UTVRÐIVANJE I PRIZNAVANJE GUBITAKA IZ UGOVORA O IZGRADNJI .......................................143
9.9 OBELODANJIVANJA U VEZI SA UGOVORIMA O IZGRADNJI .........................................................144
10 PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE REZERVISANJA, POTENCIJALNIH OBAVEZA I
POTENCIJALNIH SREDSTAVA PREMA MRS37 ..............................................................................................147
10.1 POJAM, ULOGA I ZNACAJ REZERVISANJA ...................................................................................147
10.2 OBRAZOVANJE REZERVISANJA U SKLADU SA MRS37 .................................................................147
10.3 VREDNOVANJE REZERVISANJA ...................................................................................................149
10.4 PROMENE U REZERVISANJIMA I NACIN NJIHOVOG UKIDANJA ..................................................150
10.5 PRIMENA PRAVILA PRIZNAVANJA I MERENJA ............................................................................151
10.6 POTENCIJALNE OBAVEZE ............................................................................................................152
10.7 POTENCIJALNA SREDSTVA ..........................................................................................................152
10.8 OBELODANJIVANJA REZERVISANJA, POTENCIJALNIH OBAVEZA I POTENCIJALNIH SREDSTAVA 153

I DEO UVODNA RAZMATRANJA

1 POJAM, SUŠTINA I USLOVLJENOST BILANSIRANJA
1.1 POJAM BILANSIRANJA

Bilansiranje je postupak obezbedenja formalne i materijalne ispravnosti godišnjih
finansijskih izveštaja o stanju i uspehu preduzeca, odnosno o promenama toga stanja. Ovaj
postupak u sebi sadrži, kako uredno vodenje poslovnih knjiga, tako i uredno inventarisanje. U
tom smislu se i uredno vodenje poslovnih knjiga i uredno inventarisanje postavljaju kao
pretpostavka urednog bilansiranja. Knjigovodstvo kao sistem evidencija mora da ispuni zahteve
urednosti u svim svojim fazama i to:

• otvaranja poslovnih knjiga,
• obuhvatanja poslovnih dogadaja, koji su se odigrali izmedu dva sukcesivna momenta
bilansiranja i
• zakljucivanja poslovnih knjiga, sastavljanja godišnjih ili sastavljanja finansijskih izveštaja
za kraci obracunski period od godinu dana.

Otvaranje poslovnih knjiga podrazumeva unošenje stanja ukupne imovine, kao i delova
te imovine, ali i unošenje kapitala i obaveza u dnevnik, glavnu i pomoc ne knjige. Osnov za
otvaranje poslovnih knjiga je tzv. „Bilans otvaranja“. To je zakljucni bilans preduzeca koje je
ranije poslovalo. Nasuprot tome, za otvaranje poslovnih knjiga kod preduzeca koje ranije nije
poslovalo služi bilans osnivanja. Sastavljanju bilansa osnivanja prethode poslovni dogadaji za
osnivanje preduzeca i oni su podloga za otvaranje glavne knjige u koju se unose propisane
bilansne pozicije, ali i za otvaranje pomoc nih knjiga koje služe da se u njih unesu rašclanjeni
delovi imovine i kapitala.

Druga faza knjigovodstvene obrade podataka obuhvata pracenje, klasifikovanje i
obuhvatanje poslovnih transakcija i drugih dogadaja koji proizilaze iz funkcionisanja preduzeca.
Sumarno posmatrano ovi poslovni dogadaji tangiraju tri podrucja:

• kapital (izvori finansiranja)
• investicije (oblici ulaganja) i
• placanja

Podrucje kapitala vezano je za pribavljanje kapitala, placanje kapitalnih uloga i druge
oblike dugoroc nih razduženja. Podrucje investicija odnosi se na ulaganje u fiksnu imovinu, zalihe
i potraživanja, kao i razne oblike otpisivanja i prodaju fiksne imovine. Podrucje placanja
obuhvata prenos gotovine nastale po osnovu, kao i promene oblika gotovine, odnosno, transfer
gotovine u hartije od vrednosti.

4

Kada je rec o zakljucku poslovnih knjiga metodološki je uputno razlikovati:

• formalni zakljucak sa inventarom i
• vrednosno otpisivanje

Sa formalnog aspekta zakljucak poslovnih knjiga pretpostavlja utvrdivanje konacnih

salda na svim racunima stanja i uspeha. Utvrdivanju konacnih salda prethodi aktivnost
inventarisanja, kako imovinskih delova tako i obaveza. Utvrdeno inventarno stanje delova
imovine i obaveza uporeduje se sa stanjem u knjigama. Na taj nacin se identifikuju razlike kojima
treba korigovati odredena stanja u poslovnim knjigama. Takvim postupkom se vrši uskladivanje
knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem.

Inventarisanje kao aktivnost podrazumeva popis kolicinskog stanja pojedinacnih
imovinskih predmeta i obaveza preduzec a kroz merenje, brojanje, vaganje, ocenu i
izracunavanje. U tom smislu, inventar predstavlja spisak imovinskih delova i obaveza sa
kolicinama i vrednostima koji je sacinjen na osnovu inventarisanja. Nakon ove faze formalnog
zakljucka dolaze sledec e faze zakljucivanja racuna uspeha, utvrdivanje rezultata i njegovo
unošenje u bilans stanja u celini ili njegovog raspodeljenog dela. Nakon ovih faza formalni
zakljucak podrazumeva i zakljuc ak racuna stanja.

Vrednosno otpisivanje ima karakter tzv. predzakljucnog knjiženja i odnosi se jednim
delom na obradu podataka povezanih sa utvrdivanjem razlika izmedu pravih, realnih, tržišnih
vrednosti imovine i obaveza i njihovih knjigovodstvenih vrednosti. Sa tog aspekta vrednosno
otpisivanje se vezuje za razlike u ovim vrednostima koje izazivaju dodatne rashode uz korekciju
knjigovodstvenih vrednosti imovine na dole i razlika koje izazivaju dodatne rashode cija ce
placanja uslediti u buduc nosti. S druge, pak, strane, vrednosno otpisivanje se odnosi na
razgranic enja dogadaja placanja i ucinaka koji se protežu na više obracunskih perioda.

Vrednosno odstupanje knjigovodstvenih i pravih, tržišnih vrednosti na dan bilansiranja
može da nastane iz sledecih razloga:

• Smanjenja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme zbog intenzivnije upotrebe. Takav
nac in upotrebe nekretnina, postrojenja i opreme skracuje njihov ekonomski vek
korišcenja, a knjigovodstveno se ovo odstupanje obuhvata bilo direktnim ili indirektnim
otpisom.
• Smanjenja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme iz ekonomskih razloga, kao što su,
na primer, smanjene cene ponovne nabavke, uticaj tehnic kog progresa, pad tražnje i sl.
Ovde se zapravo radi o smanjenju ocekivanih ekonomskih koristi od upotrebe
nekretnina, postrojenja i opreme. Knjigovodstveno se ovaj nacin smanjenja vrednosti
obuhvata korekcijom vrednosti nekretnina postrojenja i opreme, a pojavljuje se i kod
zaliha.

Odstupanje knjigovodstvene vrednosti potraživanja od njihove realno naplative
vrednosti nastaje zbog smanjene moguc nosti njihove naplate i zbog mogucnosti osporavanja
delimicne ili potpune vrednosti potraživanja od našeg kupca. Ovo smanjenje se može obuhvatiti
na direktan ili indirektan nacin. Postupak direktnog smanjenja upotrebljavamo onda kada nam je
poznat iznos gubitaka odredenog potraživanja, a indirektnog kada iznos gubitaka nije sa

5

sigurnošcu poznat. Kada preduzecu nije poznato pojedinacno nenaplativo potraživanje, ali se na
osnovu iskustva lako može utvrditi procenat nenaplativosti ukupnih potraživanja, tada se
formira tzv. paušalna ispravka vrednosti potraživanja, koja ima karakter racuna pokrica s
potražnim saldom. Kada se na dan bilansiranja ta pokrica ne izjednace sa stvarnim stanjem
gubitaka razlika se prenosi na vanredne rashode ili prihode. Ukupne korekcije potraživanja ne
mogu da terete tekuci bilans uspeha, jer su to fakticki obaveze iz ranijih godina. Zato je u
poslovnim knjigama uputno koristiti racune pokrica i rezervisanja.

Oblik vrednosnog otpisivanja koji se odnosi na razgranicenje dogadaja placanja i ucinaka
povezuje se sa ucincima ciji se efekti protežu u više obracunskih perioda. Ova razgranicenja
javljaju se kod svih izdavanja i primanja gotovine koja su nastala u proteklom obracunsk om
periodu, a bice u stvari prihodi, odnosno, rashodi u buducnosti. S druge strane, ovo
razgranicenje ce se javiti kod onih rashoda i prihoda koje je prouzrokovala tekuca ili protekla
godina, ali ce se placanje i prenos gotovine po tom osnovu javiti u sledec im godinama. Kroz
poslovne knjige ove transakcije se pojavljuju na rac unima aktivnih i pasivnih vremenskih
razgranic enja ili racunima ostalih potraživanja ili obaveza.

1.2 USLOVLJENOST BILANSIRANJA

Bilansi moraju biti sastavljeni jasno i pregledno, ali isto tako moraju u okviru relevantnih
regulativa o vrednovanju pružiti što je moguce sigurniji uvid u stanje imovine, kapitala, obaveza,
rashoda i prihoda, kao i promene stanja imovine. Medutim, kakvi ce u konkretnom preduzecu
biti sastavljeni bilansi zavisi od ciljne orijentacije bilansa i bilansiranja kao i pravne forme
preduzeca.

1.2.1 USLOVLJENOST BILANSIRANJA CILJNOM ORIJENTACIJOM PREDUZECA

Kada je rec o ciljnoj orijentaciji ona može biti usmerena ka prikazivanju imovine, kada se
radi o tzv. statickim ciljevima bilansiranja, odnosno ka utvrdivanju godišnjeg uspeha, kada treba
udovoljiti dinamickim ciljevima bilansiranja.

1.2.1.1 BILANSIRANJE USMERENO KA PRIKAZIVANJU IMOVINE PREDUZECA

Prikazivanje imovine je vremenski posmatrano stariji cilj bilansiranja od utvrdivanja
uspeha. U kontekstu ovog cilja bilansiranja imovina je potencijal za izmirenje dugova, odnosno
ima funkciju izravnavanja dugova, odnosno garantne supstance za izmirenje dugova.

Kada je rec o bilansiranju imovine logicno je prvo definisati šta se pod imovinom
podrazumeva, kao i koja je to imovina koja cini garantnu supstancu za pokrice dugova. U tom
smislu u teoriji i praksi bilansiranja postoje dve mogucnosti: prva, koja definiše imovinu kao
ocekivani likvidacioni prihod, odnosno, prihod koji bi se ostvario prodajom i unovcenjem
imovinskih delova, pod pretpostavkom likvidacije preduzec a i druga, koja definiše imovinu kao
onaj poslovni potencijal sa kojim preduzece, ako nastavi poslovnu aktivnost, može ostvariti

6

tokove placanja, koji obezbeduju izmirivanje dugova o roku njihovog dospec a. Polazeci od
razlicitih mogucnosti u definisanju imovine kao potencijala za pokrice dugova moguce je
primeniti razlicite norme, odnosno pravila za utvrdivanje imovine.

Tako, ukoliko se imovina definiše kao poslovni potencijal u momentu likvidacije
preduzeca predmet bilansiranja su samo delovi imovine cijom se prodajom mogu oc ekivati
prihodi, odnosno, uplate i na osnovu toga novcana primanja, kao i objekti ili delovi imovine koji
imaju svoju prometnu vrednost. U svakom slucaju procena se vrši na osnovu njihove
pojedinacne prodajne cene. Shodno tome, u tako odredenoj imovini preduzeca se ne mogu nac i
nematerijalna ulaganja i odloženi troškovi po raznim osnovima.

Nasuprot tome, imovina preduzeca koje nastavlja sa radom procenjuje se po prodajnoj
ceni, a svi oblici imovine koji su namenjeni korišcenju unutar preduzeca i za preduzece imaju
upotrebnu vrednost i procenjuju se po nabavnoj ceni ili ceni koštanja. Za takve oblike imovine sa
aspekta bilansiranja prodajna vrednost je irelevantna.

Ovako diferencirani pristup procenjivanju pojedinih oblika imovine preduzeca koje
nastavlja sa radom bio je osnova za podelu imovine preduzeca na stalnu, koja se koristi duži niz
godina u preduzecu i obrtnu, koja se koristi tokom jedne godine. Shodno tome, za obrtnu
imovinu koja je namenjena prodaji za procenjivanje, odnosno, bilansiranje relevantna je
prodajna cena. Nasuprot tome, za stalnu imovinu pri bilansiranju je bitna cena nabavke ili cena
proizvodnje. Nabavna cena se koristi kada je imovina nabavljena na tržištu, a proizvodna cena
kada je stalnu imovinu proizvelo samo preduzece.

Bez obzira na razlicita pravila bilansiranja oba koncepta imovine imaju niz slabosti:

Prvo, postavlja se pitanje vrednosti imovine u momentu likvidacije. U suštini kod ovog
koncepta se polazi od pesimisticke pretpostavke da ce preduzece biti likvidirano u odredenom
trenutku i procenjuje se mogucnost ostvarivanja novcanih sredstava s kojim bi se mogli pokriti
dugovi preduzec a. Ovaj koncept zanemaruje mogucnost da preduzece tokom poslovanja
ostvaruje odredena novcana sredstva s kojima može biti izvršena isplata dugova. Naime, bilans u
momentu likvidacije ne sadrži niti može sadržati sve informacije o ocekivanim placanjima kao ni
rokovima dospeca tih placanja. U likvidacionom bilansu deo ocekivanih ukupnih placanja
prikazuje se globalno bez podataka o rokovima dospeca, a to je za ocenu mogucnosti izmirivanja
dugova veoma važno. Verovatnoca pojave placanja u buducnosti, kako po visini, tako i po
rokovima dospeca je nepoznata.

Drugo, nacin utvrdivanja imovine, koji se zasniva na izolovanoj proceni pojedinih
imovinskih delova sumiranih u odredene grupe, ne uzima u obzir niti vrednuje kvalitet kolektiva,
sposobnost uprave preduzeca, zanemaruje poziciju preduzeca na tržištu, kao i vrednost
organizacije konkretnog preduzeca. Principijelno posmatrano bilansna vrednost dobro vodenog
preduzeca znatno je niža od tržišne vrednosti preduzec a kao celine. Razlog nastanka te razlike
nalazi se u tome što se ne vrednuju nematerijalna ulaganja i ne uzimaju se u obzir evidentni
faktori koji podižu vrednost preduzeca kao celine.

Trece, tržišna vrednost preduzeca ne izvodi se iz razlike bruto imovine i dugova,
odnosno, obaveza vec iz odnosa ocekivanog dobitk a u buducnosti ili prosecnog dobitka, koji bi

7

se mogao isplatiti vlasnicima kapitala i odredenog ukamacenja, odnosno, tržišna vrednost
preduzeca se isvodi iz tzv. prinosne vrednosti, tj.

VP=dobitak/stopa ukamacenja

Takav pristup je potpuno logican jer u razvijenim tržišnim privredama preduzeca se
prodaju kao i roba. Postoji tržište preduzeca pri cemu kupac preduzeca gotovo nikad nije
zainteresovan za delove preduzeca vec za njegovu celinu. Kupac je zainteresovan za izvlacenje
prinosa ili novog bogatstva.

Osnovne kriticke opaske na koncept imovinske vrednosti preduzeca su: prvo, efektivna
(stvarna) vrednost imovine ne može se utvrditi putem bilansa, drugo, bilo koji koncept imovine
da se prihvati on ne može biti za sve prilike i uslove, kao ni za sve interese koji su vezani za
utvrdivanje mogucnosti za pokrice dugova i trec e, sam bilans nije iskljucivo namenjen
utvrdivanju pokrica dugova, vec on ima mnogo drugih važnijih zadataka.

1.2.1.2 POLAGANJE RACUNA ORIJENTISANO KA UTVRÐIVANJU USPEHA

Za razliku od imovinskog koncepta, tzv. statickog shvatanja bilansa, koji je iskljucivo bio
okrenut interesu poverilaca, dinamicko shvatanje okrenuto je interesima vlasnika i ortaka, koji
od preduzec a ocekuju dividende, ili ucešce u dobiti, kako bi ova primanja koristili za nova
ulaganja. Ostvarivanje dividendi ili ucešca u dobiti postaju ciljna velicina vlasnika i ortaka, a
preko ovih i jedna od ciljnih velicina menadžmenta preduzeca.

Vlasnik kapitala je zainteresovan za izvlacenje novca iz preduzeca preko dividendi, kada
je rec o akcionarskim društvima, odnosno, ucešcu u dobiti kada je rec o ortacima. Na osnovu tog
interesa on odlucuje da li da kapital zadrži u konkretnom preduzecu ili da svoje uloge proda na
tržištu kapitala. Informacije znacajne za tu odluku vlasnik ne dobija iz bilansa stanja, jer one nisu
okrenute buducnosti. Bilans po svojoj prirodi otkriva šta se dogodilo u prošlosti, kako je
preduzece radilo i koliko je iz te aktivnosti ostvareno pozitivnih efekata i rezultata u prethodnom
obracunskom periodu. To su bitne informacije za vlasnike, jer na osnovu njih on ceni o tome da li
je uprava (menadžment) kojoj je poverio kapital ispunila ocekivanja ili ne.

Racunovodstvena i poslovna praksa istraživali su mogucnosti kako pomiriti potrebe za
informacijama na osnovu kojih se može suditi o mogucnostima za izvlacenje novca iz preduzeca i
potrebe za informacijama radi bilansnog utvrdivanja uspeha ostvarenog u prošlosti. Izlaz iz
konflikta naden je u uporedenju željenih oc ekivanja na pocetku perioda sa ostvarivanjem tih
ciljeva na kraju. Na osnovu tih informacija vlasnik kapitala ceni o tome da li da menja poslovne
odluke u buducnosti i na taj nacin koriguje oc ekivanja u pozitivnom smislu ili da se zadovolji sa
primanjima po osnovu dividendi koje je preduzec e ostvarilo. Rešenje je pronadeno u procesu
planiranja buducih vrednosti.

Registrovanje ostvarenih rezultata istovremeno je prikaz objektivne finansijske ciljne
funkcije. Periodicni rezultat ne predstavlja razliku izmedu uplata i isplata unutar obracunskog
perioda niti se on može izjednaciti sa stvarnim isplatama iz rezultata vlasnicima i ortacima.

8

On može biti jednak razlici izmedu primanja i izdavanja samo teoretski i to pod sledecim
uslovima:

• Preduzece bi trebalo da završi sve zapocete poslovne transakcije koje se odnose na
nabavke, plate zaposlenih , placanja usluga, prodaju i naplatu. U tom sluc aju periodicni
dobitak bio bi jednak razlici izmedu salda gotovine na pocetku i na kraju obracunskog
perioda, a bilans uspeha preduzeca predstavljao bi pregled primanja i izdavanja.
• Kada bi se ceo periodicni rezultat isplacivao vlasniku kapitala, kada ne bi bilo poreskih
obaveza, kao ni izdvajanja u rezerve saldo gotovine na kraju perioda bio bi jednak saldu
gotovine na pocetku. Tada bi periodic ni rezultat i isplaceni iznos dividendi ili uloga
vlasnicima kapitala bio jednak ostvarenom dobitku preduzeca. U tom slucaju preduzece
bi bilo izjednaceno sa bankom ili štedionicom.

Ove teoretske pretpostavke se u realnosti ne mogu ostvariti, jer se u svakom preduzecu
mogu registrovati neizvršene operacije u fazama nabavke, proizvodnje, prodaje i naplate. Iz tih
razloga se za utvrdivanje periodicnog rezultata ne koriste primanja i izdavanja gotovine – kao
novcani tokovi, vec prihodi i rashodi, kao poslovni tokovi, odnosno, tokovi rentabilnosti.

1.2.2 USLOVLJENOST SADRŽINE BILANSA PRAVNOM FORMOM

Poznato je da razlicite pravne forme preduzeca uslovljavaju razlike u bilansima sa
aspekta potreba za rašclanjavanjem bilansa stanja i bilansa uspeha, s jedne strane i sadržaja
napomena, a negde i izostavljanja potrebe sastavljanja bilansa uspeha, s druge strane. Razlike se
prema razlicitim pravnim formama pojavljuju i po osnovu izvora finansiranja i njihove strukture,
raspodele rezultata, odnosno poštovanja odredenih propisa koji su vezani za raspodelu
godišnjeg rezultata kod akcionarskog društva. U praksi razlicitih tržišnih privreda, a i kod nas,
takode, postoje sledec e pravne forme preduzeca:

• inokosna preduzeca
• društva lica i
• društva kapitala

1.2.2.1 ZAKLJUCAK RACUNA INOKOSNIH PREDUZECA

Kada je rec o inokosnim preduzecima treba naglasiti da se najcešce ne propisuju
posebna pravila koja se odnose na formu i sadržinu finansijskih izveštaja. U pogledu bilansiranja
kod inokosnih preduzeca važe neke opšte prihvacene odredbe o polaganju racuna, a stepen
rašclanjavanja bilansa zavisi od velic ine preduzeca (malo, srednje, veliko). Isto tako, kod
osnivanja inokosnih preduzeca ne postoji obaveza o obezbedenju minimalnog kapitala
preduzeca.

Vlasnik inokosnog preduzeca odgovoran je za placanje obaveza ukupnom poslovnom i
privatnom imovinom. Sva placanja koja se vrše u ovim preduzec ima isplacuju se na teret
sopstvenog kapitala vlasnika. Nacelno posmatrano inokosni vlasnici teško mogu doci do kredita,

9

što utice na finansijsku strukturu preduzeca. Tako u strukturi pasive inokosnog preduzeca
najcešc e postoji rac un kapitala, kredita (najcešce hipotekarni), obaveza prema dobavljacima,
fiskusu po osnovu poreza na promet i drugo.

Godišnji zakljucak inokosnog preduzeca nema pozicije za raspodelu periodicnog
rezultata. Rezultat inokosnog preduzeca jednak je razlici prihoda i rashoda koji se evidentira na
rac unu dobitka ili gubitka. Ostvareni dobitak uvecava direktno kapital vlasnika, a gubitak ga
direktno smanjuje. Osnovica za porez predstavlja porast neto imovine, odnosno, kapitala u
obracunskom periodu, a utvrduje se na taj nacin što se uzme saldo sopstvenog kapitala na kraju
perioda, pa se od njega oduzmu eventualni nastali dodatni ulozi, a dodaju isplate sa racuna
kapitala i stanje racuna kapitala sa pocetka godine. Godišnji zakljucak inokosnog preduzeca
nema racune rezervi, nerasporedenog dobitka i nepokrivenog gubitka.

1.2.2.2 ZAKLJUCAK RACUNA DRUŠTVA LICA

Društvo lica obuhvata razlicite pravne forme kao sto su: trgovacko društvo, komanditno
društvo i trajni ortakluk. Zajednicka karakteristika društva lica je ta što za obaveze prema
poveriocima odgovaraju neograniceno, celokupnom poslovnom i neposlovnom imovinom. U
praksi je moguce da kod, na primer, komanditnog društva jedan ili više ortaka (komanditari)
odgovaraju prema poveriocima ograniceno, dok ostali clanovi, tzv. komplementari, za obaveze
društva odgovaraju neograniceno, kada se komanditaru uskracuje pravo upravljanja i zastupanja
društva.

1.2.2.2.1 ZAKLJUCAK RACUNA TRGOVACKOG DRUŠTVA

Trgovacko društvo se bavi trgovinskim poslovanjem. Clan društva odgovara za obaveze
neograniceno. Ukoliko su clanovi društva zaposleni u društvu, onda se ta društva nazivaju
radnickim društvima. Svaki clan trgovackog društva može da podiže i raspolaže gotovinom u
odredenoj visini. Radi pracenja podizanja i trošenja gotovine za svakog ortaka se otvara poseban
rac un i to racun kapitala ortaka i tzv. privatni racun (konto) ortaka. To su analiticka konta, a u
bilansu se pojavljuju sinteticki izražena. Na racunu kapitala nalazi se saldo iz prethodne godine i
deo dobitka ili gubitka. Kada je rec o privatnom kontu, taj konto nema pocetnog salda, na njemu
se knjiže sve isplate na teret kapitala, a eventualni saldo umanjuje ili uvecava racun kapitala
konkretnog clana društva. Trgovac ko društvo je poreski obveznik po osnovu poreza na promet
proizvoda i usluga i poreza na delatnost, dok je svaki clan trgovackog društva obveznik po
osnovu poreza na dohodak gradana. U bilansu trgovac kog društva nema racuna za prikazivanje
raspodele rezultata, kao ni racuna za evidenciju poreza na dohodak ortaka.

1.2.2.2.2 ZAKLJUCAK RACUNA KOMANDITNOG DRUŠTVA

Komanditno društvo je specificna vrsta trgovackih društava otuda što svi ortaci ne
moraju biti zaposleni, s jedne strane i što je najcešce jedan ortak ugovorom obavezan da uplati
fiksni iznos radi registracije komanditnog društva, s druge strane. Ugovoreni i uplaceni iznos

10

kapitala evidentira se na racunu komanditnog kapitala, a ukoliko jedan ortak nije uplatio ceo
ugovoreni iznos u aktivi se pojavljuje racun potraživanja od komanditara.

Raspodela rezultata u komanditnom društvu se reguliše ugovorom. Najcešce se
predvida i odredena stopa (4%). Višak iznad ove stope raspodeljuje se srazmerno uloženom
kapitalu. Ukoliko rezultat nije ostvaren srazmerno se smanjuje uloženi kapital ortaka.

U bilansu komanditnog društva u okviru pasive predvideni su racuni za evidenciju
kapitala posebno komplementara posebno komanditara. Komanditno društvo je obveznik
poreza na promet i poreza na delatnost.

Komanditar se najc ešce smatra preduzetnikom i za obaveze komanditnog društva
odgovara do visine svog uloga. Komanditno društvo nije obveznik poreza na dohodak, jer su
poreski obveznici na dohodak svi ortaci – komanditari i komplementari.

1.2.2.2.3 ZAKLJUCAK RACUNA TRAJNOG ORTAKLUKA

Trajni ortakluk je zatvoreno društvo lica, ciji su odnosi spolja nevidljivi. Vlasnik je jedini
obveznik prema poveriocima. Trajni ortakluk se pojavljuje kada jedan ortak ulaže deo svoje
imovine s pravom ucešca u ostvarenoj dobiti. U tom slucaju ulog ortaka postaje imovina vlasnika
trajnog ortakluka. Zbog toga u bilansima trajnog ortakluka u pasivi se pojavljuje racun dugorocni
krediti na kome se evidentira obaveza prema trajnom ortaku. Ucešce u dobitku trajnog
ortakluka tretira se kao kratkorocna obaveza vlasnika prema trajnom ortaku. Isplatom novcanog
iznosa na ime ucešca u dobiti ovaj racun se zatvara. Sa aspekta trajnog ortakluka ucešce u dobiti
je poslovni izdatak, što ukazuje da trajni ortakluk nije obveznik po osnovu poreza na dohodak,
vec da tu obavezu imaju svi ortaci.

1.2.2.3 ZAKLJUCAK RACUNA DRUŠTVA KAPITALA

Društva kapitala su pravna lica. U praksi se pojavljuju u sledecim formama:

• akcionarsko društvo,
• komanditno društvo na akcije i
• društvo sa ogranic enom odgovornošcu.

1.2.2.3.1 ZAKLJUCAK RACUNA AKCIONARSKOG DRUŠTVA

Akcionarska društva su najpoznatija i najvažnija forma kapitala. Njihovo osnivanje
podrazumeva odredene uslove koji su najcešc e zakonski propisani. Zakonom se propisuje
minimalni broj osnivaca, minimalna suma osnivackog kapitala, minimalna vrednost jedne akcije i
minimalna gotovinska uplata kod upisivanja akcija. Kada je rec o zakljucku knjiga akcionarskog
društva, treba naglasiti da postoje strogi formalni propisi koji regulišu tu problematiku.

11

Potreba formalnog regulisanja i propisivanja formalnog zakljucka knjiga proistice iz uloge
i znacaja finansijskih izveštaja koji treba da pruže vernu sliku o finansijskom položaju, uspehu i
promenama finansijskog položaja preduzeca. Realnost finansijskih izveštaja je nužna zbog zaštite
interesa razlicitih stejkholdera, odnosno, racunovodstvene javnosti, kao što su: investitori,
kreditori, fiskalni organi, vlada i vladine institucije, zaposleni i dr. Finansijski izveštaji akcionarskih
društava, treba da budu jasni i pregledni. Jasnost i preglednost izveštaja obezbeduje se
propisima o rašclanjavanju pojedinih bilansnih pozicija.

Prema zakonodavnoj i profesionalnoj regulativi u oblastima finansijskog izveštavanja, za
finansijske izveštaje akcionarskog društva odgovoran je menadžment. Isto tako, prema
zakonskoj i profesionalnoj regulativi predviden je i period izveštavanja i to najcešce na
godišnjem nivou. Nacionalnim propisima, pak, može se finansijski izveštavati i za krace periode,
a kada je rec o internom finansijskom izveštavanju, izveštaji mogu biti sastavljani i za periode
krac e od 3 meseca.

Da li su odredeni finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa odgovarajucom zakonskom,
profesionalnom i internom regulativom potvrduje se preko instituta revizije, tj. finansijski
izveštaji podležu reviziji. Revidirani finansijski izveštaji sa predlogom menadžmenta preduzeca o
raspodeli rezultata, dostavljaju se nadzornom odboru akcionarskog društva. Treba naglasiti da
definitivan zakljucak o raspodeli rezultata donosi generalna skupština akcionara, a do te
definitivne odluke iznos koji je obracunat na ime poreza predstavlja neku vrstu rezervisanja. Ovo
jednostavno iz razloga što definitivan iznos poreskih obaveza utvrduje poreska uprava. Ono što
je posebno znacajno naglasiti je to da generalna skupština akcionara, koja se sastaje jednom
godišnje, može da prihvati ili ne prihvati predlog raspodele, ali ne može da menja iznos
utvrdenog dobitka. Tek nakon dobijanja rešenja poreske uprave sticu se uslovi za evidentiranje
raspodele kroz poslovne knjige sa racuna rezultata poslovanja na racune nerasporedeni dobitak i
rezerve.

Akcionarsko društvo je samostalni poreski subjekt i podleže oporezivanju po osnovu
poreza na dobitak, poreza na promet i poreza na imovinu. Primanja akcionara po osnovu
dividendi su njihova licna primanja po osnovu posedovanja kapitala i po tom osnovu akcionari su
obveznici poreza na dohodak gradana.

1.2.2.3.2 ZAKLJUCAK RACUNA KOMANDITNOG DRUŠTVA NA AKCIJE

Komanditno društvo na akcije je pravno lice u kome jedno lice snosi punu odgovornost
prema poveriocima. To lice se naziva komplementar. Za razliku od komanditnog društva lica,
komanditno društvo na akcije podrazumeva da komanditari ucestvuju u komanditnom kapitalu,
koji je podeljen u akcije, pri cemu ovde komanditari nemaju odgovornost za obaveze
komanditnog društva na akcije. Slicnost izmedu komanditnog društva na akcije i komanditnog
društva lica jeste to što su komplementari u slic nom položaju. Naime, komplementari upravljaju
društvom, predstavljaju društvo prema trecim licima i postoje ogranicene mogucnosti podizanja
gotovine. Što se tice raspodele rezultata komanditnog društva na akcije onda postoji potreba
formiranja bilo zakonskih, bilo statutarnih rezervi.

Finansijski izveštaji ovog društva podležu reviziji. U pogledu oporezivanja postoji
specificnost, zato što se deo dobitka koji pripada komanditarima oporezuje kao njihovo lic no

12

primanje, slic no kao u akcionarskom društvu. Deo dobitka koji pripada komplementarima
oporezuje se kao deo dobitka trgovackog društva lica.

1.2.2.3.3 ZAKLJUCAK RACUNA DRUŠTVA SA OGRANICENOM ODGOVORNOŠCU

Nacin finansijskog izveštavanja društva sa ogranicenom odgovornošcu regulišu strogi
propisi. Naime, propisuje se minimalni iznos osnivackog uloga koji je razlicit od zemlje do zemlje.
Odgovornosti za obaveze društva, takode, su diferencirane po visini uloga. Naši propisi
zabranjuju pretvaranje udela u akcije. Kada je rec o raspodeli rezultata onda društvo sa
ogranicenom odgovornošcu podleže oporezivanju dobitka, dok clanovi društva ostvaruju zarade
u samom društvu i iznos zarade se pri utvrdivanju dobitka oduzima od prihoda. Ako se radi o
c lanovima društva izvan društva sa ogranicenom odgovornošcu onda se takvim clanovima
isplacuje tzv. ucešce u dobiti. Clanovima društva kapitala koji su zaposleni u tom društvu ucešce
u dobiti najcešce se evidentira kao prihod od ucešca i unosi u bilans uspeha.

13

2 NACELA UREDNOG BILANSIRANJA (RACUNOVODSTVENA
NACELA)

Rac unovodstvena nacela se u literaturi najcešc e razraduju kroz odredenje njihovog
opšteg pojma i sadržine, kao i kroz odredenje njihovih specificnih zahteva.

2.1 POJAM I SUŠTINA RACUNOVODSTVENIH NACELA

Finansijski izveštaji (bilans stanja, bilans uspeha, izveštaj o tokovima gotovine, izveštaj o
promenama na kapitalu i napomene uz finansijske izveštaje) mogu zadovoljiti informacione
potrebe korisnika ukoliko su isti sastavljeni u skladu sa pravilima, koja su uskladena sa
pluralitetom ciljeva razlicitih stejkholdera. Ta pravila nazivaju se racunovodstvena nacela (nacela
urednog bilansiranja).

Racunovodstvena nacela predstavljaju okvirna uputstva i polaznu osnovu pri
koncipiranju racunovodstvene politike preduzeca, rešavanju problema racunovodstvene teorije i
prakse, kao i definisanju rac unovodstvenog sadržaja pojedinih ekonomskih kategorija, njihovo
realno preracunavanje, utvrdivanje i interpretiranje u formi finansijskih izveštaja. Ova pravila su
usmerena na izgradivanje formalne i materijalne ispravnosti izveštaja o finansijskom stanju,
uspehu i promenama finansijskog položaja. Treba naglasiti da racunovodstvena nacela nisu
pravne norme, nisu ni naredbe, ni zapovesti, vec imaju karakter pravnih stavova, zato što
dopunjuju pisane zakone u smislu tumacenja specific nih zakonskih odredbi. Propisi tzv.
trgovackog prava, u našim uslovima Zakon o preduzecu i Zakon o racunovodstvu i reviziji, po
svojoj prirodi nisu u mogucnosti da pokriju sva pitanja, a pogotovu da reše sve probleme vezane
za finansijske izveštaje. U tom smislu, zakonski propisi trgovac kog prava najcešce se zadržavaju
na uopštenim normama u kojima ukazuju na poštovanje racunovodstvenih nacela.

2.2 VRSTE RACUNOVODSTVENIH NACELA

U literaturi i praksi postoje brojna nacela urednog bilansa. Po svoj prirodi ta nacela treba
da garantuju trec im licima što je moguci sadržajniji uvid u finansijski položaj i uspeh preduzeca i
promene njegovog finansijskog položaja. Ta garancija se postiže ukoliko su finansijski izveštaji
jasni, pregledni, potpuni, istiniti, vremenski i prostorno uporedivi i medusobno povezani. Iz ovih
karakteristika finansijskih izveštaja izvlace se i ostala racunovodstvena nacela, a to su:

1. nac elo jasnosti
2. nac elo istinitosti
3. nac elo identiteta
4. nac elo opreznosti
5. nac elo merodavnosti poslovnog za poreski bilans
6. nac elo pojedinac nog vrednovanja
7. nac elo razgranicenja prema predmetu i vremenu

14

Ovih sedam rac unovodstvenih nac ela smatraju se osnovnim, a u okviru njih se
identifikuju više pravila ili posebnih zahteva, koji se u literaturi mogu pojaviti i kao posebna
nac ela.

2.2.1 NACELO JASNOSTI

Ovo nacelo se izvlaci iz zakonskih odredbi i zahteva da finansijski izveštaji moraju da
budu jasni i pregledni i da u okviru zakonske, profesionalne i interne regulative pružaju vernu
sliku o finansijskom stanju, uspehu ili rentabilnosti i promenama finansijskog položaja preduzeca
i to kako sa formalne tako i sa materijalne strane. Pri tome se materijalna sadržina ovog nacela
vezuje za transparentnost i citljivost finansijskih izveštaja, dok se formalna strana ovog nacela
vezuje za spoljni izgled i formalnu urednost finansijskih izveštaja. Zahtevi ovog nacela proizašli su
iz cinjenice, da valjanost finansijskih izveštaja može da bude ugrožena ne samo u precenjivanju
pojedinih bilansnih pozicija u vidu formiranja latentnih rezervi, vec isto tako nejasnim i
nepreglednim prikazivanjima bilansnih pozicija. To znac i da princip jasnosti svoju sadržinu izvlac i
iz mogucih nejasnoca koje mogu da proizadu iz:

• nedovoljne detaljnosti pozicija
• davanja neodredenih ili pogrešnih naziva pozicijama finansijskih izveštaja
• sažimanja više pozicija aktive ili pasive
• razdvajanja jedne pozicije u više stavki
• prebijanja (sažimanja) pozicija finansijskih izveštaja.

Shodno svojoj sadržini u sastav nacela jasnosti ulaze dva pravila:

• rašclanjavanje finansijskih izveštaja
• upotreba bruto principa, tj. zabrane saldiranja ili prebijanja pozicija finansijskih izveštaja.

Pravilo rašclanjavanja pozicija finansijskih izveštaja podrazumeva uvažavanje sledecih
zahteva:

• jasno i adekvatno sagledavanje sadržine pojedinih pozicija,
• rašclanjavanje delova imovine, kapitala i obaveza prema poslovnim ciljevima, a ne
prema njihovim objektivnim svojstvima,
• potpuno obaveštavanje o svim stanjima imovine, kapitala i obaveza preduzeca,
• razdvajanje razlicitih stanja delova imovine, kapitala i obaveza sa aspekta prirodnih vrsta
pravnog povezivanja i specific nih rizika i
• jasno prikazivanje medusobnih veza unutar jednog složenog preduzeca.

Upotreba bruto principa ogranicava moguce nejasnoce koje mogu nastati sažimanjem
pozicija aktive i pasive, prihoda i rashoda i njihovim prebijanjem. U literaturi i praksi se uvodenje
ovog principa smatra veoma znacajnim. Smatra se da je zabrana prebijanja znatno unapredila
jasnocu finansijskog izveštavanja. Zahtevi za upotrebu bruto principa nužno su išli u prilog
upotrebi tzv. indirektnog otpisivanja, materijalnih i nematerijalnih sredstava.

15

Jasnoca finansijskih izveštaja može biti ugrožena i iz drugih razloga, poput:

• upotrebe razlicitih naziva za iste predmete u finansijskim izveštajima uzastopnih perioda
izveštavanja. Ovaj razlog ugrozio bi mogucnost uporedivosti finansijskih izveštaja,
odnosno, delovao na efikasnost upravljanja preduzecem,
• obuhvatanje pod zajednickim nazivom pozicija koje po svojoj prirodi nemaju mnogo
zajednickog. Kao posledica toga nastaju pogrešne analize i pogrešne odluke, tj.
neefikasno upravljanje preduzec em,
• promena nacina rašclanjavanja ili promena naziva pozicija finansijskih izveštaja u
sukcesivnim obracunskim periodima. Takvim postupkom nastaju problemi grupisanja
pozicija finansijskih izveštaja i problemi vršenja relevantnih analiza,
• neadekvatno razdvajanje poslovnih i neposlovnih pozicija finansijskih izveštaja, što bitno
ugrožava analizu rentabilnosti preduzeca,
• spajanje redovnih i vanrednih transakcija što najcešce vodi pogrešnim zakljuccima i
pogrešnim odlukama. Navedene nejasnoce u finansijskim izveštajima zahtevaju
poštovanje pravila jednoobrazne prezentacije u nizu uzastopnih perioda, odnosno
postizanje izvesnog formalnog kontinuiteta, ali, isto tako, i pravila podvajanja grupa
poslovnih, finansijskih i vanrednih prihoda i rashoda.

Iz nacela jasnosti izvedeni su princip pojedinac nog procenjivanja i princip zabrane
prebijanja (saldiranja). Nacelo jasnosti dobilo je u svom kvalitetu sa pojavom napomena uz
finansijske izveštaje. Ovo iz razloga što se u dodatnim finansijskim izveštajima pojedine pozicije
finansijskih izveštaja dodatno objašnjavaju i to kako kvantitativno, tako i kvalitativno. U tim
izveštajima se kvalitativno pružaju informacije o odnosima odgovornosti koji se u osnovnim
obrascima finansijskih izveštaja ne mogu uociti, kao što je slucaj sa primljenim i datim
garancijama, hipotekarnim zajmovima i sl. Dok kada je rec o kvalitativnim informacijama one se
u napomenama pojavljuju kod promena racunovodstvenih politika.

2.2.2 NACELO ISTINITOSTI

Nacelo istinitosti zakonski propisi samo nagoveštavaju. Razlog tome je taj što pojam
istine ima pre svega eticko znacenje i kao takav treba da ima apsolutnu vrednost. Medutim, ne
postoje pozicije finansijskih izveštaja cije se vrednosti mogu smatrati objektivnim i jedino
mogucim. Iz tih razloga za finansijsko izveštavanje relevantna je relativna istina, istina koja se
odreduje u odnosu na nešto. Relativna istinitost se odreduje u odnosu na osnovne oblike
regulativa, tj. zakonsku, profesionalnu i internu, u kojima se posebno naglašavaju ciljevi
finansijskog izveštavanja. Neka pozicija je tacno procenjena u odnosu na te regulative, ali ta
procenjena vrednost nije istinita. Iz tih razloga racunovodstvena praksa je zahtevala
modifikovanje nacela istinitosti u smislu da finansijski izveštaji budu tac ni i da je u sastavljanju
tih izveštaja iskljucena samovolja.

Otuda su proizašla dva nacela: nacelo tacnosti i nacelo iskljucivanja samovolje. Za razliku
od nacela jasnosti, koje determiniše formalnu stranu finansijskih izveštaja, nacelo tac nosti i
nac elo iskljucenja samovolje, determinišu materijalnu stranu finansijskih izveštaja u smislu da
finansijski izveštaji treba da prikažu adekvatnu, valjanu, jasnu, preciznu i kompletnu sliku o

16

finansijskoj situaciji preduzeca, njegovom uspehu (rentabilnosti) i promenama finansijskog
položaja. Nacelo tacnosti se najcešc e povezuje sa potrebom prikazivanja u finansijskim
izveštajima realnih ekonomskih cinjenica. To prakticno znaci da se finansijski izveštaji sacinjavaju
na osnovu stvarno nastalih poslovnih transakcija i drugih dogadaja. Zatim, da su pojedine
bilansne pozicije tac no iskazane, potom da su vrednosti bilansnih pozicija utvrdene uz
uvažavanje ostalih racunovodstvenih nacela i rac unovodstvenih standarda. Isto tako, nacelo
tacnosti zahteva da se u finansijske izveštaje ukljuce sve poslovne transakcije i drugi dogadaji
nastali u odredenom periodu izveštavanja. To se najcešce vezuje za nacelo potpunosti koje
podrazumeva da se sastavljanje tacnih finansijskih izveštaja zasniva na nacelima urednog
knjigovodstva. Iz navedenih zahteva nacela tacnosti proizilazi princip potpunosti finansijskih
izveštaja i princip zabrane iskazivanja pogrešnih i fiktivnih pozicija.

Princip potpunosti pretpostavlja ukljuc ivanje u vrednost bilansnih pozicija ne samo
postojece vrednosti imovine, kapitala i obaveza, vec i potpuno otpisanih materijalnih i
nematerijalnih sredstava. Princip potpunosti podrazumeva adekvatno rešenje pitanja
pripadnosti, odnosno, nepripadnosti pojedinih imovinskih predmeta preduzecu, kao što je, na
primer, pitanje pripadnosti materijala ili robe na putu. Najzad, princip potpunosti zahteva
odredivanje vremena sastavljanja finansijskih izveštaja, tj. vremena kada se odredeni imovinski
deo može prikazati u bilansu stanja, tj. kada se može aktivirati. Takav je slucaj sa pitanjima
aktiviranja ili neaktiviranja materijalnih ili nematerijalnih sredstava u sopstvenoj režiji.

Princip zabrane iskazivanja pogrešnih i fiktivnih pozicija tice se pitanja ukljucivanja u
finansijske izveštaje nepostojecih predmeta imovine ili predmeta imovine pod lažnim nazivom,
kao i pitanja unošenja u finansijske izveštaje predmeta imovine u neopravdano visokim
iznosima, kakav je slucaj sa neadekvatnim pokricima ili rezervisanjima. Nacelo tacnosti se vezuje
i za nacin procenjivanja ili vrednovanja unetih pozicija u finansijske izveštaje, ali samo uz
iskljucenje samovolje pri priznavanju, merenju i obelodanjivanju, što je sve sastavni deo pojma
procenjivanja. Zahtevi ovog nacela posebno važe kada postoji mogucnost izbora izmedu više
vrednosti, kao što je, na primer, prihvatanje nabavne vrednosti ili vrednosti tekuceg troška ili
troška zamene.

Logicno je da se finansijski izveštaji sastavljaju prema subjektivnom uverenju
profesionalnog racunovode, ali da pri tom racunov oda mora iskljuciti sopstvenu samovolju i da
se mora pridržavati pomenutih regulativa u oblasti finansijskog izveštavanja, kao i nacela
urednog knjigovodstva. Samo takvim pristupom rac unovoda daje sliku stvarnosti preduzeca
oslobodenu samovolje. Poštovanje nac ela iskljucenja samovolje znaci da se racunovoda krece u
okvirima koje daju pomenute regulative. Pri sastavljanju finansijskih izveštaja profesionalni
racunovoda mora imati u vidu da bi vrednosti, koje je on utvrdio, morao utvrditi svaki
rac unovoda profesionalac na osnovu raspoloživih podataka i cinjenica. U tom smislu, finansijski
izveštaji moraju da obuhvate sve poslovne transakcije i druge dogadaje i to kako one koje su
nastale do dana bilansiranja, tako i one koje su poznate i posle tog datuma, ali najkasnije do
dana sastavljanja finansijskih izveštaja. Takve transakcije i drugi dogadaji najc ešce su vezani za
procenu nenaplativosti potraživanja, nastanak rizika, koji su povezani sa nastankom pokric a ili
rezervisanja.

Nacelo istinitosti i njegovi zahtevi važe i za napomene uz finansijske izveštaje, kao i za
izveštaje o poslovanju, tj. izveštaje za menadžment, kada su predvideni internim regulativama.

17

2.2.3 NACELO IDENTITETA

Nacelo identiteta se smatra nacelom opšteg kontinuiteta. Ono može biti izvuceno i iz
nac ela potpunosti i to onda kada je ovo nacelo ugroženo neslaganjem pocetnog bilansa tekuceg
perioda sa završnim bilansom prethodnog perioda. Po svojoj suštini identitet oznacava
neprekidnu povezanost razlicitih stvari u odredenom trenutku, a kada je rec o finansijskim
izveštajima identitet podrazumeva apsolutnu jednakost bilansa stanja na kraju tekuceg perioda
sa bilansom stanja na pocetku perioda.

Ovo nacelo ima dva cilja. Jedan je povezan sa nac elom urednog knjigovodstva, a drugi sa
zahtevima poreskog prava. Kada je rec o nacelu urednog knjigovodstva, onda nacelo identiteta
postavlja jasan zahtev da se prilikom otvaranja poslovnih knjiga moraju obuhvatiti sve pozicije
bilansnog stanja i da se pri tom ne sme menjati njihova sadržina. Kada je rec o zahtevima
poreskog prava nacelo identiteta pretpostavlja da bilans stanja tekuceg perioda i bilans
otvaranja sledeceg perioda budu potpuno identicni. Ovo iz razloga što se na taj nacin sprecavaju
manipulacije kod utvrdivanja oporezivog dobitka preko menjanja stanja u poslovnim knjigama.

Postoje specificne okolnosti koje izuzetno dozvoljavaju da se odstupi od ovog pravila,
kakav je slucaj sa novcanom reformom koju prati promena novca, na primer, uvodenje novog
dinara, kao i onda kada poreski organ zahteva sastavljanje novog i izmenu zakljucnog bilansa
odredenog preduzec a. Koliko je znacajno uvodenje ovog nacela dovoljno govori to, da ga
posebno akcentira cetvrta direktiva Evropske Unije o finansijskom izveštavanju i medunarodni
racunovodstveni standardi i to u smislu da bilans otvaranja svake godine treba da se podudara
sa zakljucnim bilansom prethodne godine.

2.2.4 NACELO OPREZNOSTI

Nacelo opreznosti je najvažnije nacelo u racunovodstvu. Svoje korene vuce iz poslovne
prakse, kojoj je imanentna opreznost. Njegov nastanak se vezuje za klasican princip zaštite
poverioca, koji u svojoj suštini podrazumeva realno utvrdivanje i održavanje tzv. garantne
supstance, koja je obracunski jednaka iznosu neto imovine, tj. sopstvenog kapitala. Opasnost od
moguceg precenjivanja garantne supstance razvila je mišljenje da shodno nacelu opreznosti
aktivu treba procenjivati na niže vrednosti, a pasivu na više vrednosti. Ovo nacelo je vrlo složeno
pa su iz njega proizišla odredena pravila i to:

• opravdanost veceg iznosa otpisa materijalnih i nematerijalnih sredstava,
• svodenje nabavne vrednosti zaliha na tržišnu vrednost,
• otpisivanje potraživanja za pretpostavljenu i izvesnu nenaplativost i
• povec anje obaveza za rizike i troškove koje je proizvelo preduzec e obavljajuc i poslovnu
aktivnost u prethodnim periodima, a cije placanje treba da se izvrši na teret buducih
obracunskih perioda.

18

Potcenjivanje aktive i precenjivanje obaveza vodi opreznom odmeravanju neto imovine,
tj. sopstvenog kapitala, koji predstavlja osnovu za procenu sigurnosti vracanja kredita koje su
odobrili poverioci. Znacaj nacela opreznosti posebno je analiziran kako sa aspekta investitora,
tako i sa aspekta menadžmenta preduzeca. Vlasnici kapitala su zainteresovani za oprezno
odmeravanje visine rezultata, cemu vodi potcenjivanje aktive i precenjivanje obaveza, zbog toga
što je rezultat po svojoj prirodi namenjen raspodeli i neodmereno visok iznos rezultata dovodi
do odliva kapitala izvan preduzeca i to nepovratno. Iz istog razloga je zainteresovan i
menadžment preduzeca jer je realno odmeren rezultat osnova kontinuiteta ili stalnosti opstanka
preduzeca.

Treba naglasiti da je logicna posledica opreznog odmeravanja rezultata obrazovanje
izvesnih latentnih rezervi. U tom smislu, suviše je slobodno tumac enje, zahteva nacela
opreznosti koje za posledicu ima precenjivanje rezultata, jer to dovodi do neiskazivanja stvarnog
dobitka u jednom obracunskom periodu. To odgovara vlasnicima kapitala, ali se tome
suprotstavljaju poreski organi, jer je na taj nacin umanjena poreska osnovica.

Suprotnost interesa poreskih organa i vlasnika nužno je zahtevala postavljanje donjih
granica pri procenjivanju vrednosti aktive, odakle je proizašao princip najniže vrednosti, kao i
usvajanje pravila po kome je obrazovanje latentnih rezervi u poslovnom bilansu prihvatljivo
samo do nivoa tzv. dopustivo opreznog procenjivanja. Menadžment preduzeca ima dodatne
razloge da uvažava nacelo opreznosti, jer ce na taj nacin izbeci pogrešne odluke o raspodeli i
investiranju.

Neoprezno odmeravanje rezultata opasno je i za vlasnike i za menadžment preduzeca.
Ovo narocito zbog toga što je problem alokacije ili vremenskog rasporeda otpisa amortizacije
materijalnih i nematerijalnih sredstava posebno izraženo. Isto tako, pogrešno izvršena ulaganja
ne doprinose uspehu vlasnika i ostvarivanju ciljeva vlasnika, ali, isto tako, ugrožavaju
kompetentnost i autoritet preduzeca. Nacelo opreznosti je vrlo složeno nacelo i u sebi sadrži:

• princip realizacije
• princip impariteta
• princip najniže vrednosti
• princip najviše vrednosti

2.2.4.1 PRINCIP REALIZACIJE

Princip realizacije zahteva odredenje pojma i suštine kao i specificnih poslovnih
dogadaja koji opredeljuju momenat realizacije.

2.2.4.1.1 POJAM I SUŠTINA PRINCIPA REALIZACIJE

Osnovna suština ovog principa jeste da se njima definišu uslovi koji dopuštaju iskazivanje
rentabilnosti, ili, pak, iskazivanje rentabilnosti kada je ona ostvarena. Otuda proizilazi i drugi deo
principa koji zabranjuje iskazivanje nerealizovanih dobitaka. Ovaj princip je osnova teorijskog
koncipiranja utvrdivanja periodic nog rezultata. Svoje ishodište ovaj princip izvodi iz predmetnog

19

i vremenskog razgranicavanja tzv. uspešnih ili rentabilnih izdavanja ili primanja, koja su
povezana sa nabavkom faktora poslovanja, njihovim kombinovanjem u cilju dobijanja
proizvodnih usluga i prodajom proizvoda i usluga na tržištu.

Otuda proizilazi da ovaj princip utvrduje pravila, prvo za procenjivanje nabavljenih
resursa ili faktora poslovanja i drugo, završenih gotovih proizvoda. On definiše trenutak kada se
proizvedeni gotovi proizvodi smatraju prodatim i po tom osnovu obrac unavaju prihodi. U tom
smislu ukupan vremenski period od pocetka nabavke resursa za potrebe proizvodnje do prodaje
proizvedenih proizvoda i osiguranja prijema novca, definiše se kao proces realizacije. Dok se
trenutak razmene proizvoda i usluga za novac ili potraživanja naziva trenutkom realizacije.

Tako shvacen princip realizacije rešava pitanje procenjivanja svih ulaganja u faktore
poslovanja koji se nalaze u procesu realizacije, ali još nisu dostigli trenutak realizacije, s jedne
strane, i odredivanja trenutka realizacije za koji se vezuju prihodi koje treba obuhvatiti u bilansu
uspeha, s druge strane. Sam akt realizacije ima i svoju knjigovodstvenu dimenziju, koja se
ispoljava kroz evidentiranje izlaza proizvoda iz magacina preduzeca, odnosno smanjenje
vrednosti zaliha i povecanje rashoda, kao i ostvarenu protivvrednost koja proizilazi iz ugovorenih
odnosa kupca i prodavca. Odakle proizilazi ostvareno potraživanje ili iznos gotovine ili
gotovinskih ekvivalenata, što odgovara postignutom prihodu. Razlika izmedu ostvarenih prihoda
i rashoda pojavljuje se u svakom trenutku realizacije i može biti pozitivna ili negativna. O
pozitivnoj ili negativnoj razlici kao doprinosu uspehu govori se u smislu:

• razlika u vrednosti jedinice ucinka i njenog pripadajuceg troška,
• razlika izmedu dodatne jedinice ucinka i dodatnih troškova i
• razlika izmedu vrednosti jedinice ucinka i varijabilnih troškova, cime se meri doprinos
pokricu fiksnih troškova i doprinos dobitku ili gubitku kao obliku periodic nog rezultata.

Princip realizacije zabranjuje iskazivanje nerealizovanih dobitaka, tj. shodno ovom
principu dobitak se može iskazati samo pod uslovom ako je u ugovoru ili/i ispunjenjem ugovora,
tj. ugovornih obaveza steceno pravo na protivvrednost. U tom smislu princip realizacije
zabranjuje iskazivanje nerealizovanih dobitaka, ali zahteva da se u bilans uspeha iskaže gubitak
bez obzira na njegovu izvesnost i realizaciju. Ovakav razlicit tretman dobitka i gubitka dovodi
princip realizacije u vezu sa principom impariteta u kom smislu se princip realizacije posmatra u
kontekstu podredivanja nastanka prihoda, a princip impariteta anticipira ili unapred registruje
poslovne aktivnosti od kojih se ocekuje gubitak.

Suština principa realizacije u zabrani iskazivanja nerealizovanih doprinosa uspehu, tj.
nerealizovanih dobitaka, zahteva da svi dogadaji vezani za nabavku i kombinovanje resursa, koji
nisu privedeni trenutku realizacije, ostanu neutralni s gledišta periodic nog rezultata, tj. sa
aspekta ispravnog utvrdivanja prihoda, odnosno utvrdivanja trenutka realizacije. Otuda proizilazi
uvažavanje principa nabavne cene, kao gornje granice vrednovanja zaliha, kao i potreba
fiksiranja trenutka realizacije za razlicite poslovne prilike. Neutralnost nabavke faktora
poslovanja i njihovog kombinovanja koji nisu privedeni obrtu, tj. nisu doživeli trenutak
realizacije, sa racunovodstvenog aspekta pretpostavlja da se ulaz resursa prethodno obuhvata
na racunima stanja i samo izuzetno na rac unima rashoda. Postoje resursi koji ne zahtevaju
lagerovanje. Poznato je da nabavna vrednost odredenog resursa obuhvata njegovu fakturnu
vrednost i zavisne troškove nabavke u najširem smislu. Pod odredenim uslovima od ove

20

vrednosti mogu se oduzeti ostvarena smanjenja po osnovu popusta, bonifikacija i slicnih
smanjenja. Treba naglasiti da nabavljeni resursi ostaju na racunu stanja u visini troškova nabavke
sve do momenta njihovog izdavanja ili trošenja u cilju prerade ili prodaje.

Nabavnoj vrednosti dobara ili resursa u toku transformisanih vrednosti ili njihove
prerade (konverzije) dodaju se tzv. troškovi prerade ili konverzije, koji u stvari odmeravaju
dodatna ulaganja i zajedno sa nabavnom vrednošcu formiraju cenu koštanja nezavršene
proizvodnje i gotovih proizvoda. U tim uslovima cena koštanja je osnov za iskazivanje nezavršene
proizvodnje i neprodatih gotovih proizvoda, izuzev u slucaju opravdanog anticipiranja
(predvidanja) nerealizovanog ili ocekivanog dobitka. U tom slucaju nedovršena proizvodnja i
gotovi proizvodi se aktiviraju (iskazuju) prema tzv. neto prodajnoj ceni, koja predstavlja cenu po
kojoj se nedovršena proizvodnja i gotovi proizvodi mogu prodati na tržištu.

Iskazivanje resursa proizvodnje, koji se nalaze na zalihama, u visini nabavne vrednosti
ima za posledicu da se u bilansu uspeha medusobno suceljavaju kao rashodi i prihodi, sve isplate
po osnovu nabavke ili kombinovanja faktora proizvodnje koji su prodati u vidu gotovih proizvoda
i sve uplate ostvarene po tom osnovu. Onaj deo isplata koji se odnosi na nabavljene resurse
proizvodnje, koji nisu doživeli trenutak realizacije, ostaje bez uticaja na periodicni rezultat.
Vrednovanje gotovih proizvoda na zalihi po ceni koštanja obezbeduje neutralnost stanja u
odnosu na periodicni rezultat i istovremeno omogucava da se nabavna vrednost, kada je rec o
trgovinskom preduzecu iskaže kao nabavna vrednost, tj. kao cena koštanja u proizvodnom
preduzecu, a samim tim prikaže rashod perioda. Na taj nacin princip nabavne cene postaje
prikladno sredstvo razdvajanja poslovnih dogadaja vezanih za nabavku, na one ciji se efekti
odlažu preko racuna stanja i one koji se tretiraju potrošnjom i suceljavaju sa prihodima
obracunskog perioda. Na taj nacin utvrden je uslov razdvajanja rashoda po vremenu.

Okolnost da se nastajanje prihoda, a time i dobitka vezuje za realizaciju, istice potrebu
odredivanja nacina i trenutka realizacije. U tom smislu racunovodstvena teorija i praksa odredila
je najraniji i najkasniji termin u okviru koga treba da se nadu svi trenuci realizacije, odnosno
trenuci realizacije koje namec e poslovna praksa. U tom smislu, zakljucivanje ugovora smatra se
najranijim mogucim terminom realizacije. Kada je rec o najkasnijem terminu, onda se on vezuje
za momenat ispunjenja ugovornih obaveza, prijemu novca, istekom obaveza po osnovu datih
garancija, jemstva u pogledu ispunjenja tzv. postprodajnih obaveza. Imajuci u vidu raznovrsnost
prakse ovakvo široko odredenje termina realizacije, koji se smatra pravnim okvirom, za
praktic ne prilike nije primenljivo, pa se takvo odredenje termina realizacije dopunjuje drugim
kriterijumima, koji nose obeležje tzv. ekonomskih granica. U tom smislu, termin realizacije se
može vezati za sledece momente:

• zakljucivanje ugovora sa kupcem,
• priprema dobara za isporuku,
• otprema dobara,
• ispostavljanje fakture na ime isporuke,
• prenos vlasništva nad robom,
• primanje dobara,
• placanje,
• istek garantnog roka i dr.

21

2.2.4.1.2 TIPOVI POSLOVNIH DOGAÐAJA I TERMINI REALIZACIJE

Svrsishodnost izbora pomenutih termina realizacije procenjuje se u zavisnosti od
sledecih vrsta poslovnih dogadaja:

• prodaja dobara i robe za gotovo,
• prodaja materijalnih dobara na kredit,
• prodaja materijalnih dobara placanjem unapred,
• uslužni poslovi,
• dugorocni ugovori (ugovori o izgradnji) i
• ostvarivanje prihoda po osnovu dobitka iz ucešc a.

TERMIN REALIZACIJE KOD PRODAJE ROBE ZA GOTOVO

Kod prodaje materijalnih dobara za gotovo, za utvrdivanje termina realizacije
merodavno je uvažavanje ciljeva utvrdivanja dobitka za raspodelu, odnosno tzv. zaradivacke
sposobnosti preduzeca. U konkretnom poslovnom dogadaju prihod od prodaje se smatra
ostvarenim u momentu kada prodavac prima novac, a kupac preuzima kupljenu i gotovinski
placenu robu. U tom slucaju za trenutak realizacije nije bitna mogucnost eventualnog pravnog
osporavanja sa obe strane u smislu kvaliteta materijalnih dobara, zatim davanja garancija i
eventualnog postojanja drugih rizika. Ovaj problem u racunovodstvu se rešava tako što se pri
merenju prihoda formiraju odgovarajuc a pokrica ili rezervisanja.

TERMIN REALIZACIJE KOD PRODAJE ROBE NA KREDIT

Prodaja dobara na kredit zahteva vezivanje termina realizacije za otpremu dobara i
fakture o prodaji robe. Otprema dobara predstavlja ispunjenje ugovornih obaveza prodavca, a
ispostavljanje fakture obezbedenje dokumenta, kao osnove za obuhvatanje prihoda, kao jedne
od najznacajnijih komponenti za tumacenje i odmeravanje prihoda. Treba reci da vezivanje
termina realizacije za otpremu robe i fakture ne oslobada prodavca potrebe, da prihode smanji
zbog evidentnog rizika naplate, a uz to je takav rizik najcešce procenjiv. Knjigovodstveno se taj
akt obuhvata smanjenjem prihoda uz istovremeno formiranje pokrica (rezervisanja). Treba
naglasiti da faktura sama po sebi nije pretpostavka za nastajanje prihoda. Da bi faktura bila
osnova nastanka prihoda mora obavezno da je prati otprema robe. Uz to sastavljanje i
ispostavljanje fakture smatra se merodavnim za odmeravanje prihoda samo ukoliko je ta faktura
uredna kako sa materijalnog, tako i sa vremenskog aspekta.

Materijalni aspekt urednosti vezuje se za izvršenu otpremu robe, kao i ispunjavanje
drugih obaveza od strane prodavca, kao što su montaža, prenos rizika na kupca, ili istek roka
povracaja robe. Sa vremenskog aspekta urednosti, faktura je osnov za odmeravanje prihoda, ako
je ona poslata tek onda kada je ispunila materijalni aspekt urednosti. Samo materijalno i
vremenski, uredna faktura svojim datumom uspostavljanja, istovremeno oznacava trenutak,
kada se najkasnije vrši knjigovodstveno evidentiranje iskljucenja (smanjenja) odredenog oblika
imovine za iznos nabavne vrednosti ili cenu koštanja prodatih dobara i njen tretman rashodom
odnosnog perioda.

22

U slucaju prodaje na kredit na otpremljenoj fakturi zasniva se cinjenica da poslovni
dogadaj prodaje na kredit u sebi inkorporira dva ugovorna odnosa i to:

• odnos kojim se reguliše prodaja i otprema robe sa visinom ugovorene cene i dodatnim
obavezama o pravima prodavca i kupca, iz kog nastaju potraživanja i prihodi i
• odnos kojim se regulišu uslovi placanja, a ostvaruje se uplatom novca o roku
predvidenim ugovorom,

Iz ovih odnosa nastaju razliciti rizici, koji pretpostavljaju da ce se ovi adekvatno odmeriti
prema relevantnim merilima. Kada je rec o odnosima otpreme i prodaje, odnosno kad je rec o
rizicima naplate, koji su povezani sa drugim ugovornim odnosom, problem se rešava
odredivanjem povoljnih ispravki.

TERMIN REALIZACIJE KOD PRODAJE ROBE SA PLACANJEM UNAPRED

Prodaja dobara placanjem unapred po svojoj prirodi je, takode, dvostrani poslovni
dogadaj. Ovo zbog toga što je cin placanja cisti finansijski dogadaj i kao takav ne bi trebao imati
uticaj na uspeh preduzeca. Dok je nastajanje prihoda uslovljeno ispunjenjem svih obaveza u vezi
sa isporukom ugovorenih materijalnih dobara. U ovom slucaju termin realizacije vezuje se za
momenat otpreme ili prodaje robe, što se lako utvrduje. Moguce je proceniti vreme prelaska
rizika i nastanak eventualne štete za kupca. Ovaj momenat predstavlja istovremeno i momenat
za obracunavanja pripadajucih troškova, tj. vezivanje odgovarajuc eg dela imovine za rashode
perioda. To je i momenat utvrdivanja moguceg rezultata, što je i krajnji cilj principa realizacije.

TERMIN REALIZACIJE KOD PRUŽANJA USLUGA

Pružanje usluga najcešce je povezano za proizvodnju odredenih proizvoda, za prevoz,
trgovacka zastupanja, posredovanja, špediterske poslove, kao i komisione i druge poslove. I u
ovim uslovima se postavlja pitanje odredivanja termina realizacije. Treba naglasiti da je
utvrdivanje termina realizacije najlakše u slucaju ugovaranja proizvodnih i transportnih usluga.
Ovo iz razloga, što je izvršavanje ovih usluga jednovremeni cin i njihovog primanja od strane
kupca. Ovde ne postoji problem isporuke, otpreme i predaje. U ovom slucaju termin realizacije
je vezan za izvršenje posla, ili pak ugovaranje. Poseban problem se postavlja kod utvrdivanja
termina realizacije po osnovu posrednicke provizije. Teškoca dolazi otuda što posredovanje po
svojoj prirodi obuhvata ne samo ugovaranje, nego i isporuku, pa cesto i placanje. Rizici da se svi
ovi poslovi ne obave su znacajni. U tom smislu racunovodstvena teorija je istražila i razvila, a
praksa prihvatila neku vrstu konvencije, prema kojoj se ugovorene provizije, a samim tim i
prihodi, smatraju ostvarenim cinom izvršenja posla. Sam cin izvršenja posla je uslov za
postavljanje zahteva u pogledu placanja provizije. U tom smislu se dospelost zahteva za placanje
provizije smatra glavnim kriterijumom za odredivanje termina realizacije. Moguci rizici zbog
eventualne nesolventnosti poslodavca, neutrališu se formiranjem mogucih pokrica ili
rezervisanja.

23

TERMIN REALIZACIJE KOD UGOVORA O IZGRADNJI

Ispravnost utvrdivanja i primene termina realizacije zavisi od termina realizacije vezanog
za urednu otpremu robe i ispostavljanje racuna, tj. fakture. Primena te ispravnosti zavisna je od
roka proizvodnje i otpreme prodatih uc inaka. Sa kratkorocnog aspekta ova ispravnost se ne
dovodi u pitanje. Dugoroc no posmatrano ispravnost i pravicnost primene principa realizacije se
dovode u pitanje. Ispravnost i pravicnost se posebno dovode u pitanje u slucaju obimnih
porudžbina, cija realizacija zahteva duži vremenski period (ugovori o dugorocnoj izgradnji). Ovaj
problem ce se uvek postavljati kada se radi o popravci i isporuci mostova, tunela, velikih
gradevinskih projekata, proizvodnje aviona, brodova... Dosledna primena principa realizacije u
ovim sluc ajevima imala bi za posledicu neiskazivanje dobitka za vreme trajanja ugovora o
izgradnji, da bi se u momentu izvršenja preuzimanja objekta, pojavio dobitak koji je rezultat
poslovanja tokom više obracunskih perioda.

Zbog toga se u konkretnom sluc aju odstupa od nacela realizacije i termin realizacije se
ne vezuje za otpremu proizvoda i ispostavljanje fakture, nego se prihvata delimic na realizacija.
Delimicno prihvatanje realizacije kao trenutka realizacije uslovljeno je mogucnošcu procene
rizika od nezavršetka dugorocne porudžbine, s jedne strane, i mogucnosti podele same
porudžbine, s druge strane. Ovde treba naglasiti da ne postoji obaveza vec samo pravo i
mogucnost iskazivanja nerealizovanog dobitaka.

TERMIN REALIZACIJE KOD UCEŠCA U KAPITALU

Prihodi po osnovu ucešc a u kapitalu najcešce su vezani za izradu godišnjeg izveštaja. Pri
tome se pod ostvarenim prihodom iz ucešca, smatra ostvareni dobitak koji je utvrdilo zavisno
preduzece. Takvo odredenje je nedovoljno, jer se povezuje sa nastankom dva problema: prvi je
vezan za odluku o raspodeli dobitka i drugi, koji je povezan sa vremenskom neusaglašenošcu
utvrdivanja dobitka i odluke o raspodeli dobitka u nadredenom i podredenom društvu
odredenog preduzeca. Ova dva problema su nužno zahtevala razvijanje odredene konvencije, u
smislu da se ucešce u dobiti zavisnog preduzeca za proteklu godinu, smatra prihodom
nadredenog preduzeca tekuceg perioda pod uslovom da su utvrdivanje i raspodela dobitka
izvršeni pre roka sastavljanja finansijskih izveštaja na godišnjem nivou za nadredeno preduzece.
U slucaju da rok utvrdivanja i raspodela dobitka zavisnog preduzeca dolaze iza roka sastavljanja
finansijskog izveštaja na godišnjem nivou za nadredeno preduzec e, ucešce u dobitku predstavlja
prihod nadredenog preduzeca tek u sledecoj godini. Na osnovu toga može se zakljuciti da je
sigurnost postojanja finansijskog izveštaja, tj. sigurnost postojanja bilansa uspeha, pre svega, u
konkretnoj poslovnoj situaciji, odluc ujuc i zahtev za odredivanje termina realizacije.

2.2.4.2 PRINCIP IMPARITETA

Princip realizacije je otkrio pravu sadržinu prihoda i rashoda u bilansu uspeha za
pojedine obracunske periode, ali i nacin procenjivanja svih ulaganja u faktore poslovanja koji još
nisu privedeni tržištu (realizaciju). Princip realizacije izricito zabranjuje iskazivanje nerealizovanih
dobitaka, ali zahteva iskazivanje gubitaka. Logicna posledica toga jeste da se u bilans uspeha
pored realizovanog prihoda i rashoda pojavljuju i tzv. dopunski utvrdeni buduci rashodi. Shodno

24

tome, nejednako tretiranje dobitka i gubitka u bilansu uspeha oznac ava se tzv. imparitetnim
procenjivanjem, a pravilo za utvrdivanje naziva se princip impariteta. Ovaj princip je delimicno u
suprotnosti sa principom realizacije kada je rec o zabrani iskazivanja nerealizovanih dobitaka, ali
tu zabranu ne vezuje za nerealizovane gubitke. Princip impariteta nastao je iz poslovne prakse i
kao takav je sa dobitka i gubitka prenesen na delove imovine i obaveza, kao što su: materijalna
sredstva, potraživanja, dugovi i jednostrane obaveze. Ovaj princip je stavljen u funkciju principa
realizacije i ostalih zahteva nacela opreznosti, pri cemu je princip najniže vrednosti posebno
znacajan.

Po svojoj prirodi princip impariteta ima zadatak da spreci iskazivanje suviše visokih
dobitaka, koji bi nastali kao logicna posledica zanemarivanja i neiskazivanja rashoda, koji su
izvesni i neizbežni. Ovaj princip nije opterecen tacnošcu obracuna vrednosti imovine preduzeca,
jer se pojedini delovi imovine, mogu procenjivati i po tržišnim vrednostima na dan sastavljanja
bilansa. Ovaj princip se vezuje za onaj deo bilansa, ciji se imovinski delovi do trenutka realizacije
procenjuju po nabavnoj vrednosti, odnosno, ceni koštanja. Anticipiranje rashoda usmereno je na
obracun rezultata, pri cemu se, upravo sa ovim narušava tac nost periodicnog rezultata. Ovo
narušavanje tac nosti periodicnog rezultata, princip impariteta pravda potrebom održanja
kapitala, koja ima cvrsto utemeljenje da povecanje rezultata sigurno može da bude predmet
raspodele, te i da raspodela nerasporedenih dobitaka vodi sigurnom smanjenju kapitala. Ovde
se postavlja pitanje šta bi se desilo da se ostvari gubitak? U tom slucaju princip impariteta
zahteva da se imovinski delovi procenjuju najviše do vrednosti koja se može oc ekivati u trenutku
realizacije. To znac i da se tako korigovana vrednost zaliha smatra doprinosom uspeha preduzeca
u smislu ostvarenja gubitka. Anticipiranjem rashoda koji nastaju korekcijom zaliha, obezbeduje
se kompenzacija ocekivanih iznosa od prodaje ciji su troškovi ostali nepokriveni.

2.2.4.3 PRINCIP NAJNIŽE VREDNOSTI

Ovaj princip proistice iz nacela impariteta, ali samo u slucaju kada se primenjuje jedno
merilo ili jedinstveni osnov za procenjivanje bilansnih pozicija. On može biti nezavisan od nacela
impariteta onda kada postoje razlicite osnove za procenjivanje. Zahtevi ovog principa odnose se
na procenjivanje pozicija aktive i imaju za cilj da odrede donju granicu ispod koje se ne mogu
procenjivati imovinski delovi preduzeca. Karakteristika najniže vrednosti izvlaci se komparacijom
prvobitne nabavne vrednosti, odnosno cene koštanja i tržišne vrednosti imovinskog dela na dan
bilansiranja.

2.2.4.4 PRINCIP NAJVIŠE VREDNOSTI

Ovaj princip je merodavan za bilansiranje obaveza. Ima za cilj da odredi donju granicu
procenjivanja obaveza na dan bilansa koja se ne sme prekoraciti. Analogno najnižoj vrednosti i
ova vrednost se utvrduje uporedivanjem prvobitnih vrednosti obaveza placanja i njihove
vrednosti na dan sastavljanja bilansa. Tako utvrdena vrednost je i ocekivana obaveza placanja.
Znacaj ovog principa narocito dolazi do izražaja kod obaveza koje se izražavaju u stranoj valuti.
Ovo iz razloga što se saglasno principu realizacije prvobitno utvrden iznos obaveza ne sme
smanjiti, jer bi takav postupak doveo do iskazivanja nerealizovanih dobitaka. Ako se smanji kurs
strane valute u odnosu na domacu, obaveza ne sme biti menjana, medutim, ako dode do

25

povec anja kursa strane u odnosu na domacu valutu onda ce se prema zahtevu ovog principa
povec ati i vrednost obaveze u nacionalnoj valuti.

Ovaj princip vodi racuna o zaštiti poverilaca i namece potrebu formiranja bilo zakonskih
ili latentnih rezervi. Zakonske rezerve se formiraju odvajanjem dela dobitka, a latentne rezerve
nastaju kao posledica opreznog procenjivanja u skladu sa principom najniže vrednosti, što ima za
posledicu potcenjivanje pozicija aktive. Treba naglasiti da obaveze zakonskog formiranja rezervi
postoje kod akcionarskog društva, društva sa neogranicenom odgovornošcu, banaka, štedionica
i osiguravajucih društava. Latentne rezerve se mogu formirati na legalan nacin. To ce se dogoditi
u slucaju kada se visina obaveza utvrduje putem nabavne vrednosti bez obzira što je došlo do
povec anja te vrednosti, kao i u slucaju postojanja prava izbora metoda procenjivanja ili tehnika
otpisivanja. To se odnosi na mogucnost izbora otpisa ili amortizacije materijalnih ulaganja, zatim,
otpisa obaveza posle prestanka razloga koji su uslovili njihovo povecanje, zatim, izbor ovih ili
onih uslovnih baza (kljuceva) pri raspodeli opštih troškova pri utv rdivanju cene koštanja potom,
kroz pravo izbora aktiviranja ili neaktiviranja, tj. iskazivanja ili neiskazivanja u bilansu
nematerijalnih vrednosti stecenih placanjem, kao i kroz formiranja iznosa pokric a ili rezervisanja.

2.2.5 NACELO MERODAVNOSTI POSLOVNOG ZA PORESKI BILANS
Poreski bilans se izvlaci iz poslovnog bilansa i nac elno posmatrano principi i pravila
bilansiranja prema tzv. poslovnom pravu, odstupaju manje ili više od poreskog prava. Ova razlika
proizilazi iz razlicitih ciljeva utvrdivanja dobitka za poslovne i poreske svrhe. Pri tome poreski
propisi decidno zahtevaju da se iskaže puni iznos dobitka za jedan odredeni period. Nasuprot
tome, zahtevi tzv. trgovackog (poslovnog) prava zahtevaju da se visina dobitka preduzeca,
oprezno odmeri. Logicna posledica toga je postojanje mogucnosti izbora pravila, metoda i
postupaka bilansiranja, pri sastavljanju finansijskih izveštaja za poslovne svrhe. Nasuprot tome,
poreski propisi strogo ogranicavaju slobodu izbora pravila, metoda i postupaka bilansiranja. Ovi
zahtevi, poreskih propisa važe ne samo za dobitak i pozicije bilansa uspeha, vec i za pozicije
aktive u bilansa stanja. Shodno tome, poreski propisi ne preporucuju da se pozicije bilansa u
poreskom bilansu procenjuju u iznosima vec im od iznosa u poslovnom bilansu. Ova preporuka
važi cak i u uslovima kada bi se razlika mogla kompenzovati ili izravnati potcenjivanjem neke
druge pozicije bilansa.

Nacelo merodavnosti respektuje nekoliko pravila:

• obaveza bilansiranja ili iskazivanja u bilansu relevantna je i za poslovni i za poreski bilans,
• zabrana bilansiranja ili iskazivanja u bilansu istovremeno se tretira zabranom i za
poslovni i za poreski bilans. Na primer, poslovni bilans zabranjuje iskazivanje u bilansu
nematerijalne imovine koja nije stecena nabavkom (radi se o tzv. sopstvenim patentima,
licencama i sl. pravima), što važi i za poreski bilans,
• pravo izbora pravila metoda i postupaka za bilansiranje u poslovnom bilansu najcešce se
ogranicava ili potpuno ukida kada je rec o poslovnom bilansu. Na primer, pravo
bilansiranja. delova obrtne imovine u visini troškova nabavke, cene koštanja ili cak
dnevne vrednosti, dopušteno je i poreskim propisima za sastavljanje poreskih bilansa. To
znaci da je pravo upotrebe niže vrednosti dozvoljeno i za poreski bilans samo ukoliko je
taj princip primenjen u poslovnom bilansu.

26

Merodavnost poslovnog za poreski bilans ogranicava se brojnim propisima koji se
odnose na poreski bilans. Ti tzv. specijalni propisi imaju prednost kada je rec o poreskom
bilansu, a nac ela bilansiranja. dolaze do izražaja samo tamo gde su ti propisi neprecizni.

2.2.6 NACELO POJEDINACNOG VREDNOVANJA
Nacelo pojedinacnog vrednovanja zahteva da se predmeti imovine, prava i obaveza
pojedinac no procenjuju. Ovi zahtevi nalaze svoju opravdanost u poslovnom pravu i to u
odredbama koje se odnose na zaštitu poverilaca. Njegove zahteve dodatno opravdava nacelo
impariteta, cija je suština anticipiranje odredenih rashoda u sledecim obracunskim periodima,
kroz formiranje odredenih pokrica ili rezervisanja. Nac elo pojedinacnog vrednovanja u tom
smislu zahteva anticipiranje odredenih rashoda i formiranje pokrica ili rezervisanja bez obzira da
li ce preduzece ostvariti dobitak ili gubitak.

2.2.7 NACELO RAZGRANICENJA PREMA PREDMETU I VREMENU
Nacelo razgranicenja prema predmetu i vremenu u uslovima poslovnih kontinuiteta, tj.
stalnosti poslovanja, polazi od nužnosti presecanja poslovnih i gotovinskih tokova na dan
bilansiranja. Pri tome, poslovni tokovi koji se odnose na protekli poslovni period imaju karakter
prihoda i rashoda i kao takvi pozicije su bilansa uspeha. Nasuprot njima, poslovni tokovi, koji se
odnose na buduce periode, postaju pozicije bilansa stanja. Razlika prihoda i rashoda tekuceg
obracunskog perioda definiše periodicni uspeh preduzeca, koji se unosi u bilans stanja i
oznacava period prirasta ili smanjenja neto imovine, tj. sopstvenog kapitala. Prihodi nastaju
realizacijom dobara i usluga, a utrošene vrednosti nastale pri realizaciji dobara i usluga nac elno
posmatrano predstavljaju rashode. Otuda je kljuc ni problem racunovodstva da se odredenim
prihodima dodele odredene vrednosti utrošenih resursa i taj proces dodeljivanja vrši se u skladu
sa nacelom razgranicavanja prihoda i rashoda prema predmetu delovanja ili obavljanja
aktivnosti.

Pored prihoda i rashoda koji nastaju sa prodajom proizvoda i izvršavanjem usluga u
preduzecu postoje i prihodi i rashodi, ciji je nastavak povezan sa protokom vremena.
Dodeljivanje ovakvih prihoda i rashoda odredenom vremenskom periodu vrši se u skladu sa
zahtevima njihovog razgranicavanja u vremenu. U tom smislu prihodima od prodaje dobara i
izvršavanja usluga treba dodeliti rashode koji su povezani sa ulaganjima i kombinovanjem
faktora poslovne aktivnosti i to prema stvarno placenim iznosima, tj. prema tzv. stvarnom
trošku. Za one faktore poslovne aktivnosti, koji ne zahtevaju lagerovanje, ovakvo suceljavanje ne
predstavlja problem. Problem razgranic avanja prema predmetu izraženo je kod faktora poslovne
aktivnosti koji se nužno moraju lagerovati i cija se upotreba proteže na više obracunskih perioda.
Ispunjenje zahteva razgranicavanja prema predmetu nužno zahteva prilagodavanje postupaka
otpisivanja materijalnih sredstava i obracuna cene koštanja uc inaka potrebama periodizacije
prihoda i rashoda. Ovo iz razloga što su nabavljeni i neutrošeni faktori u tekucem periodu
potencijal za ostvarivanje prihoda i nastanak rashoda u buducim obracunskim periodima.

27

Sadržina nacina razgranicavanja prema predmetu iscrpljuje se u tri sledeca pravila:

• Pravilo usaglašavanja rashoda i prihoda podrazumeva da se ostvarenom prihodu
suprotstavljaju tacno odredeni rashodi, tj. nužnom nastanku rashoda treba dodeliti
odgovarajuce prihode. U tom smislu potpunom bilansiranju prihoda i rashoda treba
dodati i rashode koji ne rezultiraju obavezno prihodima kakav je slucaj sa vanrednom.
potrošnjom, kaznama, penalima i sl. U bilans treba ukljuciti i prihode koji ne
podrazumevaju obavezan nastanak rashoda, kao što su nagrade, ukidanja rezervisanja, i
sl.
• Pravilo uzrocnosti prihoda i rashoda opredeljuje se prodajom proizvoda ili izvršavanja
usluga, odnosno ostvarivanjem prihoda, a pripadnost takvog prihoda odredenom
obracunskom periodu odreduje njegovu periodizaciju, princip realizacije. Ovaj princip
takode odreduje i period kako odredenim prihodima treba da se suprotstavi adekvatan
deo potrošnje faktora koji determiniše cenu koštanja prodatih dobara ili izvršenih
usluga. Taj deo utrošenih faktora cini rashode perioda u kome je izvršena prodaja
proizvoda u ciju su vrednost ti faktori i ugradeni. Potrošnja faktora na zalihama osnov je
za utvrdivanje buducih prihoda i rezultata. Kljucni problem pri uvažavanju ovog pravila je
utvrdivanje cene koštanja dobara i usluga. Utvrdivanje cene koštanja po svojoj prirodi
zahteva da se precizno odrede troškovi, tj. utrošene vrednosti faktora za nastanak
gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje. Kada je rec o direktnim troškovima onda je
to lak i jednostavan problem. Poseban problem nastaje sa indirektnim troškovima koji
nastaju radi proizvodnje i prodaje svih proizvoda u preduzecima, a za te proizvode se
vezuju preko tzv. uslovnih baza (kljuceva). Imajuci u vidu da ne postoje jedinstvene baze,
izbor jedne ili druge nužno ce dovesti do dodeljivanja razlicitih iznosa opštih troškova
pojedinim proizvodima iz asortimana.
• Pravilo uporedivosti prihoda i rashoda podrazumeva da se prilikom razgranicavanja, tj.
periodizacije prihoda i rashoda ne naruši uporediv ost finansijskih izveštaja iz perioda u
period. Pored prihoda i rashoda, koji se razgranicavaju po predmetu, postoje i prihodi i
rashodi koji su rezultat proticanja vremena. Ovi prihodi i rashodi se mogu podeliti u dve
grupe. Prvu grupu cine oni prihodi i rashodi koji nastaju u tekucem periodu a važnost im
se proteže na buduce periode, a drugu grupu oni koji nastaju od slucaja do slucaja.

Prva grupa prihoda i rashoda dodeljuju se periodima u kojima su nastali, a najcešce ih
cine, kad je rec o prihodima obracunate i naplacene kirije i kamate po osnovu raznih plasmana,
dok kada je rec o rashodima, radi se o obracunatim i placenim zakupninama, kamatama po
osnovu kreditnih zaduženja, razne obracunate i placene takse, obracunati i placeni doprinosi,
obracunati i placeni direktni porezi i sl. Ovi prihodi i rashodi se na periode dele po principu
vremenske srazmere, pri cemu se deo koji se dodeli tekucem periodu iskazuje u bilansu uspeha,
a deo koji se odnosi na buduc e periode iskazuje se u bilansu stanja.

Druga grupa prihoda i rashoda povezana sa protekom vremena karakteriše se time da se
u celini ukljucuju u bilans uspeha tekuceg perioda, tj. u periodu nastanka. Njihov nastanak je
prouzrokovan otkrivanjem novih cinjenica koje menjaju karakter evidentiranja prihoda i rashoda
ili se, pak, radi o tzv. cistim prihodima i rashodima, tj. prihodima i rashodima, koji ne zahtevaju
istovremeno i nastanak rashoda, odnosno prihoda. Drugim recima, medu kojima nema direktnih
veza. Najcešce se vezuju za naknadno obracunate prihode i rashode, tj. prihode i rashode bez
tzv. protivcinidbe (nastaje prihod, a nema ulaganja).

28

Kada je rec o naknadno obracunatim prihodima onda se oni vezuju za ukidanje pozicija
rezervisanja, zatim naknadu štete nastale u ranijim godinama, ukidanje ranijih smanjenja
prihoda, naplatu ranijih otpisa potraživanja i prihodi koji mogu nastati kao rezultat ponovljenih
procenjivanja. Kada je rec o rashodima koji su naknadno obracunati, onda se to vezuje za
naknadne ili vanredne otpise, za specijalne otpise imovine, za povecanje pozicija pokrica i
naknadna plac anja obaveza i ranijih godina.

Znacajno je naglasiti da je za evidentiranje u poslovnim knjigama ovih rashoda dovoljan
trenutak saznanja za njihov nastanak. Prihodi i rashodi bez protivc inidbe po svojoj prirodi su
vremenski uslovljeni. U osnovi su povezani za placanja poreza na imovinu i obavezno se
dodeljuju obracunskom periodu u kome su nastali, kakav je sluc aj, na primer, sa manjkovima na
obrtnim sredstvima. Kada je rec o prihodu bez nastanka rashoda, onda se to vezuje za
utvrdivanje tzv. inventarskih viškova (viškova po popisu), za nagrade i poklone, razne vrste
subvencija, otpis dugova, nastanak pozitivnih kursnih razlika i sl. Kada je rec o rashodima bez
protivcinidbe, onda se radi o formiranju pokrica, nastanku negativnih kursnih razlika, utvrdivanju
inventarskih manjkova, porezu na imovinu, troškovima nastalim u vezi sa pribavljanjem kapitala
u vidu provizija, poklona, kao i troškovima saniranja, fuzija (spajanja) i slicnih promena pravnih
formi.

29

3 ZAMAGLJIVANJE I FALSIFIKOVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Uvažavanje nacela urednog bilansa i zakonske i profesionalne regulative po svojoj
prirodi treba da dovede do istinitog i fer finansijskog izveštavanja šire racunovodstvene javnosti,
tj. investitora, kreditora, fiskalnih organa, vlade i vladinih institucija, poslovnih partnera,
zaposlenih i javnosti u najširem smislu. Neuvažavanje zahteva nacela urednog bilansiranja i
zakonske i profesionalne regulative. u oblasti finansijskog izveštavanja, stvara uslove za
zamagljivanje, pre svega, ali i falsifikovanje finansijskih izveštaja.

Istinitost finansijskog izveštavanja je relativan pojam. To je posledica nepostojanja
jedinstvenih i objektivnih vrednosnih merila, kada je rec o ekonomiji uopšte, a posebno merila za
rac unovodstvene pojmove i kategorije. Iskazivanje neistinitih i nejasnih finansijskih izveštaja u
rac unovodstvenoj literaturi i praksi se naziva bilansnim deliktom. Bilansni delikt može nastati
bilo zbog zamagljivanja, bilo zbog falsifikovanja finansijskih izveštaja. Zamagljivanje je lakši oblik
bilansnog delikta, jer u finansijskim izveštajima nema netacnih podataka vec su oni prezentovani
tako da mogu dovesti do pogrešnih zakljucaka i pogrešnih poslovnih odluka. Zamagljivanjem je
ugroženo nacelo jasnosti, ali ne i obavezno zahtevi nac ela istinitosti. Zamagljivanje finansijskih
izveštaja je moguc e postici:

• netacnim oznacavanjem bilansnih pozicija,
• netacnim rašclanjavanjem bilansnih pozicija i
• prec utkivanjem informacija koje se moraju nužno naci u napomenama uz finansijske
izveštaje

Takve informacije se odnose na primenjene metode procenjivanja, informacije o datim
garancijama, stavljenim hipotekama, potencijalnim rizicima poslovne i finansijske prirode.
Netacno rašclanjavanje može nastati kao posledica netacnog sažimanja raznih pozicija bilansa,
kao, na primer, kupci i primljene menice, dobavljaci i date menice i sl.

Falsifikovanje bilansa je teži oblik bilansnog delikta i predstavlja grubu povredu svih
nac ela urednog bilansiranja. Falsifikovanje bilansa predstavlja svesno, neistinito i nezakonito
prikazivanje finansijskog položaja, rentabilnosti i promena finansijskog položaja s namerom da
se nanese šteta trec im licima. Falsifikovanje finansijskog izveštaja ima za rezultat netac no
iskazivanje sopstvenog kapitala, kao i dobitka preduzeca. Falsifikovanje finansijskog izveštaja
najcešc e se vrši:

• pogrešnim procenjivanjem bilansnih pozicija,
• potpunim ispuštanjem pojedinih bilansnih pozicija ili/i unošenjem nepostojecih bilansnih
vrednosti u finansijske izveštaje i
• davanjem neprikladnih i pogrešnih informacija u napomenama uz finansijske izveštaje.

Falsifikovanje finansijskih izveštaja obavezno dovodi do grubih povreda, kako nacela
potpunosti, tako i nac ela opreznosti. Obavezno doprinosi stvaranju skrivenih gubitaka i tajnih
rezervi. Protiv ovih posledica preduzece se može braniti pravnim i ekonomskim sredstvima.

30

REŠENI ZADACI I PITANJA ZA PROVERU
Pitanja za proveru

1. Pretpostavke urednog bilansiranja su?
2. Kod zakljucka poslovnih knjiga uputno je razlikovati?
3. Objasnite šta je predmet bilansiranja kada se imovina definiše kao ocekivani likvidacioni prihod,
odnosno, prihod koji bi se ostvario prodajom i unovcenjem imovinskih delova, pod
pretpostavkom likvidacije preduzeca?
4. Koja pravila ulaze u sastav nacela jasnosti?
5. Koje principe u sebi sadrži nacelo opreznosti?
6. Objasnite termin realizacije kod prodaje robe za gotovo?
7. Na koji nacin je moguce postici zamagljivanje finansijskih izveštaja je?

31

II DEO HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA NA
GLOBALNOM NIVOU
1 NUŽNOST HARMONIZACIJE I STANDARDIZACIJE
FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U SVETU
U savremenim uslovima kapital je poprimio globalna obeležja i zahteva jednake uslove
za svoj plasman. To se pre svega odnosi na eliminisanje razlika u nacinu vrednovanja ili
procenjivanja imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda preduzeca. Takvi zahtevi mogu se
obezbediti na direktan ili indirektan nacin. Direktan nacin bi bio da nacionalne države same
usaglase svoje regulative u oblasti finansijskog izveštavanja sa zahtevima kapitala, ili pak da
same nacionalne države prihvate regulative koje je kreirala Medunarodna federacija racunovoda
i njen Komitet, odnosno, Odbor za medunarodne rac unovodstvene standarde koji su podržani
od drugih medunarodnih profesionalnih organizacija, Svetske banke, Ujedinjenih nacija... Ove
organizacije zahtevaju ujednacavanje finansijskih izveštaja u skladu sa procesom globalizacije pri
cemu se globalizacija shvata kao svetski proces. Neko ce to nazvati i novim svetskim poretkom.

Globalizacija nije jedinstven fenomen vec postaje sveukupni koncept trendova i
menjanja snaga u svetu, u kojem živimo. Globalizacijom se nacionalne privrede nužno, htele one
to ili ne, podižu na globalni nivo gde deluju svetske kompanije i svojim delovanjem menjaju
kurseve valuta, raspoloživost kapitala, cenu kapitala, kamatne stope i sl.

Multinacionalne kompanije obavljaju poslove u više zemalja i prilagodavaju se uslovima
privredivanja tih zemalja. Svetske kompanije posluju globalno i svojim konkurentskim
prednostima prilagodavaju ostalu privredu. U literaturi se globalizacija smatra cedom visokih
tehnologija, i to proizvodnih, informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom kontekstu
postavljanje strategije i donošenje mera ekonomske politike jedne nacionalne države, znac ajno
je uslovljeno procesima globalizacije, tj. delovanjem svetskih kompanija.

Globalizacija sa sobom nosi vrlo izraženu konkurenciju kao i potpuno nove instrumente
konkurencije. Uspeh procesa globalizacije uslovljen je raspoloživim informacijama i slobodnim
protokom tih informacija kroz privredni život u svetskim razmerama. Pošto su finansijski izveštaji
nosioci informacija o finansijskom položaju pojedinih privrednih subjekata, a oni su produkt
racunovodstvenih procedura onda je lako prepoznati ulogu racunovodstva i finansijskog
izveštavanja u procesu globalizacije.

32

2 HARMONIZACIJA FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA U USLOVIMA
GLOBALIZACIJE
Ulogu jedinstvenog oblikovanja racunovodstvenih informacija, tj. harmonizacije
finansijskog izveštavanja bez obzira na postojanje razlicitih principa i pravila jedinstvenog
oblikovanja racunovodstvenih informacija u razvijenim tržišnim privredama preuzela je
Medunarodna federacija racunovoda. Formiranje ove organizacije imalo je za cilj zastupanje
interesa racunovodstvene profesije u svetskim razmerama, zatim formiranje i razvoj regionalnih
i profesionalnih organizacija, uspostavljanje i unapredenje jedinstvenih profesionalnih i etickih
standarda i podsticanje nacionalnih i profesionalnih organizacija da te standarde prihvate, i
stvaranje uslova za efikasno funkcionisanje tržišta kapitala.

Ovi zahtevi su prilagodeni u smislu da Medunarodna federacija racunovoda ima sledec e
zadatke:

• razvoj i unapredenje racunovodstvene profesije radi pružanja usluga visokog kvaliteta u
interesu javnosti
• unapredenje finansijskog izveštavanja i revizije širom sveta
• pravljenje efektivne finansijske arhitekture zasnovane na transparentnosti, solidnom
finansijskom izveštavanju, ukljucivanje privatnog sektora, uredivanje liberalizacije
tokova kapitala, modernizacije medunarodnog tržišta uopšte
• napredno korporativno upravljanje. Osnovni smisao jedinstvenog oblikovanja
finansijskog izveštavanja na globalnom nivou jeste korišcenje istih pojmova, pravila i
struktura prilikom priznavanja, merenja i obelodanjivanja finansijskih informacija o
preduzecu u svim nacionalnim državama, kako bi se obezbedio nesmetan protok tih
informacija, njihova transparentnost, potpuna razumljivost, ispravno revidiranje i
zakonsko uredenje. Napori internacionalnih i nacionalnih profesionalnih organizacija ka
harmonizaciji profesionalnog izveštavanja, bilo da se oni definišu zakonskim ili
profesionalnim implementima naziva se standardizacija.

Nacionalni racunovodstveni standardi i regulative medusobno se razlikuju, to stvara
znacajne probleme, poredenja finansijskih izveštaja jedne nacionalne države sa drugom. Ti
problemi su izraženi kod preduzeca koja svoju delatnost obavljaju u više država. Iz tih razloga je
neophodno da se standardizacija u oblasti racunovodstva obavi u duhu skladnosti i
harmonizacije. Stoga se svi napori ka ujednacavanju finansijskog izveštavanja nazivaju
harmonizacija. Ekstrem u harmonizaciji je tzv. medunarodna standardizacija koja podrazumeva
da sve zemlje koriste iste ili identicne standarde u oblasti finansijskog izveštavanja. Treba
naglasiti da standardizacija znacajno eliminiše neusaglašenost finansijskih izveštaja, ali nema za
cilj, niti obavezno vodi apsolutnoj uniformnosti u rac unovodstvenoj praksi. Ovo iz sledecih
razloga:

• raznovrsnosti uslova poslovanja
• raznovrsnosti instrumenata i metoda koji se primenjuju u praksi
• raznovrsnosti institucionalnosti infrastrukture nacionalne države
• obavezno prisustvo subjektivizma kada se daje mišljenje, daje procena, što dovodi do
razlicitih rezultata bez obzira što je primenjena ista metoda.

33

Ciljevi harmonizacije (standardizacije) finansijskog izveštavanja jesu formiranje
jedinstvenog tržišta, pre svega kapitala radi slobodnog protoka kapitala, ali i radne snage i roba
na globalnom nivou. Zbog toga se finansijsko izveštavanje smatra kljucnim elementom
funkcionisanja jedinstvenog tržišta kapitala, i to kako na nacionalnom tako i na internacionalnom
nivou. Finansijsko izveštavanje na osnovu opšte prihvacenih medunarodnih profesionalnih
regulativa, pre svega ima eksternu orjentaciju, u smislu orijentacije na korisnike finansijskih
izveštaja izvan preduzeca i to zbog zaštite investitora (vlasnika kapitala) i poverilaca, ali i
doprinosa stabilnosti tržišta. Kada se radi o internoj orijentaciji finansijskog izveštavanja prema
medunarodnim profesionalnim regulativama, onda se misli na:

• olakšanje izrade izvedenih konsolidovanih bilansa,
• olakšanje revidiranja finansijskih izveštaja,
• olakšanje analize finansijskog položaja, rentabilnosti i promena finansijskog položaja,
• olakšanje statistickih obrada finansijskih izveštaja u smislu sastavljanja bilansa privrede,
privrednih oblasti, grana na nacionalnom nivou i to zbog utvrdivanja društvenog
položaja i nacionalnog dohotka.

34

3 ULOGA I ZNACAJ MEÐUNARODNIH RACUNOVODSTVENIH
STANDARDA U FINANIJSKOM IZVEŠTAVANJU
Izveštavanje u skladu sa medunarodnim racunovodstvenim standardima obezbeduje
zdravu, globalnu, finansijsku arhitekturu i podiže nivo kulture izveštavanja svake nacionalne
države i to u smislu:

• razvoja racunovodstvene profesije koja bi obavljala aktivnosti prema najvišim
profesionalnim standardima,
• formiranja efikasnog regulativnog okvira i unapredenja finansijskog menadžmenta u
preduzecu.

MRS se smatraju najpouzdanijim i najprikladnijim odgovorom na zahteve jedinstvenog
finansijskog izveštavanja. Ovo iz sledecih razloga što:

• informacije sadržane u finansijskim izveštajima predstavljaju središni deo tržišnih
informacija,
• finansijski izveštaji su kljucni element funkcionisanja jedinstvenog finansijskog tržišta,
• finansijski izveštaji predstavljaju vitalnu vezu izmedu onih koji sastavljaju finansijske
izveštaje i investitora i
• presudni su za postizanje visokog nivoa uporedivosti na jedistvenom finansijskom
tržištu.

Zadaci MRS jesu:

• regulisanje principa i pravila, priznavanja, merenja i obelodanjivanja, tj. prezentacije kroz
osnovne obrasce seta finansijskih izveštaja i kroz napomene i
• regulisanje nacina rac unovodstvenog priznavanja, merenja i obelodanjivanja kao i
odredenje procedura priznavanja, merenja i obelodanjivanja.

MRS nisu ni zakonski ni podzakonski akti i nisu doneti na osnovu zakona. To su norme i
pravila, tj. uputstva racunovodstvenog ponašanja koja predstavljaju direktan nastavak zakonskih
normi i to sa istom pravnom snagom kao i sam zakon. To je skup pravila i postupaka, koji
determiniše opštu prihvacenu racunovodstvenu praksu u datom vremenu. Kao takvi oni nisu
nepromenjeni i nemaju karakter prirodnih zakona. Njih kreiraju profesionalni rac unovodstveni
teoreticari i prakticari, kao i zakonodavci. Koriste ih razni donosioci odluka. Kao takvi podložni su
promenama koje nastaju sa pojavom novih i boljih modela, metoda i postupaka ili sa promenom
okruženja.

35

4 ULOGA I ZNACAJ PRIMENE MEÐUNARODNIH
RACUNOVODSTVENIH STANDARDA U NAŠOJ ZEMLJI
Sa primenom medunarodnih racunovodstvenih standarda, medunarodnih standarda
revizije, i kodeksa profesionalne etike racunovoda, kao i drugih smernica datih od strane Odbora
za MRS i Medunarodne federacije rac unovoda u našoj zemlji, postiglo bi se sledece:

• razvijala bi se veština sastavljanja i obelodanjivanja finansijskih izveštaja u skladu sa
pomenutom medunarodnom profesionalnom regulativom,
• razvila bi se revizorska sposobnost u skladu sa medunarodnim standardima revizije,
• dostiglo bi se da racunovodstvena profesija i racunovode dobiju kljucnu ulogu u
menadžerskoj strukturi preduzeca,
• profesionalne rac unovode bi sticale i primenjivale dokazano medunarodno
rac unovodstveno znanje i veštine u skladu sa stecenim profesionalnim zvanjima i
• promena nacina razmišljanja, gde bi se na prvom mestu stavio interes investitora,
vlasnika kapitala, naspram dosadašnje prakse gde je prioritet bio interes države.

Sa takvim stecenim znanjima i veštinama naša racunovodstvena profesija bila bi poznata
i priznata i spremna za medunarodnu praksu i to u pogledu nac ina obrazovanja, sertifikovanja
(sticanja) profesionalnih zvanja, obavezne kontinuirane edukacije i razvijene profesionalne
regulative bez jaceg upliva države.

36

5 FAKTORI KOJI UTICU NA FORMULISANJE MEÐUNARODNIH
RACUNOVODSTVENIH STANDARDA
Brojni su faktori koji uticu na formulisanje MRS i na njihovu primenu. Uopšteno
posmatrano, to su faktori ekonomskog, društvenog, politickog, pravnog i kulturnog karaktera.
Kada je rec o konkretizaciji ovih faktora isticu se sledeci:

• finansijska struktura (struktura izvora preduzeca) i priroda tržišta kapitala.
• nac in oporezivanja,
• rac unovodstvena profesija,
• rac unovodstveni propisi,
• nacionalna kultura i tradicija,
• medunarodna ekonomija i politicki odnosi i dr.

Izvori finansiranja preduzeca imaju znac ajan uticaj na formulisanje racunovodstvenih
standarda. Ovo iz razloga što se više kapitala prikupi izvan preduzec a to ce postojati jaci uticaj za
javnim izveštavanjem, odgovornošcu pred investitorima i objavljivanjem informacija. Što je broj
investitora (akcionara) veci to je jaci uticaj na javno izveštavanje. To je indirektno priznavanje da
su investitori ili vlasnici kapitala kljucni korisnici finansijskih izveštaja. To važi za anglosaksonsko
podrucje, a dobrim delom i za finansijsko izveštavanje u Francuskoj. Nasuprot tome, drugi
odlucujuci i najznacajniji korisnici su kreditori (banke i druge finansijske institucije). To je
izraženo kod finansijskog izveštavanja u Nemackoj, gde se sa izveštajima treba da oceni i proceni
kreditni bonitet preduzeca kao primaoca zajma.

Znacajan uticaj na formulisanje racunovodstvenih standarda ima poreska politika
odredene zemlje. Ovo iz razloga što su poslovni finansijski izveštaji direktna ili indirektna osnova
za sastavljanje poreskih finansijskih izveštaja i to bez obzira na velic inu preduzeca i oblik
vlasništva. Negde su poreski bilansi odlucujuci i znacajno uticu na poslovne finansijske izveštaje,
Medutim, najc ešce su poreski i poslovni finansijski izveštaji potpuno odvojeni sa jasno
determinisanim vezama. Poslovni finansijski izveštaji su najcešce merodavni za poreske
izveštaje.

Razvijena racunovodstvena profesija ima znacajan uticaj i to kako na formulisanje
rac unovodstvene regulative tako i na primenu te regulative. Racunovodstveni informacioni
sistem organizovan prema zahtevima profesionalnih organizacija orijentisan je na poslovne
aktivnosti preduzeca i donošenje adekvatnih odluka. Imajuci u vidu da su rac unovodstvene
procene relevantne za donošenje poslovnih odluka, uticaj profesionalnih organizacija i
racunovoda na taj nacin postaje znacajnija.

Priroda racunovodstvene regulative ima važan uticaj i to kako na formulisanje
racunovodstvenih standarda tako i na njihovu primenu. Ovo pitanje je povezano sa statusom
rac unovodstvene profesije, pa tamo gde je rejting racunovodstvene profesije u privrednom i
društvenom ambijentu bolji, tamo je i vec i uticaj profesije na formulisanje racunovodstvene
regulative u smislu usmeravanja finansijskih izveštaja ka donošenju što boljih poslovnih odluka.
Tamo gde postoji jaci uticaj države na racunovodstvenu regulativu finansijski izveštaji su
usmereni ka izradi detaljnih i uniformnih pravila i propisa koji se ugraduju u racunovodstvenu

37

regulativu. Jedan od razloga medunarodne standardizacije jeste jac anje uticaja profesionalnih
organizacija, u formulisanju racunov odstvenih regulativa nasuprot državi. U državama gde
postoje profesionalne organizacije pre ce se shvatiti uloga, znacaj i potreba finansijskog
izveštavanja i racunovodstvene regulative uopšte, prema zahtevima medunarodne
profesionalne regulative.

Znacajnu ulogu na formulisanje racunovodstvenih standarda i rac unovodstvene
regulative ima nacionalna kultura, tj. nacionalni sistem, vrednosti i obicaji. Racunovode svih
zemalja imaju mnogo slic nosti ali i razlika u pogledu priznavanja, merenja i obelodanjivanja
imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda. Kulturne tendencije podrazumevaju i shvatanje o
rac unovodstvu koja su godinama razvijana i tako postala racunovodstvena tradicija neke zemlje.
Racunovode, na primer, Nemac ke i Japana obicno vode više racuna o principu opreznosti, što c e
reci da su konzervativnije u priznavanju dobitka i vrednovanju imovine, uvažavajuci pre svega
interese poverilaca. Nasuprot tome, racunovode SAD i Velike Britanije pre svega vode racuna o
interesima akcionara. U tom smislu kod Nemacke i Japana više se uvažava tajnost finansijskih
izveštaja. Dok racunovode u SAD i Velikoj Britaniji zahtevaju transparentnije finansijske izveštaje.

Neke zemlje su u racunovodstvenu tradiciju ugradile interese iz perioda kolonizacije i
rata. Medutim, putem uticaja internacionalizacije ekonomskih i politickih odnosa, te se tradicije
temeljito menjaju. Proces internacionalizacije nužno je pratila pojava tržišta dugorocnih hartija
od vrednosti, što je za sobom povuklo i razvoj tržišta drugih finansijskih instrumenata i to zbog
decentralizacije, privatizacije, internacionalizacije finansija i ulaganja u akcije. To je dovelo do
internacionalizacije finansijskog izveštavanja.

38

6 OKVIR ZA PRIPREMU I PREZENTACIJU FINANSIJSKIH
IZVEŠTAJA

Okvir MRS predstavlja konceptualnu osnovu za pripremu i prezentaciju finansijskih
izveštaja. On predstavlja pokušaj kodiranja (ugradnje) postojecih racunovodstvenih nacela,
principa i pravila pripreme finansijskih izveštaja, kao i informacija koje oni sadrže. Treba naglasiti
da okvir MRS sam po sebi nije MRS i ne zanemaruje bilo koji racunovodstveni standard. Cak se
naglašava da ce u slucaju sukoba ili konfliktnih zahteva izmedu okvira i MRS, svaki
rac unovodstveni standard dobiti prioritet. Predlagac MRS smatra da ce tokom perioda razvoja
MRS biti sve manje sukoba izmedu okvira i MRS. Okvir se bavi finansijskim izveštajima u celini, i
odnosi se na sve pojedinacne elemente koji cine njihovu sadržinu, a koji su inace predmet
regulisanja pojedinih konkretnih standarda.

6.1 SVRHA OKVIRA

Okvir predstavlja. specificni dokument za pripremanje i dokumentovanje finansijskih
izveštaja. On ima za cilj da:

• olakša proces donošenja i revidiranja MRS,
• unapredi proces ujednacavanja zakonske i profesionalne regulative u vezi sa
pripremanjem i prezentacijom finansijskih izveštaja, u cilju smanjenja alternativnih
rac unovodstvenih postupaka,
• uspostavi i razvija MRS u pojedinim zemljama,
• olakša primenu MRS u smislu rešavanja uopštenih pitanja koja nisu bila predmet MRS,
• pomogne revizorima u oblikovanju mišljenja u vezi sa ocenom da li su finansijski izveštaji
pripremljeni u skladu sa MRS,
• pomogne korisnicima pri citanju finansijskih izveštaja koji su sastavljeni u skladu sa MRS
i sl..

Ustanovljavanjem okvira MRS, Komitet (Odbor) za MRS nastoji da postigne sledece:

• definiše cilj finansijskih izveštaja uvažavajuci potrebe njihovih korisnika,
• precizira kvalitativne karakteristike koje informacije sadržane u finansijskim izveštajima
cine korisnim za donošenje korisnih odluka,
• definiše osnovne elemente finansijskih izveštaja i precizira njihovo priznavanje i
merenje,
• istakne znacaj informacija o visini kapitala i ukaže na koncepte ocuvanja kapitala
polazeci od razlicitih informacionih zahteva korisnika finansijskih izveštaja i stabilnosti
novcane merne jedinice i sl.

Okvir se odnosi na finansijske izveštaje za celinu preduzeca koje produkuje finansijsko
racunovodstvo. Finansijski izveštaji se odnose na pojedinacno preduzec e, ali postoje i
konsolidovani finansijski izveštaji. Shodno tome, okvir ne dodiruje finansijsko izveštavanje za

39

donošenje poslovnih odluka unutar preduzeca, kao ni upravljacku kontrolu, jer je to izveštavanje
produkt upravljackog racunovodstva. Okvir je opredelio period od jedne godine kao prirodni
period finansijskog izveštavanja.

6.2 ZNACAJ OKVIRA

Cilj finansijskog izveštavanja posmatra se u kontekstu informacionih potreba njihovih
korisnika. U tom smislu svaka promena sastava korisnika uslovljava promenu zahtevanih
informacija u pogledu vrste i kvaliteta. Korisnici finansijskih izveštaja cine racunovodstvenu
javnost, a formiraju je, postojeci potencijalni investitori, kreditori, zaposleni, dobavljac i i drugi
poverioci, kupci, vlada i vladine institucije i šira javnost. Korisnici finansijskih izveštaja imaju
suprotstavljene materijalne interese u preduzecu. Medutim, finansijski izveštaji se sastavljaju,
prezentuju i obelodanjuju da bi se u osnovi zadovoljili interesi svih korisnika.

6.3 CILJ FINANIJSKOG IZVEŠTAVANJA

Nacelno posmatrano cilj finansijskog izveštavanja je izveštavanje o finansijskom
položaju, rentabilnosti i promenama finansijskog položaja preduzeca. Preduzeca obavljaju
razlicite poslovne transakcije i druge dogadaje radi ostvarivanja svoje ekonomske misije koja se
svodi na zadovoljenje odredenih potreba ljudi tokom neogranicenog vremena poslovanja.
Potrebe se mogu zadovoljiti na razlicite nacine, a za njihovo zadovoljenje troše se najrazlicitiji
resursi. Zajednicki imenitelj izražavanja vrednosti zadovoljenih potreba i utrošenih resursa je
novcana jedinica. Opšte ekonomsko nacelo zahteva da vrednost zadovoljenih potreba prevazilazi
vrednost utrošenih resursa. Resursi preduzec a su raznovrsni i imaju tri pojavna oblika: stvari,
prava i novac.

U rac unovodstvenoj teoriji i praksi prihvacen je izraz aktiva kao opšti naziv za resurse
kojima preduzec e raspolaže. Svi ovi resursi inicijalno se pojavljuju u obliku novca, koji se
pribavlja od investitora i kreditora kao i samog preduzeca. To su izvori finansiranja koji u
racunovodstvu se nazivaju pasiva. Pasiva je podeljena u dve skupine i to kapital i obaveze. Obim i
struktura aktive kao i obim i struktura izvora finansiranja predstavlja informacionu osnovu za
ocenu i procenu položaja preduzeca. Ove informacije pruža bilans stanja, pri cemu je :

aktiva = kapital + obaveze

Opšte ekonomsko nacelo predstavlja konceptualnu osnovu za merenje rentabilnosti
obavljanja poslovnih transakcija i drugih dogadaja.

Nauc ni izraz zadovoljavanja potreba, tj. okruženju isporucenih proizvoda i usluga za
jedan odredeni period sa aspekta preduzeca predstavlja prihode. Rashodi preduzeca
predstavljaju novcani izraz utrošenih resursa za zadovoljenje potreba. Prihodi i rashodi
predstavljaju informacionu osnovu za formulisanje rentabilnosti odredenog preduzeca. Ove
informacije pruža bilans uspeha ili racun rezultata (dobitka/gubitka), pri cemu su :

prihodi – rashodi = rezultat

40

Pored informacija o finansijskom položaju i rentabilnosti preduzeca koje se prezentuju
za odredeni dan ili se odnose na odredeni vremenski period, menadžmentu preduzeca su
potrebne informacije o promenama finansijskog položaja. Svrha pribavljanja ovih informacija
jeste procena sposobnosti i sigurnosti preduzeca da zadovoljava potrebe tj. “stvara novac i
njegove ekvivalente”, tj. za procenu investicionih, finansijskih i poslovnih aktivnosti preduzeca u
toku perioda izveštavanja. Ove informacije se prezentuju u posebnom finansijskom izveštaju koji
omogucava vremensko uporedivanje, a naziva se “izveštaj o promenama na kapitalu”.

Posebno je znacajno naglasiti da su izveštaji o finansijskom položaju, izveštaji o
rentabilnosti i izveštaji o promenama finansijskog položaja delovi jedinstvene celine finansijskih
izveštaja. Ov o iz razloga što se radi o razlicitim aspektima efekata poslovnih transakcija i drugih
dogadaja. Prema tome, pojedinacni izveštaji nisu potpuni izveštaji o odredenom segmentu
izveštavanja. Tako, na primer, rentabilnost preduzeca se ne može potpuno sagledati bez
sagledavanja finansijskog položaja i promene toga položaja.

6.4 OSNOVNE PRETPOSTAVKE FINANSIJSKOG IZVEŠTAVANJA

Okvir MRS/ MSFI navodi i determiniše dve osnovne pretpostavke na kojima se zasniva
finansijsko izveštavanje, odnosno koje predstavljaju osnovu opšte prihvacenog modela
rac unovodstva u medunarodnim okvirima. To su sledece pretpostavke:

• pretpostavka o nastanku poslovnog dogadaja – nac elo uzrocnosti prihoda i rashoda i
• pretpostavka o stalnosti - kontinuiteta poslovanja preduzeca

Pretpostavka o nastanku poslovnog dogadaja podrazumeva da se poslovni dogadaji u
vidu transakcija razmene i drugih dogadaja priznaju odnosno obuhvataju u poslovnim knjigama
onog momenta kada su nastali, a ne onda kada se izvrše naplate ili placanja po tom osnovu.
Finansijski izveštaji pripremljeni na ovoj osnovi pružaju informacije ne samo o efektima prošlih
poslovnih dogadaja, koji su prouzrokovali primanja i izdavanja gotovine i gotovinskih
ekvivalenata vec i potencijalnim primanjima i izdavanjima u buducnosti. Drugim recima, ovako
pripremljeni finansijski izveštaji pružaju informacije relevantne za donošenje poslovnih odluka.

Finansijski izveštaji se pripremaju pod pretpostavkom da ce preduzece biti stalno u
poslu, tj. da nece doci do diskontinuiteta u njegovom poslovanju. To podrazumeva da preduzec e
u momentu sastavljanja finansijskih izveštaja nema nameru niti potrebu da znac ajno smanji
obim svog poslovanja, odnosno da se likvidira. Likvidiranje preduzeca odnosno znacajno
smanjenje njegove poslovne aktivnosti zahteva i pripremu finansijskih izveštaja na drugoj
pretpostavci, koja se mora obelodaniti. Ova pretpostavka je vrlo znacajna, jer korisnici
finansijskih izveštaja treba da prate razvoj finansijskog položaja i rentabilnosti preduzeca. Ocenu
o ispunjenosti pretpostavke o stalnosti poslovanja za sastavljanje finansijskih izveštaja
menadžment preduzeca mora da zasnuje na svim raspoloživim informacijama o buducnosti
preduzeca i to najmanje dvanaest meseci od dana sastavljanja finansijskih izveštaja. Analiza
mora da svaki pojedinacni slucaj. Smatra se da su informacije o raspoloživosti resursa i
ostvarenoj rentabilnosti dovoljan razlog za primenu pretpostavke o stalnosti poslovanja i to bez
detaljnih analiza. Medutim, ako to nije slucaj zahteva se detaljna analiza o mogucoj buducoj

41

rentabilnosti, mogucnosti plac anja anuiteta koji ce dospeti u buduc nosti, mogucoj zameni izvora
finansiranja i sl.

6.5 KVALITATIVNE KARAKTERISTIKE INFORMACIJA SADRŽANIH U
FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA

Kvalitativne karakteristike informacija sadržanih u finansijskim izveštajima vezane su za
njihovu upotrebljivost za donošenje poslovnih odluka i to kako po sadržini tako i po obimu i
nac inu prezentovanja i obelodanjivanja. Okvir determiniše sledece kvalitativne karakteristike:

• razumljivost,
• relevantnost,
• pouzdanost i
• uporedivost.
Razumljivost ja najvažnija karakteristika informacije koja je prezentirana u finansijskim

izveštajima. Ona podrazumeva da korisnik informacija poseduje odredena znanja kako o
aktivnostima preduzeca tako i o rac unovodstvu uopšte, ako i potrebu za analizu informacije. U
svakom slucaju finansijski izveštaji mora da sadrže informacije znacajne za donošenje poslovnih
odluka bez obzira na to da li ih pojedini korisnici mogu razumeti ili ne.

Relevantnost informacije sadržane u finansijskim izveštajima posmatra se sa aspekta
potreba odlucivanja. Prema tome, odredena informacija je relevantna kada utice na kvalitet
poslovnih odluka korisnika, što ce rec i da predstavlja dobru osnovu kako za ocenu efekata
prošlih, tako i za procenu efekata sadašnjih i buduc ih poslovnih dogadaja na finansijski položaj i
rentabilnost preduzeca. Otuda proizilazi potreba da relevantna informacija bude potvrdiva i
predvidiva. Tako, na primer, informacija o vrednosti i strukturi imovine ima vrednost za
korisnike, odnosno potvrdiva je, ako oni na osnovu nje mogu predvideti sposobnost preduzeca
da reaguje u nepovoljnim situacijama. Ista takva informacija je predvidiva u odnosu na prošle
projekcije o vrednosti i strukturi imovine. Takve informacije su osnova za predvidanje finansijske
situacije i rentabilnosti u buducnosti, kao i drugih relevantnih pitanja kao što su: isplate
dividendi, kretanje cena hartija od vrednosti i sposobnosti izmirivanja obaveza. Predvidivost ne
znaci eksplicitnu prognozu. Ona ima znac ajan uticaj i na nacin prezentacije informacija. U tom
smislu se istice, da je predvidanje elemenata i pozicija bilansa uspeha znacajno unapredeno ako
se vanredne, neprirodne i retke stavke prihoda i rashoda odvojeno obelodanjuju. U okviru
relevantnosti posebno mesto ima znacaj informacije, koji se ocenjuje i procenjuje sa aspekta
uticaja informacije na kvalitet poslovne odluke analiziranog u uslovima neposedovanja takve
informacije pri odlucivanju. Uticaj informacije na poslovne odluke je tim znac ajniji što je velicina
pozicije koju izražava ta informacija veca i što su veci negativni efekti njenog izostavljanja ili
pogrešnog formulisanja na poslovnu odluku. Shodno tome, znacaj informacije nije njena
primarna karakteristika vec odredujuci kriterijum za njeno prikazivanje ili neprikazivanje u
finansijskim izveštajima. Konzistentno tome, informacije o nerentabilnim poslovnim segmentima
znacajnije su za procenu poslovnog rizika i uslova u kojima segment posluje nego za direktnu
ocenu rentabilnosti. Isto tako, informacije o zalihama pojedinih grupa proizvoda i robe znacajnije
su za ocenu i procenu mogucnosti prodaje i potreba buduce proizvodnje nego za odredivanje
njihove vrednosti.

42

Pouzdanost kao kvalitativna karakteristika informacije sadržane u finansijskim
izveštajima, takode, se odreduje sa aspekta upotrebljivosti za donošenje poslovnih odluka.
Shodno tome, pouzdanom informacijom se smatra ona informacija koja je pripremljena bez
materijalnih grešaka i predrasuda i koja verno odražava efekte poslovnih dogadaja, odnosno
postoji podudarnost ili saglasnost informacije sa onim što ona predstavlja ili se može ocekivati
da predstavlja. Odredena informacija može biti relevantna, ali nepouzdana jer njeno prikazivanje
nije u saglasnosti sa onim što ona faktic ki predstavlja. Visina ukupne potencijalne naknade štete
u sudskom postupku, primera radi, može biti neprikladna za obelodanjivanje, ali obelodanjivanje
osnovnog iznosa i okolnosti takvog sudskog postupka smatra se prikladnim.

U okviru pouzdanosti isticu se sledeca obeležja informacije:

• verno predstavljanje,
• isticanje suštine iznad forme,
• neutralnost,
• opreznost i
• potpunost.
Verno predstavljanje se determiniše sa aspekta podudarnosti ili saglasnosti sa poslovnim

dogadajem koji data informacija predstavlja ili se razumno može ocekivati da ce ga predstavljati.
Saglasno tome, u finansijskim izveštajima treba da se nadu samo informacije koje u potpunosti
zadovoljavaju kriterijume priznavanja i merenja. Prirodi procesa izveštavanja je imanentan rizik
da informacija bude manje ili više verno prikazana. Ovo dolazi otuda što evidentno postoje
teškoce pri identifikovanju poslovnih dogadaja cije efekte treba meriti, kao i pri osmišljavanju
izboru i primeni tehnika merenja i prezentacije poruka koje odgovaraju poslovnim dogadajima.
Postoji, naime, znacajan broj poslovnih dogadaja cije je merenje efekata toliko nesigurno da ih
preduzece najradije ne bi priznalo u finansijskim izveštajima, odnosno njihovo priznavanje bi
obavezno zahtevalo obelodanjivanje rizika od greške pri priznavanju i merenju.

U biti zahteva isticanja suštine iznad forme jeste obuhvatanje i prikazivanje poslovnih
dogadaja u skladu sa njihovom suštinom i ekonomskom realnošcu a na osnovu njihovog
pojavnog oblika. Naime, pri ovom odredenju informacije polazi se od toga da suština poslovnog
dogadaja nije uvek u skladu sa onim što se smatra ociglednim, odnosno sa onim što proizilazi iz
njegovog pojavnog ili zamišljenog oblika. Prenos sredstva na korišcenja praceno prenosom
vlasništva ne mora obavezno da bude transakcija razmene ukoliko postoje odredbe ugovora u
kome preduzec e prodavac zadržava pravo uživanja pravo uživanja nad ekonomskim koristima od
tog sredstva.

Neutralna informacija smatra se ona informacija koja je oslobodena predrasuda lica koje
tu informaciju pripremilo. Drugim recima, informacije sadržane u finansijskim izveštajima nisu
neutralne ukoliko su one pripremane i prezentirana radi postizanja unapred zamišljenog cilja i
ishoda koji je suprotan cilju finansijskog izveštavanja prema MRS/MSFI.

Finansijsko izveštavanje se obavlja u uslovima neizvesnosti po mnogo osnova. Naime,
vrlo je neizvesna naplata sumnjivih potraživanja, mala je verovatnoca da se precizno odredi vek
trajanja nekretnina, postrojenja i opreme, kao i ne može niko precizno predvideti koliko ce se
realizovati zahteva po osnovu datih garancija u okviru garantnog roka. Konzistentno tome,
finansijski izveštaji se moraju pripremati sa znac ajnim stepenom opreznosti. Priroda i stepen

43

neizvesnosti se moraju obelodaniti. Krajnji cilj uvažavanja zahteva opreznosti jeste neprecenjeni
imovina i prihodi i nepotcenjeni obaveze i rashodi. Logicna posledica toga jeste eliminisanje
latentnih rezervi i skrivenih gubitaka iz finansijskih izveštaja. Zahtevi opreznosti su direktno u
funkciji sa pouzdanošcu i relevantnosti informacija sadržanih u finansijskim izveštajima.

Potpunost informacije se procenjuje u okviru granica znacaja za obelodanjivanjem
odredene informacije i troškova nastalih u vezi sa objavljivanjem takve informacije.
Nepoštovanje zahteva za pouzdanom informacijom direktno ugrožava njenu potpunosti.

Uporedivanje informacija o finansijskom položaju i rentabilnosti preduzeca iz perioda i
perioda je nužno radi utvrdivanje trendova promena. Uporedivanje je neophodno i radi
poredenja finansijskih pozicija i rentabilnosti izmedu razlicitih preduzeca. Doslednim
priznavanjem i merenjem efekata poslovnih dogadaja iz perioda u period je prvi uslov za
obezbedenje uporedivosti, s jedne strane, kao i primenom istih osnova priznavanja i merenja
efekata poslovnih dogadaja od strane drugih preduzeca, s druge strane. Uporedivost
podrazumeva, isto tako, da su korisnici finansijskih izveštaja informisani o postojanju razlicitih
rac unovodstvenih politika i mogucim razlic itim efektima istih racunovodstvenih politika
primenjenih na slicne transakcije u istom ili razlicitim preduzecima. Svakako treba naglasiti da
uporedivost ne podrazumeva jednoobraznost i ne sme biti prepreka unapredenju
racunovodstvenih standarda. Preduzece, naime, ne mora dosledno koristiti rac unovodstvene
politike ukoliko je time ugrožena relevantnost i pouzdanost racunovodstvene informacije,
odnosno preduzece treba da odustane od primene racunovodstvene politike koja ugrožava ove
karakteristike informacije.

Okvir MRS/MSFI identifikuje i odredena ogranicena u pripremi pouzdanih i relevantnih
informacija. U okviru ovih ogranicenja navode se:

• blagovremenost,
• uravnoteženost izmedu koristi i troškova,
• uravnoteženost izmedu razlicitih kvalitativnih karakteristika informacije i
• istinita i fer prezentacija.

Neopravdano odlaganje izveštavanja može dovesti do toga da informacija izgubi svoju
relevantnost. Stoga menadžment mora da uskladi vreme pribavljanja pouzdanih informacija
kako bi ona bila dostupna korisnicima u pravo vreme i na pravom mestu, odnosno bude
dostupna korisnicima pre nego što izgubi mogucnost da utice na odlucivanje. U praksi se zato
može dogoditi da se neke informacije objave i pre nego što su poznati svi efekti poslovnog
dogadaja jer to udovoljava zahtevima blagovremenosti informisanja.

Primena cost-benefit analize pri sastavljanju finansijskih izveštaja je vrlo znacajna. U
osnovi tumacenje ovog zahteva jeste da koristi od informacije za izveštavanje i odluc ivanje budu
vece od troškova nastalih za njeno dobijanje. Kad se radi o koristima onda se one ne moraju
racunati samo direktne uživaoce, vec i na indirektne. Tako, na primer, informacija o visini zajma
može umanjiti ili povecati troškove pozajmljivanja odredenog preduzeca. U svakom slucaju
primena ovog testa u pripremanju,sastavljanju, prezentaciji i obelodanjivanju finansijskih
izveštaja je vrlo kompleksna jer je vrlo teško prepoznati kako koristi tako i troškove.

44

Praksa finansijskog izveštavanja zahteva uravnoteženost pojedinih karakteristika
informacija sadržanih u finansijskim izveštajima. Drugim recima, izmedu pojedinih karakteristika
mora da se uspostavi ravnoteža, Svakako da ponder važnosti odredene karakteristike odreduje
profesionalni racunovoda na osnovu sopstvenih procena.

Okvir se direktno ne bavi pitanjem koncepta istinitosti i fer prezentacije, ali primena
osnovnih kvalitativnih karakteristika informacija koje sadrže finansijski izveštaji ima za rezultat
istinitu i fer prezentaciju.

6.6 ELEMENTI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA I NJIHOVO PRIZNAVANJE

Elementi finansijskih izveštaja predstavljaju finansijske ucinke, odnosno posledice
poslovnih transakcija i dogadaja nastalih u obrac unskom periodu za koji se sastavljaju finansijski
izveštaji. Kriterijumi za grupisanje elemenata u šire kategorije, odnosno njihove vezivanje za
pojedine finansijske izveštaje predstavljaju i njihove ekonomske karakteristike. Polazeci od
ekonomskih karakteristika izdiferencirana su tri osnovna elementa koji konstituišu bilans stanja:
sredstva, obaveze i kapital. Kao i dva osnovna elementa koji konstituišu bilans uspeha: prihodi i
rashodi.

Kada se radi o izveštaju o tokovima gotovine i promenama na kapitalu onda njih
konstituišu elementi ili odredene bilansne pozicije koje su sadržane u bilansu stanja i bilansu
uspeha. Potrebe za relevantnim analizama i dodatnim informacijama zahtevaju rašc lanjavanje
elemenata finansijskih izveštaja u skladu sa nacelom jasnosti finansijskog izveštavanja. Pri
rašclanjavanju se mora voditi racuna da se ne naruše homogenost elemenata i pozicija
finansijskih izveštaja, ali isto tako i o racionalnosti rašclanjavanja.

6.6.1 DEFINISANJE I PRIZNAVANJE SREDSTAVA

Po definiciji iz okvira MRS sredstva (imovina, aktiva) predstavljaju resurs koji poseduje
sledece karakteristike:

• rezultat je prošlih poslovnih transakcija i dogadaja,
• nalazi se pod kontrolom preduzeca i
• predstavlja osnov stvaranja ekonomskih koristi koje ce priticati u preduzece.

Da bi se neki deo elementa finansijskih izveštaja mogao smatrati sredstvom odredenog
preduzeca mora da je proizašao iz prošle aktivnosti preduzeca, zatim, da je stekao uslove da ga
preduzece kontroliše i najzad, da se sa sigurnošcu mogu predvideti i ocekivati ekonomske koristi
od njegove upotrebe. Na osnovu ove definicije jasno se uocava da su pri definisanju ugradena
relevantna osnovna nacela na kojima pociva finansijsko izveštavanje. U tom smislu nacelo
nastanka poslovnog dogadaja prepoznaje se u tome da sredstva predstavljaju rezultat prošlih
poslovnih dogadaja.

45

Poslovne transakcije koje za posledicu imaju pribavljanje sredstava su kao što je
poznato: kupovina, izgradnja, razmena i prijem bez naknade (poklon). Ove transakcije najcešce
su pracene odredenim isplatama (odlivom novca, gotovine i gotovinskih ekvivalenata). Imajuci u
vidu nacelo nastanka poslovnih dogadaja isplate ne moraju uvek pratiti pribavljanje sredstava,
ali ni svaka isplata ne mora uvek biti povezana sa sticanjem sredstava. Sredstva primljena na
poklon ne povlace isplate, ali ce ukoliko zadovoljavaju navedene kriterijume biti priznata kao
sredstvo odredenog preduzeca. Primer isplate koja ne zadovoljava uslove za priznavanje kao
sredstvo su isplate po osnovu pribavljanja strucne literature. Ove isplate jesu sracunate na
sticanje buducih ekonomskih koristi, ali ne zadovoljavaju sve uslove da budu priznate kao
sredstva.

Obeležje sredstva da je pod kontrolom preduzeca smatra da preduzece kontroliše
sredstvo onda kada kontroliše ekonomske koristi koje proisticu od tog sredstva ili koje ce
priticati u buducnosti. Iako se kontrola koristi kod sredstava koja pružaju ekonomske koristi
najcešc e definiše zakonom ipak pravo svojine nije obavezan uslov postojanja kontrole. Kontrola
postoji i može postojati i onda kada preduzece nema pravo svojine nad sredstvom. U tom
slucaju preduzece ne poseduje pravnu vec ekonomsku svojinu nad sredstvom koju karakteriše
prisvajanje koristi koje odredeno sredstvo izbacuje i snosi sve rizike koji su povezani sa tim
sredstvom, shodno tome prema uputstvima iz okvira MRS prednost se daje ekonomskoj sadržini
u odnosu na pravnu formu.

Uslov koji mora biti ispunjen da bi definicija sredstva bila zadovoljena jesu buduce
ekonomske koristi. Pod buducim ekonomskim koristima koje se ocekuju od odredenog sredstva i
koje moraju biti pod kontrolom preduzeca podrazumevaju se potencijalni doprinosi, priliv novca
(ili novcanih ekvivalenata) na posredan ili neposredan nacin. U tom smislu korišcenje sredstava
za obavljanje aktivnosti zbog koje je preduzece osnovano i iz koje rezultiraju proizvodi i usluge
c ijom se prodajom ostvaruju novcani prilivi (ili prilivi novcanih ekvivalenata) predstavlja tj.
neposredno povecanje novc anih priliva. Posredni doprinos prilivu novca i novcanih ekvivalenata
nastaje onda kada korišcenje odredenog sredstva nema za posledicu priliv novca vec smanjenje
troškova pri cemu takvo smanjenje troškova ima za posledicu smanjenje novcanih odliva ili
odliva novcanih ekvivalenata.

Poslovna praksa prepoznaje pojedinacno korišcenje odredenih sredstava, ali i korišcenje
odredenog sredstva u kombinaciji sa drugim sredstvima. Pri tome korišcenje ima za svrhu
proizvodnju proizvoda i usluga tj. korišcenje sredstava u proizvodne svrhe, za smanjenje
obaveza, raspodelu vlasnicima i za razmenu za druga sredstva. Prema uputstvima iz okvira MRS
odredena racunovodstvena kategorija može u potpunosti odgovoriti definiciji sredstva ili
imovine, a da ipak ne bude prikazana u finansijskom izveštaju. To ce se desiti onda kada ta
kategorija ili njeni elementi ne ispunjavaju potrebne kriterijume za priznavanje u bilansu stanja.

Kriterijumi koji moraju biti zadovoljeni da bi odredena sredstva bila priznata i iskazana u
bilansu stanja su:

• mora da postoji visok stepen verovatnoce priticanja ekonomske koristi u preduzece
• mora da postoji jasna veza ekonomske koristi i odredenog sredstva
• mora da postoji mogucnost pouzdanog odredivanja njegove vrednosti.

46

Neizvesnost i promenljivost uslova u kojima svako preduzece obavlja delatnost, nužno
su nametnuli zahtev za procenom izvesnosti priticanja buducih ekonomskih koristi od korišcenja
ekonomskih sredstava. U tom smislu pri izradi i sastavljanju finansijskih izveštaja za odredeni
obracunski period preduzece je obavezno da proceni verovatnocu priticanja ekonomske koristi,
po osnovu korišcenja konkretnog ekonomskog sredstva. Ako preduzec e proceni da ce izmenjeni
uslovi poslovanja usloviti prestanak korišcenja sredstva što za posledicu ima nastanak priliva
ekonomske koristi, onda se takvo sredstvo ne može priznati u bilans stanja. Vrednost takvog
sredstva bez obzira na inicijalne namere preduzeca potrebno je iskazati kao rashod u bilansu
uspeha. Isto tako svako sredstvo cija je vrednost pouzdano utvrdena može, ali ne mora biti
iskazano u bilansu stanja. U svakom slucaju ovaj uslov ne iskljucuje potrebu procene priliva
buduc ih ekonomskih koristi.

Treba naglasiti da kod nekih sredstava procena vrednosti predstavlja jedinu mogucu
procenu za utvrdivanje njihove vrednosti. Procena mora da bude i pouzdana i zasnovana na
objektivnim kriterijumima jer bi u suprotnom kvalitet izveštaja o finansijskom poslovanju
preduzeca bio doveden u pitanje. Treba naglasiti da priznavanje odredenog sredstva ima za
posledicu istovremeno priznavanje nekog drugog elementa finansijskog izveštaja i to najcešce
obaveza u bilansu stanja odnosno prihoda u bilansu uspeha.

6.6.2 DEFINISANJE I PRIZNAVANJE OBAVEZA

U opštem slucaju obaveze predstavljaju dužnost ili odgovornost da se postupi na
odgovarajuci nacin ili da se nešto izvrši na odgovarajuci nacin. Okvir za MRS obaveze definiše
polazeci od osnovnih nacela na kojima pociva finansijsko izveštavanje. U tom smislu okvir pod
obavezama preduzeca podrazumeva njegove sadašnje obaveze proistekle iz prošlih poslovnih
transakcija koji ce za posledicu imati odliv novca u buducnosti. Poznato je da obaveze preduzeca
nastaju po razlicitim osnovama i to: po osnovu ugovora, zakonskih zahteva i uobic ajene
poslovne prakse. Ugovor o kupovini sredstava ili ugovor o kreditu koje je preduzece sklopilo sa
dobavljac em (zajmodavcem) predstavlja osnovu za nastanak obaveze. Treba naglasiti da faktic ki
obaveza za preduzece nastaje tek kada druga ugovorna strana izvrši predvidenu obavezu u
smislu isporuke ugovorene robe, izvršenih ugovorenih usluga ili isplate ugovorene sume novca.

Medutim, u izvesnim slucajevima obaveza za preduzece može nastati i onda kada druga
ugovorna strana ne izvrši svoju obavezu što ce se dogoditi onda kada je priroda sklopljenog
ugovora neopoziva, pri cemu se neopozivost posmatra u smislu da se ne ostavlja mogucnost
odustajanja od ugovorne obaveze. Obaveze koje proizilaze iz zakonskih zahteva su obavezne za
poreze i doprinose. Kada je rec o obavezama koje proizilaze iz uobicajene poslovne prakse, onda
se radi o obavezama koje nastaju kada preduzec e u cilju unapredivanja dobrih poslovnih odnosa
sa kupcima predvidi otklanjanje razlicitih mana na proizvodima o sopstvenom trošku nakon
isteka garantnog roka. Pri tome su troškovi, koji nastaju po tom osnovu, obaveze za to
preduzece.

Polazec i od toga da se obaveze definišu, polazeci od pretpostavke nastanka poslovnih
obaveza, prema okviru MRS neophodno je precizno odvajanje sadašnjih i buducih obaveza.
Razlog tome je logic an zahtev da se u bilansu stanja iskazuju samo sadašnje obaveze, odnosno

47

obaveze nastale do dana bilansiranja. Obaveze za koje se pretpostavlja da ce na osnovu vec
donetih odluka menadžmenta preduzeca ili zakljucenih ugovora, koji bez posledica mogu biti
raskinuti, nastati u buduc nosti, ne mogu biti predmet bilansiranja. Izmirenje sadašnjih obaveza
preduzeca dovodi do odliva sredstava koja su namenjena stvaranju ekonomske koristi. Prema
uputstvima iz okvira MRS, obaveza može biti izmirena na više nacina:

• isplatom novca,
• prenosom drugih sredstava (hartije od vrednosti, potraživanja ili materijalna sredstva) i
• pružanjem usluga.

Jedan od nacina izmirivanja obaveza može biti i njena konverzija ili pretvaranje u
osnovni kapital. Ovaj nacin izmirivanja obaveza, obicno se koristi kada poverilac ima visok iznos
potraživanja od preduzeca, a uz to je to preduzec e postalo nelikvidno pa u cilju prevazilaženja
problema likvidnosti prihvati da primi akcije (ili udele u kapitalu) na ime izmirenja konkretnih
obaveza. Sadašnja obaveza može biti zamenjena drugom obavezom slicnog ili drugacijeg
kvaliteta u pogledu rocnosti. Konvertovanje kratkorocnih kredita u dugorocne, kojem obavezno
prethodi sporazum sa bankom, predstavlja klasicnu kratkoroc nu obavezu konvertovanu u
dugorocnu. Ovakvim cinom konkretna sadašnja obaveza se izmiruje, ali se menja njen karakter i
rocnost.

Priznavanje obaveza u bilansu stanja zahteva ispunjavanje sledeca dva uslova:

• za izmirenje obaveze dolazi do odliva sredstava iz preduzeca i
• da je na pojedinacan nacin utvrden iznos obaveze koju treba izmiriti.

U slucajevima kada izmirenje obaveza nije praceno odlivom sredstava iz preduzeca takva
obaveza se ne može prikazati u bilansu stanja vec se mora priznati kao prihod u bilansu uspeha.
Visina obaveza koju treba izmiriti može se utvrditi i procenom ali se pri tom insistira da ta
procena bude razumna (racionalna).

Analogno priznavanju sredstava i priznavanje obaveza je neposredno povezano sa
priznavanjem nekog drugog elementa odnosno sredstva kada je rec o bilansu stanja ili rashoda
kada je rec o bilansu uspeha.

6.6.3 DEFINISANJE I PRIZNAVANJE KAPITALA
Kapital (neto imovina preduzeca) utvrduje se obracunski i predstavlja razliku izmedu
ukupne vrednosti sredstava i ukupnih obaveza. Ovakav nacin utvrdivanja kapitala prikladan je za
sve pravne forme preduzeca, ali se tako iz njega ne može razaznati njegova suština. Shodno
tome, sadržina kapitala kao elementa bilansa stanja i nacin njegovog prikazivanja znacajno su
uslovljeni pravnom formom preduzeca. U tom smislu, kada je rec o inokosnim preduzecima i
ortackim društvima kapital predstavlja homogenu kategoriju i kao takav se iskazuje u bilansu
stanja i to pod nazivom inokosni kapital ili udeli ortaka. Nasuprot tome, kod preduzeca sa
pravnom formom društva kapitala, kapital predstavlja heterogenu kategoriju cije prikazivanje u
bilansu stanja zahteva podvajanje svake njegove pojedinacne komponente. U tom smislu se
kapital akcionarskih društava u bilansu stanja najcešce prikazuje kao osnovni kapital po osnovu

48

redovnih i prioritetnih akcija, ciji je minimalni iznos utvrden zakonskim propisom. Zatim
obuhvata rezerve koje mogu biti zakonske, statutarne i slobodne, kao i nerasporedeni
(akumulirani) dobitak ranijih i tekuceg perioda. Kod društva sa ogranic enom odgovornošcu
kapital obuhvata udele u osnovni kapital, ciji je iznos propisan zakonom, rezerve i nerasporedeni
dobitak.

Potreba za rašc lanjavanjem i posebnim prikazivanjem navedenih pozicija kapitala
uslovljena je posedovanjem relevantnih informacija za potrebe odlucivanja od strane korisnika
finansijskih izveštaja. U tom smislu, kod akcionarskih društava, imajuci u vidu ogranicenu
odgovornost akcionara, osnovnom kapitalu dodeljena je funkcija zaštite poverilaca od gubitka
uloženog kapitala. Zbog toga je i informacija o visini osnovnog kapitala vrlo znacajna za
poverioce. Shodno postupku utvrdivanja kapitala i definisanje kapitala se vrši na indirektan nacin
i to preko sredstava i obaveza. U praksi ne postoje preduzec a ciji je kapital jednak vrednosti
sredstava ili pak vrednosti koju je kupac spreman da plati za preduzece kao celinu. Iz razloga što
u strukturi izvora finansiranja svakog preduzeca pored kapitala postoje i obaveze razlicite
rocnosti. S druge strane, kod procenjivanja vrednosti koju je kupac spreman da plati relevantne
su buduce koristi (buduci novcani tokovi).

6.6.4 DEFINISANJE I PRIZNAVANJE PRIHODA I RASHODA

Informacije kojima se prikazuje uspešnost preduzeca (prinosna snaga preduzec a)
sadržane su u bilansu uspeha preduzeca. Neposrednim suceljavanjem u njemu prikazanih
prihoda jednog obracunskog perioda sa njima pripadajucim rashodima vrši se utvrdivanje
ostvarenog uspeha (dobitak ili gubitak) konkretnog obracunskog perioda, odnosno rentabilnosti
izražene u apsolutnom iznosu. Ostvareni dobitak u kombinaciji sa elementima drugih finansijskih
izveštaja pre svega bilansa stanja upotrebljava se za utvrdivanje drugih važnih pokazatelja
rentabilnosti (stopa prinosa na ukupna sredstva ili sopstveni kapital, prinos po akciji...). Visina
ostvarenog dobitka ili gubitka logic no je odredena visinom prihoda i rashoda kao elemenata
bilansa uspeha.

Prema okviru MRS prihodi predstavljaju povecanje ekonomskih koristi tokom
obracunskog perioda i to kroz priliv sredstava i/ili smanjenje obaveza. Tako definisani prihodi
imaju pozitivan uticaj na kapital u smislu da njihov nastanak dovodi do povecanja kapitala.
Poznato je da povecanja kapitala nastaju i novim uplatama vlasnika, ali se takva povecanja ne
smatraju prihodom. Podela prihoda i njihova iskazivanja u bilansu uspeha shodno uputstvima iz
okvira MRS, izvršena je prema njihovoj prirodi (prirodi njihovog nastanka). Shodno tome, u
bilansu uspeha se jasno diferenciraju prihodi iz redovne aktivnosti preduzeca, odnosno, redovni
prihodi. Redovni prihodi nastaju kao posledica obavljanja osnovne poslovne aktivnosti
preduzeca i u zavisnosti su od prirode delatnosti konkretnog preduzeca, a pojavljuju se u obliku
prihoda od prodaje gotovih proizvoda, prihoda od prodaje robe i izvršenja usluga, prihoda od
kamata, prihoda od provizija, prihoda od dividendi, tantijema i sl. Nasuprot tome, nastanak
dobitaka ili prema okviru MRS ostalih prihoda može, ali ne mora biti uslovljen obavljanjem
redovne aktivnosti preduzec a.

49

Dobici kao i redovni prihodi po svojoj prirodi predstavljaju povecanje koristi, a
obuhvataju sledece prihode:

• prihod u slucaju prodaje stalne imovine po cenama višim od knjigovodstvene vrednosti,
• nerealizovane dobitke po osnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti u slucajevima
kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po tržišnoj vrednosti,
• dobitke koji nastaju od povecanja knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled
nastanka razloga koji su zahtevali njihovo prethodno smanjenje (depresijacija,
amortizacija) i sl.

Bilans uspeha prema zahtevima iz okvira MRS mora jasno izdiferencirati redovne
prihode od ostalih prihoda ili dobitaka. Da bi prihodi bili priznati u bilansu uspeha moraju da
ispune dva uslova:

• da sa nastankom prihoda obavezno dode do povecanja sredstava ili smanjenja obaveza i
• da se u cilju sprecavanja precenjivanja prihoda, a samim tim i kapitala, visina prihoda
utvrdi na pouzdan nacin, što je direktno u vezi sa racunovodstvenim nacelima.

Po svojoj prirodi rashodi su suprotnost prihodima i predstavljaju smanjenje ekonomske
koristi tokom obrac unskog perioda u obliku odliva sredstava i/ili povecanja obaveza. U oba
slucaja rashodi dovode do smanjenja kapitala (neto imovine). U tom smislu smanjenje kapitala
usled povlacenja uloga vlasnika kao i raspodelom dobitka u vidu dividendi ne predstavlja rashod.
Priroda nastanka rashoda u osnovi je njihove podele i iskazivanja u bilansu uspeha. Analogno
diferenciranju prihoda na redovne i ostale prihode, odnosno, dobitke vrši se i podela rashoda na
redovne i ostale rashode odnosno gubitke. Pri tome redovni rashodi nastaju kao posledica
obavljanja redovne aktivnosti preduzeca. Gubici (ostali rashodi) nastaju u sledecim slucajevima:

• prodajom stalne imovine po cenama nižim od knjigovodstvene vrednosti,
• rashodovanjem neotpisanih stalnih sredstava i
• u sluc aju nastanka štete koja se ne može nadoknaditi u celini ili delimicno od
osiguravajucih društava.

Gubitke u bilansu uspeha prema zahtevima okvira MRS treba prikazati odvojeno od
redovnih poslovnih rashoda. Priznavanje rashoda u bilansu uspeha direktno je uslovljeno sa
priznavanjem smanjenja sredstava odnosno povecanja obaveza u bilansu stanja. Redovni
poslovni rashodi priznaju se i iskazuju u bilansu uspeha istovremeno sa priznavanjem i
prikazivanjem redovnih poslovnih prihoda pošto se javljaju po istom osnovu, odnosno obavljanju
osnovne delatnosti preduzeca. U proizvodnim preduzecima prodaja gotovih proizvoda, shodno
metodu utvrdivanja rezultata na bazi troškova prodatih ucinaka, istovremeno dovodi do
smanjenja zaliha i priznavanja rashoda u visini cene koštanja prodatih proizvoda. Tada
istovremeno nastaje povecanje potraživanja ili gotovine i gotovinskih ekvivalenata odnosno
priznavanje prihoda u visini prodajne cene.

Kada veza izmedu inicijalnog troška odnosno kasnije rashoda nije jasno vidljiva kao i u
slucaju korišcenja sredstava (nekretnine, postrojenja, oprema) koje pružaju ekonomske koristi za
više obracunskih perioda utvrdivanje i priznavanje rashoda u bilansu uspeha vrši po principu
sistematske alokacije. U tom slucaju, podela troškova (rashoda), koji predstavljaju nabavnu

50

vrednost nekog sredstva u obrac unskom periodu na obrac unske periode u kojima se ocekuje
priticanje ekonomske koristi, vrši se primenom nekog od metoda otpisivanja (linearni,
degresivni, funkcionalni).

U svakom sluc aju namera je da se u skladu sa nacelom nastanka poslovnih dogadaja
datom obracunskom periodu dodele troškovi (rashodi) kao i ekonomske koristi koje direktno
proizilaze od njihovog korišcenja. Drugim recima, neposredno priznavanje rashoda u bilansu
uspeha vrši se onda kada je u datom obracunskom periodu nastao i izdatak koji nema osnova za
priznavanje kao sredstva, odnosno kada takav izdatak nec e prouzrokovati priliv ekonomske
koristi u buducnosti.

Priznavanje takvog izdatka kao rashoda povezuje se sa smanjenjem sredstava. Isto tako,
povec anje obaveza koje za posledicu nema povecanje sredstava obavezno se priznaje kao
rashod u bilansu uspeha u periodu kada je takvo povecanje i nastalo. Zahtev za odvojenim
prikazivanjem prihoda i rashoda koji proisticu iz poslovne aktivnosti preduzeca, finansijski
prihodi i rashodi, kao i ostali prihodi i rashodi, odnosno neposlovni prihodi i rashodi, uslovljeno
je informacionim potrebama korisnika finansijskih izveštaja. Naime samo na ovakav nacin
podvojeni prihodi i rashodi pružaju adekvatnu informacionu osnovu za ocenu i procenu
rentabilnosti (uspešnosti) preduzeca.

6.7 MERENJE ELEMENATA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Organska povezanost izmedu dva osnovna finansijska izveštaja bilansa stanja i bilansa
uspeha jasno ukazuje na direktnu uslovljenost procesa merenja elemenata finansijskih izveštaja i
izabranih koncepata kapitala i njegovog održanja. Izabrani koncept kapitala i održanja kapitala
ima sasvim jasne materijalne implikacije na sadržinu rashoda u bilansu uspeha i merenje imovine
i obaveza u bilansu stanja. Merenje elemenata finansijskih izveštaja predstavlja proces
utvrdivanja monetarnih iznosa po kojima ce oni biti iskazani u bilansu stanja i bilansu uspeha.
Proces merenja se obavlja tako što se relevantne vrednosti dodeljuju pravim ekonomskim
resursima koji predstavljaju resurse koji za posledicu imaju prilive ekonomske koristi u
preduzece. Korišcenje finansijskih informacija u razlicite svrhe uslovila je potrebu poznavanja
više razlicitih osnova za merenje elemenata finansijskih izveštaja. Okvir MRS preporucuje
sledece osnove za merenje elemenata finansijskih izveštaja uz mogucnost njihovog
kombinovanja:

• istorijski trošak (nabavna vrednost),
• tekuci trošak (trošak zamene), reprodukciona vrednost,
• moguca tržišna vrednost i
• sadašnja vrednost.

Upotreba istorijskog troška kao osnove za merenje elemenata finansijskih izveštaja
podrazumeva odmeravanje sredstava u visini izdataka koji su ucinjeni radi njihovog sticanja, u
visini nabavne vrednosti ukoliko su sredstva stecena kupovinom i/ili u visini cene koštanja
ukoliko sredstva predstavljaju ucinke preduzeca. Prema okviru MRS sredstvo se prema
istorijskom trošku priznaje u iznosu gotovine ili gotovinskih ekvivalenta, koja je data na njihovo
pribavljanje, a utvrdena je na tržištu po fer vrednosti. Obaveze se priznaju u visini vrednosti

51

sredstava koja su pribavljena razmenom i koja treba isplatiti u visini gotovine i gotovinskih
ekvivalenata za koje se i oc ekuje da budu isplaceni radi izmirenja obaveza, kakav je slucaj sa
obavezama po osnovu poreza na rezultat.

Primenom tekuceg troška kao osnove merenja, shodno okviru MRS, sredstva se priznaju
u iznosu gotovine i gotovinskih ekvivalenata koje bi trebalo platiti za nabavku istih ili identicnih
delova imovine u trenutku sastavljanja finansijskih izveštaja. Shodno ovom konceptu obaveze se
mere i priznaju u nesmanjenom iznosu gotovine koji je potreban za izmirenje obaveze u
momentu bilansiranja.

Shodno ovom konceptu merenja, imovina se iskazuje u bilansu stanja u iznosu gotovine
ili gotovinskih ekvivalenata koji bi se mogao ostvariti prodajom imovine ili delova imovine na dan
bilansiranja. Shodno ovom konceptu merenja obaveze se iskazuju u bilansu u nesmanjenom
iznosu gotovine ili gotovinskih ekvivalenata za koje se procenjuje da bi mogli podmiriti datu
obavezu u momentu bilansiranja.

Shodno konceptu merenja sadašnje vrednosti sredstva se priznaju u iznosu sadašnje
vrednosti buducih neto tokova gotovine koji se ocekuje od obavljanja aktivnosti sa tom
imovinom. Shodno ovom konceptu vrednost obaveze u bilansu stanja priznaje se u iznosu
sadašnje vrednosti buducih tokova gotovine potrebnih za izmirenje obaveza tokom obavljanja
poslovne aktivnosti.

Treba naglasiti da je najc ešce korišceni osnov merenja istorijski trošak ili trošak nabavke.
Medutim, ovaj osnov merenja u praksi se obicno kombinuje sa drugim pomenutim osnovama
merenja, pa se u tom smislu zalihe kao deo imovine mogu meriti i po neto prodajnoj vrednosti,
komercijalne hartije od vrednosti mogu se meriti po tržišnoj vrednosti, obaveze po osnovu
penzija zahtevaju primenu sadašnje vrednosti kao osnova merenja i sl.

6.8 KONCEPTI KAPITALA

Prema okviru MRS razlikuje se finansijski koncept kapitala i fizicki koncept. Finansijski
koncept kapitala danas je prisutan u najvecem broju preduzec a i najcešce je korišceni koncept
kapitala u finansijskom izveštavanju. Prema konceptu finansijskog kapitala, kapital predstavlja
vrednost uloženog novca ili njegovu kupovnu moc.

Koncept fizickog (realnog kapitala) izražava poslovnu sposobnost ili proizvodni kapacitet
izražen odgovarajucom jedinicom merenja. Izbor jednog ili drugog koncepta kapitala zavisi od
zahteva korisnika finansijskih izveštaja. U tom smislu finansijski koncept kapitala prihvatice svi
oni korisnici finansijskih izveštaja koji su pre svega zainteresovani za održanje nominalnog
uloženog kapitala ili njegove realne kupovne moc i. Interes korisnika finansijskih izveštaja za
poslovnu sposobnost preduzeca opredelic e primenu realnog koncepta kapitala. Pri izboru
koncepta kapitala znac ajni su i ciljevi vlasnika kapitala, odnosno njihove orijentacije, šta se želi
postic i sa uloženim kapitalom. Povecanje bogatstva vlasnika kapitala kao jedan od ciljeva koji se
sve više namece kao jedini, opredeljujuc i sa aspekta vlasnika sigurno je jedan od razloga za opštu
primenu finansijskog koncepta kapitala.

52

6.9 KONCEPTI ODRŽANJA KAPITALA I UTVRÐIVANJA DOBITKA

Izabrani koncept kapitala determiniše i odgovarajuci koncept njegovog održanja i preko
ovog i utvrdivanje rezultata. U literaturi i praksi poznata su dva koncepta:

• koncept održanja finansijskog kapitala i
• koncept održanja realnog (fizickog) kapitala.

Shodno konceptu održanja finansijskog kapitala dobitak preduzec a se smatra
ostvarenim samo ukoliko novcani iznos kapitala ili neto imovine na kraju datog prihoda
prevazilazi iznos toga kapitala na pocetku perioda i to nakon ukljucivanja raspodele rezultata
vlasnicima ili drugim ucesnicima u sopstvenom kapitalu preduzeca. U praksi održanje
finansijskog kapitala može biti izraženo nominalno ili u novcanim jedinicama koje odražavaju
njihovu realnu kupovnu moc.

Shodno konceptu održanja realnog (fizickog) kapitala, kapital je održan samo ako je
preduzece ocuvalo fizic ki poslovni kapacitet ili sposobnost, odnosno ako je sac uvalo sposobnost
njegovih resursa i odgovarajucih fondova za ostvarivanje fizic kih proizvodnih kapaciteta na kraju
poslovnog perioda i ukoliko te fizic ke sposobnosti prevazilaze sposobnost sa pocetka perioda i to
nakon ukljucivanja svih raspodela rezultata vlasnicima ili drugim korisnicima finansijskih
izveštaja.

Shodno tome, izabrani koncept održanja kapitala, automatski odreduje i koncept
utvrdivanja rezultata iz razloga što konceptom održanja kapitala istovremeno odredujemo i
polaznu tacku merenja relevantnih kategorija za utvrdivanje rezultata. Isto tako, sa izabranim
konceptom kapitala obezbeden je neophodan uslov za podvajanje vrednosti koja izražava
povracaj uloženog kapitala, njegovo ocuvanje, s jedne i vrednosti koja predstavlja njegovo
uvecanje, s druge strane. Sa tog aspekta rezultatom preduzeca se mogu smatrati samo oni prilivi
ekonomske koristi, koji prevazilaze iznose priliva za održanje kapitala, a samim tim i njegovo
uvecanje. U tom smislu, dobitak se smatra delom prihoda koji ostane nakon pokrica troškova u
nominalnom iznosu i pokrica vrednosti posle prilagodavanja nominalnih iznosa radi ocuvanja
kapitala, ukoliko su takva prilagodavanja potrebna. Ukoliko, pak, troškovi zajedno sa njihovom
korekcijom u cilju ocuvanja kapitala prevazilaze prihod preduzece ce ostvariti gubitak, a samim
tim ugroziti v rednost uloženog kapitala.

Konceptu fizickog kapitala svojstvena je osnova merenja kapitala zasnovana na tekucem
trošku ili trošku zamene. Nasuprot tome, konceptu finansijskog kapitala nije primereno
jedinstveno odredena osnova merenja jer su mogucnosti odredenih oblika finansijskog kapitala
koje preduzece želi da održi razliciti. Prema tome osnovna razlika izmedu koncepta održanja
finansijskog i fizickog kapitala nalazi se u racunovodstvenom tretmanu efekata promene cena
imovine i promene vrednosti obaveza. Nacelno posmatrano, smatra se da je neko preduzec e
održalo svoj kapital ako je na kraju obracunskog perioda imalo onoliko kapitala koliko je imalo na
pocetku tog perioda. U tom smislu svaki iznos iznad te vrednosti na kraju obrac unskog perioda
predstavlja dobitak.

Kada se radi o finansijskom kapitalu izraženom u novcanim jedinicama nominalne
vrednosti dobitkom se smatra povecanje nominalnog iznosa novcanog kapitala tokom perioda.

53

U tom smislu se i svako povecanje cena delova imovine kojima preduzec e raspolaže koncepcijski
smatra dobitkom. Medutim, ono ne mora i najcešc e se ne priznaje kao dobitak, vec kao
uvecanje vrednosti imovine i to sve do momenta dok ti delovi imovine ne budu predmet
poslovne transakcije.

Kada se finansijski kapital izražava novcanom jedinicom opšte kupovne moci dobitak
predstavlja povec anje novcanog kapitala merenog novcanim jedinicama iste kupovne moc i
tokom datog obracunskog perioda. U tom kontekstu dobitkom ce se smatrati samo onaj deo
uvecanja cene imovinskih delova koji prevazilazi povecanje opšteg nivoa cena i smatra se
prilagodavanjem vrednosti radi održanja kapitala (neto imovine).

Nasuprot tome, kada se radi o održanju fizickog kapitala dobitkom se smatra svako
uvecanje kapitala tokom obracunskog perioda. U tom smislu sve promene cena imovinskih
delova i promene vrednosti obaveza smatraju se promenama fizic kog (proizvodnog) kapaciteta
preduzeca i racunovodstveno se tretiraju kao prilagodavanja vrednosti delova imovine i obaveza
radi održanja tog kapitala, odnosno kapitalom preduzeca.

Logicno je da ce izabrane osnove merenja elemenata finansijskih izveštaja i koncepti
održanja kapitala opredeliti racunovodstveni model pripreme finansijskih izveštaja. Svakako da
razliciti racunovodstveni modeli po svojoj prirodi produkuju informacije veceg ili manjeg stepena
pouzdanosti i relevantnosti. U takvim slucajevima menadžment preduzeca racionalnim
rasudivanjem se opredeljuje za koncept održanja fizickog ili finansijskog kapitala vodeci racuna o
nivou pouzdanosti i relevantnosti informacija. Konceptualni okvir MRS pruža takve mogucnost
izbora.

54

7 AKTUELNI MRS/MSFI

Okvir za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja determinisao je osnove i dao
odgovarajuca nacela za racunovodstveni tretman elemenata i pozicija finansijskih izveštaja, koji
su predmet tretiranja sledecih racunovodstvenih standarda:

MSFI 1 Prva primena Medunarodnih standarda finansijskog izveštavanja
MSFI 2 Placanje akcijama
MSFI 3 Poslovne kombinacije
MSFI 4 Ugovori o osiguranju
MSFI 5 Stalna sredstva koja se drže radi prodaje i prestanak poslovanja
MSFI 6 Istraživanje i procenjivanje mineralnih resursa
MSFI 7 Finansijski instrumenti – obelodanjivanja
MSFI 8 Poslovni segmenti
MRS1 Prezentacija finansijskih izveštaja
MRS 2 Zalihe
MRS 7 Izveštaj o tok ovima gotovine
MRS 8 Racunovodstvene politike, promene rac unovodstvenih procena i greške
MRS10 Dogadaji nakon datuma bilansa stanja
MRS11 Ugovori o izgradnji
MRS12 Porezi na rezultat
MRS16 Nekretnine, postrojenja i oprema
MRS17 Lizing
MRS18 Prihodi
MRS19 Primanja zaposlenih
MRS 20 Racunovodstvo državnih davanja i obelodanjivanje državne pomoci
MRS 21 Efekti promena kurseva stranih valuta
MRS 23 Troškovi pozajmljivanja
MRS 24 Obelodanjivanja povezanih strana
MRS 26 Racunovodstvo i izveštavanje o penzionim planovima
MRS 27 Konsolidovani i odvojeni finansijski izveštaji
MRS 28 Ulaganja u pridružena preduzec a
MRS 29 Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornoj ekonomiji
MRS 31 Uc ešca u zajednickim poduhvatima
MRS 32 Finansijski instrumenti – prezentacija
MRS 33 Zarada po akciji
MRS 34 Periodicno finansijsko izveštavanje
MRS 36 Umanjenje vrednosti sredstava
MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva
MRS 38 Nematerijalna sredstva
MRS 39 Finansijski instrumenti – priznavanje i merenje
MRS 40 Investicione nekretnine
MRS 41 Poljoprivreda

55

Zadatak 1

Na dan 01. januara 20X5. godine preduzece Šuma ima zalihe isecene i osušene drvne grade cija vrednost
iznosi 12 miliona dinara. Usled oskudice ovako kvalitetne drvne grade na tržištu, vrednost zaliha
preduzeca Šuma na dan 01. januara 20X7. godine se procenjuje na iznos od 20 miliona dinara. Proci ce još
tri godine pre nego se ova drvna grada proda proizvodacu visokokvalitetnog nameštaja. Preduzece Šuma
je, 01. januara 20X7. godine, zakljucilo ugovor o prodaji drvne grade u vrednosti od 15 miliona dinara sa
opcijom da istu može da kupi nazad bilo kada u naredne tri godine po ceni od 15 miliona dinara plus
akumulirana kamata od 2% godišnje iznad osnovne stope za koju se ocekuje da za period transakcije iznosi
8%. Preduzece Šuma namerava da 31. decembra 20X9. godine, kupi nazad drvnu gradu i da je istog dana
proda po ocekivanoj ceni od 25 miliona din.

Pod pretpostavkom da gore pomenute transakcije budu ostvarene kako se ocekuje, pripremite izvode koji
odslikavaju transakcije u bilansu uspeha na dan 31. decembra 20X7., 20X8. i 20X9. godine, kao i bilanse
stanja (zanemarite gotovinu):
a. ako preduzece Šuma evidentira transakcije u skladu s njihovom formom
b. ako se evidentira suština pomenutih transakcija

Odgovor 1

a. evidentiranje transakcija u skladu sa formom transakcije

Izvod iz bilansa uspeha 20X7. 20X8. 20X9. Ukupno
Prihodi od prodaje 15.000 -25.000 40.000
Troškovi prodatih proizvoda (12.000) - (19.965) (31.965)
Bruto dobitak 3.000 -5.035 8.035

Izvod iz bilansa stanja
Zalihe ---
Obaveze ---

b. evidentiranje transakcija u skladu sa suštinom transakcije

Izvod iz bilansa uspeha 20X7. 20X8. 20X9. Ukupno
Prihodi od prodaje - -25.000 25.000
Troškovi prodatih proizvoda - -(12.000) (12.000)
Bruto dobitak - -13.000 13.000
Troškovi kamate (1.500) (1.650) (1.815) (4.965)
Neto dobitak/gubitak (1.500) (1.650) 11.185 8.035

Zalihe 12.000 12.000 -
Obaveze 15.000 15.000 15.000
uvecane za tr. kamate 1.500 3.150 4.965
16.500 18.150 19.965
Placene 31.12.20X9. (19.965)
-

56

Zadatak 2

Preduzece ALFA (proizvodac) snabdeva automobilima preduzece BETA (diler) pod sledecim uslovima:
• Preduzece BETA placa preduzecu ALFA mesecnu taksu od 1.000 din po automobilu za privilegiju
da ih izloži u svom prodajnom salonu. Preduzece BETA je odgovorno za osiguranje automobila.
• Ako preduzece BETA ne uspe da u roku od 4 meseca proda isporucene automobile u obavezi je
da preduzecu ALFA plati automobile po ceni isporuke.
• Preduzece BETA placa preduzecu ALFA automobile po ceni isporuke kada u roku od 4 meseca
proda automobile krajnjem kupcu.
• Preduzece BETA može u roku od 4 meseca da vrati automobile preduzecu ALFA pod uslovom da
plati penale u fiksnom iznosu od 10% od cene isporuke.
• Preduzece ALFA ne može od preduzeca BETA da zahteva povracaj automobila.

Racunovoda preduzeca BETA predlaže da se automobili koji se ne prodaju u roku od cetiri meseca tretiraju
kao sredstvo preduzeca ALFA, odnosno, da se ne priznaju kao zalihe preduzeca BETA.

Objasnite da li je predloženi tretman ispravan.

Odgovor 2

Glavni problem je odredivanje suštine ugovora. Racunovoda mora da odredi da li je preduzece BETA
kupilo automobile ili su automobili pozajmljeni od preduzeca ALFA.

Nekoliko faktora u zadatku odreduje da su automobili zalihe preduzeca BETA.
• Preduzece BETA placa mesecnu taksu od 1.000 din. po automobilu i nakon 4 meseca ukoliko se
automobili ne prodaju placa automobile preduzecu ALFA. Prethodno receno se može smatrati
finansijskim ugovorom, mada preduzece BETA nije obavezano kamatom u vremenu u kojem drži
zalihe automobila.
• Preduzece BETA osigurava automobile i delimicno snosi neke od rizika vlasništva nad
automobilima.
• Preduzece BETA snosi bilo koji rizik spore prodaje automobila. Nabavna cena automobila je
fiksirana na iznos kada su automobili isporuceni. Prema tome bilo koje povecanje cene
automobila od strane preduzeca ALFA je izbegnuto što nagoveštava da se radi o ugovoru o
prodaji robe.
• Preduzece ALFA ne može zahtevati od preduzeca BETA povracaj zaliha, i dalje, preduzece BETA
snosi rizik zastarelosti kao penal koji placa preduzecu ALFA ako te iste zalihe vrati preduzecu
ALFA.

Kao zakljucak, gore navedeni faktori nagoveštavaju da su zalihe automobila sredstvo preduzeca BETA od
datuma isporuke i kao takve treba da budu racunovodstveno evidentirane.

Pitanja za proveru

1. Koji su zadaci Medunarodne federacije racunovoda (IFAC)?
2. Koji faktori uticu na formulisanje MSFI?
3. Šta podrazumeva cilj finansijskog izveštavanja?
4. Koje kvalitativne karakteristike odreduju korisnost informacija u finansijskim izveštajima
5. Koji su elementi finansijskih izveštaja?
6. Koje osnove za merenje elemenata finansijskih izveštaja preporucuje Okvir za pripremu i
prezentaciju finansijskih izveštaja?
7. Šta je kapital prema konceptu finansijskog kapitala?

57

III DEO PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE
BILANSNIH POZICIJA PREMA MRS/MSFI

1 PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREMA MRS1
1.1 FER PREZENTACIJA PREMA MRS/MSFI

Prema MRS1 – Prezentacija finansijskih izveštaja, fer prezentacija podrazumeva
uvažavanje svih zahteva medunarodnih standarda finansijskog izveštavanja i tumacenja
komiteta za medunarodno finansijsko izveštavanje (IFRIC). Fer prezentacija podrazumeva:

• Izbor i primenu rac unovodstvenih politika, što znac i da menadžment preduzeca treba da
izvrši izbor i primenjuje racunovodstvene politike koje obezbeduju da finansijski izveštaji
budu sastavljeni i prezentovani u skladu sa zahtevima MRS/MSFI i tumacenjima
komiteta. Onde gde takvih zahteva nema ili su neprecizni menadžment preduzeca
donosi racunovodstvene politike koje ce obezbediti da finansijski izveštaji pruže
informacije koje ce biti:
• relevantne za donošenje poslovnih odluka korisnika finansijskih izveštaja i
• pouzdane u smislu
• vernog prikazivanja rentabilnosti i finansijskog položaja preduzeca,
• održanja ekonomske suštine poslovnih transakcija i drugih dogadaja,
• neutralnosti i nepristrasnosti,
• opreznosti procenjivanja i
• celovitosti u svim važnijim delovima.
• prezentovanje informacija uz primenu racunovodstvenih politika na takav nacin da se
obezbede relevantne, pouzdane, uporedive i razumljive informacije,
• dodatno obelodanjivanje u skladu sa uputstvima MRS koja su nužna da korisnici
finansijskih izveštaja shvate uticaj pojedinih transakcija i drugih dogadaja na finansijski
položaj i rentabilnost preduzec a i sl..

MRS1 naglašava da se u praksi može desiti, isticuci vrlo retko da menadžment preduzeca
oceni da bi primena i uvažavanje zahteva nekog standarda bila pogrešno sa aspekta fer
prezentacije. U takvim sluc ajevima MRS1 zahteva obavezno obelodanjivanje sledeceg:

• zakljucak menadžmenta da finansijski izveštaji prezentuju na fer nacin finansijski položaj,
rentabilnost i novcane tokove preduzeca i to bez obzira što se kod konkretnog standarda
odstupalo od njegovih zahteva,
• izjavu da su finansijski izveštaji sastavljeni i prezentovani u skladu sa MRS i da je
odstupanje od zahteva odredenog standarda ucinjeno radi postizanja fer prezentacije,
• standardi kod kojih je identifikovano odstupanje od njihovih zahteva moraju biti
naznaceni, mora biti objašnjena priroda odstupanja i to na taj nacin što ce prvo biti

58

objašnjen postupak koji dati standard zahteva, objašnjenje zašto je taj postupak bio
pogrešan i objašnjenje zašto je primenjen drugi postupak i
• mora se brojcano izraziti i objasniti uticaj toga odstupanja na dobitak ili gubitak,
imovinu, obaveze, osnovni kapital i novcane tokove i to za svaki period izveštavanja koji
c e biti tangiran na direktan ili indirektan nacin odstupanja od odredenog standarda.

1.2 DELOVI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA PREMA MRS1

Prema MRS1 delovi finansijskih izveštaja koji se mogu nazvati i osnovnim finansijskim
izveštajima su:

• bilans stanja – izveštaj o finansijskoj poziciji na kraju perioda,
• bilans uspeha (racun rezultata, racun dobitka i gubitka) – izveštaj o ukupnom rezultatu
za period,
• izveštaj o promenama na kapitalu za period,
• izveštaj o novcanim tokovima za period,
• napomene uz finansijske izveštaje koje sadrže kratak pregled racunovodstvenih politika i
drugih objašnjenja i
• izveštaj o finansijskoj poziciji na poc etku najranijeg uporedivog perioda kada entiteti
primenjuju racunovodstvenu politiku retrospektivno ili vrše retrospektivno prepravljanje
stavki finansijskih izveštaja ili kada reklasifikuju stavke finansijskih izveštaja.

Pored ovih izveštaja MRS podstice preduzec e da za potrebe menadžmenta sastavlja
razne preglede i dodatne izveštaje u kojima se opisuju i objašnjavaju glavna obeležja
rentabilnosti i finansijskog položaja kao i rizici sa kojima se preduzec e suceljava.

Ti izveštaji ukljucuju sledece informacije:

• glavne faktore uspeha preduzeca ukljucujuc i promene u okruženju, odgovore preduzeca
na te promene, uticaj tih promena na politiku ulaganja radi održanja ili poboljšanja
rentabilnosti, što ukljucuje i politiku dividendi,
• informacije o izvorima finansiranja preduzeca, politici povecanja rentabilnosti i
upravljanja rizicima i
• potencijalu i resursima preduzeca cija vrednost nije sadržana u bilansu stanja prema
MRS1.

Pored ovih izveštaja mnoga preduzeca prezentuju i dodatne finansijske izveštaje koji
sadrže informacije o zaštiti covekove okoline. Ovi izveštaji su znacajni za preduzec a gde su
faktori životne sredine važni i u kojima zaposleni sebe smatraju vrlo važnom grupom korisnika
finansijskih izveštaja. Pored toga dodatni izveštaji mogu da se odnose i na poreze na dodatnu
vrednost. Za ovakve izveštaje postoji i dodatni razlog, a to je da su ove informacije od znac aja za
donošenje ekonomskih odluka korisnika finansijskih izveštaja.

59

1.3 IDENTIFIKACIJA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

MRS1 insistira da svaki pobrojani deo osnovnih finansijskih izveštaja mora biti jasno
odreden i omeden, kako bi se razlikovali od drugih informacija objavljenih u istim dokumentima.
Ovo je posebno znacajno iz razloga što se MRS/MSFI primenjuju samo na informacije prikazane
u godišnjim finansijskim izveštajima ili nekom drugom dokumentu. Donosioci poslovnih odluka
kao korisnici finansijskih izveštaja treba da razlikuju informacije pripremljene i prezentovane
prema ovim standardima od drugih informacija koje se mogu koristiti pri odlucivanju, a nemaju
neposredne veze sa standardima. Identifikacija finansijskih izveštaja se podjednako odnosi i na
pojedine pozicije finansijskih izveštaja. Medutim, kada je to neophodno za pravilno razumevanje
prezentovanih izveštaja sledece informacije treba da budu posebno istaknute i ponovljene:

• ime preduzeca koje podnosi izveštaje ili neka znacajna identifikacija koja dovoljno govori
o preduzecu, kao i svim promenama od dana sastavljanja prethodnih izveštaja,
• da li se radi o finansijskom izveštaju pojedinacnog ili grupe preduzeca,
• datum sastavljanja finansijskog izveštaja i/ili period na koji se odnose finansijski izveštaji,
zavisno šta više odgovara preduzecu,
• naziv valute izveštavanja i
• nivo preciznosti koji je korišcen kod prezentacije iznosa u finansijskim izveštajima.

Ove informacije uobicajeno se prezentuju isticanjem naziva (ili skracenih naziva) u
kolonama i to na svakoj strani finansijskih izveštaja. Menadžment preduzeca mora da proceni i
prihvati najbolji metod prezentacije informacija. MRS1 posebno sugeriše da kada se sa
finansijskim izveštajima komunicira elektronski tada se ne moraju koristiti odvojene stranice, vec
se napred date informacije prezentuju toliko cesto koliko se prosuduje da udovolji zahtevima
potpunog razumevanja date informacije.

Nivo preciznosti je znacajan u prezentaciji finansijskih izveštaja. Smatra se da
prezentacija informacija u finansijskim izveštajima izražena u hiljadama ili milionima novcanih
jedinica ih cini dovoljno razumljivim. U svakom slucaju nivo preciznosti mora biti objavljen, ali
tako da ne prikriva neophodne detalje i ne ucini informacije manje relevantnim.

1.4 PERIOD IZVEŠTAVANJA

Prema MRS1 finansijski izveštaji trebaju biti prezentovani najmanje jednom godišnje.
Medutim, ako se u izuzetnim slucajevima datum sastavljanja finansijskih izveštaja menja, pa se
period izveštavanja skracuje ili produžava u odnosu na godinu dana, MRS1 zahteva objavljivanje
informacija u vidu:

• razloga za korišcenje perioda koji se ne poklapa sa kalendarskom godinom i
• cinjenice da se iznosi u finansijskim izveštajima koji su sastavljeni za period kraci i duži
od godinu dana, ne mogu uporedivati sa godišnjim izveštajima.

Promene datuma sastavljanja finansijskih izveštaja u slucaju spajanja i pripajanja drugih
preduzeca zahteva obelodanjivanje cinjenica u vezi sa moguc nošcu upotrebljavanja ovih

60

informacija sa ranijim izveštajima. Imajuci u vidu razvijenu praksu izveštavanja za period od 52
nedelje, MRS1 dopušta takvu mogucnost bez obzira što se ovi izveštaji mogu znacajno razlikovati
od izveštaja sastavljenih za godinu dana. Uvažavajuci blagovremenost finansijskog izveštavanja
MRS1 preporucuje finansijsko izveštavanje za period od 6 meseci i to bez obzira na složenost
preduzeca. Na kraju, treba naglasiti da se najc ešce period izveštavanja kraci od jedne godine
odreduje nacionalnim regulativama, bilo zakonskim, bilo profesionalnim.

1.5 PRINCIPI PREZENTACIJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

Pored pretpostavki za pripremu finansijskih izveštaja pri prezentaciji finansijskih
izveštaja moraju se uvažavati i principi prezentacije. Principi prezentacije predstavljaju okvirna
uputstva i polaznu osnovu pri koncipiranju racunovodstvenih politike preduzeca, rešavanju
problema racunovodstvene teorije i prakse i definisanju racunovodstvenih sadržaja pojedinih
elemenata, njihovo pravilno priznavanje, realno vrednovanje i prezentovanje u formi finansijskih
izveštaja. MRS1 ukazuje na sledec e principe prezentacije:

• doslednost,
• znacajnost i grupisanje,
• prebijanje i
• uporedivost.

Shodno ovom principu prezentacija i klasifikacija pozicija finansijskih izveštaja treba da
bude ista u više uzastopnih perioda. Odstupanje od ovog principa dozvoljeno je samo u dva
sledeca slucaja i to :

• kada je priroda poslovanja toliko izmenjena da bi prezentacija i klasifikacija na drugaciji
nac in bila primerenija prema kriterijumima za izbor i primenu racunovodstvenih politika
iz MRS8 - Racunovodstvene politike, promene racunovodstvenih procena i greške i
• kada standardi ili odgovarajuca tumacenja zahtevaju izmenu prezentacije i klasifikacije
Naime, znacajno pribavljanje ili otudenje sredstava ili, pak, izvršena analiza postojece
prezentacije mogu ukazati na drugaciji bolji nacin prezentacije. Pri tome, treba imati u vidu
stepen izvesnosti da se promena nacina prezentacije i klasifikacije nastavlja i siguran dokaz da je
nova alternativna prezentacija jasnija. Naravno, da promena prezentacije i klasifikacije u
tekucem periodu zahteva promenu prezentacije i klasifikacije u prethodnom periodu ukoliko je
ona moguc a. Ova promena je neophodna radi uporedivosti informacija iz finansijskih izveštaja
dva sukcesivna perioda izveštavanja. Izvršena promena prezentacije i klasifikacije zahteva
obelodanjivanje prirode promenjene klasifikacije, iznosa pozicije ili grupe pozicija kod kojih se
menja klasifikacija i razloge za promenu klasifikacije. Uz to ukoliko uporedna promena
klasifikacije nije izvodljiva preduzece mora da obelodani razloge nemogucnosti uporedne
klasifikacije i prirodu korekcija koje bi trebalo izvršiti da je vršenje promena uporedive
klasifikacije moguc a.

Materijalno znacajne pozicije u finansijskim izveštajima treba prikazati odvojeno,
odnosno pozicije razlicite prirode ili funkcije treba prikazati odvojeno ukoliko nisu materijalno
beznacajne. Finansijski izveštaji nastaju prikupljanjem, klasifikovanjem i obradom velikog broje

61

poslovnih dogadaja prema njihovoj prirodi i funkciji. Sumarni pregled na specifican nacin
grupisanih i klasifikovanih pozicija predstavlja finansijski izveštaj. Pozicija koje nije dovoljno
znacajna za prikazivanje u osnovnim obrascima finansijskih izveštaja može biti dovoljno znacajna
za obelodanjivanje u napomenama. Posebno je znacajno istaci da se na materijalno beznacajne
stavke ne primenjuju niti MRS/MSFI niti njihova tumacenja.

Prebijanje (kompenziranje) imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda moguc e je
samo onda kada to standardi i/ili njihova tumacenja dopuštaju. Ovo iz razloga što se sa
prebijanjem najcešce umanjuje mogucnost korisnika da razume poslovne dogadaje i
onemogucava adekvatnu procenu novcanih tokova preduzeca. Sa aspekta pribijanja ispravka
vrednosti zastarelih zaliha i sumnjivih i spornih potraživanja ne smatra se prebijanjem. S druge
strane, mogucnost prebijanja prihoda poslovne aktivnosti treba podeliti na osnovne i sporedne.
Osnovne aktivnosti su u funkciji stvaranja prihoda kroz primljeni novac ili nastala potraživanja i
one se ne smeju kompenzirati. Sporedne poslovne aktivnosti nisu namenjene direktnom
stvaranju prihoda i njihovi efekti se prebijaju sa njima prouzrokovanim rashodima. Neto efekti
sporednih aktivnosti nazivaju se dobicima i gubicima. Dobici i gubici nastaju po osnovu sledecih
sporednih transakcija:

• otudenje stalne imovine kao razlika izmedu priliva ekonomskih koristi od otudenja i
njihove knjigovodstvene vrednosti uvecane za troškove otudenja,
• rezervisanjem koje se može nadoknaditi po osnovu ugovora sa trecim licima (sporazum
o garancijama sa dobavljacima kao razlika izmedu rezervisanog iznosa i iznosa koji je
nadoknaden i
• promena kurseva stranih valuta u vezi sa finansijskim instrumentima koji se drže radi
trgovanja, kao razlika izmedu pozitivnih i negativnih efekata transakcije ukoliko imaju
karakter znacajnih stavki.

Shodno principu uporedivosti sve pozicije u finansijskim izveštajima treba dati uporedo sa
pozicijama iz prethodnog perioda ukoliko pojedini standardi ne zahtevaju nešto drugo. Ovo je
znacajno radi ocene i procene trendova i uslova promene finansijskog položaja i rentabilnosti
preduzeca. Prikazivanje uporednih informacija važi kako za osnovne obrasce finansijskih
izveštaja tako i za narativne i opisne informacije date u napomenama, uz uslov da je to
relevantno za razumevanje finansijskih izveštaja. Primer obaveznog prikazivanja uporednih
narativnih i opisnih informacija jeste informacija o sudskim sporovima cije se rešenja ocekuje u
buduc nosti.

1.6 FORMA I STRUKTURA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA

MRS1 – Prezentacija finansijskih izveštaja daje suštinsko uputstvo o setu finansijskih
izveštaja i njihovoj formi i sadržini. Ovaj standard daje uputstvo za prezentaciju bilansa stanja,
bilansa uspeha, izveštaja o promenama na kapitalu i napomenama uz finansijske izveštaje, dok
je izveštaj o tokovima gotovine regulisan MRS7.

62

Suština prezentacije finansijskih izveštaja upucuje na sledece:

• neka pozicija finansijskih izveštaja treba da bude prezentovana u osnovnim obrascima
finansijskih izveštaja
• druge pozicije su prezentovane u napomenama uz finansijske izveštaje
• predložena forma i sadržina obuhvata minimum pozicija finansijskih izveštaja koje
obavezno moraju biti sadržane u svakom od delova finansijskih izveštaja ali preduzec e
mora uvažiti pri prezentaciji finansijskih izveštaja i zahteve drugih MRS u smislu
obelodanjivanja odredenih informacija u osnovnim obrascima finansijskih izveštaja.

Uputstva o prezentaciji finansijskih izveštaja iz MRS1 imaju za cilj da omoguc e
preduzecima da jasno izdiferenciraju finansijske izveštaje od drugih informacija koje se
objavljuju uz finansijske izveštaje. Ovo zato što se MRS odnose samo na finansijske izveštaje i
napomene uz njih, a ne i na ostale informacije koje se daju uz finansijske izveštaje. U tom smislu,
nac in prezentacije finansijskih izveštaja izvršen je tako da korisnicima finansijskih izveštaja
omoguci da naprave razliku izmedu zahtevanih finansijskih izveštaja koji se pripremaju u skladu
sa MRS od informacija cija je priprema nezavisna od MRS.

1.6.1 PREZENTACIJA BILANSA STANJA

Sveobuhvatna prezentacija bilansa stanja obuhvata informacije koje se prezentuju u
osnovnom obrascu bilansa stanja, zatim dodatnim i specificnim obelodanjivanjima u vezi sa
bilansom stanja

1.6.1.1 PREZENTACIJA BILANSA STANJA U OSNOVNOM OBRASCU

Bilans stanja, sa strukturnim elementima – sredstva, obaveze i kapital, osnova je za
pružanje informacija o finansijskom položaju preduzeca, ali izveštavanje o finansijskom položaju
samo na osnovu pomenutih elemenata ne bi bilo dovoljno za davanje relevantne ocene i
procene finansijskog položaja preduzeca. Iz tih razloga se u okviru ovih elemenata bilansa stanja
prezentuju odredene stavke koje cine sastavne elemente sredstava, obaveza i kapitala i u
racunovodstvenoj praksi i literaturi se nazivaju bilansne pozicije. Na osnovu pozicija bilansa
stanja korisnici finansijskih izveštaja dobijaju verniju sliku o finansijskom položaju preduzeca,
bilo vizuelno, bilo dovodenjem odredenih pozicija u medusobne veze.

Broj pozicija koje ce biti prezentovane u osnovnom obrascu bilansa stanja odreden je
zahtevima MRS1 i kao takav nezavisan je od formi društva kapitala. Broj pozicija bilansa stanja
zavisi i od zahteva drugih MRS, a ti zahtevi ce biti u funkciji delatnosti kojom se preduzece bavi.
Shodno zahtevima MRS1 bilans stanja u osnovnom obrascu mora da sadrži minimalni broj
pozicija u okviru osnovnih elemenata za pružanje informacija o finansijskom položaju, tj. stanju
sredstava, obaveza i kapitala.

63

U tom smislu, MRS1 zahteva da se sredstva, obaveze i kapital kao elementi bilansa
stanja iskažu kroz sledec e pozicije:

• nekretnine, postrojenja i oprema
• ulaganja u nekretnine namenjene prodaji
• nematerijalna sredstva
• finansijska sredstva (bez ulaganja koja se obracunavaju metodom udela, potraživanja od
kupaca i drugih potraživanja i gotovine i ekvivalenata gotovine)
• ulaganja obracunata metodom udela
• biološka sredstva
• zalihe
• potraživanja od kupaca i druga potraživanja
• gotovina i ekvivalenti gotovine
• ukupna sredstva koja se drže radi prodaje i otudenja
• obaveze prema dobavljacima i druge obaveze
• rezervisanja (pokrica)
• finansijske obaveze (bez obaveza prema dobavljacima i drugih obaveza i rezervisanja)
• tekuce poreske obaveze i sredstva
• odložene poreske obaveze i odložena poreska sredstva
• obaveze vezane za grupe sredstava za otudenje i prodaju
• ucešca bez prava kontrole iskazana kao kapital
• upisani kapital i rezerve koji pripadaju vlasnicima maticnog entiteta
Minimalni broj navedenih pozicija bilansa stanja moguce je grupisati na razlicite nac ine.
MRS1 zahteva diferenciranje sredstava na stalna i tekuca, a obaveza na kratkorocne i dugorocne.

1.6.1.2 USLOVI ZA DIFERENCIRANJE SREDSTAVA PREMA FUNKCIJI I OBAVEZA PREMA
ROCNOSTI

MRS1 zahteva diferenciranje pozicija sredstava (imovine) na netekuca (stalna) i tekuca
sredstva, a obaveza na kratkorocne i dugorocne i njihovo odvojeno prikazivanje u osnovnom
obrascu bilansa stanja. Odvojeno prikazivanje navedenih grupa pozicija pruža mogucnost za
utvrdivanje neto obrtnih sredstava (neto obrtnog fonda) koja stalno cirkulišu kao obrtni kapital,
od onih koja su u pravom smislu dugorocna sredstva. , kao i identifikovanje sredstava koja c e biti
realizovana u toku tekuceg poslovnog ciklusa i obaveza koje dospevaju za plac anje u istom
poslovnom ciklusu. Ovaj zahtev važi pod uslovom da prezentacija sredstava na bazi likvidnosti i
obaveza prema roku dospeca ne daje pouzdanije i relevantnije informacije. U tom sluc aju
sredstva se u aktivi redaju prema njihovoj moguc nosti transferisanja u novac, i to polazeci od
novca i novcanih ekvivalenata preko potraživanja, zaliha, bioloških sredstva, sve do nekretnina,
postrojenja i opreme. Obaveze u pasivi bilansa prema roku dospeca polazeci od onih koje
dospevaju u najkracem roku, kao što su obaveze prema dobavljacima, finansijske obaveze,
tekuce poreske obaveze, prema onim kojima je rok dospeca duži, kao što su odložene poreske
obaveze do manjinskih interesa i upisano kapitala i rezervi.

64

Kriterijumi za priznavanje tekucih sredstava prema MRS1 su sledec i:

• ocekivanja da se sredstvo proda ili drži radi prodaje ili upotrebe u toku normalnog
poslovnog ciklusa,
• držanje sredstva prvenstveno radi prodaje,
• ocekivanje da ce biti prodato u okviru 12 meseci od datuma bilansiranja,
• gotovina i gotovinski ekvivalenti bez ogranicenja upotrebe i razmene najmanje 12
meseci od dana bilansiranja.
Sredstva koje ne ispunjavaju navedene uslove priznaju se kao netekuca (stalna).

Kriterijumi za priznavanje tekucih obaveza prema MRS1 su sledeci:
• ocekivanje da ce biti placene u toku normalnog poslovnog ciklusa,
• nastajanje po osnovu trgovanja,
• dospelost za placanje u toku perioda od 12 meseci od dana bilansiranja i
• nepostojanje osnova za odlaganje plac anja posle 12 meseci od dana bilansiranja.
Obaveze koje ne ispunjavaju navedene uslove priznaju se kao dugorocne.

Pored navedenih pozicija MRS1 zahteva da se u osnovnom obrascu bilansa stanja mogu
prezentovati i druge pozicije ili meduzbirovi postojecih. U skladu sa zahtevima iz drugih MRS i
zahtevima fer prezentacije finansijskog položaja MRS1 ne propisuje poredak i oblik
prezentovanih pozicija vec daje spisak pozicija koje se moraju naci u osnovnom obrascu bilansa
stanja i to odvojeno jedna od druge. Ovo iz razloga što se medusobno razlikuju po prirodi i
funkciji koju imaju u preduzecu.

Da li c e se u osnovnom obrascu pojaviti i druge pozicije zavisi od sledecih faktora:

• znacaja, prirode i likvidnosti sredstava, kakav je slucaj sa troškovima istraživanja i razvoja
za koje se zahteva da se iskazuju posebno, kao i monetarne i nemonetarne imovine,
odnosno kratkorocne i dugorocne imovine,
• funkcije koju odredeno sredstvo ima u preduzecu u smislu da li se radi o poslovnoj ili
finansijskoj imovini, zalihama, potraživanjima, novcu, novcanim ekvivalentima, zbog
c ega se zahteva njihovo odvojeno iskazivanje u osnovnom obrascu bilansa stanja i
• iznosa, prirode i rocnosti obaveza.

U tom smislu MRS1 zahteva da se posebno prezentuju obaveze koje zahtevaju placanje
kamate od ostalih obaveza kao što su dobavljaci.

Rezervisanja takode zahtevaju posebno prikazivanje. Shodno tome, u osnovnom
obrascu bic e posebno iskazane tekuce i dugoroc ne obaveze. Najzad, mogucnost korišcenja
razlicitih nacina merenja imovine i obaveza zahteva njihovo odvojeno iskazivanje. Takav je slucaj
sa pozicijom nekretnine, postrojenja i oprema kada se njihova vrednost u bilansima iskazuje bilo
po troškovima nabavke ili revalorizovanom iznosu bilo po troškovima zamene.

65

1.6.1.3 DODATNA OBELODANJIVANJA UZ BILANS STANJA

Pored navedenih pozicija koje se moraju naci u osnovnom obrascu bilansa stanja postoje
pozicije koje mogu biti prezentovane bilo u osnovnom obrascu bilansa stanja, bilo u
napomenama uz ovaj izveštaj. Broj ovih pozicija zavisi od prirode poslovnih aktivnosti preduzeca,
zahteva drugih MRS, iznosa ili vrednosti pozicija i njihovih funkcija.

U tom smislu obaveze se mogu rašclaniti na obaveze iz poslovnih odnosa, odnosno
obaveze prema maticnom preduzecu, obaveze prema povezanim društvima i prema zavisnim
društvima. Isto tako, pozicija nekretnine, postrojenja i oprema zahteva prikazivanje ili
obelodanjivanja posebno vrednosti zemljišta, zgrada i postrojenja za odredena preduzeca
(vrednost brodova ili aviona, kao i vrednost motornih vozila, nameštaja i poslovne opreme, kao i
vrednost kancelarijske opreme). Potraživanja treba, takode, rašclaniti na potraživanja iz
poslovnih transakcija, tj. kupce, potraživanja od povezanih preduzeca, potraživanja od drugih
clanova u grupa preduzeca, dati avansi i sl. Zalihe se, takode, rašclanjavaju na trgovacku robu,
sirovine i materijal, nedovršenu proizvodnju i gotove proizvode.

Shodno zahtevima MRS1 i rezervisanja se rašclanjuju na rezervisanja za primanja
zaposlenih, za troškove, za rizike i sl.

Sopstveni kapital i rezerve takode zahtevaju rašclanjavanje i to odvojeno prema vrstama
i prirodi plac enog kapitala.

1.6.1.4 SPECIFICNA OBELODANJIVANJA UZ BILANS STANJA

MRS1 takode navodi listu specificnih obelodanjivanja, koja se mogu prikazati kako u
osnovnom obrascu bilansa stanja, tako i u napomenama. Ova obelodanjivanja najcešce su
povezana sa pozicijama kapitala i stavkama koje su direktno ili indirektno povezane sa kapitalom
(akcijski kapital, rezerve i dividende). Kada je rec o akcijskom kapitalu onda se ova
obelodanjivanja odnose na sledece informacije:

• broj emitovanih akcija,
• broj upisanih i uplacenih akcija, kao i broj upisanih, a neuplacenih akcija,
• nominalnu vrednost akcija ili ako se ta vrednost ne može utvrditi navode se razlozi koji
dovode do toga,
• promene u broju akcija tokom obrac unskog perioda,
• prava, obaveze i ogranicenja po vrstama akcija ukljuc ujuci i ogranicenja koja se ticu
isplate dividendi i povlacenja kapitala,
• akcije koje drži samo preduzece, kao i akcije koje drže filijale preduzeca ili preduzeca
koja su sa njim povezana i
• informacije o akcijama rezervisanim za emisiju pod opcijom ili ugovorima o prodaji sa
naznakom iznosa i rokova dospeca.

U okviru specificnih obelodanjivanja spadaju i informacije o rezervama gde se daje
kratak opis, priroda i svrha svake rezerve u okviru sopstvenog kapitala.

66

U specificna obelodanjivanja spadaju i informacije o iznosu obaveza po osnovu dividendi
koje su obracunate, a formalno nisu izvršene isplate zato što finansijski izveštaji nisu odobreni za
objavljivanje sa posebnim naglaskom na one obaveze po osnovu dividendi koje su kumulirane
više godina i nisu formalno placene. Treba naglasiti da preduzeca koja nemaju akcijski kapital, tj.
nemaju formu društva kapitala (ortacko društvo) treba da obelodane informacije koje su po
svojoj prirodi identicne informacijama koje se daju za akcijski kapital prema zahtevima MRS1.

1.6.2 PREZENTACIJA BILANSA USPEHA

U vezi sa obelodanjivanjem forme i strukture bilansa uspeha treba izdiferencirati ono što
se u vezi bilansa uspeha prezentuje u osnovnom obrascu ovog finansijskog izveštaja, kao i neka
dodatna i specificna obelodanjivanja koja mogu biti prezentovana bilo u osnovnom obrascu bilo
u napomenama uz bilans uspeha.

1.6.2.1 PREZENTACIJA BILANSA USPEHA U OSNOVNOM OBRASCU

Preduzece treba da prezentuje sve stavke prihoda i rashoda priznate u odredenom
izveštajnom periodu i to:

• u obliku izveštaja o ukupnom rezultatu i
• u obliku dva izveštaja: izveštaja o poslovnim dobicima i gubicima i izveštaja koji
pocinje sa poslovnim dobitkom ili gubitkom i prikazuje komponente ostalog
rezultata

MRS1 upuc uje preduzece da se u bilansu uspeha u osnovnom obrascu mora naci sledec i
minimalni broj pozicija:

• prihodi
• troškovi finansiranja
• udeo u dobitku ili gubitku zavisnih preduzeca i u zajednic kim ulaganjima koji se
obracunava metodom udela
• rashodi na ime poreza
• jedan zbirni iznos za dobitke i gubitke posle oporezivanja od prekinutog poslovanja i
dobitke i gubitke posle oporezivanja utvrdene merenjem po fer vrednosti umanjenje za
troškove prodaje ili posle otudenja sredstava usled prekida poslovanja
• dobitak ili gubitak
• svaku komponentu ostalog rezultata ukljuc ujuci i udele
• udeo u ostalom rezultatu zavisnih preduzeca i zajednickih poduhvata obracunatog
korišcenjem metoda udela i
• ukupan rezultat

67

U osnovnom obrascu se prezentuje i raspodela rezultata i to:

• poslovni dobitak ili gubitak koji se može pripisati ucešcima bez prava kontrole i
vlasnicima maticnog preduzeca i
• ukupan rezultat perioda koji se može pripisati ucešcima bez prava kontrole i vlasnicima
maticnog preduzeca.
MRS1 ne zahteva niti prezentaciju u osnovnom obrascu bilansa uspeha niti
obelodanjivanje u napomenama vanrednih stavki prihoda i rashoda.

Pored navedenih pozicija preduzece treba da prezentuje i druge pozicije prihoda i
rashoda kao i njihove meduzbirove ukoliko to zahtevaju i drugi MRS ili fer prezentacija ostvarene
rentabilnosti preduzeca i procena njegove buducnosti. Koja ce se od drugih pozicija naci u
osnovnom obrascu bilansa uspeha zavisi od znacaja prirode i funkcije odredene pozicije kao i od
efekata poslovnih aktivnosti kojima se ostvaruju prihodi i nastaju rashodi, a koje se medusobno
razlikuju u pogledu stabilnosti, rizika i moguc nosti i predvidanja njihovog nastanka.

Treba naglasiti da je prema MRS1 dozvoljena kompenzacija ili prebijanje rashoda i
prihoda samo u slucaju kada to zahtevaju drugi MRS ili se radi o beznacajnim vrednostima
prihoda i rashoda. Imajuci u vidu znac aj i funkciju troškova po prirodi i vrstama i grupama za
izveštavanje, oni moraju biti prezentovani bilo u osnovnom obrascu bilansa uspeha, bilo u
napomenama uz ovaj finansijski izveštaj, obim i sadržina takvih obelodanjivanja zavisi od toga da
li se pri utvrdivanju rezultata primenjuje princip ukupnih troškova ili princip funkcionalnosti, tj.
da li se pri utvrdivanju rezultata primenjuje metoda ukupnih troškova ili metoda troškova
prodatih ucinaka.

Shodno principu ukupnih troškova, troškovi tj. poslovni rashodi prema svojoj prirodi
obuhvataju sledece pozicije:

• troškovi amortizacije,
• troškovi materijala,
• troškovi transporta,
• troškovi zarada i
• troškovi reklame i slicne vrste i grupe troškova.

Ovaj metod se pokazao vrlo povoljnim kada je rec o malim i srednjim preduzecima.
Šema bilansa uspeha po metodi ukupnih troškova prema MRS1 ima sledeci oblik:
• prihodi
• ostali prihodi
• promene u vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda
• troškovi sirovina i materijala
• troškovi primanja zaposlenih
• troškovi amortizacije
• ostali rashodi
• ukupni rashodi (±3+4+5+6+7)
• rezultat pre oporezivanja (1+2-8)

68

Treba naglasiti da promena vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda
prema MRS1 može korigovati kako poslovne prihode tako i troškove perioda. U prvom slucaju
troškovima po vrstama suceljavaju se poslovni prihodi korigovani za neto iznos zaliha
nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, dok se u drugom slucaju prihodi suceljavaju sa
rashodima perioda koji se sastoje iz troškova perioda po vrstama i neto iznosa zaliha nedovršene
proizvodnje i gotovih proizvoda. Neto iznos može uvecati troškove perioda ili ih smanjiti.

Utvrdivanje rezultata metodom troškova prodatih ucinaka podrazumeva prezentaciju
troškova po vrstama, ali grupisanih prema funkcionalnim podrucjima (troškovi prodatih
proizvoda, troškovi prodaje/distribucije i troškovi opšte uprave i administracije).
Ovaj metod pruža više relevantnih informacija za korisnike finansijskih izveštaja, ali mu
se prigovara da je skopcan sa arbitrarnošcu i procenama pri raspodeli troškova na pojedine
poslovne funkcije. U MRS1 se insistira da pri korišcenju ovog metoda preduzece mora da
obelodani dodatne informacije u napomenama uz bilans uspeha o troškovima zarada i
amortizacije.

Šema bilansa uspeha po metodu troškova prodatih ucinaka prema MRS1 ima sledeci
oblik:

• prihodi
• troškovi prodatih proizvoda
• bruto dobitak (1-2)
• ostali prihodi
• troškovi prodaje
• troškovi administracije
• ostali rashodi
• rezultat pre oporezivanja (3+4-5-6-7)

1.6.2.2 DODATNA I SPECIFICNA OBELODANJIVANJA UZ BILANS USPEHA

Primena jednog ili drugog metoda utvrdivanja rezultata zahteva dodatna i specificna
obelodanjivanja bilo u osnovnom obrascu ili u napomenama uz bilans uspeha. Insistira se da su
korisnicima finansijskih izveštaja dostupne informacije o troškovima materijala za izradu,
troškovima zarada, troškovima amortizacije i drugim poslovnim rashodima. MRS1 ne
preporucuje posebno nijednu od metoda, jer smatraju da primena jedne od metoda utvrdivanja
rezultata zavisi od istorijskih uslova, prirode preduzeca i njegove pripadnosti odredenoj grani.
Jedino na cemu insistira MRS1 jeste da troškovi po datim vrstama moraju biti obelodanjeni bez
obzira na primenu metoda utvrdivanja rezultata. Ove informacije su znacajne za upravljanje
preduzecem, ali i za korisnike finansijskih izveštaja izvan preduzeca. MRS1 zahteva takode
obelodanjivanje iznosa dividendi po akciji za odredeni period izveštavanja pri cemu ta
informacija može biti data u osnovnom obrascu bilansa uspeha, ali se najcešc e daje u
napomenama.

69

Preduzece može da prezentuje komponente ukupnog ostalog rezultata ili neto poreske
efekte u vezi sa njima ili zbirni iznos poreza na rezultat koji se odnosi na komponente pre
poreskih efekata.

Ovaj standard navodi okolnosti koje mogu zahtevati posebno obelodanjivanje stavke
prihoda i rashoda, kao što su:

• otpis zaliha do neto prodajne vrednosti ili otpis nekretnina, postrojenja i opreme do
nadoknadivog iznosa, kao i ukidanje takvih otpisa,
• restrukturiranje aktivnosti preduzeca i ukidanje rezervisanja za troškove
restrukturiranja,
• otudenje nekretnina postrojenja i opreme,
• otudenje investicija,
• prestanak poslovanja,
• izmirenje troškova sudskih sporova i
• ostala ukidanja i rezervisanja.

1.6.3 PREZENTACIJA I OBELODANJIVANJE PROMENA NA KAPITALU

Ovaj izveštaj cini deo seta finansijskih izveštaja, jer je vrlo znacajan za vlasnike kapitala.
U njemu se prikazuju sve promene na kapitalu tokom dva uzastopna perioda izveštavanja i
uvažavaju sve poslovne transakcije i drugi dogadaji koji su povezani sa sopstvenim kapitalom
preduzeca.

Preduzece u samom obrascu izveštaja o promenama na kapitalu prikazuje:

• ukupan rezultat perioda posebno iskazujuci ukupne iznose koji se mogu pripisati
vlasnicima maticnog preduzeca i ucešcima bez prava kontrole,
• efekte retrospektivne primene ili retrospektivnog prepravljanja u skladu sa MRS8 za
svaku komponentu kapitala,
• knjigovodstvene vrednosti na pocetku i na kraju perioda za svaku komponentu kapitala,
ukljucujuci promene po osnovu dobitka ili gubitka i po osnovu ostalog ukupnog
rezultata, kao i transakcija sa vlasnicima posebno prikazujuci ulaganja vlasnika i
raspodelu vlasnicima te i promenu vlasnickih interesa u zavisnim preduzec ima koji nisu
posledica gubitka kontrole

Izveštaj o promenama na kapitalu preduzeca treba da obelodani bilo u osnovnom
obrascu izveštaja bilo u napomenama i sledece elemente:

• promene na kapitalu po osnovu novih uloga i uplata, tj. povlac enja kapitala vlasnika,
• stanje akumuliranog dobitka/gubitka na pocetku perioda i sve promene nastale tokom
perioda i

70

• usaglašavanja svih promena koje su nastale tokom perioda na svim oblicima osnovnog
kapitala, emisionoj premiji i rezervama uz neophodna objašnjenja svake promene.

Izveštaj o promenama na kapitalu prema MRS1 ima sledec i oblik:

Rez.
Akc. Emis. Nerasp. Rev. prev. ELEMENTI
Ukupno
kap. prem. dob. rez. str.
val.
Saldo 20x8 xxxxx x
Promene u racunovodstvenim politikama (x) (x)
Korigovani saldo xxxxx x
Emisija akcija xx x
Isplata dividendi (x) (x)
Ostali rezultat xxx x
Saldo 20x9 xxxx x

1.6.4 NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

Napomene uz finansijske izveštaje dodatno obrazlažu informacije date uz finansijske
izveštaje. Sadržaj napomena znacajnim delom je odreden nivoom rašc lanjenih bilansnih pozicija
prezentovanih u osnovnim obrascima finansijskih izveštaja. Napomene uz finansijske izveštaje
imaju sledec e funkcije:

• obezbedenje informacija o osnovama na kojima su pripremljeni finansijski izveštaji i o
racunovodstvenim politikama koje su izabrane i primenjene na znacajne transakcije i
druge dogadaje,
• obelodanjivanje svake druge informacije koja nije prezentovana u finansijskim
izveštajima, a zahtevaju je MRS i
• prikazivanje dodatnih informacija, koje su neophodne za tzv. fer i poštenu prezentaciju,
a nisu prikazane u osnovnim obrascima finansijskih izveštaja.

MRS1 zahteva da napomene uz finansijske izveštaje moraju biti prezentovane na
sistematican nacin i povezane sa odgovarajucim podacima iz finansijskih izveštaja. Informacije o
pozicijama iz finansijskih izveštaja mogu se obelodaniti u napomenama na jedan od sledecih
nac ina:

• detaljnom analizom iznosa iz finansijskih izveštaja,
• opisnim informacijama koje objašnjavaju informacije u finansijskim izveštajima i
• dodatnim informacijama, kakav je slucaj sa potencijalnim obavezama.

Imajuci u vidu veliki broj informacija i objašnjenja koje preduzece treba da obelodani uz
finansijske izveštaje, a da se pri tom obezbedi uporedivost finansijskih izveštaja iz perioda u
period MRS1 predlaže odredeni raspored napomena uz finansijske izveštaje.

71

Taj raspored izgleda ovako:

• informacije o uskladenosti sa MRS,
• informacije o osnovama merenja i primenjenim racunovodstvenim politikama,
• dodatne informacije kojima se objašnjavaju pojedine pozicije finansijskih izveštaja
prezentovane u osnovnim obrascima po istom redosledu po kome su poredane pozicije
u finansijskim izveštajima i
• ostala obelodanjivanja ukljucujuci potencijalne i ugovorene obaveze koje nisu priznate,
kao i finansijski rizik, ciljeve upravljanja i usvojene politike.

Napomene koje pružaju informacije o osnovama merenja i specificnim
racunovodstvenim politikama mogu biti prezentirane u posebnom izveštaju.

Posebno treba naglasiti da MRS1 dozvoljava promenu redosleda stavki, ali ne i datu
sistematicnost.

1.6.4.1 OBELODANJIVANJA RACUNOVODSTVENIH POLITIKA

Racunovodstvene politike su posebna nacela, osnove, dogovori, praksa koje je odredeno
preduzece usvojilo i koje primenjuje pri sastavljanju i prezentaciji finansijskih izveštaja. Deo
napomena uz finansijske izveštaje mora da sadrži specificne racunovodstvene politike koje su
korišcene pri sastavljanju i prezentaciji finansijskih izveštaja, a sve u cilju pravilnog razumevanja
finansijskih izveštaja. Obavezan deo napomena su i osnove merenja pri sastavljanju finansijskih
izveštaja. Ovo iz razloga što su informacije o korišc enim osnovama merenja fundamentalne za
razumevanje finansijskih izveštaja u tom smislu, ukoliko preduzece koristi više osnova merenja u
napomenama uz finansijske izveštaje treba da bude obelodanjeno na koja sredstva i obaveze je
primenjena koja osnova merenja.

Obim napomena uz finansijske izveštaje uveliko zavisi od stava menadžmenta preduzeca
o tome koliko ce objavljene rac unovodstvene politike doprineti korisnicima finansijskih izveštaja
da lakše shvate metode i postupke kojima su poslovne transakcije i drugi dogadaji prezentovani
u finansijskim izveštajima radi ocene i procene finansijskog položaja, rentabilnosti i promena
finansijskog položaja.

Svako preduzece pri obelodanjivanju racunovodstvenih politika uzima u obzir prirodu
svog poslovanja i ocekivanja korisnika finansijskih izveštaja. Na primer, od preduzeca koje je
obveznik poreza na rezultat oc ekuje se da obelodani politiku poreza na rezultat na transakcije
koje obavlja u okviru sopstvene nacionalne ekonomije, ali i znacajnijih transakcija u inostranstvu.
Isto tako, ukoliko preduzece ima transakcija u stranim valutama treba da obelodani
racunovodstvene politike za priznavanje gubitka i dobitka nastalih usled promena kurseva
stranih valuta. Racunovodstvene politike u vezi sa ostvarenim gudvilom po osnovu poslovnog
spajanja i manjinskim interesima po tom osnovu, takode, treba da budu obelodanjene.

Pored navedenog u okviru napomena vezanih za rac unovodstvene politike okvirne
procene su odvojene od onih koje se odnose na kljuc ne pretpostavke povezane sa buducnošcu i
ostale izvore neizvesnosti konkretnih procena i od kojih se oc ekuje da ce u narednoj godini

72

prouzrokovati znacajne korekcije elemenata bilansa stanja. Okvirne procene su povezane sa
utvrdivanjem sledecih cinjenica:

• da li finansijska sredstva predstavljaju ulaganja koja se drže do roka dospeca,
• kada se rizici i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvima i sredstvima u lizingu
prenose na drugo preduzece,
• da li odredena transakcija razmene pretpostavlja finansijski sporazum, odnosno ne
stvara prihod i
• odnosima izmedu maticnog i zavisnih preduzeca.

1.6.4.2
INFORMACIJE O NEIZVESNOSTI KONKRETNIH PROCENA

U okviru ovog dela napomena preduzece mora da obelodani sledece:

• kljucne pretpostavke o poslovnoj buduc nosti i
• osnovne izvore neizvesnosti procena koje ce izazvati znacajne korekcije
knjigovodstvenih vrednosti imovine i obaveze.

Poznato je da utvrdivanje knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza i nakon
pribavljanja vrši na osnovu procena efekata buducih neizvesnih dogadaja. Tako je, na primer,
nedostatak tržišne vrednosti sredstava i obaveza potrebno izvršiti procenu u cilj utvrdivanja
nadoknadivog iznosa vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, tehnološke zastarelosti zaliha,
rezervisanja za sudske ishode, dugorocnih obaveza prema zaposlenima (penzije) i dr.

Ako su sredstva vrednovana po fer vrednosti zasnovanoj na tržišnim cenama ne zahteva
se obelodanjivanje izvora neizvesnosti konkretnih procena jer promena fer vrednosti u narednoj
godini ne mora biti prouzrokovana ovim izvorima neizvesnosti.

Obelodanjivanje informacija u napomenama mora se izvršiti na razumljiv nacin za
korisnike finansijskih izveštaja i to kako okvirnih procena od strane menadžmenta tako i kljucnih
izvora neizvesnosti procena. Obim i priroda ovih obelodanjivanja je specificna za svako
preduzece. Primeri ovih obelodanjivanja su:

• priroda pretpostavki i ostalih neizvesnosti konkretnog preduzeca,
• osetljivost knjigovodstvenih vrednosti na polazne pretpostavke, izabrane metode i
konkretne procene,
• ocekivani ishod neizvesnosti i domet toga ishoda u narednoj godini povezanih za
knjigovodstvenu vrednost sredstava i obaveza i
• vezu izmedu pretpostavki i neizvesnosti.

Planirane informacije ili prognoze se ne obelodanjuju. Medutim, pojedini standardi
zahtevaju obelodanjivanje polaznih pretpostavki. Tako, na primer, MRS37 zahteva da se objave
pretpostavke o diferenciranju rezervisanja po grupama, MRS32 zahteva obelodanjivanje
pretpostavki u vezi sa procenama fer vrednosti finansijskih sredstava i obaveza i MRS16 zahteva

73

obelodanjivanje pretpostavki pri proceni fer vrednosti revalorizovanih stavki nekretnina,
postrojenja i opreme.

1.6.4.3 OSTALA OBELODANJIVANJA U NAPOMENAMA

Ostala obelodanjivanja su povezana sa dividendama i opštim podacima o preduzecu
ukoliko nisu objavljene u osnovnim obrascima finansijskih izveštaja. U vezi sa dividendama u
napomenama se objavljuju sledece informacije:

• iznos dividendi koje su predložene i opredeljene pre odobravanja finansijskih izveštaja, a
nisu priznate kao raspodela vlasnicima u toku perioda, kao i iznos dividendi po akciji i
• iznos svih kumuliranih preferencijalnih dividendi koje nisu priznate u finansijskim
izveštajima.

Opšti podaci o preduzec u podrazumevaju sledece:

• sedište i pravna forma preduzeca, zemlju i adresu gde se nalazi glavno sedište preduzeca
odnosno mesto obavljanja glavne delatnosti ako se ona obavlja izvan sedišta,
• opis prirode poslovanja i glavnih poslovnih aktivnosti i
• ime maticnog preduzeca ili naziv glavnog preduzeca u grupi preduzec a .

74

Zadatak 1
Preduzece ALFA AD Beograd je na dan 31.12.20x8. imalo sledece stanje na racunima glavne knjige:
nekretnine, postrojenja i oprema 327.983 dinara, pravo na žig 108.745 dinara, gudvil 34.258 dinara, zalihe
23.899 dinara, potraživanja od kupaca 54.976 dinara, ostala tekuca sredstva 5.490 dinara, gotovina i
ekvivalenti gotovine 89.765 dinara, 36.550 obicnih akcija po ceni od 9 dinara, ostale rezerve 105.430
dinara, nerasporedeni dobitak 54.985 dinara, dugorocni krediti 54.000 dinara, tekuci deo dugorocnih
kredita 34.500 dinara, dugorocna rezervisanja 8.900 dinara, obaveze prema dobavljacima i ostale obaveze
9.051 dinara i kratkorocni krediti 49.300 dinara.

Sastaviti bilans stanja na dan 31.12.20x8. godine i iskazati meduzbirove prema MRS 1.

Odgovor 1
ALFA AD Beograd
BILANS STANJA na dan 31. decembra 20X6.
u dinarima
20X6
SREDSTVA
Netekuca sredstva
Nekretnine, postrojenja i oprema 327.983
Gudvil 34.258
Ostala nematerijalna sredstva 108.745
Ukupna netekuca sredstva 470.986

Tekuca sredstva
Zalihe 23.899
Potraživanja od kupaca 54.976
Ostala tekuca sredstva 5.490
Gotovina i ekvivalenti gotovine 89.765
Ukupna tekuca sredstva 174.130

Ukupna sredstva 645.116

KAPITAL I OBAVEZE
Kapital
Akcijski kapital 328.950
Ostale rezerve 105.430
Nerasporedeni dobitak 54.985
Ukupni kapital 489.365

Netekuce obaveze
Dugorocni krediti 54.000
Dugorocna rezervisanja 8.900
Ukupne netekuce obaveze 62.900

Tekuce obaveze
Obaveze prema dobavljacima i ostale obaveze 9.051
Kratkorocni krediti 49.300
Tekuci deo dugorocnih kredita 34.500
Ukupne tekuce obaveze 92.851

Ukupne obaveze 155.751

Ukupno kapital i obaveze 645.116

75

Zadatak 2
Preduzece BETA AD je na dan 01. januara 20X9. g. imalo sledece stanje na racunima bilansa stanja: Akcijski
kapital – obicne akcije 100.000 din., Emisiona premija 10.000 din., Revalorizacione rezerve 2.500 din.,
Nerasporedeni dobitak 5.000 din..

Preduzece BETA AD je na dan 31. decembra 20X9. g. imalo sledece stanje na racunima: Prihodi od prodaje
500.000 din., Troškovi prodatih proizvoda 300.000 din., Ostali prihodi 25.000 din., Troškovi prodaje 75.000
din., Troškovi administracije 100.000 din., Ostali rashodi 10.000 din., Finansijski rashodi 15.000 din., Porez
na dobitak 2.500 din.

U toku godine su se desile sledece poslovne promene:
1. Zbog promene racunovodstvenih politika ostvareni su pozitivni efekti u iznosu od 500 din.
2. Izvršen je obracun negativnih kursnih razlika u vezi inostranog poslovanja u iznosu od 150 din.
3. Preduzece BETA AD je u skladu sa zahtevima MRS izvršilo revalorizaciju nekretnina, postrojenja i
opreme. Pozitivni efekti revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme iznose 650 din.
4. Preduzece BETA AD je na osnovu odluke skupštine akcionara emitovalo i prodalo 1.000 obicnih akcija
po ceni od 11 din., nominalna vrednost akcija iznosi 10 din.
5. Odlukom skupštine akcionara akcionarima je isplacena dividenda u iznosu od 2.500 din.

Na osnovu prethodnih podataka, a u skladu sa zahtevima MRS 1, sastavite:
a) Izveštaj o ukupnom rezultatu prezentacijom ukupnog rezultata u jednom izveštaju
b) Izveštaj o ukupnom rezultatu prezentacijom ukupnog rezultata u dva izveštaja (bilans uspeha i
izveštaj o ukupnom rezultatu)
c) Izveštaj o promenama na kapitalu.

Odgovor 2

a) Izveštaj o ukupnom rezultatu – prezentacija ukupnog rezultata u jednom izveštaju

BETA AD
Izveštaj o ukupnom rezultatu
za godinu koja završava na dan 31.12.20X9. g.
(Prezentacija ukupnog rezultata u jednom izveštaju)

u dinarima
Prihodi od prodaje 500.000
Troškovi prodatih proizvoda (300.000)
Bruto dobitak 200.000
Ostali prihodi 25.000
Troškovi prodaje (75.000)
Troškovi administracije (100.000)
Ostali rashodi (10.000)
Finansijski rashodi (15.000)
Dobitak pre oporezivanja 25.000
Porez na dobitak (2.500)
DOBITAK PERIODA 22.500

Ostali ukupan rezultat
Negativne kursne razlike u vezi inostranog poslovanja (150)
Dobici od revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme 650
Ostali ukupan rezultat 500
UKUPAN REZULTAT PERIODA 23.000

76

b) Izveštaj o ukupnom rezultatu – prezentacija ukupnog rezultata u dva izveštaja

BETA AD
Bilans uspeha
(Prezentacija ukupnog rezultata u dva izveštaja)

u dinarima
Bruto dobitak 200.000
Troškovi prodaje (75.000)
Troškovi administracije (100.000)
Ostali rashodi (10.000)
Finansijski rashodi (15.000)

BETA AD

Dobitak perioda 22.500
Negativne kursne razlike u vezi inostranog poslovanja (150)
Dobici od revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme 650
Ostali ukupan rezultat 500

c) Izveštaj o promenama na kapitalu

BETA AD
Izveštaj o promenama na kapitalu
u dinarima
Akcijski Emisiona Neraspor. Rev. Rezerve Ukupno
kapital premija dobitak rezerve prevodenja
stran.
valuta
Stanje na dan 01.01.20X9. g. 100.000 10.000 5.000 2.500 117.500
Promene racunovodstvenih politika 500 500
Korigovano stanje 100.000 10.000 5.500 2.500 118.000
Emisija kapitala – obicne akcije 10.000 1.000 11.000
Dividende (2.500) (2.500)
Ukupan rezultat 22.500 650 (150) 23.000
Stanje na dan 31.12.20X9. godine 110.000 11.000 25.500 3.150 (150) 149.500

77

Zadatak 3
Preduzece BETA AD je na dan 01. januara 20X9. g. imalo sledece stanje na racunima bilansa stanja: Akcijski
kapital – obicne akcije 200.000 din., Emisiona premija 5.000 din., Revalorizacione rezerve 2.500 din.,
Nerasporedeni dobitak 5.000 din.

Preduzece BETA AD je na dan 31. decembra 20X9. g. imalo sledece stanje na racunima: Prihodi od prodaje
500.000 din., Troškovi materijala 250.000 din., Troškovi zarada 150.000 din., Troškovi amortizacije 75.000
din., Promene u vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda 50.000 din., Ostali poslovni
prihodi 25.000 din., Ostali poslovni rashodi 10.000 din., Finansijski rashodi 15.000 din., Porez na dobitak
7.500 din.
U toku godine su se desile sledece poslovne promene:
1. Zbog promene racunovodstvenih politika ostvareni su pozitivni efekti u iznosu od 1.000 din.
2. Izvršen je obracun pozitivnih kursnih razlika u vezi inostranog poslovanja u iznosu od 750 din.
3. Izvršena je revalorizacija nekretnina, postrojenja i opreme. Negativni efekti revalorizacije nekretnina,
postrojenja i opreme iznose 1.250 din.
4. Na osnovu odluke skupštine akcionara emitovano je i prodato 1.000 obicnih akcija po ceni od 11 din.,
nominalna vrednost obicnih akcija iznosi 10 din.
5. Na osnovu odluke skupštine akcionara emitovano je i prodato 500 prioritetnih akcija po ceni od 13
din., nominalna vrednost prioritetnih akcija iznosi 9 din.
6. Akcionarima je isplacena dividenda u iznosu od 3.000 din.

Na osnovu prethodnih podataka, a u skladu sa zahtevima MRS 1, sastavite:
d) Izveštaj o ukupnom rezultatu prezentacijom ukupnog rezultata u jednom izveštaju
e) Izveštaj o ukupnom rezultatu prezentacijom ukupnog rezultata u dva izveštaja (bilans uspeha i
izveštaj o ukupnom rezultatu)
f) Izveštaj o promenama na kapitalu.

Odgovor 3
a) Izveštaj o ukupnom rezultatu – prezentacija ukupnog rezultata u jednom izveštaju
BETA AD
(Prezentacija ukupnog rezultata u jednom izveštaju)
u dinarima
Ostali poslovni prihodi 25.000
Promene u vredn. zaliha ned. proizv. i got. proizv. 50.000
Troškovi materijala (250.000)
Troškovi zarada (150.000)
Troškovi amortizacije ( 75.000)
Ostali poslovni rashodi ( 10.000)
Poslovni dobitak 90.000
Finansijski rashodi ( 15.000)

Pozitivne kursne razlike u vezi inostranog poslovanja 750
Gubici od revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme (1.250)
Ostali ukupan rezultat (500)

78

b) Izveštaj o ukupnom rezultatu – prezentacija ukupnog rezultata u dva izveštaja

BETA AD
Bilans uspeha
u dinarima
Ostali poslovni prihodi 25.000
Promene u zalihama ned. proizv. i got. proizv. 50.000
Troškovi materijala (250.000)
Troškovi zarada (150.000)
Troškovi amortizacije ( 75.000)
Ostali poslovni rashodi ( 10.000)
Poslovni dobitak 90.000
Finansijski rashodi ( 15.000)

BETA AD
u dinarima
Dobitak perioda 67.500
Pozitivne kursne razlike u vezi inostranog poslovanja 750
Gubici od revalorizacije nekretnina, postrojenja i opreme (1.250)
Ostali ukupan rezultat (500)

c) Izveštaj o promenama na kapitalu

BETA AD
Izveštaj o promenama na kapitalu
u dinarima
Akcijski Emisiona Akcijski Emisiona Neras. Reval. Rezerve Ukupno
kapital premija kapital premija dob. rezerve prev.
obicne obicne prior. prior. stran.
akcije akcije akcije akcije valuta
Stanje na dan 01.01.20X9. 200.000 5.000 5.000 2.500 212.500
Promene rac. Politika 1.000 1.000
Korigovano stanje 200.000 5.000 6.000 2.500 213.500
Emisija kapitala – ob. akcije 10.000 1.000 11.000
Emisija kapitala – pr. akcije 4.500 2.000 6.500
Dividende (3.000) (3.000)
Ukupan rezultat 67.500 (1.250) 750 67.000
Stanje na dan 31.12.20X9. 210.000 6.000 4.500 2.000 70.500 1.250 750 295.000

79

Pitanja za proveru

1. Šta podrazumeva fer prezentacija?
2. Koji su delovi finansijskih izveštaja?
3. Nabrojite kriterijume za priznavanje tekucih sredstava.
4. Koja obelodanjivanja podrazumevaju specificna obelodanjivanja u vezi akcijskog kapitala?
5. Nabrojite minimalan broj pozicija bilansa stanja.
6. Koje pozicije sadrži šema bilansa uspeha po metodi ukupnih troškova?
7. Šta je svrha napomena uz finansijske izveštaje?

80

2 PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE NEKRETNINA,
POSTROJENJA I OPREME PREMA MRS16
2.1 POJAM I PRIZNAVANJE NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME

Kada je rec o nekretninama, postrojenjima i opremi onda je priznavanje, merenje i
obelodanjivanje regulisano MRS16, MRS20, MRS36 i MRS40. Nekretnine, postrojenja i oprema
su prema MRS16 materijalna sredstva koje preduzece poseduje radi korišcenja u procesu
proizvodnje proizvoda, prodaje roba ili izvršavanja usluga, kao i radi davanja u zakup ili
korišcenja u administrativne svrhe. Isto tako, preduzece ocekuje da ova sredstva koristi duže od
jedne godine. Nekretnine, postrojenja i oprema su sredstva koja se koriste za obavljanje redovne
poslovne aktivnosti, a vek trajanja im je duži od godine dana. To znaci da se nekretnine,
postrojenja i oprema koje se ne koriste u procesu obavljanja redovne poslovne aktivnosti treba
da iskažu u okviru pozicije dugorocnih plasmana. Takav je slucaj sa zgradama koje se ne koriste,
kao i zemljištem koje preduzece poseduje radi ostvarivanja neke poslovne svrhe van redovnog
poslovanja. To se dogada sa držanjem zemljišta u spekulativne svrhe. Shodno okviru MRS neka
nekretnina, postrojenje i oprema može biti priznata kao sredstvo preduzeca ako ispuni dva
sledeca kriterijuma:

• verovatnoca da ce odredeno sredstvo produkovati buduce ekonomske koristi koje ce
priticati u preduzece i
• trošak odredenog sredstva se može pouzdano izmeriti.

Nekretnine, postrojenja i oprema predstavljaju znacajne bilansne stavke i pozicije. Kao
takve one imaju uticaj na bilans uspeha preko amortizacije, ali u zavisnosti od racunovodstvenog
tretmana i na druge bilansne pozicije.

Verovatnoca priliva buducih ekonomskih koristi mora biti procenjena uz uvažavanje svih
raspoloživih dokaza i to u momentu pribavljanja ili sticanja sredstva. Preduzece mora biti
uvereno da ce imati koristi od pribavljenog sredstva i da ce snositi sve rizike u vezi sa njegovim
korišcenjem. To znaci da postojanje koristi i prenetih rizika na preduzec e predstavljaju uslove za
priznavanje odredenog sredstva. Momenat pribavljanja je ovde relevantan zato što pre tog
momenta transakcija pribavljanja i sticanja nekretnina, postrojenja i opreme može biti
obustavljena bez posledica.

Trošak ili nabavnu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme relativno je lako odrediti,
narocito u uslovima kada su ovi oblici sredstava steceni transakcijama razmene, tj. kupovinom.
Ovo iz razloga što je trošak ovih sredstava direktno proizašao iz transakcije razmene uz
poštovanje volje i prodavca i kupca. Merenje vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme koje je
preduzece proizvelo u sopstvenoj režiji takode je dosta pouzdano. Naime, i ovde se uvažava
transakcija razmene sa preduzecima od kojih je nabavljen materijal i drugi znac ajniji inputi, tj.
kojima je placen rad tokom procesa sticanja nekretnina, postrojenja i opreme.

U praksi, medutim, postoje specificne okolnosti i vrste preduzeca koje zahtevaju da se
razvrstavanje nekretnina, postrojenja i opreme na predmete i grupe izvrši na osnovu procene

81

kako bi se utvrdila njihov a nabavna vrednost. U ovim okolnostima važi prav ilo pojedinacnog
procenjivanja, ali se dozvoljava i odstupanje od ovog pravila, narociti za predmete i grupe
predmeta koje imaju malu vrednost, tzv. beznacajne stavke.

Grupisanje ovih predmeta dozvoljava se kako bi se na vrednost grupe mogla testirati
ispunjenost uslova za priznavanje te grupe kao nekretnine, postrojenja i opreme. MRS16 navodi
za ovo primer raznih kalupa, alata, drugih materijala i sl. Isto tako, prema MRS16 vec ina
rezervnih delova i opreme za pružanje usluga tretiraju se kao zalihe, a njihovo trošenje kao
rashod.

Medutim, ukoliko se ovi predmeti upotrebljavaju uz drugi predmet koji je priznat u
okviru pozicija nekretnine, postrojenja i oprema, a uz to je njihova upotreba povremena, onda
se oni prema MRS16 tretiraju kao predmeti koji podležu amortizaciji tokom veka trajanja
predmeta uz koje se koriste. Rezervni delovi i sitnija oprema vece vrednosti koju preduzec e
koristi duže od jedne godine priznaju se u okviru pozicije nekretnine, postrojenja i oprema.

Velike i specijalne stavke u sastavu jedinstvenih mašina ili postrojenja koji imaju razlicit
vek trajanja u odnosu na jedinstvenu mašinu, a uz to pružaju koristi na razlicite nacine od same
mašine, što ima za posledicu i korišcenje drugac ijeg metoda amortizacije, moraju se posebno
priznati i to po vrednosti koja je na adekvatan nacin podeljena po predmetima i stavkama koje
c ine jedinstvenu mašinu. Primer ovakvog razdvajanja vezuje se za avione i njihove motore.

Nekretnine, postrojenja i oprema mogu biti pribavljene radi osiguranja, bezbednosti ili
zaštite okoline. Pošto takva sredstva ne stvaraju ekonomske koristi na direktan nacin vec
indirektno omogucavaju ostvarivanje ekonomske koristi kod drugih sredstava ona se u
izveštajima priznaju do iznosa koji nadoknaduje vrednost samih tih sredstava i iznosa vrednosti
sredstava sa cijim su korišc enjem povezana.

2.2 MERENJE NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME

Merenje ove bilansne pozicije prema MRS16 vrši se u momentu pribavljanja (sticanja) i
to je tzv. inicijalno merenje. Ako se merenje ove pozicije vrši kasnije tokom veka trajanja, to je
tzv. merenje posle inicijalnog priznavanja.
2.2.1 MERENJE U MOMENTU STICANJA
Pojedinacni predmeti nekretnina, postrojenja i opreme koji ispunjavaju uslove za
inicijalno priznavanje, tj. priznavanje u momentu sticanja prema MRS16 mere se u visini
troškova nabavke, tj. po nabavnoj vrednosti koja se formira u momentu njihovog sticanja.
MRS16 decidno nabraja komponente koje cine nabavnu vrednost nekretnina, postrojenja i
opreme i to:

• fakturna vrednost umanjena za sve trgovinske popuste i rabate, ali uvecana za uvozne
dažbine i poreze po osnovu prometa,
• troškovi koji se direktno mogu pripisati dovodenju sredstva na mesto i u stanje za
nameravanu upotrebu na nacin koji ocekuje menadžment kao što su:

82

• troškovi naknada zaposlenim koji su u neposrednoj vezi sa izgradnjom ili
nabavkom nekretnina, postrojenja i opreme,
• troškovi pripreme terena,
• inicijalni troškovi dopreme i manipulacija,
• troškovi instaliranja i montaže (oštecenja koja mogu nastati pri instalaciji i
montaži ne ulaze u nabavnu vrednost sredstva),
• troškovi provere dali sredstvo normalno funkcioniše umanjen za neto prihode
od prodaje koji je proizveden u toku dovodenja sredstva na datu lokaciju i stanje
( primerci proizvedeni u toku testiranja opreme) i
• naknade strucnim licima.
• inicijalno procenjeni troškovi demontaže, uklanjanja i restauracije podrucja na kojem je
sredstvo locirano, tj. obavezu koju preduzece formira bilo na dan nabavke bilo u periodu
korišcenja tih sredstava za druge potrebe a ne za proizvodnju proizvoda namenjenih
prodaji.

Merenje troškova demontaže, uklanjanja i restauracije podrucja u kome je sredstvo
funkcionisalo zahteva uvažavanje zahteva MRS2 - Zalihe ili zahteve MRS16 -Nekretnine
postrojenja i oprema, a u skladu sa MRS37 - Rezervisanja, potencijalna sredstva i obaveze.

MRS 16 navodi primere troškova koji ne ulaze u nabavnu vrednost/cenu koštanja
Nekretnina, postrojenja i opreme. To su sledeci troškovi :

• troškovi otvaranja nove fabrike,
• troškovi uvodenja novog proizvoda ili usluge, ukljucujuci troškove njegovog reklamiranja
i promocije,
• troškovi vodenja poslova na novoj lokaciji ili sa novom grupom kupaca, ukljucujuc i
troškove obuke osoblja i
• administrativni i drugi indirektni troškovi.

U nabavnu vrednost/cenu koštanja ne ulaze ni troškovi koji nastaju od momenta
osposobljavanja sredstva za upotrebu do njihovog faktickog stavljanja u funkciju na nacin kako
to ocekuje menadžment, kao ni troškovi koji se javljaju zbog smanjenog korišcenja kapaciteta.
Isto tako, u nabavnu vrednost/cenu koštanja ne ukljucuju se ni gubici koji nastaju pri pribavljanju
porudžbina za proizvode koji se proizvode datim sredstvom. Troškovi realokacije i reorganizacije
dela ili celokupnog poslovanja preduzeca, takode se ne ukljucuju u nabavnu vrednost/cenu
koštanja nekretnina, postrojenja i opreme.

Kada je rec o izgradnji nekretnina, postrojenja i opreme more se voditi rac una o tzv.
sporednim aktivnostima koje se mogu javiti pre ili u toku izgradnje, jer oni cesto nisu neophodni
za dovodenje na mesto i stanje koje je neophodno za njegovo funkcionisanje. Eventualni prihodi
i troškovi nastali u vezi sa sporednim aktivnostima izgradnje postaju stavke bilansa uspeha
perioda u kome su nastali, a ne elementi cene koštanje izgradenog sredstva.

Pored ovih troškova u nabavnu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme mogu se pod
odredenim uslovima ukljuciti i troškovi kamata, pod uslovom da postoji verovatnoca da ce oni u
buduc nosti donositi ekonomske koristi preduzecu i da se mogu pouzdano meriti, u suprotnom
ovi troškovi se tretiraju rashodima perioda.

83

Cena koštanja sredstva izgradenog u sopstvenoj režiji utvrduje se na slican nacin kao kod
sredstava koja se sticu kupovinom. Sredstvo koje je preduzece proizvelo tokom normalne
poslovne aktivnosti u cilju eksterne prodaje, trošak toga sredstva bic e onaj koji je utvrden u
skladu sa zahtevima MRS2. Za sredstva koja su proizvedena za sopstvene potrebe iz troškova se
izuzimaju interni dobici. Takav je slucaj sa izgradnjom zgrade u sopstvenoj režiji ili korišcenje
sopstvenih proizvoda za potrebe preduzeca, uz uslov da ispunjavaju kriterijume za priznavanje
kao nekretnine, postrojenje i oprema.

Predmeti nekretnina, postrojenja i opreme mogu se pribaviti kroz proces potpune ili
delimicne razmene i to za slicno ili drugacije sredstvo. Troškovi ili nabavna vrednost takvog
sredstva jednaki su fer vrednosti primljenog sredstva koja je ekvivalentna vrednosti datog
sredstva u razmenu, korigovana za vrednost eventualnog transfera novca ili novcanih
ekvivalenata.

Predmeti nekretnina, postrojenja i opreme koji se razmenjuju za slic ne predmete, tj. za
predmete koji imaju slicnu upotrebu u istoj delatnosti ili istu fer ili tržišnu vrednost, kao i
predmeti koji se razmenjuju za ucešca u sopstvenom kapitalu po osnovu slicnih sredstava,
prilikom merenja troškova nabavke iskljucuju dobitke i gubitke svake vrste. Ovo iz razloga što
proces zaradivanja još nije završen. Mera novcanog iznosa po kojem se ovakvi predmeti priznaju
jednaka je knjigovodstvenom iznosu toga predmeta. MRS16 upucuje na to da ukoliko fer ili
tržišna vrednost primljenog sredstva ukazuje na mogucnosti njegovog umanjenja u skladu sa
MRS36, utvrdena umanjena vrednost se dodeljuje novom sredstvu. Primeri razmene slicnih
sredstava prema MRS16 su: razmena aviona, hotela, servisnih radionica i slicnih sredstava.

Ukoliko se u procesu razmene koristi novac ili novcani ekvivalent radi se o razmeni
sredstava koja nemaju slic nu vrednost.
2.2.2 MERENJE POSLE DATUMA STICANJA
Tokom veka trajanja odredenih nekretnina, postrojenja i opreme u praksi se vrše
dodatna ulaganja u cilju poboljšanja njihove efikasnosti korišcenja ili uslova obavljanja poslovne
aktivnosti. Takva ulaganja izazivaju naknadna trošenja. Vrednost tih izdataka dodaje se
knjigovodstvenom iznosu nekretnina, postrojenja i opreme i to samo pod uslovom da ce u
preduzece priticati vec i obim ekonomske koristi od onog koji je prvobitno utvrden. Ukoliko takvi
izdaci ne ispunjavaju taj uslov moraju se tretirati rashodima perioda. Takvi izdaci se tretiraju kao
sredstva, odnosno uvecana vrednost sredstava, ako uvecavaju ekonomske koristi predmetnih
sredstava. Prema MRS16 oblici poboljšanja ekonomske koristi sredstava su sledeci:

• modifikacija predmeta postrojenja s ciljem produžavanja veka trajanja i povecavanja
kapaciteta,
• poboljšanje delova mašina radi unapredivanja kvaliteta proizvoda,
• usvajanje novih proizvodnih procesa u cilju racionalizacije troškova poslovanja i sl.

Radi se o modernizaciji nekretnina, postrojenja i opreme koja se može obavljati u vidu
rekonstrukcije i usavršavanja. Redovne i normalne opravke i održavanje predmeta nekretnina,
postrojenja i opreme radi održanja nivoa ekonomske koristi smatraju se rashodima u periodu
njihovog nastanka. Merenje nakon inicijalnog priznavanja podrazumeva korišcenje osnovnog ili

84

alternativnog postupka, ciji osnov korišcenja polazi ili od nabavne vrednosti ili tzv.
revalorizovane vrednosti ili fer vrednosti. Prema osnovnom postupku nekretnine, postrojenja i
oprema nakon inicijalnog priznavanja mere se prema istorijskom trošku, tj. nabavnoj vrednosti
smanjenoj za ukupnu otpisanu vrednost, tj. akumuliranu amortizaciju.

Nakon inicijalnog priznavanja nekretnine, postrojenja i opremu treba meriti prema
revalorizovanoj vrednosti, koja predstavlja njihovu fer vrednost na dan revalorizacije umanjenu
za svaku kasniju amortizaciju i kasnije akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti po osnovu
obezvredivanja. Prema ovom standardu revalorizacija nekretnina, postrojenja i opreme mora se
vršiti toliko cesto koliko je nužno da njen iznos bude na nivou fer ili tržišne vrednosti. shodno
tome, ucestalost revalorizacije zavisi od stabilnosti fer vrednosti nekretnina, postrojenja i
opreme.

Fer vrednost zemljišta i zgrada predstavlja njihova tržišna vrednost uvažavajuci svrhu
korišcenja koju utvrduju kvalifikovani procenjivaci. Procenjena tržišna vrednost nekretnina,
postrojenja i opreme predstavlja njihovu fer i tržišnu vrednost. Medutim, kada takva vrednost
nije raspoloživa zbog specificnosti nekretnina, postrojena i opreme i njihove retke samostalnosti
kao predmeta, onda se takvi predmeti mere u visini troškova zamene ili tekuc ih troškova.

Racunovodstveni tretman efekata revalorizacije je razlicit. Povecanje vrednosti se
povezuje sa odgovarajucim nekretninama, postrojenjima i opremom. Efekti revalorizacije prema
MRS16 uvec avaju kapital u celini, tj. revalorizacione rezerve. Medutim, ako je u periodu pre
revalorizacije tokom upotrebe sredstva, postupkom revalorizacije vrednost sredstva smanjena,
što je kao posledicu imalo povecanje rashoda u periodu nastanka smanjenja vrednosti
nekretnina, postrojenja i opreme, efekte revalorizacije do tog iznosa treba priznati kao ostali
prihod. Smanjenje vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme usled revalorizacije priznaje se
kao rashod i bice povezano sa smanjenjem vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme. Ukoliko
je u periodu pre revalorizacije vrednost nekretnina, postrojenja i opreme povecana, a to
istovremeno uvecalo sopstveni kapital preko revalorizacionih rezervi, onda za taj deo
revalorizacije treba umanjiti revalorizacione rezerve, a za deo iznad tog iznosa uvecati rashod. U
praksi se navode sledeci primeri:

Primer 1
Vrednost zemljišta preduzeca "X" u knjigama iznosi 20.000 din. Pre dve godine
smanjenja je vrednost zemljišta za 2.000 din. Iznos smanjenja je evidentiran kao rashod. Na dan
31.12. tekuce godine vrednost zemljišta iznosi 25.000 din. Izvršiti obracun revalorizacije i
sprovesti neophodna knjiženja.

Vrednost ELEMENTI
zemljišta
Po knjigama 20.000
Smanjenje vrednosti zemljišta 2.000
Vrednost pre smanjenja 22.000
Vrednost na dan revalorizacije 25.000
Revalorizacione rezerve 3.000

85

Evidentiranje revalorizacije:

1) Zemljište 5.000
Za izvršenu revalorizaciju

Primer 2
Vrednost zemljišta preduzeca "X" po knjigama iznosi 22.000. Pre godinu dana povecana
mu je vrednost za 2.000 din. Iznos povecanja je evidentiran kao revalorizacione rezerve. Dan
revalorizacije je 31.12. tekuce godine, a vrednost zemljišta iznosi 17.000 din. Sprovesti potrebna
knjiženja.

Vrednost
ELEMENTI
zemljišta
Po knjigama 22.000
Povecanje vrednosti zemljišta 2.000
Vrednost pre povecanja 20.000
Vrednost na dan revalorizacije 17.000
Ostali rashodi 3.000

Evidentiranje revalorizacije:

2) Revalorizacione rezerve 2.000
Zemljište 5.000

Materijalizacija vrednosti revalorizacije, odnosno revalorizacionih rezervi dogada se
prodajom odredenog sredstva. Medutim, ako je ono u meduvremenu bilo predmet
amortizovanja onda se deo revalorizacionih rezervi materijalizuje kroz sam proces amortizacije.
U tom slucaju iznos materijalizovane revalorizacije preduzec a predstavlja razliku izmedu
amortizacije obracunate na osnovicu za amortizaciju posle revalorizacije i amortizacije koja bi se
obracunala da revalorizacije naviše nije bilo. Ovaj iznos racunovodstveno se tretira kao
revalorizaciona rezerva i ne utice na bilans uspeha.

Primer 3
Preduzece "X" je kupilo mašinu na pocetku prošle godine za 20.000 din. Vek trajanja ove
mašine je 5 godina. Na dan 31.12. tekuce godine (kraj druge godine korišc enja) izvršena je
revalorizacija mašine na 24.000 din.
Izvršiti odgovarajuci obrac un i sprovesti odgovarajuca knjiženja u skladu sa MRS16.

86

Vrednost ELEMENTI
zemljišta
Nabavna vrednost u momenti sticanja 20.000
Vek trajanja 5 god.
Godišnji iznos amortizacije 4.000
Neotpisana vrednost 12.000
Revalorizovana vrednost 24.000

Evidentiranje promena:

3) Oprema 12.000
3a) Revalorizacione rezerve 4.000
Ispravka vrednosti opreme 4.000
Materijalizacija revalorizacionih rezervi
3b) Troškovi amortizacije 4.000
Ispravka vrednosti opreme 4.000
Obracun amortizacije

Revalorizacione rezerve koje su sastavni deo kapitala i koji se odnosi na nekretnine, postrojenja i
opremu mogu se direktno preneti na nerasporedeni dobitak u momentu povlacenja iz upotrebe
ili otudenja, odnosno isknjižavanja sredstva. Medutim, neke revalorizacione rezerve se smanjuju
tokom korišcenja sredstva. Iznos smanjenja rezerve jednaka je razlici izmedu amortizacije
obracunate na osnovu revalorizovane vrednosti i amortizacije obracunate na osnovu vrednosti
pre revalorizacije. Prenošenje revalorizacionih rezervi se ne vrši preko bilansa uspeha.

2.2.3 OBRACUN AMORTIZACIJE

Amortizacija predstavlja sistematski alociran iznos nekog sredstva koje je podložno
amortizaciji tokom njegovog procenjenog veka trajanja. Svako preduzece bira metode i utvrduje
stope amortizacije. Iznos amortizacije utvrden za odredeni period tereti prihode na direktan i
indirektan nacin. Amortizacija se priznaje kao rashod. Medutim, u odredenim slucajevima ona
može biti ukljucena u vrednost sredstva koje je rezultat procesa proizvodnje i podložno je
amortizaciji. Takav je slucaj sa amortizacijom proizvoda postrojenja i opreme koja se ukljuc uje u
vrednost nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Isto takav slucaj je sa amortizacijom
nekretnina, postrojenja i opreme koja se koristi za obavljanje aktivnosti istraživanja i razvoja, cija
se vrednost ukljuc uje u nematerijalna ulaganja, shodno MRS38.

Utvrdivanje iznosa amortizacije zahteva poznavanje sledecih elemenata:

• vrednost odredenog sredstva podložnog amortizaciji,
• vek trajanja sredstva podložnog amortizaciji i
• ostatak vrednosti sredstva podložnog amortizaciji

87

Vrednost sredstva koje se amortizuje prema MRS16 predstavlja njegova nabavna
vrednost ili druga vrednost koja je može zameniti umanjena za procenjeni ostatak vrednosti.
Kada je rec o vrednosti koja može zameniti nabavnu vrednost onda se ukazuje na tržišnu ili fer
vrednost, koja predstavlja osnov za vršenje revalorizacije. MRS16 zahteva obrac un amortizacije
za svaki period tokom veka trajanja sredstva podložnog amortizaciji i to nezavisno da li je
preduzece poslovalo sa gubitkom ili dobitkom.

Odredivanje veka trajanja sredstva jedno je od vrlo znac ajnih pitanja i stvar je
profesionalnog prosudivanja. Pre utvrdivanja veka trajanja treba analizirati veliki broj faktora.
Prema ovom standardu to su sledeci faktori:

• ocekivani efekti upotrebe sredstva koji se procenjuju na bazi moguceg ucinka od
korišcenja toga sredstva,
• ocekivano fizicko trošenje koje se procenjuje na osnovu nacina upotrebe i vremena
korišcenja odredenog sredstva kao što je broj smena, predvideni broj popravki i
održavanje, briga o održavanju sredstava dok je van upotrebe i dr.
• moralno rabacenje ili zastarevanje koje je prouzrokovano bilo tehnološkim promenama
u smislu poboljšanja tehnicko-tehnoloških procesa, bilo promenama u tražnji proizvoda
koje preduzece proizvodi sa odredenim sredstvom.
• zakonska i druga ogranicenja koja se ticu isteka roka zakupa ili lizinga. Prilikom
odredivanja roka trajanja odredenih sredstava racunovoda mora da razmotri sve
relevantne informacije koje se odnose na:
• iskustvo preduzeca sa slic nim sredstvima,
• trenutno stanje sredstava,
• politiku popravki i održavanja u preduzecu,
• tekuce tehnološke i ekonomske trendove,
• lokalne klimatske uslove i dr.

Jednom utvrden vek trajanja sredstva podleže periodic nom ispitivanju. Vek trajanja
može biti produžen sa naknadnim izdacima izvršenim radi poboljšanja tehnicko-tehnološkog
sredstva u odnosu na inicijalna. Tehnološke promene i pad tražnje za proizvode koji se proizvode
odredenim sredstvom mogu dovesti do skrac enja veka trajanja sredstva. Politika popravki i
održavanja može takode zahtevati promenu veka trajanja. U standardu se posebno naglašava da
ukoliko ocekivani vek trajanja odstupa od polazne inicijalne vrednosti mora se vršiti
usaglašavanjem stopa amortizacije kako za tekuc i tako i za sve buduce periode tokom veka
trajanja sredstva. Efekti promena stopa amortizacije moraju biti obelodanjeni u napomenama uz
bilans stanja i to za onaj period u kome je promena nastala.

Procena veka trajanja sredstva je obavezna i u sebi ukljucuje iskustvo preduzec a sa
slicnim sredstvima ili grupama sredstava. MRS16 insistira na proceni veka trajanja, cak ukoliko se
radi o potpuno novom sredstvu sa kojim preduzece nije imalo iskustva. U standardu se
naglašava da tehnološki vek trajanja sredstva može biti kraci od ekonomskog. Na vek trajanja
utice i predvidanje menadžmenta da se neko sredstvo otudi nakon preciznog odredenog
vremena ili nakon što se iskoristi znacajan deo ekonomskog efekta od tog sredstva.

Ostatak vrednosti sredstava koji se amortizuje procenjuje se sa aspekta njegovog
znacaja i njegove vrednosti. Ako se proceni da je to beznacajna vrednost onda se ona može

88

zanemariti. Znacajna vrednost ostatka sredstva procenjuje se na dan sticanja. Kasnije izvršene
revalorizacije prouzrokuju promenu procenjene vrednosti ostatka. Slicno veku trajanja koji se
amortizuje i procena ostatka vrednosti sredstva utvrduje se uporedivanjem sa slicnim
sredstvima, ali uz uslov da su ta sredstva korišcena na isti nacin kojim se predvida korišcenje
predmetnog sredstva, a uz to je vek trajanja slicnih sredstava pri kraju. Ukoliko se pri kraju veka
korišcenja sredstava predvida nastanak troškova povezanih sa otudenjem, ostatak treba biti
umanjen za njihov iznos. Shodno MRS16 korišc ena metoda amortizacije treba da odražava
troškove ekonomske koristi sredstva koje se amortizuje. MRS16 preporucuje sledece metode
amortizacije:

• linearnu koja koristi konstantni iznos amortizacije tokom veka trajanja sredstva,
• degresivnu koja podrazumeva smanjenje iznosa amortizacije tokom veka upotrebe i
• funkcionalnu koja iznos amortizacije zasniva na ocekivanoj upotrebi, tj. obimu ucinaka
od odredenog sredstva.

Prema MRS16 ne preporucuje se nijedan metod posebno, ali se insistira na principu
konzistentnosti, odnosno, doslednoj primeni metoda amortizacije iz perioda u period. Isto tako,
predvida se da sa obracunom amortizacije pocne onda kada su nekretnine, postrojenja i oprema
raspoložive za korišcenje. Prestanak obrac una amortizacije ovih sredstava vezuje se za momenat
isknjižavanja, cak i ako se u tom periodu aktivno ne koristi. Ukoliko preduzece koristi
funkcionalni metod otpisa prestanak obracuna amortizacije se vezuje za prestanak korišcenja.
Preduzece može menjati primenjenu metodu amortizacije ukoliko je došlo do promene faktora
koji determinišu amortizaciju i primenjene stope amortizacije.

2.2.4 MERENJE NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME PRI OTUÐENJU

Kada se zbog fizicke istrošenosti ili zastarelosti sredstva ne mogu više koristiti ona se
moraju povuci iz upotrebe, tako što ce se prodati ili na bilo koji nacin otuditi iz preduzeca.
MRS16 zahteva da se nekretnine, postrojenja i oprema otuduju iz preduzeca bilo zbog fizicke
istrošenosti bilo da se njegovom daljom upotrebom ne ocekuju buduc e ekonomske koristi.
Povlacenje nekretnina, postrojenja i opreme iz upotrebe prodajom može prouzrokovati
nastanak dobitka ili gubitka. Oni se utvrduju kao razlika izmedu neto prodajne vrednosti i
njihovog knjigovodstvenog neotpisanog iznosa, a priznaju se u okviru prihoda ili rashoda u
bilansu uspeha u momentu kada se sredstvo isknjiži, u skladu sa MRS18 - Prihodi. Zamena
nekretnina, postrojenja i opreme za slicna sredstva ne prouzrokuje gubitke i dobitke.
Nekretnine, postrojenja i oprema koje su van funkcije, a namenjena su prodaji vode se po
knjigovodstvenoj vrednosti, tzv. neto knjigovodstvena vrednost (neotpisana vrednost).

2.3 OBELODANJIVANJE VREDNOSTI NEKRETNINA, POSTROJENJA I
OPREME

MRS16 ima dugu listu zahteva u vezi sa obelodanjivanjem nekretnina, postrojenja i
opreme i to za svaki predmet ili njihovu grupu.

89

Ti zahtevi su vezani za:

• osnove merenja radi utvrdivanja bruto knjigovodstvenog iznosa svake kategorije
nekretnina, postrojenja i opreme, a u slucaju više osnova merenja i utvrdivanje ovog
iznosa po svim osnovama merenja,
• korišcene metode amortizacije,
• vek upotrebe ili trajanja, primenjene stope amortizacije, radi identifikovanja
primenjenih politika amortizacije od strane menadžmenta preduzeca i njihovo
uporedivanje sa drugim preduzecima,
• bruto knjigov odstveni iznos i akumuliranu amortizaciju zajedno sa rashodima po osnovu
umanjenja na pocetku i na kraju obracunskog perioda, radi saznanja korisnih informacija
o stepenu otpisanosti i starosti nekretnina, postrojenja i opreme, a samim tim i
preduzece,
• uskladenost knjigovodstvenih iznosa na poc etku i na kraju perioda i prikazivanje svake
promene, kao što je:
• pribavljanje ili sticanje nekretnina, postrojenja i opreme,
• otudenje ili povlacenje iz upotrebe,
• sticanje putem poslovnih kombinacija,
• povec anja i smanjenja tokom perioda, koja su posledica revalorizacije ikao rezultat
gubitaka zbog umanjenja vrednosti koji su priznati ili poništeni direktno preko
kapitala u skladu sa MRS36,
• gubitak od umanjenja priznat u bilansu uspeha u skladu sa MRS 36,
• gubitak od umanjenja poništen u bilansu uspeha u skladu sa MRS 36,
• amortizacija,
• neto kursne razlike nastale kao posledica prevodenja finansijskih izveštaja sa
domace na valutu u kojoj se vrši prezentacija, ukljucujuci i prevodenje inostranih
poslovanja u valutu izveštajnog perioda i
• ostale promene

U finansijskim izveštajima takode treba obelodaniti:

• postojanje i iznos ogranic enja vlasništva, kao i nekretnine, postrojenja i opremu koje su
založene kao garancija za obaveze,
• iznos izdataka priznatih u nabavnu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme u toku
njihove izgradnje,
• iznos ugovorenih obaveza za nabavku nekretnina, postrojenja i opreme i
• iznos naknada od trecih lica za stavke nekretnina, postrojenja i opreme koje su
obezvredene, izgubljene ili se ne koriste, a koji su ukljuceni u dobitak ili gubitak ukoliko
nisu obelodanjene u osnovnom obrascu bilansa uspeha.

MRS16 ima posebne zahteve za obelodanjivanje kada se nekretnine, postrojenja i
oprema priznaju po revalorizovanoj vrednosti, u tom smislu zahtevaju se sledece informacije:

• osnove korišc enja za revalorizaciju sredstava,
• datum vršenja revalorizacije,

90

• da li je u procesu revalorizacije bio ukljucen nezavisni procenitelj,
• prirodu indikatora koji su zahtevali primenu tekuceg troškova za osnove merenja,
• knjigovodstveni iznos svake grupe nekretnina, postrojenja i opreme koja bi bila
ukljucena u finansijski izveštaj da su sredstva bila iskazana po nabavnoj vrednosti
umanjenoj za akumuliranu amortizaciju, tzv. umanjena vrednost nekretnina, postrojenja
i opreme i
• iznos revalorizacionih rezervi koje ukazuju na promene tokom obrac unskog perioda, kao
i moguca ogranicenja za raspodelu tih rezervi vlasnicima kapitala.

Pored navedenih informacija MRS16 preporucuje da se uz vrednost nekretnina,
postrojenja i opreme obelodane i sledece informacije:

• knjigovodstveni iznos nekretnina, postrojenja i opreme koja se privremeno nalaze van
funkcije,
• bruto knjigovodstveni iznos potpuno amortizovanih nekretnina, postrojenja i opreme,
kao i onih koja su još u upotrebi,
• knjigovodstveni iznos nekretnina, postrojenja i opreme povucenih iz upotrebe radi
otudenja i
• tržišnu ili fer vrednost postrojenja i opreme ukoliko je ona znatno razlicita od njihovih
knjigovodstvenih iznosa.

2.4 UMANJENJE VREDNOSTI NEKRETNINA, POSTROJENJA I OPREME

Okvir MRS i MRS36 ne dozvoljavaju da se sredstvo prizna po vrednosti koja ne može biti
nadoknadena. Pri tome se kao nadoknadivi iznos sredstva, prema MRS 36, smatra vec i iznos
izmedu neto prodajne vrednosti - neto prodajne cene i upotrebne vrednosti (sadašnje
vrednosti). U tom smislu, kada se proceni da sredstvo ili njegov deo ne mogu biti nadoknadeni
kroz buduce ekonomske koristi koje ce priticati u preduzece vrednost toga sredstva treba
umanjiti.

Umanjena vrednost sredstva evidentira se kao rashod ili gubitak perioda i pokriva se iz
prihoda perioda u kome je priznat. Shodno tome, pitanja kojima se bavi standard MRS36 odnose
se na:

• identifikovanje umanjenja sredstava,
• merenje iznosa koji treba nadoknaditi i
• priznavanje rashoda, odnosno gubitaka po osnovu umanjenja.

Svako preduzece treba na dan sastavljanja finansijskih izveštaja da ispita svoja sredstva
radi procene postojanja mogucnosti znacajnih umanjenja njihove vrednosti. Ukoliko se takve
mogucnosti registruju prema MRS36 preduzece je u obavezi da izvrši formalnu procenu
nadoknadivog iznosa. Pri proceni da li treba umanjiti vrednost nekog sredstva preduzece mora
uzeti u obzir kako eksterne tako i interne informacije. Eksterne informacije se odnose na:

• pad tržišne vrednosti sredstva zbog protoka vremena i normalne upotrebe iznad
ocekivanja,

91

• znacajne promene u tehnološkom, tržišnom, ekonomskom i zakonskom smislu i
uslovima u kojima se sredstvo koristi,
• povec anja tržišne kamatne stope i stope prinosa na investicije koje povlaci promenu
diskontne stope koja se koristi pri utvrdivanju upotrebne (sadašnje) vrednosti sredstva i
• vecu neotpisanu knjigovodstvenu vrednost nekog sredstva od njegove cene na tržištu.

Kada je rec o internim informacijama one se ticu:

• materijalnih dokaza o zastarelosti ili fizic kim oštecenjima sredstva,
• materijalnih dokaza o tekucem i ocekivanom nacinu korišc enja, što se povezuje sa
mogucim prestankom rada sredstva, njegovom rekonstrukcijom i otudenjem sredstva
pre isteka odredenog veka trajanja i
• materijalnih dokaza da su ekonomski efekti ili koristi od odredenog sredstva znatno
manji od ocekivanog.

Interni materijalni dokazi o postojanju osnova za umanjenje vrednosti sredstava odnose
se na novcane izdatke, nastale radi sticanja sredstva, kao i izdatke nakon sticanja, a vezani su za
održavanje koji su veci od izvorno planiranih. Isto tako, stvarna novcana primanja kao i ostvareni
dobici ili gubici koji su rezultat korišcenja sredstava, a lošiji su od planiranih, materijalni su dokaz
za umanjenje vrednosti sredstava. Znacajno smanjenje neto novcanog toka ili dobitka, odnosno,
znacajno povec anje planiranih gubitaka, povezanih sa korišcenjem sredstava u vecem obimu u
odnosu na inicijalno postavljen plan, predstavlja interni materijalni dokaz za umanjenje
vrednosti odredenih sredstava. Samo postojanje gubitaka iz poslovanja ili neto novcanih
izdataka za sredstva u tekucem periodu i tokom preostalog veka trajanja sredstva, može biti
dokaz za umanjenje vrednosti sredstava. Pored navedenih informacija i dokaza preduzece može
koristiti i druge cinjenice koje ukazuju na potrebu umanjenja vrednosti sredstava.

Merenje nadoknadivog iznosa sredstva, vrši se izborom vece vrednosti izmedu neto
prodajne cene i upotrebne (sadašnje) vrednosti, pri cemu se u MRS36 naglašava da se ove
vrednosti utvrduju samo u slucaju kada su manje od knjigovodstvene vrednosti sredstva. Neto
prodajna cena sredstva predstavlja iznos koji bi mogao biti dobijen prodajom sredstva
umanjenog za troškove prodaje. U troškove prodaje u ovim transakcijama ubrajaju se troškovi
zastupanja, troškovi premeštanja sredstava i troškovi prouzrokovani dovodenjem sredstva u
stanje za prodaju.

MRS36 navodi dva pristupa utvrdivanja neto prodajne cene, polazeci od toga da li
postoji aktivno tržište za odredeno sredstvo ili ne. Tako, ukoliko postoji aktivno tržište za
odredeno sredstvo, neto prodajna cena se bazira na tržišne vrednosti toga sredstva ili pak na
ostvarenoj tržišnoj ceni slicnog sredstva u transakcionoj razmeni za novac. Ukoliko ne postoji
aktivno tržište za sredstvo, neto prodajna cena se utvrduje procenom, koja se zasniva na
informacijama o tome šta bi zainteresovane strane u procesu razmene mogle platiti, uz
umanjenje tog iznosa za troškove prodaje. Medutim, MRS36 zahteva da, ukoliko su troškovi
prodaje priznati kao obaveza onda oni ne umanjuju mogucu dostignutu tržišnu cenu. Procena
upotrebne ili sadašnje vrednosti sredstva podrazumeva:

• utvrdivanje buducih novcanih tokova,
• utvrdivanje diskontnih stopa i

92

• procenu buducih novcanih primanja i izdavanja koja su rezultat neprekidne upotrebe i
konacnog otudenja odredenog sredstva prema stanju na dan procene vrši preduzece, pri
tome se u ove tokove ne ukljucuju buduci tokovi koji bi eventualno nastali od tzv.
restrukturiranja sredstva ili dodatnih kapitalnih izdataka. Ova procena takode ne
ukljucuje novcane tokove od finansijske aktivnosti kao ni novcane tokove povezane sa
porezom na rezultat preduzeca.

Prema MRS36 projekcija novcanih tokova treba da se zasniva na sledec em:

• razumnim i održivim pretpostavkama,
• finansijskim planovima koji obuhvataju period od najviše 5 godina i
• ekstrapolaciji kratkorocnih projekcija uz korišcenje konstantnih ili opadajucih stopa
rasta, pri cemu se u standardu naglašava da dugoroc na stopa rasta ne treba da prelazi
prosecnu dugorocnu stopu rasta proizvodnje, delatnosti, industrijske grane, nacionalnih
država ili države u kojoj preduzece postoji, tj. na tržištu gde se sredstvo koristi.

Diskontna stopa (stope) mora biti izabrana u skladu sa odgovarajucim konceptom
novcanog toka. Pošto se prema MRS36 iz novcanih tokova iskljucuju tokovi u odnosu prema
porezu na rezultat, onda to zahteva primenu tzv. diskontne stope pre poreza. U standardu se
zahteva da ova stopa treba da odražava tekucu, tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i
rizik vezan za odredeno sredstvo. Kada se diskontna stopa koristi pri prvoj proceni u sadašnjoj
vrednosti sredstva ona prema MRS 36 treba da obuhvati:

• prosecni ponderisani trošak ili prosecnu ponderisanu cenu kapitala,
• inkrementalnu (dodatnu) stopu zaduženja preduzeca i
• druge stope zaduživanja na tržištu.

Isto tako diskontna stopa može biti primenjena kao jedinstvena i to za ukupan period
procene, ali može biti razlicita po periodima.

Ukoliko se proceni da ce nadoknadivi iznos sredstva biti manji od knjigovodstvenog
iznosa, knjigovodstveni iznos treba smanjiti do nadoknadivog iznosa. Ovo umanjenje vrednosti
rac unovodstveno se tretira gubitkom ili rashodom od umanjenja sredstva.

Gubitak (rashod) od umanjenja nekretnina, postrojenja i opreme priznaje se u bilansu
uspeha i to do iznosa revalorizacionih rezervi utvrdenih za svaku nekretninu, postrojenje i
opremu. Medutim, u slucaju da je iznos gubitka (rashoda) od umanjenja nekretnina, postrojenja
i opreme veci od knjigovodstvenog iznosa tu razliku treba priznati kao obavezu ukoliko to
zahteva bilo koji drugi MRS. Kada je rec o nekretninama, postrojenjima i opremi za priznati
gubitak (rashod) od umanjenja, treba izvršiti uskladivanje amortizacije za buduce periode
ukupnog veka trajanja. Analogno postulatu nastanka poslovnog dogadaja, u preduzec u mogu
postojati uslovi za ukidanje gubitaka (rashoda) od umanjenja koji su priznati u ranijim periodima.
Postupak ukidanja gubitka od umanjenja zahteva korišcenje informacija koje su iste kao u
slucaju kada se gubitak (rashod) priznaje.

93

2.5 DRŽAVNE (VLADINE) DONACIJE

U poslovnoj praksi preduzeca veoma c esto dobijaju donacije od vlade, vladinih agencija i
slicnih tela, na lokalnom, nacionalnom i medunarodnom nivou. Drugacije ime za donacije u
praksi je novcana pomoc , subvencija, premija i sl. Pored donacija preduzeca mogu primati i
razne vrste pomoci. Pomoc predstavlja ekonomsku korist za preduzece ili grupu preduzeca.
Racunovodstveno tretiranje državnih donacija prema MRS20 vezano je za:

• utvrdivanje nacina obracuna vrednosti transferisanih (prenetih) vrednosti i
• utvrdivanje stepena pomoci odredenom preduzecu preko transferisanog resursa.

Vladina (državna) donacija predstavlja neku vrstu pomoci države odredenom preduzecu
u obliku prenosa sredstava, kao protivvrednost za prošlo i buduce uvažavanje ili poštovanje
odredenih uslova koje je nametnula država, a koji su istovremeno vršili znacajan uticaj na
poslovnu aktivnost preduzeca.

Priznavanje državne donacije podrazumeva postojanje razumne sigurnosti da ce
preduzece zadovoljiti uslove koje je država postavila za primanje donacije, te i da ce preduzec e
stvarno primiti donaciju. Ovi uslovi važe i za dobijanje bespovratnih zajmova i kredita. Obaveza
po osnovu dobijene donacije priznaje se kao potencijalna obaveza u skladu sa MRS37.

Donacija se racunovodstveno može tretirati prema MRS20 kao deo kapitala preduzeca ili
kao prihod i to tokom jednog ili više obracunskih perioda. MRS20 navodi argumente za jedan i
drugi nacin tretiranja. Argumentacija za tretman donacija kao kapitala preduzeca prema ovom
standardu polazi od toga da državna donacija predstavlja izvor finansiranja preduzeca, koja ne
podrazumeva vracanje. Uz to donacija nije zaradena, vec od države primljena u vidu pomoci.
Argumenti za tretman donacije kao prihod idu zatim da one nisu primljene od vlasnika kapitala,
da su one ipak zaradene na taj nacin što je preduzece ispoštovalo uslove postavljene od države i
da isto tako postoje troškovi (rashodi) sa kojima se primljena donacija može povezati. Imajuci u
vidu da se donacije smatraju instrumentom poreske politike, to se one kao i svaki porez moraju
pokriti iz prihoda. U tom smislu, MRS20 zahteva da se donacije tretiraju kao prihod preduzec a za
odredeni period i da se one suc ele sa odgovarajucim troškovima (rashodima) na sistematskoj
osnovi. Napred receno važi za sva sredstva, medutim, ukoliko je kao donacija primljeno sredstvo
koje se amortizuje, onda se problem priznavanja donacije rešava kroz amortizaciju toga sredstva
tokom veka njegovog trajanja i to u istoj proporciji, uz korišc enje linearne amortizacije.

U vezi sa donacijama treba posebno obelodaniti:

• rac unovodstvene politike usvojene za državne donacije ukljucujuc i i usvojene metode
prezentacije u finansijskim izveštajima,
• prirodu i obim državnih donacija i drugih pomoci od kojih je preduzece imalo koristi i
• neispunjene uslove i druge potencijalne obaveze vezanu za državnu pomoc koja je bila
priznata.

94

Zadatak 1
Nabavljeno je transportno sredstvo za 17.000 din. Vek trajanja sredstva se procenjuje na 5 godina. Ostatak
vrednosti sredstva se procenjuje na 2.000 din. Ocekivana dinamika korišcenja data je u sledecoj tabeli:
Vreme
Godina korišcenja
(u danima)
1 200
2 100
3 100
4 150
5 40
590

Izracunajte godišnje iznose amortizacije:
1. Linearnom metodom
2. Geometrijskom degresijom po stopi od 35%
3. Funkcionalnom metodom

Odgovor 1
1. Korišcenjem linearnog metoda, amortizacija za svaku od 5 godina iznosi:

17.000 – 2.000 = 3.000 din. Godišnja amortizacija =
5

2. Korišcenjem metoda geometrijske degresije po stopi od 35%, amortizacija za svaku od 5 godina iznosi:

Iznos amort. Neotp. vred. Godina Amortizacija
(din.) (din.)
1. 35% * 17.000 5.950 11.050
2. 35% * 11.050 3.868 7.182
3. 35% * 7.182 2.514 4.668
4. 35% * 4.668 1.634 3.034
5. 3.034 – 2.000 1.034 2.000
15.000

3. Korišcenjem funkcionalnog metoda, amortizacija za svaku od 5 godina iznosi:

17.000 – 2.000 = 25,42 din Dnevni iznos amortizacije =
590

Godina Broj Dn. iznos. amort. Amortizacija
dana (din.) (din.)
1. 200 25,42 5.084
2. 100 25,42 2.542
3. 100 25,42 2.542
4. 150 25,42 3.813
5. 40 25,42 1.017
14.998 ˜15.000 590

95

Zadatak 2
Vrednost zemljišta preduzeca ETA AD Beograd, na dan 01. januara 20X8. godine u glavnoj knjizi iznosi
144.000 din. Tokom 20X8. godine, pad cena na tržištu nekretnina naveo je preduzece, da za vrednost
zemljišta na dan bilansa – 31. decembra 20X8. godine, prizna iznos od 120.000 din. Smanjenje vrednosti
zemljišta je prema MRS 16 tretirano kao rashod. Tokom 20X9. godine došlo je do rasta cena na tržištu
nekretnina, tako da na dan 31. decembra 20X9. godine, vrednost zemljišta iznosi 150.000 din.

Izvršiti obracun revalorizacije i sprovesti neophodna knjiženja za 2004. g.

Odgovor 2

Vrednost Revalorizacione Bilans
zemljišta rezerve uspeha
01.01.20X8. 144.000
31.12.20X8. 120.000 (24.000)
31.12.20X9. 150.000 6.000 24.000

Knjiženje na dan 31.12.20X8. godine
Zemljište 24.000
Revalorizacija vrednosti zemljišta

Knjiženje na dan 31.12.2003. godine
Zemljište 30.000
Revalorizacija vrednosti zemljišta

Zadatak 3
Preduzece BETA AD Beograd poseduje platformu za bušenje u Jadranskom moru. Prema propisima koji
regulišu eksploataciju nafte i prirodnog gasa, preduzece BETA je u obavezi da na kraju veka upotrebe
platforme, istu ukloni. U skladu sa tim, troškovi uklanjanja i demontaže ukljuceni su u obracun i amortizuju
se tokom ocekivanog veka upotrebe platforme. Knjigovodstvena vrednost platforme iznosi 133 miliona
din., sadašnja vrednost platforme iznosi 155 miliona din., rezervisanja za troškove demontaže i uklanjanja
platforme iznose 26 miliona din. Preduzece BETA je od preduzeca GAMA AD Podgorica dobilo ponudu za
preuzimanje obaveze demontaže i uklanjanja platforme nakon isteka veka upotrebe u iznosu od 130
miliona din.

Kolika treba da bude vrednost opreme u bilansu stanja i koliki je, ako postoji, rashod po umanjenju?

Odgovor 3
Ponuda (neto prodajna cena) 130.000.000
Sadašnja vrednost umanjena za 129.000.000 155.000.000. – 26.000.000
rezervisanja
Nadoknadivi iznos 130.000.000 Veci iznos od prethodna dva
Knjigovodstveni iznos 133.000.000
Umanjenje vrednosti opreme 3.000.000 Ukoliko je nadoknadivi iznos manji od
knjigovodstvenog iznosa postoji osnov
za umanjenje vrednosti opreme.

Knjigovodstvenu vrednost treba smanjiti za 3 miliona din., odnosno, treba priznati 130 miliona din.

96

Zadatak 4

Preduzece ALFA je u januaru 20X7. godine kupilo opremu za 200.000 dinara. Oprema se amortizuje
linearnom metodom po stopi od 15%. Ne postoji ostatak vrednosti opreme. Na dan 31.12.20X9. godine
neto prodajna vrednost opreme iznosi 98.000 dinara, a sadašnja (upotrebna) vrednost opreme 85.000
dinara.

Da li je na dan 31.1.20X9. godine došlo do umanjenja vrednosti opreme i ako jeste u kom iznosu?

Odgovor 4

Knjigovodstvena vrednost opreme na dan 31. decembra 20X9. godine iznosi:

Nabavna vrednost opreme 200.000
Minus: akumulirana amortizacija
31.12.07. (15% x 200.000) 30.000
31.12.08. (15% x 200.000) 30.000
31.12.09. (15% x 200.000) 30.000
90.000
Knjigovodstvena vrednost opreme na dan 31.12.20X9. 110.000

Nadoknadivi iznos je viši iznos od
Neto prodajna vrednost 98.000
Sadašnja (upotrebna) vrednost 85.000
Nadoknadivi iznos 98.000

Umanjenje vrednosti opreme 12.000

S obzirom da je nadoknadivi iznos manji od knjigovodstvenog iznosa postoji osnov za priznavanje
umanjenja vrednosti opreme u iznosu od 12.000 dinara.

97

Zadatak 5
Preduzece DELTA AD Beograd prima 20% donacije od nabavne vrednosti nove opreme koja iznosi 100.000
din. Procenjuje se da ce oprema biti u upotrebi sledece 4 godine i da ne postoji ostatak vrednosti.
Ocekivani dobitak pre obracuna amortizacije nove opreme iznosi 50.000 din. godišnje tokom veka trajanja
opreme.

Prikazati promene na opremi tokom korisnog veka upotrebe i pripremiti izvode bilansa uspeha i bilansa
stanja u skladu sa dozvoljenim metodama za priznavanje državnih donacija:
a. Oduzimanje vrednosti donacije od knjigovodstvene vrednosti sredstva
b. Priznavanje donacije kao odloženog prihoda

Odgovor 5
a. Oduzimanje vrednosti donacije od knjigovodstvene vrednosti sredstva
Iznos godišnje amortizacije dobija se iz odnosa nabavne vrednosti nove opreme umanjene za
pripadajuci deo donacije i procenjenog veka upotrebe
Godišnja amortizacija = 100.000 – 20.000 = 20.000 din.
4
Izvod iz bilansa uspeha
Dobitak posle pokrica amortizacije nove opreme
I godina II godina III godina IV godina
(din.) (din.) (din.) (din.)
Dobitak pre amortizacije 50.000 50.000 50.000 50.000 200.000
Amortizacija 20.000 20.000 20.000 20.000 80.000
Dobitak 30.000 30.000 30.000 30.000 120.000
Obracunate promene na opremi tokom veka upotrebe
Oprema 80.000 80.000 80.000 80.000
Kumulativna amortizacija 20.000 40.000 60.000 80.000
Neotpisana vrednost opreme 60.000 40.000 20.000 –
b. Priznavanje donacije kao odloženog prihoda
Izvod iz bilansa uspeha
Dobitak posle pokrica donacije i amortizacije nove opreme
Dobitak pre don. i amort. 50.000 50.000 50.000 50.000 200.000
Amortizacija 25.000 25.000 25.000 25.000 100.000
Donacija 5.000 5.000 5.000 5.000 20.000
Dobitak 30.000 30.000 30.000 30.000 120.000
Oprema 100.000 100.000 100.000 100.000
Kumulativna amortizacija 25.000 50.000 75.000 100.000
Neotpisana vrednost opreme 75.000 50.000 25.000 –
Odloženi prihod od donacije
20% * 100.000 20.000 20.000 20.000 20.000
Kumulativni prihod od donacije 5.000 10.000 15.000 20.000
Odloženi prihod od donacije 15.000 10.000 5.000 –

98

Pitanja za proveru

1. Šta su nekretnine, postrojenja i oprema?
2. Koje komponente cine nabavnu vrednost nekretnina, postrojenja i opreme?
3. Koji su oblici poboljšanja ekonomskih koristi sredstava?
4. Analiza kojih faktora prethodi utvrdivanju veka trajanja odredenog sredstva?
5. Koji su osnovni zahtevi MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema u vezi obelodanjivanja
nekretnina, postrojenja i opreme?
6. Kojim pitanjima se bavi MRS 36 Umanjenje vrednosti sredstava?
7. Šta su vladine donacije?

99

3 POJAM, PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE
NEMATERIJALNIH SREDSTAVA PREMA MRS38
3.1 POJAM I VRSTE NEMATERIJALNIH SREDSTAVA

Prema MRS38 nematerijalno sredstvo je stalno nemonetarno sredstvo, bez fizicke
supstance, ali koje se može identifikovati. Uz to ga preduzece koristi za proizvodnju dobara ili
izvršavanje usluga ili pak, za davanje u zakup ili iznajmljivanje ili obavljanje administrativnih
aktivnosti, sredstvo mora biti kontrolisano od preduzec a i mora biti osnov za sticanje buducih
ekonomskih koristi.

Identifikovanje nematerijalnih sredstava podrazumeva na prvom mestu njegovo
razlikovanje od gudvila. Razlikovanje podrazumeva mogucnost izdvajanja sredstva u smislu da se
ono može samostalno upotrebiti za davanje u zakup, prodaju, razmenu, odnosno, da mu se
mogu utvrditi buduce ekonomske koristi i to bez raspolaganja informacija o buducim
ekonomskim koristima drugih sredstava koje preduzec e koristi za obavljanje poslovne aktivnosti.
Ovaj standard upucuje na to da mogucnost samostalne upotrebe nije neophodan uslov za
identifikaciju nematerijalnog sredstva, ali samo pod uslovom da se identifikacija može izvršiti na
neki drugi nacin. Kada se nematerijalno sredstvo pribavlja ili stice sa grupom sredstava onda
takvo sticanje podrazumeva transfer zakonskih prava koja omogucavaju njihovo identifikovanje.
Isto tako, interno steceno nematerijalno sredstvo, ciji je cilj ostvarivanje odredenih zakonskih
prava, stvara osnovu za identifikaciju takvih nematerijalnih sredstava. Identifikovati se takode
može nematerijalno sredstvo koje je pribavljeno sa grupom drugih sredstava, ali samo ukoliko je
moguce identifikovati njegove samostalne buduc e ekonomske koristi.

Kontrola preduzeca nad sredstvom podrazumeva postojanje verovatnog sticanja
buduc ih ekonomskih koristi, uz istovremeno ogranicavanje da takve koristi uživa neko drugi
izvan preduzeca. Ovo drugo obeležje je znac ajno za nematerijalna sredstva. Kada je rec o
nematerijalnim sredstvima kontrola buducih ekonomskih koristi je specificna, jer se naslanja na
zakon i podzakonska akta. Medutim, prema MRS38 zakonski ostvarivo pravo nije neophodan
uslov za kontrolu nad odredenim sredstvom ukoliko se odgovarajuca kontrola može ostvariti na
neki drugi nacin. U tom smislu ekonomske koristi koje priticu u preduzece kroz korišcenje tržišta
i tehnickih znanja, u praksi se štite pravnim sredstvima, kao što su autorska prava, tzv.
ograniceni trgovinski ugovori ili pravnim obavezivanjem zaposlenih da cuvaju podatke o
preduzecu.

Ukoliko se nematerijalna sredstva zaštite pravnim propisima onda se ona mogu priznati
kao nematerijalno sredstvo. Medutim, ekonomske koristi koje priticu u preduzece, korišcenje
tzv. specijalnih znanja zaposlenih koja su stec ena nastankom izdataka preduzec a za obuku tih
zaposlenih, ne mogu se kontrolisati i ne priznaju se kao nematerijalno sredstvo, jer preduzece ne
može pronaci mehanizam zaštite za buduce akcionare od zaposlenih sa specijalnim znanjem.

Isto tako portfelj kupaca, udeo na tržištu, lojalnost kupaca prema MRS38 ne mogu se
smatrati nematerijalnim sredstvom iz razloga što preduzec e ne može kontrolisati akcije svojih

100

potrošaca. Ukoliko ova sredstva uživaju adekvatnu pravnu zaštitu mogu se tretirati
nematerijalnim sredstvom.

Buduce ekonomske koristi nematerijalnog sredstva, pojavljuju se u obliku prihoda,
ušteda i drugih koristi koje proizilaze iz upotrebe toga sredstva. Vrste nematerijalnih sredstava
su naucno-tehnicka znanja, dizajn, implementacija novih procesa ili sistema i licence,
intelektualna imovina, tržišna znanja, trgovacka marka i sl.

MRS38 kao primere nematerijalnih sredstava navodi kompjuterski softver, igrane
filmove, licence za ribarenje, franšize, odnose sa kupcima ili dobavljac ima, lojalnost kupaca,
udeo na tržištu i dr.

3.2 PRIZNAVANJE I MERENJE U MOMENTU NABAVKE NEMATERIJALNOG
SREDSTVA

Nematerijalna sredstva pojedinacno stecena, inicijalno treba meriti po nabavnoj
vrednosti (istorijskom trošku). Uslovi za priznavanje nematerijalnih sredstava isti su kao za svako
sredstvo, a posebno materijalno sredstvo shodno okviru MRS i MRS16. U tom smislu u nabavnu
vrednost nematerijalnih sredstava ukljucuju se svi elementi koji cine nabavnu vrednost
materijalnih sredstava.

Sticanje nematerijalnih sredstava kroz poslovno spajanje priznaje se i meri po tržišnoj
(fer) vrednosti na dan sticanja. Interno generisan (stvoren) gudvil, MRS38 ne priznaje kao
sredstvo. Ovo iz razloga što se on ne može jasno identifikovati, preduzece ga ne može
kontrolisati i ne može se na pouzdan nacin utvrditi nabavna vrednost.

Nematerijalno sredstvo stvoreno u sopstvenoj režiji najcešce je teško kvalifikovati za
priznavanje zbog problema koji se javljaju sa njihovom identifikacijom, registrovanjem,
postojanjem mogucnosti, ostvarivanjem ekonomske koristi i utvrdivanja nabavne vrednosti.
Imajuci to u vidu, interno stvorena nematerijalna sredstva, se radi rešavanja napred navedenih
problema prema MRS38 klasifikuju na ona sredstva koja nastaju u fazi istraživanja i ona koja
nastaju u fazi razvoja. Shodno tom kriterijumu MRS38, u fazi istraživanja koja predstavljaju
sopstveni projekat preduzeca nematerijalna sredstva ne treba priznati. Ovo zbog toga što se ne
može dokazati njihovo postojanje kao ni verovatnoca ostvarivanja ekonomske koristi. Shodno
tome, izdaci nastali u toku istraživackih aktivnosti tretiraju se troškovima perioda.

MRS38 navodi primere takvih izdataka, to su:

• izdaci radi isticanja novih znanja,
• izdaci za pronalaženje, testiranje i izbor rezultata istraživanja i drugih znanja,
• pronalaženje alternativnih materijalnih uredaja, proizvoda/usluga, procesa i sistema i
• izdaci za oblikovanje, dizajniranje, testiranje i izbor mogucih alternativa za nove ili
znatno unapredene materijalne uredaje, proizvode/usluge i sisteme.

101

Nasuprot troškovima istraživanja, troškovi razvoja se mogu priznati kao nematerijalna
sredstva uz uslov da su ispunjeni sledeci strogi kriterijumi iz MRS38:

• tehnicka izvodljivost završetka nematerijalnih sredstava u smislu njegove raspoloživosti,
za korišcenje ili prodaju,
• jasna namera da se nematerijalno sredstvo završi, koristi ili proda
• sposobnost preduzeca da koristi ili proda nematerijalno sredstvo,
• materijalni dokaz postojanja tržišta za autpute nematerijalnog sredstva ili pak samo
sredstvo, odnosno, korisnost nematerijalnih sredstava sa aspekta interne upotrebe u
smislu procenjivanja verovatnoce stvaranja buduce ekonomske koristi,
• postojanje odgovarajucih tehnickih, finansijskih i drugih resursa u preduzecu za
korišcenje rezultata istraživanja u smislu upotrebe za sopstvene potrebe ili prodaje,
• mogucnost merenja izdataka koji se sa sigurnošcu mogu pripisati nematerijalnom
sredstvu u fazi razvoja i dr.

Buduci da troškovi razvoja nastaju posle troškova istraživanja verovatnoc a uspeha
internog istraživacko-razvojnog projekta u smislu stvaranja nematerijalnog sredstva je veca.
MRS38 navodi sledece primere razvojnih aktivnosti:

• dizajniranje, konstrukcija i testiranje prototipova i modela
• dizajniranje alata, kalupa, modula i matrica prema novoj tehnologiji
• dizajniranje, konstrukcija i priprema tzv. pilot postrojenja (pogon)
• dizajniranje, konstrukcija i testiranje izabranih alternativa novih i unapredenih
materijala, pronalazaka, proizvoda/usluga i sistema.

MRS38 decidno zabranjuje priznavanje interno stvorenih zaštitnih znakova,
memoranduma, naslova izdanja i stvari slicne sadržine, kao nematerijalno sredstvo. Nabavna
vrednost nematerijalnog sredstva stvorenog u sopstvenoj režiji, cine ukupni izdaci, sumirani od
dana kada je ono prvi put priznato do dana sastavljanja finansijskih izveštaja. Struktura izdataka
koje cine trošak nabavke slicna je strukturi izdataka koji su povezani za stvaranjem materijalnih
ulaganja u sopstvenoj režiji.

3.3 PRIZNAVANJE INICIJALNIH I NAKNADNIH IZDATAKA ZA
NEMATERIJALNO SREDSTVO

Inicijalno nastali izdaci za nematerijalna sredstva priznaju se kao trošak u momentu
nastanka, pod sledecim uslovima:

• izdaci nisu deo troškova nabavke vec priznatog sredstva i
• da sredstvo nije steceno spajanjem preduzeca.

U tom smislu izdaci nastali po osnovu osnivanja preduzeca, obuke zaposlenih,
oglašavanja i promotivnih aktivnosti, dislokacije preduzeca i sl. ne priznaju se kao sredstvo.
Medutim, davanje avansa za nabavku nematerijalnog sredstva priznaje se kao nematerijalno
sredstvo. Naknadni izdaci namenjeni stvaranju nematerijalnih sredstava priznaju se kao trošak
pod istim uslovima kao i inicijalno nastao izdatak.

102

3.4 MERENJE NEMATERIJALNIH SREDSTAVA POSLE DATUMA
PRIZNAVANJA

MRS38 dozvoljava primenu dva nacina merenja nematerijalnih sredstava posle datuma
priznavanja i deli ih na osnovni i alternativni. Osnovni postupak merenja podrazumeva
korišcenje nabavne vrednosti korigovane za akumuliranu amortizaciju i akumulirana umanjenja
vrednosti.

Alternativni postupak merenja podrazumeva korišcenje revalorizovane vrednosti, koja
zapravo predstavlja fer vrednosti na dan bilansiranja umanjenu za naknadno akumuliranu
amortizaciju i naknadno akumulirana umanjenja vrednosti. Revalorizovana vrednost se utvrduje
uz uvažavanje pravila tržišta za odredeno nematerijalno sredstvo. Medutim, ukoliko ne postoji
aktivno tržište za konkretno nematerijalno sredstvo, onda se njegova vrednost meri po
revalorizovanom iznosu na dan poslednje revalorizacije umanjen za ukupno akumuliranu
amortizaciju i umanjenja vrednosti nakon datuma od poslednje revalorizacije do dana
bilansiranja.

3.5 AMORTIZACIJA NEMATERIJALNIH SREDSTAVA

Osnovicu za obracun amortizacije nematerijalnih sredstava predstavlja istorijski trošak ili
njegov revalorizovani iznos umanjen za ostatak vrednosti na kraju veka trajanja. Medutim,
MRS38 pretpostavlja da je ostatak vrednosti nematerijalnih sredstava jednak nuli pod sledecim
uslovima:

• da nije ugovorena prodaja nematerijalnog sredstva po isteku korisnog veka trajanja,
• da postoji aktivno tržište koje omoguc ava utvrdivanje ostatka vrednosti za to sredstvo i
• da je verovatno da ce takvo tržište postojati na kraju korisnog veka trajanja.

Ostatak vrednosti se procenjuje prema cenama slicnog sredstva koje se mogu postic i na
kraju procenjenog veka trajanja, a važe na dan sticanja odredenog sredstva. Jednom utvrdena
vrednost ne može se menjati izuzev u slucaju potreba vršenja revalorizacije.

Period amortizacije nematerijalnih sredstava prema MRS38 ne treba da bude duži od 20
godina. Naime, shodno ovom standardu period duži od 20 godina ne omoguc ava da se
pouzdano procene koristi koje ce nematerijalno sredstvo donositi preduzecu.

Utvrdivanje veka trajanja nematerijalnog sredstva je daleko složenije nego kod
materijalnih sredstava. Naime, kod nematerijalnih sredstava ekonomski cinioci odreduju period
tokom kojeg ce ekonomske koristi priticati u preduzeca. Visoke tehnologije su tu od odlucujuceg
znacaja, jer nematerijalna sredstva brže zastarevaju.
Na vek trajanja nematerijalnog sredstva utice više faktora. Prema MRS38 ti faktori su
sledeci:
• ocekivani period korišcenja sredstva u konkretnom preduzecu,
• proizvodni ciklus sredstva i raspoložive informacije o korisnom veku trajanja slicnih
sredstava,

103

• tehnicki, tehnološki i drugi oblici zastarevanja,
• stabilnost delatnosti u kojoj se nematerijalno sredstvo koristi i potencijalne tražnje za
proizvodima i uslugama koji nastaju korišcenjem konkretnog nematerijalnog sredstva,
• visina izdataka za održavanje koja je nužna za dobijanje ocekivane ekonomske koristi te i
sposobnosti preduzeca da te izdatke pokrije,
• period kontrole nad sredstvom, kao i zakonska i druga ogranicenja kod upotreba
nematerijalnog sredstva,
• zavisnost veka trajanja nematerijalnog sredstva od veka trajanja drugih nematerijalnih i
materijalnih sredstava i dr.

Period amortizacije nematerijalnog sredstva ne treba da bude duži od perioda uživanja
zakonskih prava izuzev ukoliko je pravo obnavljanja i izvesno. Kao primer ovakvog prava navodi
se koncesija za ekskluzivno pravo eksploatacije puta sa naplatom putarine za period od 30
godina. Nepostojanje planova izgradnje alternativnih putnih pravaca u tom podrucju predstavlja
dodatnu cinjenicu koja opravdava amortizaciju koncesije u periodu od 30 godina.

3.6 UMANJENJE VREDNOSTI I OTUÐ ENJE NEMATERIJALNIH SREDSTAVA

Analogno materijalnim i nematerijalna sredstva su predmet zahteva za umanjenjem
vrednosti prema MRS36, ali isto tako i zahteva za utvrdivanjem nadoknadivog iznosa
nematerijalnog sredstva.

Nematerijalno sredstvo treba eliminisati iz bilansa onda kada se otudi ili kada ne postoje
ocekivane ekonomske koristi od njegove dalje upotrebe. Dobitak ili gubitak po osnovu otudenja
nematerijalnog sredstva priznaje se u bilansu uspeha.

3.7 OBELODANJIVANJE VREDNOSTI NEMATERIJALNIH SREDSTAVA

MRS38 postavlja dosta zahteva kada je rec o obelodanjivanju nematerijalnih sredstava.
Tako ovaj standard za svaku grupu nematerijalnih sredstava zahteva sledeca obelodanjivanja:
• korišcenih metoda amortizacije,
• vek trajanja ili stopu amortizacije,
• bruto nabavnu vrednost, akumuliranu amortizaciju i akumulirana umanjenja vrednosti
na poc etku i na kraju perioda i
• uskladivanje knjigovodstvenih vrednosti nematerijalnog sredstva na pocetku i na kraju
perioda i to kako po osnovu nabavke, otudenja, revalorizacije, umanjenja vrednosti, kao
i neto efekte uskladivanja vrednosti.

104

Zadatak 1

Preduzece ALFA je dugogodišnji dobavljac razne opreme za potrebe vazduhoplovne industrije. Preduzece
BETA, proizvodac maski za kiseonik, proizvelo je masku za kiseonik za upotrebu u vanrednim situacijama u
avionu i potrebni su mu kontakti u vazduhoplovnoj industriji za plasman novog proizvoda. Preduzece ALFA
je pristalo da proda svoju listu kupaca za 1.000.000 dinara.

Da li se lista kupaca preduzeca ALFA koju je kupilo preduzece BETA priznaje kao nematerijalno sredstvo
preduzeca BETA?

Odgovor 1
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo razmotriti konstitutivne elemente definicije sredstava i
kriterijume za priznavanje nematerijalnih sredstava.

Lista kupaca koju je kupilo preduzece BETA:
• Može se identifikovati – kupljena je od preduzeca ALFA
• Može se meriti – kupljena je za iznos od 100.000 dinara
• Postoji verovatnoca priticanja buducih ekonomskih koristi u preduzece BETA – prodaja maski za
kiseonik vazduhoplovnoj industriji
• Rezultat je prošlih transakcija – lista kupaca je kupljena, nije generisana u preduzecu i
• Pod kontrolom je preduzeca BETA.

Lista kupaca se priznaje kao nematerijalno sredstvo preduzeca BETA u iznosu od 1.000.000 dinara.

Zadatak 2
U toku godine nastale su sledece transakcije i poslovni dogadaji:
1. Preduzece je razvilo novi proizvod i podnelo je zahtev za priznanje patenta. Troškovi razvoja
novog proizvoda iznose 400.000 dinara, a troškovi podnošenja zahteva za priznanje patenta
20.000 dinara. Trenutno, ne postoji komercijalno tržite za plasman novog proizvoda.
2. Preduzece je kupilo licencu za industrijski dizajn. Licenca košta 300.000 dinara.
3. Preduzece je kupljeno za 6 miliona dinara i poseduje poseban brend. Vrednost brenda ne može
da se utvrdi.
4. Troškovi obuke zaposlenih iznose 120.000 dinara.
5. Preduzece je potrošilo 2 miliona dinara na razvoj novog brenda.

Koje transakcije i poslovni dogadaji se priznaju kao nematerijalno sredstvo u skladu sa MRS 38?

Odgovor 2
1. S obzirom da ne postoji komercijalno tržište za plasman novog proizvoda, najmanje jedan od
kriterijuma za priznavanje nematerijalnog sredstva nije ispunjen. Svi troškovi se priznaju kao
rashod perioda.
2. Licenca za industrijski dizajn se priznaje kao nematerijalno sredstvo.
3. Brend ne može odvojeno da se prizna kao nematerijalno sredstvo jer njegova vrednost ne može
da se utvrdi.
4. Obuka zaposlenih ne zadovoljava definiciju nematerijalnog sredstva zbog nedovoljne kontrole, a
troškovi obuke se priznaju kao rashod perioda.
5. MRS 38 zabranjuje priznavanje interno stvorenih brendova kao nematerijalnog sredstva.

105

Pitanja za proveru:

1. Šta su nematerijalna sredstva?
2. Kako se inicijalno mere pojedinacno stecena nematerijalna sredstva, a kako nematerijalna
sredstva stecena kroz poslovno spajanje?
3. Navedite primere razvojnih aktivnosti.
4. Objasnite alternativni postupak merenja nematerijalnih sredstava posle datuma priznavanja.
5. Pod kojim uslovima se pretpostavlja da je ostatak vrednosti nematerijalnih sredstava jednak nuli?
6. Koji faktori uticu na vek trajanja nematerijalnih sredstava?
7. Koji su osnovni zahtevi MRS 38 Nematerijalna sredstva u vezi obelodanjivanja nematerijalnih
sredstava?

106

4 POJAM, PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE
PRIHODA PREMA MRS18
4.1 POJAM I VRSTE PRIHODA

Prihod je bruto povecanje ekonomskih koristi koje je rezultat obavljanja redovne
aktivnosti preduzeca i dovodi do povecanja sopstvenog kapitala, a ne predstavlja nove uplate
vlasnika kapitala.

Prihodi predstavljaju element pozitivnih poslovnih tokova redovne aktivnosti preduzeca
i pokazuju prirast sopstvenog kapitala preduzeca ili smanjenje njegovih obaveza. Oni nastaju iz
sledecih transakcija i drugih dogadaja:

• prodaja dobara (robe), kada se pod dobrima podrazumevaju proizvodi koje je preduzec e
proizvelo radi dalje prodaje, kao i roba koja je kupljena (nabavljena) radi dalje prodaje,
• pružanje usluga, kada se pod uslugom podrazumeva sposobnost preduzeca da izvršava
ugovorene zadatke tokom perioda i
• korišcenje imovine preduzeca od strane drugih lica kada nastaju:
• kamate koje predstavljaju naknadu za gotovinu ili gotovinske ekvivalente preduzeca
od strane drugih lica,
• tantijeme koje predstavljaju naknadu za korišc enje dugorocnih sredstava preduzeca
od strane drugih lica kao što su patenti, trgovacki znaci, autorska prava, racunarski
softver i sl. i
• dividende koje predstavljaju naknadu za korišcenje sredstava preduzeca od strane
drugih preduzeca po osnovu ucešca u kapitalu.

4.2 PRIZNAVANJE PRIHODA

Kriterijumi priznavanja prihoda prema MRS18 primenjuju se obicno odvojeno za svaku
transakciju. Medutim, u izvesnim slucajevima kriterijumi priznavanja se mogu primenjiv ati na
pojedine delove jedne transakcije. Tako, na primer kada je u prodajnu cenu ukljucena i usluga
koju je moguce identifikovati kasnije, iznos, koji se odnosi na uslugu razgranic ava se i tretira
prihodom tokom pružanja usluge. Isto tako, kriterijumi priznavanja mogu se primenjivati na dve
ili više transakcija zajedno, to ce se desiti uvek kada su transakcije povezane na takav nacin da se
njihov pojedinacni efekat ne može prepoznati. Primeri takvih transakcija mogu nastati prilikom
prodaje dobara uz uslov da se ona mogu ponovo kupiti od strane prodavca, u tom slucaju se
prilikom kupovine poništava efekat prodaje, pa se ove transakcije moraju posmatrati zajedno.

107

4.2.1 PRIZNAVANJE PRIHODA OD PRODAJE DOBARA
Pored dva osnovna kriterijuma iz Okvira MRS, MRS18 navodi još tri. Shodno tome,
prema MRS18 da bi se prihod od prodaje dobara priznao kao prihod u bilansu uspeha treba da
se ispune sledeci kriterijumi:

• preduzece je prenelo na kupca znacajne rizike i koristi od posedovanja dobara,
• preduzece ne zadržava neposredno ucešce u upravljanju niti zadržava aktivnu kontrolu
nad dobrima,
• visina prihoda može biti pouzdano izmerena,
• ekonomske koristi povezane sa transakcijom ce priticati u preduzece i
• troškovi koji su nastali ili ce nastati u vezi sa transakcijom mogu se pouzdano izmeriti.

Prenos rizika i koristi od posedovanja u vecini sluc ajeva se podudaraju sa pravnim
prenosom vlasništva na kupca. Medutim, postoje slucajevi kada se prenos rizika i koristi od
posedovanja ne poklapaju sa pravnim prenosom vlasništva na kupca. U tom smislu ako
preduzece prodavac zadrži znacajan rizik u vezi sa dobrima koja su bila predmet transakcije
prihod se ne može priznati. MRS18 nabraja mogucnosti nastanka ovih situacija:

• kada preduzece prihvati obaveze koje mogu proizaci iz neodgovarajuceg izvršenja
transakcije, a da to nije prethodno predvideno rezervisanjima po osnovu garancija,
• kada je primanje po osnovu nastanka prihoda od pojedine prodaje neizvesno,
• kada isporucena dobra treba instalirati, a instalacija je važan deo ugovora i
• kada kupac ima pravo da odustane od kupovine, a preduzece nije ubedeno u
verovatnocu vracanja kupljenog dobra

Imajuci u vidu da u svakoj prodaji ima rizika, prihod ce se priznati samo ako je taj rizik
beznacajan.

Prihodi i rashodi koji se odnose na istu transakciju ili drugi dogadaj priznaju se po osnovu
matching principa. Tad se rashodi, ukljucujuci i troškove po osnovu garancija koji treba da
nastanu posle isporuke dobra mogu lako izmeriti buduci da su ispunjeni uslovi za priznavanje
prihoda. Medutim, ukoliko se rashodi ne mogu pouzdano izmeriti onda se svaka primljena
vrednost po osnovu prodaje priznaje kao obaveza. Momenti priznavanja prihoda objašnjeni su iz
principa realizacije.

4.2.2 PRIZNAVANJE PRIHODA OD PRUŽANJA USLUGA

Uslužna preduzeca ucestvuju u transakcijama prodaje. Poslovni partneri ugovaraju
pružanje usluga u oblasti proizvodnje, prevoza, posredovanja, komisionih i drugih usluga. Ove
transakcije mogu zahtevati sprovodenje jedne pojedinac ne, kratkotrajne aktivnosti ili nekoliko
operacija koje se protežu na više obracunskih perioda. Kada se radi o pojedinacnoj aktivnosti,
onda ne postoje posebni problemi priznavanja ukoliko se ishod transakcije može pouzdano
izmeriti. Tada se prihodi priznaju prema stepenu dovršenosti transakcije na dan bilansa.

108

Pouzdanost merenja prihoda po osnovu pružanja usluga podrazumeva ispunjenost
sledecih uslova:

• iznos prihoda se sa sigurnošcu može izmeriti,
• verovatno c e ekonomske koristi priticati u preduzece,
• pouzdano se može izmeriti stepen dovršenosti transakcije i
• troškovi transakcije ili stepen dovršenosti transakcije može se pouzdano meriti

Stepen dovršenosti se utvrduje postupkom procentualne dovršenosti i na taj nacin se
odreduje priznavanje prihoda, dok se za priznavanje rashoda upuc uje na MRS11 – Ugovori o
izgradnji.

Priznavanje prihoda na bazi stepena dovršenosti transakcije zasniva se na upotrebi
razlicitih metoda u zavisnosti od prirode transakcije. To su sledece metode:

• pregled obavljenog posla,
• izvršenje usluge do odredenog dana izražene procentualno od ukupnih usluga koje se
trebaju obaviti i
• srazmere troškova u odnosu na ukupno procenjene troškove na odredeni dan za
odredenu transakciju

Shodno tome, samo troškovi koji odražavaju obavljene usluge do odredenog dana
ukljucuju se u rashode, dok procenjeni troškovi transakcije odražavaju vrednost usluga koje
treba obaviti.

Kada usluge podrazumevaju obavljanje više operacija neodredenog broja prihodi se
priznaju ravnomerno ukoliko ne postoje metode koje bolje odražavaju stepen dovršenosti.
Postojanje važnijih operacija zahteva odlaganje priznavanja prihoda za period izvršenja tih
operacija.

MRS18 je decidan u zahtevu da u slucaju kada se ishod transakcije pružanja usluga ne
može sa pouzdanošcu izmeriti prihod treba priznati u visini rashoda pod uslovom da postoji
verovatnoca da se ti rashodi mogu nadoknaditi.

4.2.3 PRIZNAVANJE PRIHODA OD KAMATA, TANTIJEMA I DIVIDENDI
Priznavanje ovih prihoda podrazumeva pre svega ispunjenost opštih uslova za
priznavanje prihoda, u koje spadaju:

• verovatnoca priticanja ekonomskih koristi povezanih sa odredenom transakcijom,
• pouzdano merenje visine prihoda.

Prihodi od sredstava preduzeca koja koriste treca lica priznaju se na sledecim osnovama:

• kamate se priznaju kao prihod na vremenskoj osnovi uz uvažavanje stvarnog prinosa na
sredstva, koji podrazumeva kamatnu stopu kojom treba diskontovati buduca novcana

109

primanja tokom perioda upotrebe odredenog sredstva kako bi se njegova vrednost
izjednacila sa njegovim knjigovodstvenim iznosom,
• tantijeme se priznaju kao prihod na osnovu nastanka dogadaja u skladu sa relevantnim
ugovorom ili drugom racionalnom osnovom,
• dividende se priznaju kao prihod na osnovu ustanovljenih deonickih prava za isplatu
dividendi.

4.3 OBELODANJIVANJE PRIHODA

Zahtevi za obelodanjivanjem se postavljaju u cilju potpunog, poštenog i adekvatnog
informisanja.

Potpunost obelodanjivanja podrazumeva da finansijski izveštaji budu tako osmišljeni i
pripremljeni da verno prikazuju poslovne transakcije i druge dogadaje koji su uticali na
preduzece u datom obracunskom periodu, kao i da sadrže dovoljno informacija od uticaja na
buduc e odluke investitora i drugih korisnika finansijskih izveštaja.

Adekvatno informisanje ima konotaciju koja se odnosi na minimalni set informacija koje
treba staviti na uvid racunovodstvenoj javnosti.

Pošteno obelodanjivanje predstavlja eticki cilj da se obezbedi pravican tretman za sve
korisnike finansijskih izveštaja.

Shodno tome, MRS18 zahteva da preduzece pored informacija o prihodima u osnovnom
obrascu bilansa uspeha u napomenama obelodani i sledece informacije:

• rac unovodstvene politike usvojene za priznavanje prihoda ukljucujuci i usvojene metode
za utvrdivanje stepena dovršenosti transakcija pružanja usluga,
• iznos svake znacajne kategorije prihoda priznatog u toku obracunskog perioda
ukljucujuci i prihode nastale po osnovu:
• prodaje dobara,
• pružanja usluga,
• kamata,
• tantijema i
• dividendi
• iznos prihoda koji je nastao iz razmene dobara ili usluga koji su obuhvaceni u svakoj
znacajnijoj kategoriji prihoda.

110

Pitanja za proveru

1. Šta su prihodi?
2. Iz kojih transakcija i poslovnih dogadaja nastaju prihodi?
3. Navedite kriterijume za priznavanje prihoda od prodaje dobara.
4. Objasnite matching princip.
5. Kako se utvrduje stepen dovršenosti usluge?
6. Kako se priznaju kamate?
7. Koje informacije u vezi prihoda se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje?

111

5 POJAM, PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE ZALIHA
UCINAKA PO MRS 2
5.1 POJAM I VRSTE ZALIHA

Prema MRS2 zalihe su sredstva :

• koja se drže radi prodaje u redovnom poslovanju,
• u procesu prodaje za takvu prodaju, ili
• u obliku materijala ili nabavljenih predmeta koji se troše u proizvodnom procesu ili pri
pružanju usluga.

Shodno tome, pod zalihama koje se drže radi prodaje smatraju se trgovacka roba, koju je
kupac kupio po maloprodajnoj ceni radi dalje prodaje i gotovi proizvodi, koje je preduzece
proizvelo radi prodaje ili upotrebe za sopstvene potrebe. U procesu proizvodnje nalaze se zalihe
nedovršene proizvodnje (proizvodnje u toku), dok se materijalom i nabavljenim predmetima
smatraju zalihe koje se troše u proizvodnom procesu ili procesu pružanja usluga. Materijalom se,
inace, pored sirovina, osnovnog i pomocnog materijala tretiraju i pomocni neproizvodni
materijali, gorivo i mazivo, ambalaža, auto gume i proizvodni i kancelarijski pribor.

Zalihe su jedna od minimalnog broja stavki koje se prema MRS1 obavezno prezentuju u
bilansu stanja i to u ukupnom iznosu, kada se obaveza njihovog klasifikovanja predvida u
napomenama. Medutim, isti standard dozvoljava da zalihe u bilansu stanja budu klasifikovane
na napred navedeni nacin. Kada je rec, o racunu dobitka i gubitka (bilansu uspeha) zalihe gotovih
proizvoda i proizvodnje u toku prezentuju se u okviru stavki ovog izveštaja kada se radi o
rašclanjavanju rashoda prema njihovoj prirodi, odnosno, utvrdivanju rezultata po metodu
ukupnih troškova. Ukoliko se, pak, rezultat utvrduje po metodu prodatih ucinaka, odnosno pri
razvrstavanju rashoda prema funkciji koju imaju u preduzec u, rashodi po osnovu zaliha su
odmereni po ceni koštanja gotovih proizvoda.

5.2 MERENJE ZALIHA UCINAKA

Procenjivanje (merenje) zaliha predstavlja proces utvrdivanja novcanog iznosa po kome
su one iskazane u finansijskim izveštajima, odnosno bilansu stanja kao imovina, a u racunu
dobitka i gubitka kao deo rashoda. Postupci procenjivanja se razlikuju u procesu pribavljanja,
upotrebe ili umanjenja vrednosti. Osnovica za merenje zaliha je istorijski trošak, odnosno trošak
nabavke kombinovan sa neto prodajnom vrednošcu. To znaci da se zalihe unose u bilans prema
iznosima placenog novca ili ekvivalenata novca ili prema fer vrednosti naknade koja je data za
njih u vreme sticanja.

112

5.2.1 MERENJE ZALIHA UCINAKA U PROCESU PRIBAVLJANJA

Zalihe se zavisno od vrste mogu pribavljati kupovinom i proizvodnjom. Kupovinom se
sticu zalihe materijala i trgovac ke robe, a proizvodnjom zalihe gotovih proizvoda i nedovršene
proizvodnje. U svakom slucaju njihovo sticanje izaziva trošak.

Trošak zaliha obuhvata sve troškove nabavke, konverzije i ostale troškove
prouzrokovane dovodenjem zaliha na sadašnju lokaciju i stanje. Ovakva podela troškova zaliha
povezana je sa prirodom resursa koji se troše. U proizvodnom preduzecu se troše materijalni
resursi, resursi konverzije i resursi funkcionisanja. Materijalne resurse cine fizicka dobra koja
mogu biti inkorporirana u proizvode ili korišcena za održavanje i podizanje produktivnosti
organizacije i njenih mogucnosti podrške.

Materijalne resurse trgovinskih preduzeca cine fizicka dobra koja služe daljoj prodaji i
dobra koja služe efikasnoj prodaji ili/i održanju prodajnih aktivnosti.

Resursi konverzije u proizvodnim preduzecima obezbeduju proizvodnju proizvoda ili
nastanak usluga. U te resurse spada rad povezan sa proizvodnjom, kontrolom i održavanjem,
kao i proizvodna oprema i objekti. Resursi konverzije u trgovinskim preduzecima su radni i fizicki
resursi koji se koriste za nabavku i prodaju trgovacke robe.

Fizicki i ljudski resursi neophodni za kreiranje i održavanje organizacije, kao i njene
sposobnosti za obavljanje eksternih transakcija nazivaju se resursi funkcionisanja. Ovi resursi se
troše u organizacionim delovima preduzeca koji spadaju u neproizvodna funkcionalna podruc ja,
kao što su: opšta uprava i administracija, marketing i istraživanje i razvoj. Deo ovih resursa troši
se i radi obavljanja proizvodnje proizvoda.

5.2.1.1 TROŠKOVI NABAVKE

Troškovi nabavke povezani su za materijalne resurse koji se troše u proizvodnji ili
neproizvodnim funkcionalnim podrucjima. Oni prema MRS2 obuhvataju: nabavnu cenu, uvozne
carine i druge poreze (izuzimajuci one koje preduzece može kasnije povratiti od poreskih vlasti),
transportne, manipulativne i druge troškove koji se mogu direktno vezati za nabavku krajnjih
dobara, materijala i usluga. Trgovacki popusti, rabati i slic ne stavke oduzimaju se pri odredivanju
troškova nabavke.

Nabavna cena zaliha je u stvari fakturna cena. Svi ostali pomenuti troškovi jednim
imenom nazivaju se „zavisni troškovi nabavke”. Ovi troškovi su povezani sa dovodenjem zaliha
na mesto i u stanje spremno za korišcenje, a odnose se na sve direktne troškove pribavljanja do
momenta uskladištenja. U najširem smislu ovi troškovi obuhvataju troškove uvoza – carine i
druge takse i porezi, troškove transporta, manipulativne i druge troškove – troškovi prevoza,
utovara, pretovara, istovara, troškovi osiguranja u transportu, razne provizije, obezbedenje
atesta i dr. Ocigledno je da se u troškove nabavke ne ukljucuju troškovi nabavne službe koji su
povezani sa raspakivanjem pošiljki, kvantitativnim i kvalitativnim prijemom, uskladištenjem,
osiguranjem, materijalnim evidencijama, ugovaranjem izvršenja ugovora i sl.

113

Troškovi nabavke mogu pod odredenim uslovima obuhvatiti i kursne razlike. Uslovi pod
kojim se kursne razlike mogu ukljuciti u troškove nabavke zaliha odredeni su u dopuštenom
alternativnom postupku MRS21 – Efekti promena kurseva stranih valuta i SIC11. Shodno
uputstvima ovog standarda i njegovog tumac enja kursne razlike se mogu ukljuciti u troškove
nabavke pod sledecim uslovima:

• da su kursne razlike posledica velike devalvacije ili depresijacije valute,
• da su kursne razlike nastale neposredno kod poslednje nabavke zaliha fakturisane u
stranoj valuti,
• da preduzece nije moglo izmiriti nastalu obavezu jer nije imalo stranu valutu na
raspolaganju, kao i da nije moglo da se zaštiti od kursnih razlika korišc enjem bilo kog
instrumenta zaštite (terminski ugovori, opcije i drugi finansijski instrumenti) i
• da je uskladeni knjigovodstveni iznos manji od tekuc eg troška (troška zamene), ili iznosa
koji se može nadoknaditi prodajom i korišcenjem zaliha.

5.2.1.2 TROŠKOVI KONVERZIJE

Troškovi konverzije povezani su sa potrošnjom resursa koji su u direktnom odnosu sa
proizvodnjom jedinice proizvoda. Oni obuhvataju troškove direktnog rada, odnosno bruto
zarade radnika koji rade neposredno na proizvodnji proizvoda ili izvršavanju usluga. U ove
troškove spadaju i sistematski alocirani fiksni i varijabilni opšti troškovi proizvodnje koji su
nastali pri pretvaranju materijala u gotove proizvode. Treba naglasiti da vec u ovoj fazi merenja
(procenjivanja) zaliha postoji potreba za drugacijim grupisanjem troškova od onog koje
obezbeduje finansijsko racunovodstvo, odnosno od grupisanja troškova po prirodnim vrstama.
Drugim recima potrebno je identifikovati troškove direktnog rada, kao i fiksne i opšte varijabilne
troškove proizvodnje. Takvu identifikaciju jedino omoguc uje fleksibilno postavljen i dobro
organizovan obracun troškova sa kalkulacijom.

Fiksne opšte troškove proizvodnje predstavljaju indirektni troškovi proizvodnje koji
ostaju relativno nepromenjeni u odnosu na obim proizvodnje. MRS2 upucuje na to da ove
troškove cine amortizacija i održavanje fabrickih objekata i opreme, kao i troškovi fabrickog
menadžmenta i administracije. Troškovi fabric kog menadžmenta i administracije nastaju
obavljanjem upravnih i administrativnih aktivnosti u samoj fabrici, odnosno pogonu. Najveci deo
ovih aktivnosti vezan je za upravljanje proizvodnjom, koja je organizovana u posebno
funkcionalno podrucje nazvano tehnic ka uprava. Aktivnosti upravljanja proizvodnjom odnose se
na konstrukciju proizvoda i alata, propisivanje receptura proizvoda, propisivanje i razradu
tehnicko-tehnoloških postupaka, izradu normativa rada i materijala, kontrolu kvaliteta,
laboratorijske analize, izradu, pribavljanje, usavršavanje i cuvanje tehnicke dokumentacije,
planiranje i kontrolu proizvodnje, operativno planiranje, lansiranje i prac enje proizvodnje i dr.
Potrebno je naglasiti da je u cilju identifikovanja troškova fabrickog menadžmenta, a samim tim i
konzistentnosti i realnost utvrdivanja troškova konverzije, nužno da se uz finansijsko
racunovodstvo organizuje i obracun troškova sa kalkulacijom.

114

Opšte varijabilni troškovi proizvodnje su prema MRS2 oni indirektni troškovi koji
direktno ili gotovo direktno zavise od obima proizvodnje, kao što su indirektan materijal i
indirektan rad.

Konzistentno tome, uslova za adekvatno identifikovanje troškova konverzije jeste
striktna podela opštih troškova proizvodnje na fiksne i varijabilne. Treba naglasiti da bez obzira
na uputstva koja se daju u MRS2 u pogledu opšte fiksnih troškova proizvodnje (amortizacija i
troškovi održavanja fabrickih objekata i opreme), kao i u pogledu opšte varijabilnih troškova
proizvodnje (indirektan rad i materijal), time nije rešen ni deo problema jer u proizvodnji nastaju
još niz troškova cije ponašanje u odnosu na obim proizvodnje nije jednoznac no odredeno.
Naime, podela opštih troškova proizvodnje na fiksnu i varijabilnu komponentu u kontekstu
konkretnog preduzeca i njegovih tehnickih i poslovno-organizacionih uslova. Pouzdanost ovog
podvajanja zavisi u mnogome od toga da li je preduzece vec imalo razvijen obracun troškova,
koji podrazumeva izmedu ostalog i grupisanje troškova po centrima odgovornosti. Ovo iz razloga
što troškovi najbolje pokažu svoje ponašanje kada se obuhvataju i prate po užim organizacionim
delovima preduzec a. Treba znati da licno iskustvo i opservacija racunovoda kombinovana sa
odredenim inženjerskim procenama obezbeduje relativno pouzdano razdvajanje opštih troškova
proizvodnje na fiksnu i varijabilnu komponentu.

Ne ulazeci ovom prilikom u rešavanje ovog problema navešcemo neke prirodne vrste
troškova, koje imaju karakter opštih troškova proizvodnje, a u dobrom broju preduzeca se mogu
smatrati kao fiksni odnosno varijabilni.

Opšte fiksnim troškovima proizvodnje uvažavajuci uputstva MRS2 mogle bi se smatrati
sledece vrsta troškova:

• amortizacija fabrickih zgrada i opreme,
• troškovi održavanja fabrickih zgrada i opreme,
• troškovi osiguranja fabric kih zgrada i opreme,
• troškovi zakupnine fabrickih zgrada i opreme,
• troškovi materijala i drugih predmeta upotrebljenih za upravljanje proizvodnjom i dr.

Opšti troškovi proizvodnje varijabilnog karaktera uz uvažavanje uputstva MRS2 mogu se
smatrati sledece vrste troškova:

• troškovi elektricne energije proizvodnih pogona,
• troškovi goriva i maziva utrošenih u tehnološke svrhe,
• troškovi otpisa alata,
• troškovi ostalog materijala,
• proizvodne usluge trec ih lica,
• troškovi zarada zaposlenih u fabrickoj administraciji,
• troškovi prevoza i ishrane radnika i zaposlenih u fabrickoj administraciji,
• troškovi obuke radnika i obrazovanja zaposlenih u fabrickoj administraciji,
• troškovi materijala i opreme za higijensko-tehnicku zaštitu radnika i dr.

Podela opštih troškova proizvodnje na fiksne i varijabilne je nužna jer se svi nastali opšte
varijabilni troškovi proizvodnje ukljucuju u troškove konverzije, dok za fiksne troškove to ne

115

mora da važi. Naime, deo fiksnih troškova koji nastaju i onda kada se kapaciteti ne koriste nisu
troškovi konverzije, odnosno troškovi koje treba vezati za jedinicu proizvoda. MRS2 upucuje na
to da se „alokacija opšte fiksnih troškova proizvodnje na troškove konverzije zasniva na
normalnom kapacitetu proizvodnje”. Ovaj standard definiše normalni kapacitet kao „ocekivanu
prosecnu proizvodnju koje se može postici tokom nekog broja perioda ili sezona pod normalnim
uslovima uzimajuci u obzir gubitak kapaciteta zbog planiranog održavanja”. Ocigledno da je
karakter vrhunskog dostignuca teorije i najrazvijenije prakse dobio prosec ni obim proizvodnje i
on predstavlja meru normalnog kapaciteta. Ostale dve mere razvijene u teoriji su teorijski i
praktic ni obim proizvodnje. Ova mera normalnog kapaciteta uvažava kako fizicke sposobnosti
preduzeca za proizvodnju tako i mogucnost prodaje proizvoda, dok se ostale dve baziraju samo
na prvoj komponenti kapaciteta. Prosec an obim proizvodnje je po pravilu i najmanja mera
normalnog kapaciteta. Naime, od teorijski moguceg obima proizvodnje moraju se oduzeti
neizbežni proizvodni zastoji, koji obuhvataju izgubljeno vreme zbog cišcenja, održavanja i
popravki mašina, nedostatka i zamene materijala, nedostatka i fluktuacije radne snage, nedelja,
praznika, odmora, inventarisanja, neizbežnih sezonskih faktora vezanih za proizvodnju, kao i
izvesnih internih uticaja koje je teško otkriti i organizaciono otkloniti. U literaturi se navodi da se
gubici zbog zastoja krecu izmedu 15 i 25% zavisno od industrijskih grana. Kada se od teorijski
moguceg obima proizvodnje oduzmu gubici zbog zastoja dobija se tzv. prakticni obim
proizvodnje. Prosecan obim proizvodnje izjednacava se sa prosecnim obimom prodaje koje se
može ocekivati za period od više godina. On je po pravilu niži od prakticnog obima proizvodnje
barem iz dva razloga. Prvo fluktuacija u obimu prodaje iz perioda u period ne obezbeduje
praktic no korišcenje kapaciteta i drugo, uobicajeno je nastojanje da se stvaraju
predimenzionirani kapaciteti u odnosu na potrebe tržišta.

Osnovna svrha odredivanja mere normalnog kapaciteta je da se svaka jedinica iste vrste
proizvoda tereti jednakim iznosom fiksnih troškova nezavisno od toga kada je proizvedena i da
dugorocno posmatrano ukupni fiksni troškovi budu alocirani na ukupnu proizvodnju. Dugorocni
period aproksimira prosecnom veku upotrebe opreme u postrojenja.

Preporucena mera normalnog kapaciteta u vidu prosec nog obima proizvodnje logicno u
praksi dovodi do toga da stvarni obim proizvodnje fluktuira iznad i ispod te normale. To ima
znacajne implikacije na iznos opšte fiksnih troškova koji se ukljucuju u troškove konverzije.
Naime, kada se stvarni obim proizvodnje nalazi ispod prosecnog, deo fiksnih troškova
proizvodnje se ne smatra troškovima konverzije i ne vezuje se za proizvode, vec se tretira
troškovima perioda. Taj deo je srazmeran razlici izmedu prosecnog i stvarnog obima
proizvodnje. Nasuprot tome, kada se stvarni obim proizvodnje nalazi iznad prosecnog za jedinicu
proizvoda vezuje se fakticki srazmerno manji iznos fiksnih troškova nego pri prosecnom obimu
proizvodnje. Masa fiksnih troškova koja se vezuje za proizvode jednaka je masi koja je odmerena
na osnovu prosecnog obima proizvodnje. Na taj nacin se jedino može objasniti sledeci stav u
MRS2 „tako da se zalihe ne vrednuju iznad navedenog troška”.

Nasuprot opšte fiksnim troškovima proizvodnje, opšte varijabilni troškovi proizvodnje se
za jedinicu proizvoda vezuju na bazi stvarne upotrebe proizvodnih kapaciteta.

Poznato je da savremena preduzeca proizvode više proizvoda istovremeno. Kod nekih
preduzeca postoje glavni i nus proizvodi. U takvim slucajevima troškovi konverzije se teško
identifikuju, a nekada se, cak i ne mogu odvojeno pratiti. Upucivanje MRS2 na racionalnu i
doslednu raspodelu troškova konverzije na proizvode uz korišcenje relativne vrednosti prodaje

116

proizvoda bilo u fazi proizvodnje, kada se proizvodi mogu odvojeno pratiti, bilo u fazi završetka
proizvodnje, kada odvojeno prac enje nije moguce, samo ukazuje na potrebu korišcenja metoda
kalkulacije razlicitih varijanti i stepena složenosti.

5.2.1.3 DRUGI TROŠKOVI ZALIHA

Drugi troškovi zaliha povezani su sa potrošnjom resursa uslovljenom funkcionisanjem
preduzeca koji se istovremeno mogu dovesti u vezu sa dovodenjem zaliha na sadašnju lokaciju i
stanje. Ovde se radi o delu troškova opšteg upravljanja i administracije, kao i troškovima
oblikovanja proizvoda za posebne kupce. MRS2 umesto da ukaže na druge troškove koje ulaze u
trošak zaliha on nabraja troškove koji se iskljucuju iz troška zaliha, odnosno koji se tretiraju
rashodima perioda. Medu te troškove ubraja sledece troškove:

• nenormalni iznosi gubitaka materijala, rada i drugih proizvodnih troškova,
• troškovi skladištenja, ukoliko nisu neophodni u proizvodnom procesu pre dalje faze
proizvodnje,
• troškovi opšte administracije koji ne doprinose da se zalihe dovedu na sadašnju lokaciju i
stanje i
• troškovi prodaje.

Identifikovanje troškova nenormalnih gubitaka na materijalu, radu i drugim proizvodnim
troškovima zahteva primenu obracuna po standardnim troškovima. Medutim, predlagac
rac unovodstvenih standarda je imao u vidu da veci broj preduzeca u svetu ne primenjuje
obracun po standardnim troškovima, pa njegovu primenu nije eksplicitno zahtevao. Shodno
tome, moguca su izvesna unapredenja obrac una po stvarnim troškovima kako bi se u ovom delu
udovoljilo zahtevu MRS2. Da bi se to postiglo treba prethodno identifikovati uzroke koji izazivaju
normalne od onih koji izazivaju nenormalne gubitke materijala. U tom smislu, uzroci koji dovode
do gubitaka materijala povezani su sa prirodom proizvodnog procesa, prirodom i vrstom
materijala, nacinom obrade materijala, izborom alata, nacinom rukovanja materijalom i dr.
Nacelno posmatrano, gubici materijala prouzrokovani promenom nacina oblikovanja proizvoda,
promenom korišcenih mašina, alata i metoda proizvodnje i sl. mogu se smatrati normalnim
gubicima. Nenormalni gubici materijala povezani su sa prirodom i okolnostima procesa rada, a
povezani su sa rasipanjem ili uništenjem materijala od strane nedovoljno uvežbanog, slabo
nadziranog nesavesnog i nezadovoljnog radnika, nebrige u povracaju suvišnog materijala iz
proizvodnje u skladište, suviše stroge kontrole, neadekvatnog održavanja mašina i alata i dr.
Identifikovanje ovih uzroka i odmeravanje prekomernih gubitaka materijala pretpostavlja
dodatne operativne evidencije ili, pak, njihovo privodenje svrsi jer one najcešce postoje u
preduzecima u ovom ili onom obliku.

Kad je rec o utvrdivanju prekomernih gubitaka u radu onda se mogu postupiti slicni
postupci kao kod materijala.

Prekomerni nastanak opštih troškova proizvodnje, kao i njihovo odmeravanje
pretpostavlja identifikaciju faktora koji do toga dovode. Nakon toga te faktore treba podeliti na
one koji se mogu i ne mogu kontrolisati. Naime, može se kontrolisati cekanje radnika na posao
zbog nedostatka instrukcija od strane uprave, neuobicajena oštecenja mašina i alata,

117

prekomerno trošenje indirektnog materijala i rada po raznim fazama proizvodnje i dr. Nasuprot
ovim, ne može se kontrolisati trajni pad tražnje za proizvodima, prekomerno instalirani
kapaciteti, posledice više sile i sl.

Specificni tehnicko-tehnološki postupci u nekim preduzecima nužno zahtevaju
skladištenje materijala izmedu dve faze prerade u procesu proizvodnje. Jedino u takvim
preduzecima je opravdano takve troškove ukljuciti u trošak zaliha.

Najveca masa troškova opšte administracije, zbog specificnih aktivnosti koje ih
prouzrokuju, ne može se tretirati troškovima povezanim sa dovodenjem zaliha na sadašnju
lokaciju i stanje, odnosno ne može se ispuniti uslov za njihovo ukljucivanje u trošak zaliha.
Medutim, praksa poznaje i odredene izuzetke pa je na racunovodama da ih prepoznaju u svojim
preduzecima.

Troškovi prodaje, prema shvatanjima najveceg broja teoretic ara racunovodstva ne
ukljucuju se u trošak zaliha. Samim tim oni se prema uputstvu MRS2 smatraju rashodima
perioda u kome su nastali.

U okviru drugih troškova koji konstituišu trošak zaliha mogu se pod odredenim uslovima
nac i i troškovi pozajmljivanja. U ove troškove ne spada samo kamata vec i razni troškovi vezani
za proces pozajmljivanja, kao što su troškovi vezani za aranžmane pozajmljivanja, razne premije,
troškovi servisiranja pozajmica, kursne razlike i dr. Uslovi pod kojima se troškovi pozajmljivanja
mogu ukljuciti u trošak zaliha determinisani su MRS23 – Troškovi pozajmljivanja. Naime, da bi se
ovi troškovi ukljucili u trošak zaliha potrebno je da su tako pozajmljena sredstva upotrebljena
iskljucivo za finansiranja zaliha. Tada se troškovi pozajmljivanja mogu lako identifikovati i meriti.

5.2.2 POSTUPCI MERENJA ZALIHA

Tehnike koje ce se primeniti za merenje troška zaliha zavise od toga da li se radi o
proizvodnom ili trgovinskom preduzecu. Standardni trošak kao mera troška zaliha primenjuje se
u proizvodnim preduzecima. Oni zapravo predstavljaju normalni nivo potrošnje materijala i
predmeta, normalni nivo potrošnje rada, normalni nivo efikasnosti i normalni nivo korišcenja
kapaciteta. Primena ovog merila direktno je u funkciji identifikovanja prekomernih gubitaka
materijala, rada i prekomernih opštih troškova proizvodnje. Medutim, treba naglasiti da
odredivanje ove mere nije jednostavno, ni lako. Naime, organizovanje obrac una po standardnim
troškovima skopcano je sa velikim troškovima. Ovo iz razloga što su neophodna veoma opsežna i
studiozna istraživanja u oblasti troškova, organizacije, tehnologije, okruženja i sl. Objektivnost
postavljene mere standarda zavisi od iskustva preduzeca u korišcenju obrac una po stvarnim
troškovima, a period važenja standarda zavisi od stabilnosti uslova privredivanja i dinamike
tehnickog progresa u grani. Iskustvo u korišcenju dobro organizovanog i fleksibilno postavljenog
obracuna po stvarnim troškovima u našim uslovima je vrlo retko, a preduzeca posluju u uslovima
diskontinuiteta i izrazite nestabilnosti. U takvim uslovima tzv. „iskustveni standardi” koji bi se
kontinuirano prilagodavali uslovima poslovanja mogli bi biti neko prelazno rešenje ka tzv.
„objektiviziranim standardima”.

118

Trgovinska preduzeca koja se bave prodajom na malo za odmeravanja troška zaliha
koriste postupak (tehniku) prodaje na malo. Ovaj postupak daje zadovoljavajuce rezultate u
uslovima kada se zalihe robe sastoje iz velikog broja predmeta, kada imaju brz obrt, slic ne marže
i kada je primena drugih metoda komplikovana, nepraktic na i nepogodna.

Do troška pojedinih predmeta roba uz primenu ovog postupka dolazi se na taj nacin što
se od pojedinacne prodajne vrednosti tih predmeta oduzme srazmeran deo vrednosti koji se
odnosi na bruto maržu (razliku u ceni). Ovakav nac in utvrdivanja troška zaliha je potpuno u
skladu sa principom pojedinacnog procenjivanja. Medutim, takvo merenje troška zaliha je
neprakticno, a cesto i nemoguce u preduzecima koja imaju širok asortiman zaliha roba. Iz tih
razloga MRS2 dozvoljava upotrebu prosec nih bruto marži i za pojedine organizacione delove
prodaje na malo, odnosno za pojedine robne grupe kao što su: tekstil, nameštaj, prehrambena
roba i sl. Utvrdivanje i primena prosecnih bruto marži pri merenju troška zaliha robe
podrazumeva organizovano obuhvatanje i pracenje troškova i prihoda po organizacionim
delovima maloprodaje. Ukoliko u preduzecu postoje robe cija je prodajna cena pala ovaj
postupak merenja zaliha može biti adekvatno primenjen.

5.2.3 METODE MERENJA IZLAZA ZALIHA

Metode merenja izlaza zaliha na koje upucuje MRS2 mogu se sistematizovati u osnovne i
specificne.

5.2.3.1 OSNOVNE METODE MERENJA IZLAZA ZALIHA

Osnovnim metodama merenja izlaza zaliha prema MRS2 smatraju se FIFO metod i
metod prosecnog ponderisanog troška.

Shodno FIFO metodu predmeti zaliha koji su prvi nabavljeni ili proizvedeni prvi se i troše
ili prodaju po njima odgovarajucem trošku. Logicna posledica toga jeste da na zalihama ostaju
predmeti koji su kasnije nabavljeni ili proizvedeni vrednovani prema njima pripadajucem trošku.
Primena ovog metoda ima izrazite prednosti kada se primenjuje u preduzecima koja imaju:

• brz obrt zaliha,
• zalihe širokog asortimana,
• ucestale promene zaliha i
• malu vrednost zaliha.

Nasuprot FIFO metodu metod ponderisanog prosecnog troška primenjuje se u uslovima
kada se želi ublažiti uticaj velikih fluktuacija cena na periodic ni rezultat. Ona polazi od
pretpostavke da su zalihe pojedinih predmeta uniformne. Prosecan ponderisani trošak može se
utvrdivati na kraju odredenog perioda, kao i posle svakog novog sticanja zaliha, što zavisi od
uslova u kojima preduzece posluje i vrši pribavljanje zaliha. Najcešci period za koji se utvrduje
prosek jeste mesec dana, pa se sam postupak naziva „prosecan ponderisani trošak na kraju
proteklog meseca”.

119

5.2.3.2 SPECIFICNI POSTUPAK MERENJA IZLAZA ZALIHA

Specificni postupak merenja izlaza zaliha primenjuje se na zalihe koje nisu medusobno
direktno zamenjive, kao i na proizvode i usluge koje se odnose na posebne projekte. Takav
postupak bio bi primenljiv u slucaju kada preduzece pored redovne proizvodnje proizvoda za
prodaju zalihe troši za druge namene izvan redovne proizvodnje, na primer za izgradnju
nekretnina. Suština ovog postupka sastoji se u specificnoj identifikaciji posebnih pojedinacnih
troškova takvih zaliha ili posebnih projekata. Interpretacija ovog postupka ide za tim da se
svakom predmetu zaliha utvrdi trošak koji se samo na njega odnosi. To isto važi i za trošenje
zaliha ili predmeta za posebne projekte kada se one moraju posebno izdvajati i pratiti i to bez
obzira da li su predmeti zaliha stec eni nabavkom ili proizvodnjom.

Postupak specificne identifikacije troškova neprikladan je u uslovima kada preduzec e
poseduje zalihe koje su medusobno direktno zamenljive i kada je broj predmeta zaliha velik. U
ovom slucaju primenjuje se postupak selekcije onih predmeta koji ostaju na zalihama. Shodno
ovom postupku trošak zaliha namenjenih posebnom projektu odreduje se tako što se od
ukupnih troška zaliha nastalih i povezanih sa tim projektom oduzmu troškovi predmeta koji su
ostali na zalihama. Ovaj iznos troškova predstavlja meru efekata tih zaliha na dobitak ili gubitak
projekta.

5.3 MERENJE ZALIHA SMANJENE VREDNOSTI

Procenjivanje zaliha smanjene vrednosti predstavlja poseban praktic an problem.
Rešenje ovog problema zahteva da se na pocetku odredi pojam zaliha smanjene vrednosti. Kada
odreduje zalihe smanjene vrednosti MRS2 upuc uje na to da se radi o zalihama koje su:

• oštecene,
• potpuno ili delimicno zastarele i
• imaju smanjenu prodajnu cenu.

Ocigledno se ovo odredenje odnosi pre svega na zalihe trgovacke robe i gotovih
proizvoda. Ukoliko trošak zaliha nedovršene proizvodnje nece biti nadoknaden posle uvecanja za
odgovarajuce troškove dovršenja i prodaje onda se i one ukljucuju u zalihe smanjene vrednosti.
Zalihe smanjene vrednosti razlikuju se od redovnih zaliha iste vrste prema mogucnosti
unovcavanja, odnosno, mogucnosti ostvarenja novcane vrednosti prilikom prodaje.

Merenje zaliha smanjene vrednosti pre je stvar procene nego objektivnog prosudivanja.
Svakoj proceni je imanentan subjektiv izam. Takvo procenjivanje je, medutim, „u skladu sa
principom prema kome imovina ne mora figurisati u iznosima vecim od iznosa koji se ocekuju da
budu ostvareni prodajom ili korišcenjem“. Drugim recima, u skladu je sa principom impariteta.

Mera zaliha smanjene vrednosti jeste neto prodajna vrednost, odnosno procenjena
prodajna cena redovnih zaliha iste vrste smanjena za procenjene troškove dovršenja i
procenjene troškove potrebne da se prodaja izvrši. Utvrdivanje neto prodajne cene mora se
zasnivati na najpouzdanijim raspoloživim dokazima o prodajnoj ceni redovnih zaliha, o
troškovima dovršenja i troškovima prodaje. Kada se radi o troškovima dovršenja i troškovima

120

prodaje nema pouzdanijeg dokaza od kalkulacije proizvoda koji cine redovne zalihe. Pouzdanost
je tim veca ukoliko su kalkulacije razvijene po fazama proizvodnje i fazi prodaje. Procenjena
prodajna cena redovnih zaliha iste vrste kod kojih je došlo do smanjenja vrednosti mora
uvažavati dostignutu prodajnu cenu redovnih zaliha na dan bilansiranja, kao i fluktuaciju cena
istih zaliha do dana sastavljanja bilansa.

Na visinu neto prodajne vrednosti kao mere vrednosti zaliha cija je vrednost smanjenja
utic e i namena zaliha koje preduzece poseduje. Ukoliko su zalihe namenjene ispunjavanju uslova
iz ugovora o prodaji proizvoda ili izvršavanja usluga neto prodajna cena tih zaliha je cena
predvidena tim ugovorom. Medutim, ukoliko je ugovorena kolicina zaliha manja po obimu od
kolicine zaliha koje se nalaze u magacinu, onda se razlika izmedu ova dva obima zaliha
procenjuje po opštim prodajnim cenama. Nasuprot tome, ukoliko raspoložive zalihe ili/i zalihe
koje se mogu nabaviti po ugovoru o nabavci ne mogu zadovoljiti obaveze iz ugovora o prodaji
onda preduzece može izvršiti rezervisanja, kao obaveze neodredenog roka dospeca ili
neodredenog iznosa, ili registrovati nepredvidene obaveze, kao moguce obaveze koje poticu iz
prošlih dogadaja, a sve u skladu sa uputstvima MRS37 – Rezervisanja, nepredvidene obaveze i
nepredvidena imovina.

Utvrdivanje neto prodajne vrednosti nacelno posmatrano zasniva se na principu
pojedinacnog procenjivanja. Medutim, pod odredenim uslovima može se primeniti i tzv.
„grupno procenjivanje“. Ovakvo procenjivanje može biti prikladno za predmete zaliha iste
proizvodne linije, istih namena i krajnih korisnika koji su proizvedeni i prodati u istom
geografskom podruc ju. Pri tome, njihovo pojedinacno procenjivanje je neprakticno. MRS2 ne
dozvoljava grupno procenjivanje zaliha klasifikovanih na uobicajeni nacin, na primer, grupno
procenjivanje gotovih proizvoda, nedovršene proizvodnje, trgovacke robe i materijala. Isto tako
ne preporucuje se ni grupno procenjivanje ukupnih zaliha koje su razvrstane po posebnim
delatnostima ili geografskim segmentima.

Preduzeca koja se bave pružanjem usluga u cilju utvrdivanja neto prodajne vrednosti
moraju imati kalkulaciju usluga struktuiranu prema troškovima pojedinacno svake usluge, kako
bi se mogao meriti uticaj svake usluge na prodajnu cenu.

Zalihe materijala i drugih predmeta, koje se angažuju radi korišcenja u proizvodnji i kod
kojih je došlo do smanjenja vrednosti ne procenjuju se ispod njihovog troška pod uslovom da se
ocekuje da ce gotovi proizvodi u koje ce biti inkorporisani ti materijali i predmeti biti prodati
barem u visini njihovog troška. Ukoliko se, medutim, ocekuje da ce ugradivanjem materijala i
predmeta u gotove proizvode trošak ovih proizvoda prekoraciti samo neto prodajnu vrednost,
vrednost toga materijala i predmeta procenjuje se po neto prodajnoj vrednosti. Najbolja
raspoloživa mera neto prodajne vrednosti toga materijala i predmeta jeste tekuci trošak,
odnosno, trošak zamene.

Kako je vec naglašeno potreba merenja smanjenja vrednosti zaliha, odnosno, njihovo
otpisivanje vezana je za strogo odredene okolnosti. Ukoliko te okolnosti nestanu ili se bitno
promene automatski prestaje potreba takvog merenja, odnosno dolazi do ukidanja otpisa zaliha.

121

5.4 PRIZNAVANJE RASHODA PO OSNOVU ZALIHA

Rashodi po osnovu zaliha priznaju se u skladu sa principom uzrocnosti prihoda i rashoda.
Shodno tom principu kada su zalihe prodate iznos tih prodatih zaliha po kome se one vode u
poslovnim knjigama treba priznati kao rashod perioda u kome je izvršena njihova prodaja,
odnosno, po tom osnovu ostvaren prihod. Tim rashodima treba dodati sva smanjenja vrednosti
zaliha, odnosno njihov ukupan otpis zaliha smanjenje vrednosti, koji je jednak razlici u vrednosti
zaliha po prodajnoj i neto prodajnoj vrednosti. Isto tako rashodima perioda treba dodata i sve
gubitke zaliha koji su nastali u tom periodu. Pored navedenog u rashode zaliha treba priznati i
nenormalne iznose troškova proizvodnje zaliha, odnosno, nenormalne gubitke materijala, rada i
prekomerne opšte troškove proizvodnje, a u sluc aju pojedinih preduzeca i troškove distribucije
proizvoda i robe do kupca. Tako utvrdene rashode perioda treba, medutim, umanjiti za svako
ukidanje otpisa zaliha nastalo u tom periodu.

Zalihe upotrebljene kao komponente pri sopstvenoj izgradnji nekretnina, postrojenja i
opreme priznaju se kao rashod tokom veka upotrebe ovih sredstva u visini godišnje amortizacije.

Adekvatno priznavanje rashoda po osnovu zaliha podrazumeva postojanja kalkulacije
proizvoda koje preduzec e proizvodi i prodaje, kao i postojanja kalkulacije trgovacke robe, c ije su
pouzdanosti znatno vece ukoliko preduzece ima organizovan obracun troškova.

5.5 OBELODANJIVANJA VREDNOSTI ZALIHA

Napomene koje treba objaviti u finansijskim izveštajima nacelno posmatrano imaju za
cilj da doprinesu kvalitetu rac unovodstvenih informacija u pogledu razumljivosti, relevantnosti,
znacaja, pouzdanosti, verodostojnog predstavljanja i uporedivosti.

Sve napomene koje se mogu obelodaniti u finansijskim izveštajima, a odnose se na
zalihe treba podeliti na one koje se obavezno podrazumevaju uz finansijske izveštaje i one koje
su uslovljene primenjenim metodama merenja izlaza i otpisa zaliha. U prvu grupu prema
uputstvu MRS2 spadaju napomene o:

• usvojenim racunovodstvenim politikama za merenje zaliha ukljucujuci i metode merenja
izlaza zaliha,
• knjigovodstvenoj vrednosti ukupnih zaliha, kao i knjigovodstvenim vrednostima
pojedinih vrsta zaliha ciju klasifikaciju vrši samo preduzece,
• knjigovodstvenom iznosu zaliha iskazanom po neto prodajnoj vrednosti,
• knjigovodstvenom iznosu ukidanja otpisa zaliha,
• okolnostima ili dogadajima koji su doveli do ukidanja otpisa zaliha,
• knjigovodstvenom iznosu zaliha založenih kao jemstvo za obaveze,
• trošku zaliha priznatom kao rashod tokom perioda i
• troškovima poslovanja grupisanim po vrstama, koji su povezani sa odgovarajucim
prihodima i prikazani kao rashodi tokom perioda

Napomene uslovljene korišcenim metodama merenja izlaza i otpisa zaliha imaju za cilj
da se objave efekti primene osnovnog i dozvoljenog alternativnog postupka merenja izlaza, kao i

122

efekte otpisa zaliha. U tom smislu ukoliko preduzec e za merenje izlaza zaliha upotrebi dozvoljeni
alternativni postupak, odnosno LIFO postupak, u napomenama mora da obelodani razliku
izmedu te vrednosti i vrednosti koja bi se dobila korišc enjem osnovnog postupka (FIFO i
postupka prosecnog ponderisanog troška), odnosno postupka neto prodajne vrednosti. Naravno
za uporedivanje služi manji iznos izmedu osnovnog postupka i neto prodajne vrednosti.
Preduzece mora u tom slucaju da objavi razliku izmedu vrednosti iskazane u bilansu i nižeg
iznosa izmedu vrednosti utvrdene postupkom neto prodajne vrednosti i vrednosti utvrdene na
osnovu tekuceg troška.

123

Zadatak 1

Preduzece je u toku obracunskog perioda evidentiralo fiksnih troškova u iznosu od 1.000.000 din.
Normalni kapacitet proizvodnje za ovaj period iznosio je 2.000 kom. Stvarno korišcenje kapaciteta u toku
ovog perioda iznosi 1.600 komada proizvoda.

Na osnovu datih podataka obracunati deo fiksnih troškova koji ne spadaju u troškove konverzije.

Odgovor 1

Fiksni troškovi po jedinici normalnog kapaciteta:
1.000.000 : 2.000 kom = 500 dinara
Fiksni troškovi konverzije:
500 din. x 1.600 kom = 800.000 din.
Fiksni troškovi perioda:
500 din. x 400 kom = 200.000 din.

Pitanja za proveru

1. Šta su zalihe?
2. Objasnite troškove nabavke.
3. Navedite koji troškovi bi se mogli smatrati opšte fiksnim troškovima proizvodnje uvažavajuci
uputstva MRS 2?
4. Prema MRS 2, koji troškovi se tretiraju kao rashod perioda, odnosno ne ulaze u druge troškove
zaliha?
5. Koje su osnovne metode merenja izlaza zaliha?
6. Objasnite merenje zaliha smanjene vrednosti.
7. Koje informacije o zalihama se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje?

124

6 IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE
6.1 POJAM NOVCA I NOVCANIH EKVIVALENATA

Novac obuhvata gotovinu i depozite po videnju. Gotovina obuhvata novac u blagajni
preduzeca, depozite po videnju i kratkorocne depozite u bankama. Drugim recima, gotovina
obuhvata:

• novac u blagajni,
• novac na žiro racunu,
• izdvojeni novac za posebne namene,
• novac na drugim racunima domacih banaka sa kratkim otkaznim rokom,
• kratkorocno oroceni novac kod banaka,
• efektivne strane valute i
• depozite po videnju, depozite sa kratkim otkaznim rokom kod stranih banaka u stranim
valutama.

Ekvivalenti novca su kratkorocna visoko likvidna ulaganja koja se brzo pretvaraju u
poznate iznose gotovine i nisu pod znacajnim rizikom promena vrednosti. Pretvaranje novca u
novcane ekvivalente vrši se pre svega sa ciljem efikasnog izmirivanja kratkoroc nih obaveza.
Uslov da se neki transfer novca smatra novcanim ekvivalentom jeste da vrednost toga
ekvivalenta mora biti unapred poznata i da postoji visok stepen izvesnosti da se njegova
vrednost nec e promeniti. Pored toga, novcani ekvivalent mora imati kratak rok dospeca, što ce
reci rok kraci od tri meseca. U ekvivalente novca spadaju:

• c ekovi domacih banaka primljeni na naplatu,
• menice domacih banaka primljene na naplatu i sopstvene vucene menice,
• tekuci plasmani koji se kotiraju na berzi sa kratkorocnim dospecem i
• plemeniti metali.

Hartije od vrednosti koje predstavljaju ekvivalente gotovine razlikuju se od hartija od
vrednosti koje predstavljaju kratkoroc ne finansijske plasmane. Naime, finansijski plasmani u
hartije od vrednosti predstavljace novcane ekvivalente ukoliko imaju rok dospeca kraci od tri
meseca, zatim ako nisu izloženi znacajnom riziku promene vrednosti i ako se lako mogu
pretvoriti u poznati iznos novca. Nasuprot tome, ulaganja u kratkorocne hartije od vrednosti
koja su izložena znac ajnom riziku promene vrednosti, a samim tim i teško prepoznatljivom
iznosu novca u koji se mogu pretvoriti, kao i roka dospeca kraceg ili dužeg od tri meseca imaju
karakter kratkorocnih finansijskih plasmana. Inace, i jedne i druge hartije od vrednosti
namenjene su prodaji.

Novcane ekvivalente cine i prioritetne akcije stecene u kracem roku od njihovog
faktickog dospec a u kojima je naveden datum otkupa. U novc ane ekvivalente, takode, spadaju
tzv. „okvirni krediti banaka“ po osnovu tekucih racuna preduzeca. Osnovno obeležje ovakvih
kredita jeste da saldo na žiro i tekucim racunima preduzeca fluktuira od pozitivnog do
dozvoljenog prekoracenja.

125

7 RACUNOVODSTVENE POLITIKE, PROMENE
RACUNOVODSTVENIH PROCENA I GREŠKE
7.1 CILJ STANDARDA I DETERMINISANJE POJMOVA I KATEGORIJA

Cilj ovog standarda je da definiše i odredi rac unovodstveni postupak obuhvatanja
odredenih stavki bilansa uspeha, kao i nacin njihovog obelodanjivanja. Na taj nacin se direktno
poboljšava mogucnost medu-periodicne uporedivosti finansijskih izveštaja preduzeca, kao i
njihova uporedivost sa drugim preduzecima. Shodno svom cilju ovaj standard obuhvata pre
svega vanredne stavke bilansa uspeha, ali i odredeni broj stavki iz bilansa uspeha iz redovne
aktivnosti preduzec a. Isto tako, ovaj standard detaljno opisuje postupak sa vrednostima koje su
rezultat promena racunovodstvenih procena, zatim promena racunovodstvenih politika i
ispravljanje grešaka. Inace, potreba nastanka ovog standarda je posledica mogucnosti izbora
razlicitih rac unovodstvenih pravila, principa, metoda, postupaka i tehnika koje dozvoljavaju
pojedini Medunarodni rac unovodstveni standardi. Isto tako, sam menadžment preduzeca može
odstupiti od zahteva pojedinih standarda i primeniti sopstvena pravila i principe ukoliko to vodi
fer prezentaciji finansijskih izveštaja.

Konzistentno tome, ovaj standard precizira sadržaj sledecih pojmova i kategorija:
• rac unovodstvene politike pod kojim se podrazumevaju specificni principi, osnove,
konvencije, pravila i praksa usvojeni od strane menadžmenta preduzeca u procesu
pripremanja i prezentacije finansijskih izveštaja,
• promene racunovodstvenih procena pod kojom se podrazumeva revidiranje osnova
merenja nastalih na novim informacijama, iskustvu ili naknadnim dogadajima,
• promena racunovodstvenih principa podrazumeva prelazak sa jednog na drugi
opšteprihvaceni racunovodstveni princip, odnosno sa jedne na drugu metodu primene
ovih principa,
• uporedivost koja podrazumeva mogucnost identifikacije slicnosti i razlika izmedu dva
stanja ekonomskih pojava,
• postojanost pod kojim se podrazumeva podudaranje nepromenjenih racunovodstvenih
politika i postupaka iz perioda u period,
• kumulativni efekat kao razlika izmedu salda pocetnih neraspodeljenih dobitaka u godini
u kojoj se promena prikazuje i salda pocetnih neraspodeljenih dobitaka koji treba da
budu prikazani pod uslovom da je novi princip ili politika bio primenjen na sve ranije
periode na koje je mogao imati uticaja,
• greška predstavlja negativan efekat na finansijske izveštaje nastao kao posledica
pogrešnih matematickih operacija, pogrešne primene racunovodstvenih principa,
pogrešne interpretacije cinjenica, kao i izvršenih prevara i previda,
• pro forma informacija je informacija zasnovana na pretpostavci ako bi izvesni dogadaji
zaista i nastali, dodatne pro forma informacije nastaju kada se umesto osnovnog
postupka primenjuju alternativni postupci,
• prepravljanje uporedivog finansijskog izveštaja predstavlja postupak ponovnog
utvrdivanja vrednosti u bilansu stanja i bilansu uspeha na koje je uticala promena
racunovodstvene politike ili ispravka fundamentalne greške u prethodnim periodima.

126

7.2 RACUNOVODSTVENE POLITIKE – IZBOR, DOSLEDNA PRIMENA I
PROMENA

Racunovodstvene politike su posebni principi, osnove, konvencije, pravila i prakse koje
preduzece primenjuje pri sastavljanju i prezentaciji finansijskih izveštaja. One su povezane sa
konkretnim standardima i važe za konkretnu poziciju ili stavku koju determiniše taj standard.
Mada su standardi determinisali i opredelili primenu odredenih politika za sve pozicije ili stavke
finansijskih izveštaja, ovaj standard predvida mogucnost da menadžment preduzeca u cilju fer
prezentacije samostalno razvije i primeni odredenu racunovodstvenu politiku.

Uporedivost kao kvalitativna karakteristika finansijskih izveštaja podrazumeva doslednu
primenu racunovodstvenih politika iz perioda u period. To ne znaci da se one ne mogu promeniti
ukoliko se usled promene okolnosti neka druga ili druge racunovodstvene politike pokažu
pouzdanije za fer prezentaciju. Ovaj standard predvida da se racunovodstvene politike mogu
promeniti:

• prvo, ukoliko to zahteva telo koje uspostavlja rac unovodstvene standarde i
• drugo, ukoliko promena doprinosi boljoj fer prezentaciji poslovnih transakcija i drugih
dogadaja, odnosno boljoj prezentaciji finansijskih izveštaja.

Mogucnost izbora odgovarajucih racunovodstvenih politika postoji tamo gde to
rac unovodstveni standardi dozvoljavaju, bez obzira što regulatorna tela nastoje da se te
mogucnosti smanje. Tako, na primer, trošak materijala se može utvrdivati FIFO metodom ili
metodom prosecne cene, zatim, nekretnine, postrojenja i oprema, kao i nematerijalna sredstva
se mogu meriti na bazi troška nabavke ili fer vrednosti, amortizacija se obracunava primenom
vremenskog i funkcionalnog metoda i sl.

MRS8 zahteva da se diferencira primena nove racunovodstvene politike na slucaj kada
se prvi put primenjuje neki standard i slucaj kada je primena odredenog standarda u toku. U
prvom slucaju se postupa prema tzv. prelaznim odredbama datog standarda ukoliko one
postoje. Medutim, ukoliko takve odredbe ne postoje ili se želi promeniti vec primenjena
racunovodstvena politika onda se efekti nove racunovodstvene politike moraju posmatrati od
momenta kada je pocela primena standarda, odnosno momenta primene rac unovodstvene
politike koja se želi promeniti. Drugim recima, treba izvršiti retrospektivno sagledavanje efekata
nove racunovodstvene politike kao da je ona oduvek bila u primeni, odnosno od datuma
nastanka transakcija i drugih dogadaja na koje se ova racunovodstvena politika odnosi. Tako, na
primer, preduzece želi da promeni racunovodstvenu politiku u vezi sa troškovima finansiranja, tj.
želi da ih umesto njihovog tretmana kao rashoda finansiranja u periodu nastanka tretira kao
trošak nabavke bilo zaliha bilo nekretnina, postrojenja i opreme, što je naravno dopustivo u
skladu sa MRS23 – Troškovi pozajmljivanja. Retrospektivnost u ovom slucaju podrazumeva da se
iznosi kamata (ranije tretirani kao rashodi perioda) preknjiže na troškove nabavke konkretnog
sredstva, a u korist rezultata prethodnih ili tekuceg perioda.

Ovaj standard predvida ogranicenu primenu principa retrospektivnosti samo na
slucajeve kada se efekti nove racunovodstvene politike na transakcije i druge dogadaje koji su se
na konkretnom sredstvu ranije desili mogu pouzdano i racionalno utvrditi. Ukoliko to nije
moguce onda se efekti nove rac unovodstvene politike posmatraju prospektivno.

127

Imajuci u vidu primenu principa retrospektivnosti u primeni racunovodstvenih politika
MRS8 determiniše racunovodstveni postupak sa nastalim korekcijama. Naime, svi efekti koje
izaziva primena odredene racunovodstvene politike koriguju pocetno stanje akumuliranog
dobitka (zadržane dobiti, nerasporedenog dobitka) odnosno gubitka, ili drugih racuna kapitala
ukoliko to zahtevaju ostali racunovodstveni standardi. Tako bi, u skladu sa MRS16 izbor fer
vrednosti umesto tržišne ili troška zamene radi revalorizacije podrazumevao korekciju
revalorizacionih rezervi kao racuna kapitala.

Primena osnovnog postupka podrazumeva:
• primenu usvojene racunovodstvene politike od momenta sticanja sredstva, odnosno
nastanka obaveza,
• mogucnost racionalnog utvrdivanja efekata racunovodstvene politike na sredstva i
obaveze,
• korekciju iznosa nerasporedenog dobitka ili neke druge pozicije kapitala sa pocetka
godine u kojoj je došlo do primene nove racunovodstvene politike i
• mogucnost medu-periodic ne komparacije tako da se efekti nove rac unovodstvene
politike mogu uociti tokom perioda u kojima su ti efekti imali uticaja.

Medutim, prema MRS8 ukoliko se nova racunovodstvena politika odnosi na transakcije i
dogadaje koji su suštinski razliciti od onih koji su se odigrali u ranijim periodima onda se ona kao
takva ne smatra promenjenom racunovodstvenom politikom. Isto tako, nova racunovodstvena
politika se ne smatra promenom ukoliko nije bilo poslovnih transakcija i dogadaja u ranijim
periodima na koje se ona može primeniti, ili ukoliko su te transakcije i dogadaji bili materijalno
beznacajni.

7.3 PROMENA RACUNOVODSTVENIH PROCENA

Poznato je da racunovodstvene procene predstavljaju jedan od nacina merenja
pojedinih kategorija sredstava i obaveza. Šta više smatra se da su racunovodstvene procene u
biti sastavljanja finansijskih izveštaja, jer se primenjuju na pozicije i stavke koje je nemoguc e
egzaktno meriti. Racunovodstvene procene su obavezne pri utvrdivanju:

• sumnjivih potraživanja,
• fer vrednosti sredstva,
• vrednosti rezervisanja,
• vrednosti zastarelih zaliha,
• veka trajanja nekretnina, postrojenja i opreme i dr.

U osnovi rac unovodstvenih procena je profesionalno prosudivanje racunovode, njegovo
iskustvo i raspoloživost informacija, pa se kao takve mogu menjati. Rac unovodstvene politike i
racunovodstvene procene mogu biti slicne. U tim slucajevima promena rac unovodstvene
procene dobija primat nad racunovodstvenom politikom.

Suštinska razlika izmedu racunovodstvene politike i racunovodstvene procene je u tome
što za ovu drugu ne važi princip retrospektivnosti. Naime, efekti racunovodstvene procene se
mogu tretirati samo u periodu nastanka ili u kasnijim periodima u kojima ih je moguce

128

identifikovati. Naime, promena veka trajanja nekretnina, postrojenja i opreme ima uticaja na
iznos amortizacije u periodu promene veka trajanja i svim kasnijim periodima tokom preostalog
veka trajanja. Medutim, promena procene naplativosti odredenog potraživanja
racunovodstveno se tretira samo u tekuc em periodu

7.4 GREŠKE

Masovnost poslovnih transakcija i dogadaja, kao i brojnost merenja i obracuna nužno
dovodi do grešaka. Greške mogu da nastanu usled:

• pogrešnih obracuna,
• pogrešne primene racunovodstvenih politika,
• pogrešnih tumacenja cinjenica,
• prevara, previda i sl.

Momenat uocavanja i ispravljanja grešaka opredeljuje njihov uticaj na periodicni
rezultat. U tom smislu, greška uocena i ispravljena u periodu nastanka nema uticaja na
periodicni rezultat i naziva se greška tekuceg perioda.

Medutim, greška nastala u prethodnim periodima, a uocena i ispravljena u tekucem
periodu utice na periodicni rezultat i naziva se greška iz prethodnog perioda.

MRS8 navodi primere ovih grešaka i to:

• znacajni iznosi proizvodnje u toku
• potraživanja po osnovu lažnih ugovora
• pogrešan obracun amortizacije i sl.

Efekti ispravljanja grešaka iz prethodnih perioda koriguju iznos nerasporedenog dobitka
na pocetku perioda u kome je greška uocena i ispravljena. Princip vremenske uporedivosti
podrazumeva ispravku nerasporedenih dobitka iz ranijih perioda do perioda faktic kog nastanka
greške ukoliko je to prakticno izvodljivo. To prakticno znaci da se efekti ispravke moraju tretirati
na nacin kao da je greška bila ispravljena u momentu njenog faktickog nastanka.

Imajuci u vidu da finansijski izveštaji sadrže podatke za tekucu i prethodnu godinu onda
se prethodna godina oznacava kao najraniji prezentovani period za koji se vrši korekcija
nerasporedenog dobitka ili gubitka.

129

Zadatak 1
Tokom 20X2. godine, preduzece Beta AD Beograd, otkrilo je da su neki proizvodi koji su prodati tokom
20X1. godine bili pogrešno ukljuceni u zalihe na dan 31. decembra 20X1. godine u iznosu od 6.500 dinara.
Racunovodstvena evidencija preduzeca Beta AD Beograd za 20X2. godinu pokazuje prihode od prodaje u
iznosu od 104.000 dinara, troškove prodatih proizvoda u iznosu od 86.500 dinara (ukljucujuci i grešku u
pocetnom saldu zaliha u iznosu od 6.500 dinara) i porez na dobitak od 5.250 dinara.
U 20X1. godini preduzece Beta AD Beograd je izvestilo da su:
u dinarima
Dobitak 14.000

Saldo akumuliranog dobitka na pocetku 20X1. godine iznosio je 20.000 dinara, a na kraju 20X1. godine
iznosio je 34.000 dinara.
Stopa poreza na dobitak iznosila je 30% za 20X2. i 20X1. godinu.
Preduzece Beta AD Beograd imalo je osnovnog kapitala u visini od 5.000 dinara tokom celog perioda i
nikakvih drugih komponenti kapitala osim akumuliranog dobitka. Akcijama preduzeca se trguje na berzi i
ono ne vrši obelodanjivanje zarade po akciji.

Izvršiti retroaktivno ispravljanje greške

Odgovor 1
Izvod iz bilansa uspeha preduzeca Beta AD Beograd
ispravljeno u dinarima

20X2. 20X1.
Prihodi od prodaje 104.000 73.500
Troškovi prodatih proizvoda (80.000) ( 60.000)
Dobitak pre oporezivanja 24.000 13.500
Porez na dobitak (7.200) (4.050)
Dobitak 16.800 9.450

Izvod iz izveštaja o promenama na kapitalu preduzeca Beta AD Beograd
u dinarima

Osnovni Akumulirani
kapital dobitak Ukupno
Saldo 31. decembra 20X0. 5.000 20.000 25.000
Ispravljeni iznos dobitka
za godinu koja je završila
na dan 31. decembra 20X1. 9.450 9.450
Saldo 31. decembra 20X1. 5.000 29.450 34.450
Dobitak za godinu
koja je završila
na dan 31. decembra 20X2. 16.800 16.800
Saldo 31. decembra 20X2. 5.000 46.250 51.250

130

Izvod iz napomena uz finansijske izveštaje preduzeca Beta AD Beograd
Odredeni proizvodi koji su bili prodati tokom 20X1. godine su pogrešno ukljuceni u zalihe na dan 31.
decembra 20X1. godine u iznosu od 6.500 dinara. Finansijski izveštaji za 20X1. godinu su prepravljeni da bi
se ispravila ova greška. Efekat prepravljanja finansijskih izveštaja rezimiran je u nastavku. Nema efekata u
20X2. godini.
efekat na 20X1. godinu u dinarima

(Povecanje) troškova prodatih proizvoda (6.500)
Smanjenje rashoda za porez na dobitak 1.950
(Smanjenje) dobitka (4.550)

(Smanjenje) zaliha (6.500)
Smanjenje obaveza za porez na dobitak 1.950
(Smanjenje) kapitala (4.550)

Zadatak 2
Tokom 20X2. godine preduzece GAMA AD Beograd je promenilo svoju racunovodstvenu politiku za
postupak priznavanja troškova pozajmljivanja koji se direktno mogu pripisati pribavljanju hidrocentrale u
izgradnji, koju ce koristiti preduzece GAMA. U ranijim periodima, preduzece GAMA je takve troškove
kapitalizovala, a sada je odlucilo da te troškove tretira kao rashod, a ne da ih kapitalizuje. Menadžment
preduzeca procenjuje da je ta politika poželjnija, jer dovodi do transparentnijeg postupka u vezi sa
troškovima finansiranja i dosledna je lokalnoj praksi u toj delatnosti, što finansijske izveštaje preduzeca
cini lakšim za poredenje s drugim.

Preduzece GAMA je kapitalizovala troškove pozajmljivanja u iznosu od 2.600 dinara tokom 20X1. godine i
5.200 dinara u periodima pre 20X1. godine. Svi troškovi pozajmljivanja ostvareni prethodnih godina u vezi
pribavljanja hidrocentrale su kapitalizovani.

Knjigovodstvena evidencija preduzeca GAMA za 20X2. godinu prikazuje dobitak pre kamate i oporezivanja
od 30.000 dinara, troškove kamate od 3.000 dinara (što se odnosi samo na 20X2. godinu) i porez na
dobitak od 8.100 dinara.

Preduzece GAMA još nije priznalo nikakvu amortizaciju u vezi hidrocentrale jer se hidrocentrala još ne
koristi.

U 20X1. godini, preduzece GAMA iskazalo je:
Dobitak pre oporezivanja i kamate 18.000
Troškovi kamate -
Dobitak 12.600

Saldo nerasporedenog dobitka na pocetku 20X1. godini bio je 20.000 dinara, a na kraju 20X1. godine
32.600 dinara.

Stopa poreza za 20X1. i 20X2. godinu i prethodne periode iznosi 30%.

Preduzece GAMA ima akcijskog kapitala u iznosu od 10.000 dinara i nijednu drugu komponentu kapitala
osim nerasporedenog dobitka. Njegovim akcijama se ne trguje na berzi i ono ne obelodanjuje zaradu po
akciji.

Izvršiti retroaktivnu promenu racunovodstvene politike

131

Odgovor 2
Izvod iz bilansa uspeha preduzeca GAMA AD Beograd
prepravljeno u dinarima
20X2. 20X1.
Dobitak pre oporezivanja i kamate 30.000 18.000
Troškovi kamate (3.000) (2.600)
Dobitak pre oporezivanja 27.000 15.400
Porez na dobitak (8.100) (4.620)
Dobitak 18.900 10.780

Izvod iz izveštaja o promenama na kapitalu preduzeca GAMA AD Beograd
u dinarima
Osnovni Ukupno Nerasporedeni
kapital dobitak
Saldo na dan 31.12.20X0. g. 10.000 20.000 30.000
Promena racunovodstvene politike (Napomena 1) (3.640) (3.640)
Korigovani saldo 31.12.20X0. g. 10.000 16.360 26.360
Korigovan iznos dobitka za godinu koja se završila 10.780 10.780
31.12.20X1. g.
Saldo na dan 31.12.20X1. g. 10.000 27.140 37.140
Dobitak za godinu koja se završila 31.12.20X2. g. 18.900 18.900
Saldo 31.12.20X2. g. 10.000 46.040 56.040

Izvod iz napomena uz finansijske izveštaje
Tokom 20X2. godine Preduzece GAMA je promenilo svoju racunovodstvenu politiku u vezi priznavanja
troškova pozajmljivanja koji se mogu direktno pripisati pribavljanju hidrocentrale u izgradnji koju ce
preduzece koristiti. U ranijim periodima su ti troškovi kapitalizovani. Oni se sada otpisuju kao rashodi
perioda onda kada nastanu. Menadžment procenjuje da ova politika pruža pouzdane i relevantne
informacije jer ima za posledicu transparentniji postupak u vezi priznavanja ovih troškova i dosledna je
lokalnoj praksi, što finansijske izveštaje preduzeca cini lakšim za uporedivanje. Ova promena
racunovodstvene politike je racunovodstveno evidentirana retroaktivno, a uporedni izveštaji za 20X1.
godinu su prepravljeni. Efekat promene na 20X1. godinu je prikazan u tabeli ispod. Pocetni saldo
nerasporedenog dobitka za 20X1. godinu je smanjen za 3.640 dinara, što je iznos korigovanja koji se
odnosi na periode pre 20X1. godine.

Efekat na 20X1. godinu u dinarima
(Povecanje) troškova kamate (2.600)
Smanjenje troškova poreza na dobitak 780

Efekat na periode pre 20X1. godinu u dinarima

(Smanjenje) sredstava u izgradnji i (5.460)
nerasporedenog dobitka na dan 31.12.20X1.

132

Pitanja za proveru

1. Šta su racunovodstvene politike?
2. Pod kojim uslovima može doci do promene racunovodstvenih politika?
3. Kada se nova racunovodstvena politika ne smatra promenjenom starom racunovodstvenom
politikom, vec stvarno novom racunovodstvenom politikom?
4. U kojim slucajevima se koriste racunovodstvene procene?
5. Koja je suštinska razlika izmedu racunovodstvenih politika i racunovodstvenih procena?
6. Usled cega nastaju greške?
7. Objasnite nacin ispravljanja greške koja je nastala u prethodnom periodu, a uocena je u tekucom
periodu.

133

8 DOGAÐAJI NAKON DATUMA BILANSA STANJA

MRS10 determiniše nacin tretiranja dogadaja nakon datuma bilansiranja. Osnovni cilj
ovog standarda jeste:

• prilagodavanje finansijskih izveštaja dogadajima koji su usledili nakon datuma
bilansiranja,
• postavljanje zahteva za obelodanjivanjem informacija o dogadajima koji su nastali od
datuma bilansiranja do datuma sastavljanja i objavljivanja finansijskih izveštaja i
• da ustanovi postojanje pretpostavke o stalnosti poslovanja preduzeca.

U tom smislu MRS10 definiše moguce dogadaje nakon datuma bilansiranja i odreduje
nac in njihovog racunovodstvenog tretiranja.

8.1 DEFINISANJE DOGAÐ AJA NASTALIH NAKON DATUMA BILANSIRANJA

Dogadaji nakon datuma bilansiranja su oni povoljni i nepovoljni dogadaji koji su nastali
izmedu dana bilansiranja i dana odobrenja za objavljivanje finansijskih izveštaja. Datum
odobrenja obelodanjivanja odreduje menadžment preduzeca. Shodno tome, to ne mora biti isti
datum za sva preduzeca. Odredivanje tog datuma zavisi od strukture menadžmenta, zakonskih
propisa, kao i procedura koje prate pripremu i finalizaciju finansijskih izveštaja. Naime, datum
obelodanjivanja je nezavisan od datuma njihovog podnošenja akcionarima i nadzornom odboru i
kao takav može uslediti nakon obelodanjivanja saopštenja o rezultatu ili drugih odabranih
finansijskih informacija.

Sve dogadaje nakon datuma bilansiranja MRS10 deli u dve grupe i to:

• dogadaji koji su povezani sa transakcijama i dogadajima koji su se odigrali pre datuma
bilansiranja i pružaju dodatne dokaze o okolnostima u kojima su se ti dogadaji odigrali i
kao takvi nazivaju se dogadaji koji zahtevaju prilagodavanje transakcija i dogadaja pre
datuma bilansiranja i
• dogadaji koji su se odigrali nakon datuma bilansiranja do datuma odobrenja njihovog
obelodanjivanja i nazivaju se dogadajima koji ne zahtevaju prilagodavanje finansijskih
izveštaja.

Primeri dogadaja koji zahtevaju korekciju stanja utvrdenih na dan bilansiranja su vrlo
brojni. Dobijanje sudske odluke o razrešenju spora nakon datuma bilansiranja je tipic an primer
dogadaja koji zahteva korekciju stanja obaveza koje je utvrdeno na dan bilansiranja ili, pak, da
utvrdeno stanje prizna umesto što je po tom osnovu imalo potencijalne obaveze.

Prijem informacija posle datuma bilansiranja o bankrotstvu kupca podrazumeva, takode,
korekciju stanja potraživanja na dan bilansiranja za koju je vec izražena sumnja u naplatu. Isto

134

tako fakticka prodaja zaliha i postignuta cena posle datuma mogu ukazati na potrebu promene
vrednosti tih zaliha sa nabavne cene ili cene koštanja na neto prodajnu cenu.

Identifikovanje pravih vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, zatim nematerijalnih
sredstava, kao i dugorocnih finansijskih plasmana u dugorocne hartije od vrednosti, ili ucešca u
kapitalu posle datuma njihovog bilansiranja zahteva svodenje njihove knjigovodstvene vrednosti
na prave (tržišne) vrednosti. Ova korekcija je nužna jer vrednost dugorocnih sredstava treba
uskladivati sa mogucim obimom priliva ekonomskih koristi u buducnosti i to ne samo kroz
prilagodavanje iznosa amortizacije vec i kroz tzv. umanjenja vrednosti. Ovakve korekcije mogu
da dovedu do korekcije vrednosti ostalih prihoda i rashoda koji su nastali faktickom prodajom
ovih sredstava nakon datuma bilansiranja.

Fakticko utvrdivanje ucešca u dobiti ili bonusa (povezano sa primanjima zaposlenih)
nakon datuma bilansa osnov je za korekciju ovih vrednosti utvrdenih na dan bilansiranja. Najzad,
otkrivanje znacajnih prevara ili grešaka u toku perioda na koji se bilansiranja odnose.

Tipican primer dogadaja koji su se odigrali izmedu datuma bilansiranja i datuma
obelodanjivanja finansijskih izveštaja koji ne zahtevaju korekciju vrednosti utvrdenih na dan
bilansiranja jeste pad tržišne vrednosti dugorocnih hartija od vrednosti. Ovaj dogadaj ne menja
uslove ulaganja vec ukazuje na nove okolnosti u vezi sa ovim ulaganjima koje treba obelodaniti u
napomenama.

MRS10 ne predvida priznavanje obaveza po osnovu dividendi na dan bilansiranja ukoliko
su one predložene ili obelodanjene posle toga datuma. Ovakve obaveze se obavezno
obelodanjuju u Napomenama uz finansijske izveštaje.

Poznato je da je osnovna pretpostavka finansijskog izveštavanja stalnost poslovanja.
Medutim, ukoliko menadžment preduzeca posle datuma bilansiranja izrazi nameru da likvidira
preduzece ili iz bilo kojih razloga prekine poslovanje onda se ova pretpostavka ne mora
poštovati. Razlog ovome može biti ugrožen finansijski položaj ili ostvaren znacajan iznos gubitka.

Ovi zahtevi MRS10 u skladu su sa zahtevima MRS1 prema kome se traži obelodanjivanje
da finansijski izveštaji nisu pripremljeni na osnovu pretpostavke o stalnosti poslovanja, ali i
uslova koji stavljaju sumnju na mogucnost nastavka poslovanja.

MRS10 zahteva obelodanjivanje datuma kada su finansijski izveštaji odobreni za
objavljivanje, kao i organa koji je taj datum odredio. Obelodanjuje se isto tako i cinjenica da
vlasnici kapitala imaju mogucnost dopune finansijskih izveštaja. Posebno treba naglasiti da
saznanje znacajnih cinjenica posle datuma bilansiranja pretpostavlja ažuriranje i
obelodanjivanje.

Dogadaji i okolnosti koji nastaju izmedu datuma bilansiranja i datuma odobravanja i
objavljivanja finansijskih izveštaja prema MRS10 moraju biti obelodanjeni. Shodno tome,
preduzece mora obelodaniti cinjenice u vezi sa prirodom i mogucim efektima ovih dogadaja.

135

MRS 10 nabraja sledece dogadaje ove vrste:

• znacajne poslovne kombinacije,
• prekid neke operacije ili nekih posledica na sredstva i obaveze,
• znacajne kupovine ili prodaje sredstava ili znacajne eksproprijacije od strane vlade,
• uništenje glavnog proizvodnog pogona,
• zapocinjanje znacajnog procesa restrukturiranja,
• znacajne fakticke i potencijalne transakcije sa obic nim akcijama,
• neuobic ajene velike promene cena sredstava ili kamatnih stopa,
• promene poreskih stopa ili poreskih zakona,
• ulazak u fakticke ili potencijalne obaveze - izdavanje garancija i
• nastanak znacajnih sudskih sporova

136


Zadatak 1
Menadžment pravnog lica je 28.02.20X2. godine završio predlog finansijskih izveštaja za godinu koja
završava na dan 31.12. 20X1. godine. Upravni odbor (bord direktora) je 18.03.20X2. godine razmatrao
finansijske izveštaje i odobrio ih za izdavanje. Preduzece je 19.03.20X2. godine obelodanilo iznos dobitka i
izabrane druge finansijske informacije. Finansijski izveštaji su stavljeni na raspolaganje akcionarima i
trecim licima 01.04.20X2. godine. Na godišnjoj skupštini održanoj 15.05.20X2. godine akcionari su odobrili
finansijske izveštaje, a odobreni finansijski izveštaji su 17.05.20X2. godine dostavljeni nadležnom
regulatornom telu.

Kada su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje prema IAS 10?

Odgovor 1
Finansijski izveštaji su odobreni za izdavanje 18.03.20X2. godine, odnosno kada ih je upravni odbor (bord
direktora) odobrio za izdavanje.

Zadatak 2
Menadžment pravnog lica je 18.03.20X2. godine odobrio da se finansijski izveštaji podnesu nadzornom
odboru. Nadzorni odbor sacinjavaju iskljucivo lica koja ne ucestvuju u upravljanju preduzecem, a može biti
sastavljen i od predstavnika zaposlenih, kao i drugih zainteresovanih. Nadzorni odbor je odobrio
finansijske izveštaje za izdavanje 26.03.20X2. godine. Finansijski izveštaji su stavljeni na raspolaganje
akcionarima i trecim licima 01.04.20X2. godine. Godišnja skupština odobrila je finansijske izveštaje
15.05.20X2. godine, a odobreni finansijski izveštaji su 17.05.20X2. godine dostavljeni nadležnom
regulatornom telu.

Kada su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje prema IAS 10?

Odgovor 2
Finansijski izveštaji su odobreni za izdavanje 18.03.20X2. godine, odnosno kada ih je menadžment
dostavio nadzornom odboru.

Pitanja za proveru

1. Koji je osnovni cilj MRS 10 Dogadaji nakon datuma bilansa stanja?
2. Kako su podeljeni dogadaji nakon datuma bilansa stanja?
3. Navedite primer dogadaja koji zahteva korekciju stanja na datum bilansa stanja.
4. Navedite zahteve MRS 10 Dogadaji nakon datuma bilansa stanja u vezi pretpostavke o stalnosti
poslovanja.
5. Koji dogadaji i okolnosti moraju da budu obelodanjeni prema zahtevima MRS 10 Dogadaji nakon
datuma bilansa stanja?

137

9 UGOVORI O DUGOROCNOJ IZGRADNJI

Zahteve ovog standarda izložicemo kroz determinisanje cilja, karakteristika ugovora o
izgradnji, mogucnosti spajanja i razdvajanja, prihoda i troškova ugovora, kriterijuma za
priznavanje i nacin obelodanjivanja.

9.1 CILJ STANDARDA

Cilj MRS11 je da propiše racunovodstvene postupke koje treba primenjivati pri
priznavanju, merenju i obelodanjivanju prihoda i rashoda, odnosno dobitaka i gubitaka
ostvarenih po osnovu izvršenja ugovora o izgradnji.

Uspešnost poslovanja preduzeca koje posluje po pretpostavci kontinuiteta, odnosno
Going Concern principu kontroliše se utvrdivanjem periodicnog rezultata. Pošto u momentu
utvrdivanja periodicnog rezultata nisu sve poslovne transakcije dovedene do kraja, logicno je
vremensko i kvantitativno neslaganje poslovnih i novcanih tokova. Polazeci od pretpostavke o
nastanku poslovnog dogadaja periodicni rezultat se utvrduje suceljavanjem prihoda i rashoda, a
ne primanja i izdavanja. Priznavanje prihoda regulisano je MRS18 – Prihodi, koji istice princip
realizacije kao primarni princip za priznavanje prihoda u datom obrac unskom periodu. Momenat
priznavanje prihoda determiniše i momenat priznavanja dobitka i gubitka. Ovo iz razloga što se
jedna od definicija dobitka vezuje za višak prihoda iznad njima pripadajucih rashoda, a gubitak
predstavlja deo rashoda koji nije pokriven prihodima.

Polazec i od zahteva MRS18 o priznavanju prihoda onda kada je njihova visina i vreme
nastanka pouzdano utvrdeno i onda kada je proces zaradivanja završen ili praktic no završen.
Pošto kod ugovora o izgradnji drugi uslov najcešce nije ispunjen to je za priznavanje dobitka ili
gubitka bilo neophodno ustanoviti posebne racunovodstvene postupke. Nezavršenost procesa
zaradivanja je logicna posledica obavljanja aktivnosti po osnovu ugovora o izgradnji koji se
protežu na više obracunskih perioda.

9.2 ZAHTEVI MRS11 RELEVATNI ZA PRIZNAVANJE PRIHODA

Pitanje priznavanja prihoda povezano je sa osnovom, periodom i visinom ostvarivanja
prihoda. Osnov ostvarivanja prihoda povezan je sa izvršenjem ugovora o izgradnji, a odnosi se na
predmet ugovora, oko pocetka i završetka radova i nacinom utvrdivanja, tj. iskazivanja
ugovorene sume. Predmet ugovora o izgradnji može biti:

• izgradnja pojedinac nog sredstva, kao što su mostovi, tuneli, zgrade i dr.,
• izgradnja više medusobno usko povezanih sredstava po osnovu njihove konstrukcije,
tehnologije, funkcije i dr., kao što je izgradnja šecerana, toplana, rafinerija i drugih
kompleksnih postrojenja,

138

• pružanje usluga koje su neposredno povezane sa izgradnjom sredstava, kao što je
projektovanje i
• demontaža ili obnova starih sredstava i obnova okoline po izvršenoj demontaži starih
sredstava.

Zahtevi za posebnim pravilima priznavanja prihoda kod ugovora o dugorocnoj izgradnji
nisu neposredno povezani sa predmetom ugovora vec sa periodom realizacije ugovora odnosno
trajanja izgradnje. Shodno tome, ukoliko se izgradnja odnosi na period duži od godinu dana onda
se preduzece suceljava sa potrebom periodizacije prihoda i po tom osnovu korespondentskih
rashoda tokom trajanja izvršenja ugovora, odnosno trajanja izgradnje.

9.3 SPAJANJE I RAZDVAJANJE UGOVORA O IZGRADNJI

Pitanje spajanja i razdvajanja ugovora o izgradnji je od izuzetnog znacaja za priznavanje
prihoda i rashoda. Ovo pitanje se posebno postavlja kada se radi o izgradnji medusobno usko
povezanih sredstava. Ovo iz razloga što su zahtevi MRS11 uglavnom vezani za pojedinacne
ugovore. Praksa, medutim, pokazuje da se komponente jednog ugovora o izgradnji tretiraju kao
zasebni ugovori, pa se onda zahtevi ovog standarda odnose na komponente ugovora. U tom
slucaju radi se o podeli ugovora. Isto tako praksa poznaje i slucajeve kada se više ugovora o
izgradnji smatraju jednim ugovorom, kada se radi o spajanju ugovora o izgradnji.

Shodno zahtevima MRS11 kada je predmet ugovora više sredstava onda se izgradnja
svakog sredstva smatra posebnim ugovorom pod sledecim uslovima:

• za svako sredstvo mora biti data posebna ponuda prihvatljiva i za investitora i za
izvodaca,
• izgradnja svakog sredstva mora biti posebno ugovorena i
• za svako sredstvo u izgradnji moguce je identifikovati prihode, troškove i rezultate.

Nasuprot tome, više ugovora o izgradnji cak i da su zakljuc eni sa razlicitim kupcima
smatraju se kao jedan ugovor o izgradnji kada su ispunjeni sledeci uslovi:

• pregovori o izgradnji su obavljeni u jednom paketu,
• ugovori su povezani kao delovi jednog projekta sa prosecnom profitnom maržom,
• ugovori se izvršavaju odjednom ili u kontinuiranom nizu.

Opredeljenje za spajanje ili razdvajanje ugovora bitno utice na momenat priznavanja
prihoda, rashoda i rezultata. Naime, sasvim je izvesno da ce trenuci biti razliciti ako se ugovori
tretiraju kao celina ili ako se njihovi delovi smatraju odvojenim ugovorima.

139

9.4 KLASIFIKACIJA UGOVORA O IZGRADNJI

Nacin utvrdivanja ugovorene sume opredeljuje postupak rasporedivanja prihoda na
obracunske periode tokom perioda izgradnje. Po tom osnovu ugovori o izgradnji klasifikuju se
na:

• ugovore sa fiksnom cenom,
• ugovore tipa troškovi plus i
• ugovore mešovitog tipa gde je troškovima plus fiksirana gornja granica.

Ugovori sa fiksnom cenom odlikuju se time da izvodac radova prihvata fiksnu cenu za
ugovorene radove. Oni mogu sadržati klauzulu o promeni fiksne cene, ali samo po unapred
utvrdenim uslovima, koji se uglavnom vezuju za povecanje troškova. Ovo zbog toga što je visina
prihoda unapred poznata i sigurna, a troškovi tek treba da nastanu tokom realizacije ugovora, a
njihova visina je nesigurna i nepoznata.

Ugovori tipa troškovi plus izvodacu radova daju izvesnost u pogledu ostvarivanja
ocekivanog dobitka. Ovo zbog toga što se investitor obavezuje da ce izvodacu nadok naditi
troškove koji se mogu priznati ili na neki drugi nacin definisati i to uvecane za odredenu stopu
dobitka ili fiksirani deo dobitka. Shodno tome, kod ovog tipa ugovora neizvesni su u nepoznati i
troškovi i prihodi.

Ugovori mešovitog tipa imaju karakteristike oba prethodna tipa ugovora. Shodno ovom
tipu ugovora investitor se obavezuje da ce izvodacu nadoknaditi troškove i odredeni dobitak, što
je karakteristika ugovora tipa troškova plus, pri tom je investitor odredio i najvecu cenu koju ce
mu isplatiti za izvršene radove po cemu nosi obeležja ugovora sa fiksnom cenom. Osnovno
obeležje ovog tipa ugovora jeste neizvesnost kako prihoda, tako i troškova i rezultata.

9.5 PRIHODI PO OSNOVU UGOVORA O IZGRADNJI

Shodno MRS11 pri priznavanju prihoda potrebno je jasno definisati prihode i odrediti
nac in njihovog utvrdivanja.

Pod prihodima se prema ovom standardu smatra iznos prihoda koji je utvrden
ugovorom, kao i prihodi koji ce proizaci iz izmena vrednosti ugovorenih radova, potraživanja i
stimulativnih placanja, pod uslovom da se ove vrednosti mogu pouzdano utvrditi. Prihodi iz
ugovora se iskazuju u visini primljene naknade ili stecenih potraživanja, koja su, medutim,
podložna promeni tokom izvršenja ugovora i to kako u smislu povecanja tako i smanjenja.

Povecanje prihoda po osnovu ugovora o izgradnju može da usledi:

• zbog izmene naknade ili potraživanja koja su unapred dogovorena izmedu investitora i
izvodaca radova i
• zbog povecanja troškova kod ugovora sa fiksnom cenom u ukupnom iznosu ili po jedinici
autputa.

140

Smanjenje ugovorenih prihoda može se javiti kao posledica:

• izmena koje su dogovorene izmedu investitora i izvodaca radova i
• kazni koje investitor mora da plati po osnovu zakašnjenja u izvršenju ugovora.

Pored toga, pri ugovaranju investitor može predvideti promene koje se odnose na obim
radova. Pošto obim radova može biti i povecan i smanjen to logicno dovodi do povecanja ili
smanjenja prihoda po osnovu ugovora izgradnji. Promene se, isto tako, mogu odnositi na
specifikacije radova, vreme trajanja gradnje i planove objekta koji je predmet ugovora o
izgradnji. Medutim, da bi se ove izmene mogle smatrati osnovom za promenu prihoda moraju
da se ispune dva uslova i to:

• mora da postoji visok stepen verovatnoce da ce investitor odobriti izmenu i prihod koji iz
nje proistice i
• iznos prihoda se mora pouzdano utvrditi.

Pod potraživanjima koja mogu biti osnov za povecanje prihoda su ona potraživanja koja
izvodac radova ima od investitora ili od neke druge stranke po osnovu nastanka dodatnih
troškova koji nisu bili predvideni ugovorom. Ova potraživanja su zasnovana na greškama u
specifikacijama ili planovima ili nepredvidenih izmena u ugovorenom poslu od strane
investitora. Ova potraživanja postaju samo potencijalni prihod, pošto je neizvesno da ce ih
investitor priznati. Pored priznavanja od strane investitora potrebno je da iznos ovih
potraživanja bude pouzdano utvrden.

Stimulativna placanja izvodacu radova po osnovu izvršenja ugovora na vreme ili uz niže
troškove mogu se ukljuciti u prihode po osnovu ugovora o izgradnji samo ukoliko su ispunjeni
uslovi predvideni ugovorom i ako se visina stimulacije može pouzdano utvrditi.

9.6 TROŠKOVI PO OSNOVU UGOVORA O IZGRADNJI

Shodno principu razgranicenja prema predmetu delovanja da prihodima po osnovu
ugovora o izgradnji budu suprotstavljeni svi troškovi koji su prouzrokovani izvršenjem
konkretnog ugovora. Shodno zahtevima MRS11 u ove troškove se ubrajaju:

• troškovi koji se neposredno odnose na ugovor, tzv. direktni troškovi ugovora,
• troškovi koji se mogu pripisati aktivnostima iz ugovora i
• troškovi kojima se tereti investitor u skladu sa ugovorom.

Direktni troškovi ugovora obuhvataju troškove rada i nadzora na gradilištu, troškove
materijala za izgradnju, otpis nekretnina, postrojenja i opreme koja se koristi u izgradnji,
troškove prevoza opreme i postrojenja do gradilišta, troškove lizinga opreme koja se koristi pri
izgradnji, troškove projektovanja i tehnicke pomoci koji se neposredno odnose na ugovor,
procenjene troškove održavanja nekretnina u garantnom roku, kao i ostale troškove vezane sa
garancijama. Ovi troškovi mogu biti umanjeni za vrednost koja bi se eventualno dobila prodajom
opreme i viška materijala nakon završetka gradnje, pod uslovom da nisu tretirani prihodima.

141

Opšti troškovi ugovora su oni troškovi koji se mogu pripisati ugovoru na direktan ili
indirektan nacin i oni obuhvataju:

• troškove osiguranja,
• zajednicke troškove gradnje i
• zajednicke troškove projektovanja.

U opšte troškove ugovora mogu se ukljuciti i troškovi kamata u skladu sa MRS23, kao i
troškovi pripreme i izrade platnih spiskova za zaposlene na gradilištu.

Drugi troškovi ugovora kojima može da se tereti investitor obuhvataju troškove opšte
uprave i administracije i razvoja. Troškovi sklapanja ugovora o izgradnji mogu se ukljuciti u
troškove ugovora ukoliko se mogu jasno identifikovati. Troškovi ugovaranja tretirani kao troškovi
perioda u periodu ugovaranja koji prethodi periodu zakljucenja ugovora ne mogu se ukljuciti u
troškove ugovora.

9.7 PRIZNAVANJE PRIHODA I RASHODA IZ UGOVORA O IZGRADNJI

Utvrdivanje prihoda za odredeni obrac unski period tokom izgradnje je od suštinskog
znacaja za identifikovanje odredenih rashoda, kao i samog rezultata. U tom postupku
utvrdivanje stepena dovršenosti radova po osnovu ugovora je posebno važno. Stepen tacnosti
stepena dovršenosti direktno opredeljuje stepen tacnosti rezultata. Pouzdanost utvrdenog
stepena dovršenosti ugovora zavisi i od tipa ugovora o izgradnji.

Shodno MRS11 pouzdanost utvrdenog rezultata kod ugovora sa fiksnom cenom zasniva
se na:

• pouzdanom merenju prihoda ugovora,
• velikom stepenu verovatnoce ostvarenja ekonomskih koristi iz ugovora,
• pouzdanom merenju troškova potrebnih za dovršenje ugovora i pouzdanom stepenu
dovršenja ugovora i
• jasnoj identifikaciji troškova koji su nastali do dana bilansiranja i mogucnošcu poredenja
sa prethodno procenjenim troškovima.

Prema ovom standardu pouzdanost rezultata kod ugovora „troškovi plus” se zasniva na:

• velikom stepenu verovatnoce da c e ekonomske koristi iz ugovora biti ostvarene i
• jasnoj identifikaciji troškova i njihove visine, bez obzira na mogucnost njihovog
nadoknadivanja ili ne.

Ukoliko su navedeni uslovi za pouzdano utvrdivanje rezultata iz ugovora o izgradnji
ispunjeni onda se visina prihoda i njima pripadajucih rashoda utvrduje na osnovu stepena
dovršenosti radova. Stepen dovršenosti radova može da se utvrdi na bazi troškova i fizickog
obima završenosti radova. Matematicki se stepen dovršenosti utvrduje stavljanjem u odnos
nastalih troškova sa ukupno procenjenim troškovima gradnje ili fizickog obima izvršenih radova
sa ukupnim obimom radova.

142

Primena navedenih metoda utvrdivanja stepena dovršenosti radova pretpostavlja
razvijeno poslovno-finansijsko planiranje kao adekvatan sistem izveštavanja. Ovo iz razloga što
utvrdivanje stepena dovršenosti pretpostavlja poznavanje prihoda i troškova na dan bilansiranja.
Primena stepena dovršenosti ugovora stvara uslove da se prihodi iz ugovora dodele onom
obracunskom periodu u kome su izvršeni radovi, kao i da se nastali troškovi priznaju kao rashodi
u onom obracunskom periodu u kojem je izvršena gradnja. Primera radi, avansi isplaceni
podizvodacima su potraživanja, a materijal koji je nabavljen i dopremljen na mesto gradnje
predstavlja zalihe.

Ako ishod ugovora o izgradnji ne može da bude pouzdano procenjen, a troškovi izazvani
gradnjom u datom obracunskom periodu mogu sa velikom verovatnoc om da budu nadoknadeni,
prihodi po osnovu ugovora o izgradnji priznaju se do visine nastalih troškova. Shodno tome,
troškovi u ovom slucaju opredeljuju visinu prihoda, a rezultat ce biti jednak nuli. Treba naglasiti
da je neizvesnost u pogledu ostvarivanja dobitaka po osnovu ugovora o izgradnji prisutna u
ranim fazama izvršenja ugovora. U kasnijim fazama ta neizvesnost se smanjuje i primena
stepena dovršenosti u priznavanju prihoda i troškova se smatra opravdanom.

Ukoliko pri primeni metoda stepena dovršenosti i nekom obracunskom periodu dode do
promene u proceni visine prihoda i troškova ili promene u proceni stepena dovršenosti ove
promene se tretiraju u skladu sa zahtevima MRS8. Shodno ovom standardu efekte ovih promena
treba tretirati kao pozicije bilansa uspeha u periodu u kome je promena nastala ukoliko utice
samo na taj period ili u buducim periodima ako se ocekuje njihov efekat u buducnosti.

9.8 UTVRÐ IVANJE I PRIZNAVANJE GUBITAKA IZ UGOVORA O IZGRADNJI

Pri priznavanju prihoda po osnovu ugovora o izgradnji princip impariteta dobija svoj puni
smisao. Shodno ovom principu, u svim slucajevima u kojima se procenjuje da ce ukupni troškovi
ugovora biti viši od ukupnih prihoda ugovora, postoji obaveza anticipiranja gubitaka odnosno da
se višak rashoda iznad prihoda prizna odmah. Zahtevi ovog principa moraju biti uvaženi
nezavisno od toga da li je izvršenje ugovora otpocelo ili nije, uz to nebitan je stepen dovršenosti
gradnje, kao i iznos prihoda koji se ocekuje od drugih ugovora, ukoliko ovi nisu deo jedinstvenog
ugovora o izgradnji.

Iznos troškova izgradnje koji ne mogu biti nadoknadeni odnosno iznos gubitaka po
osnovu ugovora o izgradnji obuhvata:

• troškove iz ugovora koji nije moguce realizovati i cija se valjanost može dovesti u pitanje,
• troškove iz ugovora cije dovršenje zavisi od ishoda sudskog spora ili drugih zakonskih
ogranicenja,
• troškove ugovora koji se odnosi na imovinu koja ce verovatno biti zaplenjena ili oduzeta,
• troškove ugovora u kome investitor ne može podmiriti svoje obaveze i
• troškove ugovora u kome izvodac radova nije u mogucnosti da izvrši ugovor ili na drugi
nac in ispuni svoje obaveze.

143

9.9 OBELODANJIVANJA U VEZI SA UGOVORIMA O IZGRADNJI

MRS 11 zahteva obelodanjivanje znacajnog broja informacija u vezi sa ugovorima o
izgradnji. Ove informacije sa pre svega dovode u vezu sa:

• visinom i nacinom utvrdivanja prihoda datog obracunskog perioda,
• metoda utvrdivanja stepena dovršenosti radova po osnovu ugovora o izgradnji,
• iznosom nastalih troškova i priznatih dobitaka (umanjenih za priznate gubitke) na dan
bilansiranja,
• iznosima primljenih avansa,
• iznosima zadržanih isplata,
• bruto iznosom troškova koje ce narucilac platiti izvodacu za ugovorene radove priznate
kao imovina i
• bruto iznosom obaveza za ugovorene radove.

144

Zadatak 1

Preduzece SIGMA AD Beograd zakljucilo je trogodišnji ugovor o izgradnji sportskog stadiona. Ugovorena
vrednost radova iznosi 630,45 miliona din. Pocetkom januara 2004. god. procenjeni ukupni troškovi iznose
520 miliona din. da bi se na kraju 2004. god. povecali za 3%. Na kraju 2004. godine postoje zalihe
investicionog materijala u vrednosti od 9,2 miliona din.

Tokom 2005. godine investitor je odobrio dodatne radove za izgradnju parking prostora i uredenje
zemljišta oko stadiona što je povecalo ugovorenu vrednost radova za 8,3 miliona din. i izazvalo dodatne
troškove za 6,9 miliona din. Na kraju 2005. godine postoje zalihe investicionog materijala u vrednosti od
5,8 miliona din.

Tokom 2006. godine, procenjeni ukupni troškovi smanjeni su za 3,4 milion din. Troškovi nastali do kraja
svake godine, ukljucujuci zalihe investicionog materijala iznose: za 2004. god. 209,328 miliona din, za
2005. god. 415,7 miliona din. i za 2006. god. 539,1 miliona din.

Izracunati stepen dovršenosti za svaku godinu ugovora i prikazati prihode, troškove i dobitak koji se
treba priznati za svaku godinu.

Odgovor 1
u 000 din
2004. g. 2005. g. 2006. g.
1. Pocetni iznos procenjenih prihoda 630.450 630.450 630.450
2. Odstupanja 8.300 8.300
3. Ukupni procenjeni prihodi (1 + 2) 630.450 638.750 638.750
4. Ukupno procenjeni troškovi 535.600 542.500 539.100
5. Troškovi nastali do kraja godine 209.328 415.700 539.100
6. Troškovi za dovršenje (4 – 5) 326.272 126.800 –
7. Procenjeni dobitak (3 – 4) 94.850 96.250 99.650
8. Stepen dovršenosti ugovora (5/4) 38% 76% 100%

Stepen dovršenosti za 2004. g. dobija se iz odnosa troškova nastalih do kraja godine umanjenih za
vrednost zaliha investicionog materijala i ukupno procenjenih troškova ugovora ((209.328 –
5.800/535.600) .

Stepen dovršenosti za 2005. g. dobija se iz odnosa troškova nastalih do kraja godine umanjenih za
vrednost zaliha investicionog materijala i ukupno procenjenih troškova ugovora ((415.700 –
3.400)/542.500).

Prihodi, rashodi i dobitak se u racunu dobitka/gubitka priznaju na sledeci nacin:

u 000 din
Do kraja godine Priznato u Priznato u
ranijim godinama tekucoj godini
2004.
Prihodi (38%*630.450) 239.571 239.571
Troškovi (38%*535.600) 203.528 203.528
Rezultat 36.043 36.043

145

u 000 din
Do kraja godine Priznato u Priznato u
ranijim godinama tekucoj godini
2005.
Prihodi (76%*638.750) 485.450 239.571 245.879
Troškovi (76%*542.500) 412.300 203.528 208.772
Rezultat 73.150 36.043 37.107
2006.
Prihodi (100%*638.750) 638.750 485.450 153.300
Troškovi (100%*539.100) 539.100 412.300 126.800
Rezultat 99.650 73.150 26.500

Pitanja za proveru

1. Objasnite zahteve MRS 11 Ugovori o izgradnji koji se odnose na priznavanje prihoda.
2. Objasnite spajanje i razdvajanje ugovora o izgradnji.
3. Kako se klasifikuju ugovori o izgradnji?
4. Kako se dele troškovi po osnovu ugovora o izgradnji?
5. Na cemu se zasniva pouzdanost utvrdenog rezultata kod ugovora sa fiksnom cenom?
6. Kako se priznaju gubici po osnovu ugovora o izgradnji?
7. Koje informacije u vezi ugovora o izgradnji se obelodanjuju u napomenama uz finansijske
izveštaje?

146

10 PRIZNAVANJE, MERENJE I OBELODANJIVANJE REZERVISANJA,
POTENCIJALNIH OBAVEZA I POTENCIJALNIH SREDSTAVA
PREMA MRS37
10.1 POJAM, ULOGA I ZNACAJ REZERVISANJA

Procena i obuhvatanje verovatnih obaveza cija visina i rok dospelosti na dan bilansiranja
nisu poznati zadatak je rezervisanja prema statickoj teoriji bilansa. Nasuprot tome, obuhvatanje
svih rashoda koji ce prouzrokovati izdavanja, ali tek u nekom od buducih obracunskih perioda
zadatak je rezervisanja prema dinamickoj teoriji bilansa. U svakom slucaju rezervisanja se
pojavljuju kao svojevrstan izvor finansiranja imajuci u vidu da je obrazovanje rezervisanja
praceno smanjenjem periodicnog rezultata.

Rezervisanja se u strucnoj literaturi najc ešce dele na:

• rezervisanja po osnovu obaveza prema trecim licima, tzv. rezervisanja za rizike i
• rezervisanja za troškove, tzv. obaveze tekuce godine prema buducim godinama.

Prema MRS37 rezervisanja se definišu kao obaveze preduzec a prema trecim licima ili
prema samome sebi, cija visina i rok dospelosti na dan bilansa nisu poznati. Rezervisanja se
razlikuju od drugih obaveza, kao što su obaveze iz poslovnih odnosa. Ona se koriste za
obuhvatanje nesigurnih obaveza, tj. obaveza cija visina i rok dospelosti na dan bilansiranja nisu
poznati. Obaveze iz poslovnih odnosa predstavljaju obaveze prema trec im licima sa poznatom
visinom i rokom dospelosti. Rezervisanja se razlikuju od pozicije vremenskih razgranicenja.
Naime, na vremenskim razgranicenjima sa obuhvataju obaveze preduzeca poznate visine i roka
dospelosti, (honorari, naplac ene kirije i sl.).

MRS37 pravi razliku izmedu rezervisanja i potencijalnih obaveza. Pojam potencijalan
pripisuje se obavezama, ali i sredstvima koja se ne priznaju u bilansu buduci da ce njihovo
postojanje biti potvrdeno dogadanjem, ili nedogadanjem jednog ili više neizvesnih buducih
dogadaja koji nisu pod kontrolom preduzeca. Ove obaveze se ne priznaju zbog toga što postoji
znacajna neizvesnost u pogledu nastanka buduc ih dogadaja koji ce izazvati odliv sredstava iz
preduzeca. Neizvesnost dogadaja se povezuje sa nastankom ili sa intenzitetom posledica od
nastanka dogadaja. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama, ali se ne iskazuju u
bilansu stanja. Za razliku od potencijalnih obaveza, rezervisanja se obavezno iskazuju u bilansu
stanja.

10.2 OBRAZOVANJE REZERVISANJA U SKLADU SA MRS37

Prema zahtevima MRS37 rezervisanja treba formirati i priznati pod sledecim uslovima:

• kada preduzece ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao rezultat prošlog
poslovnog dogadaja,

147

• kada izmirenje obaveze zahteva siguran odliv resursa i
• kada se visina obaveze može pouzdanu utvrditi.

Shodno ovom standardu samo obavezujuci dogadaj, odnosno dogadaj koji ne ostavlja
preduzecu drugi izbor osim da izmiri obavezu, dovodi do sadašnje obaveze. Tako, na primer,
davanje garancije u momentu prodaje pretpostavlja verovatnu pojavu troškova i to je
obavezujuci dogadaj koji je osnov nastanka zakonske obaveze. Imajuci u vidu da period trajanja
garancije dolazi posle perioda prodaje ispravno povezivanje rashoda i prihoda podrazumeva
formiranje rezervisanja. Ukoliko bi se odložilo priznavanje troškova po osnovu datih garancija na
period važenja garancije to bi bilo u suprotnosti sa uzrocnošcu prihoda i rashoda i došlo bi do
premetanja rezultata iz perioda u period.

Isto tako, prodajom robe na kredit nastaje sadašnja zakonska obaveza, koja je rezultat
prošlog obavezujuceg dogadaja za preduzece, tj. ugovora o kupoprodaji robe. Moguc nost
pravnog osporavanja ugovora o kupoprodaji, razni prigovori kupaca u vezi sa kvalitetom robe i
drugih rizika nenaplativosti dela fakturisanog iznosa koji nisu uzeti u obzir u momentu prodaje
namecu nužno potrebu formiranja odgovarajucih rezervisanja radi objektivizacije rizika.

Ustaljena politika prodavca da vrši povracaj novca nezadovoljnim kupcima zahteva,
takode, formiranje rezervisanja. Ovde je obavezujuci dogadaj prodaja robe, koji dovodi do
izvedene obaveze prodavca da vrati novac kupcu kao posledicu ustaljene politike prodavca. Isto
tako, prošli obavezujuci dogadaj, kao što je nezakonito nanošenje štete okolini od strane
preduzeca (primer naftne industrije) smatra se osnovom nastanka rezervisanja na ime troškova
c išcenja okoline, nadoknada štete ili placanje kazne. Cak i onda kada ne postoji zakonska
obaveza zaštite okoline, a preduzece se dobrovoljno opredeli za zaštitu okoline postaje osnov za
izvedenu obavezu preduzeca za formiranjem rezervisanja.

Obrazovanje rezervisanja za troškove stavljanja izvan upotrebe naftnog postrojenja.
Izgradnja naftnog postrojenja je ovde obavezujuci dogadaj i on je osnova za nastanak izvedenih
obaveza zasnovanih na ugovoru o dozvoli za rad. S licno tome, štete izazvane radom rudnika
mogu da se jave i posle gašenja rudnika. U cilju sprecavanja premetanja rezultata iz perioda u
period štete moraju da budu uzete u obzir u periodu rada rudnika odnosno periodu u kome su
prouzrokovane. To se postiže formiranjem rezervisanja.

Medutim, u svim navedenim sluc ajevima kada postoji mogucnost da preduzece svojom
buduc om akcijom izbegne buduca izdavanja sredstava rezervisanja se ne priznaju. Tako, na
primer, postojanje zakonskih zahteva za detaljnim pregledom aviona svake trece godine, za
preduzece ne predstavlja sadašnju obavezu na dan bilansa, a samim tim ni obavezu za
formiranjem rezervisanja na ime troškova velikih popravki, jer buducom odlukom preduzeca o
prodaji aviona izbegavaju se i buduca izdavanja.

U retkim sluc ajevima je teško utvrditi da li postoji sadašnja obaveza preduzeca na dan
bilansa. takv je slucaj, na primer, sa sudskim sporovima, kada je neophodno analizirati prirodu
sudskog spora, razvoj dogadaja u sporu, mišljenje i stavove menadžmenta, pravnog i drugih
savetnika, iskustva preduzec u u ranijim sporovima, iskustva drugih preduzeca i svaku odluku
preduzeca u pogledu odgovora na sudski spor. Odluka o formiranju rezervisanja za rizicne
sporove zasniva se na raspoloživim dokazima i mišljenju eksperata.

148

Rezervisanja se ne mogu formirati za buduce obaveze jer su predmet bilansiranja samo
sadašnje obaveze. Tako, na primer, ako preduzece namerava da donese odluku o nabavci robe,
ali nije sklopilo ugovore na kojima se zasniva sadašnja obaveza rezervisanja se ne mogu
formirati.

Pored postojanja prošlog obavezujuceg dogadaja na kome se zasniva sadašnja obaveza
neophodno je postojanje verovatnog odliva resursa u cilju izmirenje obaveza. Verovatan dogadaj
prema ovom standardu je onaj dogadaj cija je verovatnoca dešavanja veca od verovatnoce
njegovog nedešavanja. Verovatnoca dešavanja dogadaja iznad 50% je osnov za priznavanje
obaveze.

Najc ešce preduzece može da napravi dovoljno pouzdanu procenu za visinu obaveza, kao
osnov za formiranje rezervisanja. Procena se izvodi iz raspona moguc ih ishoda izmedu
ocekivanih placanja trecim licima i ocekivanih izdavanja po osnovu troškova. Nemoguc nost
pouzdane procene visine obaveze osnov je za formiranje potencijalne obaveze, koja se ne
priznaje vec obelodanjuje.

Dosledno uvažavanje principa konzervativizma može dovesti do formiranja rezervisanja
na osnovu sumnjive sadašnje obaveze. Smatra se, medutim, da takva rezervisanja dovode do
manipulisanja sa periodicnim rezultatom i da nema osnova za njihovo priznavanje u bilansu
stanja.

10.3 VREDNOVANJE REZERVISANJA

Merenje visine rezervisanja zasnovano je na procenjivanju. Iznos rezervisanja trebalo bi
da odgovara najboljoj proceni izdataka koji je potreban za izmirivanje obaveza na dan
bilansiranja. Menadžment preduzeca prilikom utvrdivanja rezervisanja polazi od iskustva iz
prethodnih godina, mišljenja nezavisnih eksperata i dodatnih saznanja posle datuma
bilansiranja.

U osnovi formiranja rezervisanja stoji princip pojedinacne procene. Od ovog principa
može se odstupiti kada se procenjene obaveze sastoje od velikog broja relativno malih istovrsnih
stavki, kao što je slucaj sa datim garancijama kupcima. Iznos rezervisanja u ovom slucaju se
utvrduje na bazi grupnog procenjivanja primenom statistickih metoda.

Ocekivani rizici i neizvesnosti povezani sa relevantnim dogadajima opredeljuju visinu
rezervisanja. Oprezno procenjivanje rezervisanja u uslovima neizvesnosti svedeno je na održanje
supstance preduzeca i njegovo nesmetano funkcionisanje u skladu sa principom stalnosti
poslovanja.

Pri postojanju dovoljno objektivnih dokaza ocekivani buduci dogadaji mogu da budu
posebno znacajni za donošenje odluka o obrazovanju i utvrdivanju iznosa rezervisanja. Buduci
dogadaj može da bude, na primer, donošenje novog zakona kojim se zahteva od preduzeca
naftne industrije cišcenje kontaminiranog zemljišta. Izvesnost donošenja novog zakona kojim se
reguliše ovo pitanje i njegova blagovremena priprema uslovljavaju potrebu obrazovanja
rezervisanja za troškove cišcenja zemljišta. U vecini slucajeva objektivni dokazi nece postojati

149

dok se ne donese novi zakon. Isto tako, ako preduzece smatra da ce troškovi cišc enja nekog
gradilišta nakon izgradnje objekta biti smanjeni zbog buducih tehnoloških promena, visina
rezervisanja treba da odslikava razumnu procenu smanjenja troškova koje nastaje zbog bilo kojih
tehnoloških promena koje se predvidaju.

MRS37 nalaže primenu sadašnje vrednosti kao osnove merenja ukoliko je efekat
vremenske vrednosti novca znacajan. Drugim recima, zahteva procenjivanje rezervisanja po
sadašnjoj vrednosti. Veci vremenski raspon izmedu formiranja rezervisanja i momenta njihovog
faktickog ukidanja namece vecu potrebu diskontovanja. Da bi diskontovanje bilo relevantno
treba na osnovu iskustva utvrditi verovatno vreme buducih novcanih tokova.

Visina rezervisanja je nezavisna od eventualnih dobitaka od ocekivanog otudenja
sredstava, cak i pod uslovom da je otudenje tesno povezano sa dogadajem koji uslovljava
obrazovanje rezervisanja.

Ukoliko se ocekuje da ce druga strana nadoknaditi neke ili sve izdatke nastale u cilju
izmirenja obaveza preduzec a i ako je zaista izvesno da ce nadoknada biti primljena, nadoknada
drugih se u bilansu priznaje kao imovina. Primer ovakvog slucaja susrecemo kod ugovora o
osiguranju kroz postojanje klauzule o osiguranju protiv štete. Priznati iznos nadoknade ne sme
biti veci od iznosa rezervisanja. Rashod koji se odnosi na rezervisanje koje je po svojoj suštini
obracunska pozicija rashoda u neto iznosu bez iznosa koji se priznaje kao nadoknada. U slucaju,
pak, kada naknada od drugih nije izvesna, takva naknada se ne priznaje u bilansu, ali se
obelodanjuje u napomenama. Obrazovanje i visina rezervisanja nisu uslovljeni postojanjem
dobitka preduzeca. Za iznos rezervisanja direktno se smanjuje rezultat, a samim tim i osnovica za
oporezivanje.

10.4 PROMENE U REZERVISANJIMA I NACIN NJIHOVOG UKIDANJA

Iznos rezervisanja na dan bilansiranja treba revidirati i prilagoditi kako bi odražavali
trenutno najbolju procenu obaveza preduzeca prema trecim licima i prema samome sebi.
Knjigovodstveni iznosi rezervisanja povecavaju se u svakom obracunskom periodu ukoliko se kao
osnova merenja koristi sadašnja vrednost. Ovo povecanje se u bilansu uspeha priznaje kao
rashod.

Rezervisanja se ukidaju u momentu pojave izdavanja zbog kojih su i obrazovana.
Efektivna izdavanja mogu da budu i viša i niža od formiranog iznosa rezervisanja. Ukoliko se do
visine rezervisanja dolazi grupnim procenjivanjem ona se na kraju godine ne ukidaju. Kada je
iznos neiskorišcenog rezervisanja iz prethodne godine manji od obracunatog iznosa rezervisanja
na dan bilansiranja racunima rezervisanja se dodaje ova razlika. Kada je, pak, iznos
neiskorišcenih rezervisanja viši od obracunatih rezervisanja na dan bilansiranja razlika se pokriva
iz prihoda.

Kada se visina rezervisanja utvrduje na bazi pojedinacnog procenjivanja, kakav je slucaj
rezervisanja za gubitke zbog nezavršenih poslova ukidanje rezervisanja se vrši po objektivizaciji
nastalih gubitaka. Postojanje neiskorišcenih rezervisanja zahteva njihovo otpisivanje na teret
prihoda.

150

Preispitivanje visine rezervisanja na dan bilansiranja može pokazati da ono nije
iskorišceno, tj. nije zahtevalo odlive resursa, što je uslov za njegovo ukidanje, onda se ono
otpisuju na teret prihoda. Tako, na primer, ukoliko ocekivani gubitak zbog neizvršenog posla nije
fakticki nastao potrebno je izvršiti ukidanje rezervisanja.
10.5 PRIMENA PRAVILA PRIZNAVANJA I MERENJA

MRS37 posebno objašnjava kako opšta pravila priznavanja i merenja mogu da budu
primenjena u sluc aju buducih poslovnih gubitaka, otežavajucih problematicnih ugovora i
restrukturiranja.

Obrazovanje rezervisanja za buduce poslovne gubitke nije dozvoljeno zbog toga što
buduc i poslovni gubici ne zadovoljavaju definiciju obaveze prema ovom standardu, što govori o
tome da ni opšti kriterijumi za priznavanje rezervisanja nisu ispunjeni.
Pod pojmom otežavajucih problematicnih ugovora ovaj standard podrazumeva ugovore po
kojima neizbežni troškovi prevazilaze ekonomske koristi koje se od realizacije ugovora ocekuju.
Neizbežni troškovi po ugovoru predstavljaju najmanje “troškove istupanja (raskida) ugovora”
koji su niži od troškova ispunjenja ugovora. Na primer, po osnovu ugovora o operativnom lizingu
preduzece – primalac lizinga je iznajmilo fabriku sa kojom profitabilno posluje. Posle izvesnog
perioda menadžment realocira svoju proizvodnju u novu fabriku. Istek roka najma stare fabrike
je cetiri godine, a ugovor ne može da bude raskinut, niti se stara fabrika može dati u najam
nekom drugom korisniku. Imajuci u vidu da ugovor o lizingu u ovom slucaju postaje
problematican, rac unovodstveni tretman lizinga regulisan je ovim standardom. Shodno tome,
okolnost da, sa jedne strane, postoji zakonska obaveza (zakljucenje ugovora o lizingu) i da je, s
druge strane, verovatan odliv sredstava u cilju izmirenja obaveza ispunjeni su uslovi za
formiranje rezervisanja, cija visina treba da odgovara najboljoj proceni neizbežnog placanja
najma.

Ovaj standard posebno ureduje pitanje restrukturiranja. Restrukturiranje se definiše kao
program koji planira i kontroliše menadžment preduzeca, a koji znacajno menja obim poslova ili
nac in na koji se posao vodi. Shodno tome, fundamentalne reorganizacije preduzeca, drasticne
promene u njegovoj strukturi, prodaja ili obustavljanje proizvodne linije i sl. predstavljaju
primere dogadaja koji mogu da se podvedu pod definiciju restrukturiranja.

Rezervisanja za troškove restrukturiranja mogu se formirati samo ako su ispunjeni opšti
kriterijumi za priznavanje shodno ovom standardu. Naime, nije dovoljno postojanje samo
zakonske obaveze, vec je potrebna i izvedena obaveza. Izvedena obaveza za restrukturiranje
nastaje samo onda kada neko preduzec e ima detaljan formalni plan za restrukturiranje, cije su
odredbe postojanje posla ili dela posla koji treba izvršiti, glavne lokacije na kojima se posao
izvršava, približan broj zaposlenih kojima treba dati nadoknadu zbog otpuštanja vezanog za
restrukturiranje, neophodne troškove za potrebe restrukturiranja i informacije o tome kada plan
treba da bude sproveden. Pored ovoga preduzece mora da obezbedi opravdano ocekivanje kod
svih onih koji su pogodeni restrukturiranjem da ce zaista i sprovesti restrukturiranje
zapocinjanjem realizacije plana ili objavljivanjem njegovih osnovnih karakteristika.

Shodno tome, samo donošenje odluke o restrukturiranju pre dana bilansa ne pokrec e
istovremeno izvedenu obavezu preduzeca na dan bilansa i kriterijumi za priznavanje nisu

151

ispunjeni. Medutim, ako je preduzec e javno objavilo planove o zatvaranju nekog pogona u
skladu sa odlukom menadžmenta preduzeca i detaljnim formalnim planom nastala je izvedena
obaveza za priznavanje rezervisanja za troškove restrukturiranja. Javno obaveštenje o odluci o
zatvaranju pogona stvara validno ocekivanje da ce pogon biti zatvoren i da ce o prouzrokovati
odliv sredstava iz preduzeca.

Visina rezervisanja se odmerava prema procenjenim troškovima neophodnim za
sprovodenje restrukturiranja. Rezervisanja za restrukturiranje ne ukljuc uju troškove ponovne
obuke i premeštanja postojeceg osoblja preduzec a, kao ni troškove marketinga ili investiranja u
nove sisteme i distributivne mreže. Ovo iz razloga što se ovi troškovi odnose na vodenje
troškova u buduc nosti i ne mogu se povezati sa programom restrukturiranja. Isto tako i buduc i
poslovni gubici, kao dobici od ocekivanog otudenja imovine, cak i kada je otudenje zamišljeno
kao deo restrukturiranja ne mogu uticati na visinu rezervisanja.

10.6 POTENCIJALNE OBAVEZE

Ovaj standard definiše potencijalnu obavezu kao mogucu ili sadašnju obavezu. Moguca
obaveza nastaje iz prošlih dogadaja, a njeno postojanje ce biti potvrdeno ako jedan ili više
buduc ih dogadaja koji nisu pod kontrolom preduzeca fakticki nastanu. Sadašnja obaveza je
rezultat prošlih dogadaja koji se ne priznaju jer je neizvestan odliv sredstava namenjenog
stvaranju ekonomskih koristi u buducnosti ili se visina obaveze ne može pouzdano utvrditi.
Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama. Ovo iz razloga što je potrebno stalno
pracenje i procenjivanje potencijalnih obaveza zbog pojave verovatnog odliva sredstava ili
stvaranja uslova za pouzdano utvrdivanje visine ove obaveze. Stvaranjem ovih okolnosti
ispunjeni su uslovi za formiranje rezervisanja. S druge strane, ako se pokaže mala verovatnoca za
odlivom sredstava potencijalna obaveze može biti zanemarena.

Prag verovatnog u literaturi a i prema ovom standardu nije eksplicitan. Uopšteno se
smatra da on treba da bude znatno iznad 50% i krece se izmedu 70 i 90%. Mišljenja eksperata o
tome koji tacno uslovi treba da budu zadovoljeni za razlikovanje procenjene od potencijalne
obaveze su razlicita. Tako se cesto dogada da verovatna obaveza bude samo obelodanjena.

Dogadaji u vezi sa sudskim sporovima su najteži potencijalni dogadaji. Racunovode se
oslanjaju na procene advokata u pogledu verovatnoce rešavanja takvih dogadaja. Tako, kada su
presude donete protiv preduzec a ili kada advokat ukazuje na verovatnocu gubitka sudskog spora
obavezno je formiranje rezervisanja za riziko sporova.

10.7 POTENCIJALNA SREDSTVA

MRS37 definiše potencijalna sredstva kao moguc a sredstva koja rezultiraju iz prošlih
dogadaja, a njihovo fakticko postojanje ce biti potvrdeno nastankom jednog ili više neizvesnih
buduc ih dogadaja, koji su izvan kontrole preduzeca. Potencijalna sredstva obicno proizilaze iz
neplaniranih ili neocekivanih dogadaja koji povecavaju mogucnost priliva ekonomskih koristi u
preduzece. Primeri potencijalne imovine su potraživanja zbog povrede patentnih prava,
podnošenje tužbe za nadoknadu štete od osiguravajuceg društva i dr.

152

Priznavanje potencijalnih sredstava bilo bi u suprotnosti sa principom realizacije pošto bi
se na taj nacin stvorili uslovi za priznavanje potencijalnih dobitaka. Shodno tome potencijalna
sredstva se ne priznaju, ona se obelodanjuju u napomenama uz uslov da postoji znacajna
verovatnoca priliva ekonomskih koristi. Ukoliko tokom vremena postane skoro izvesno da ce
priliv ekonomskih koristi biti ostvaren potencijalna sredstva se priznaju u bilansu stanja.

10.8 OBELODANJIVANJA REZERVISANJA, POTENCIJALNIH OBAVEZA I
POTENCIJALNIH SREDSTAVA
Shodno principu potpunog obelodanjivanja finansijski izveštaji treba da budu tako
osmišljeni i pripremljeni da verno prikazuju ekonomske dogadaje koji su uticali na preduzece u
datom obracunskom periodu i da sadrže dovoljno informacija znacajnih za tekuce i potencijalne
odluke. Ovaj princip implicira da nijedna informacija koja je znacajna ili zanimljiva za investitore i
ostale korisnike ne sme da se izostavi ili prikaže nepregledno i nejasno. Ovaj standard u tom
smislu zahteva da preduzec e za svaku vrstu rezervisanja objavi:

• knjigovodstveni iznos na poc etku i na kraju obracunskog perioda,
• dodatna rezervisanja u tom periodu,
• iskorišcene iznose rezervisanja u toku perioda,
• neiskorišcene iznose rezervisanja koja su ukinuta i
• povec anja rezervisanja tokom perioda nastala diskontovanjem.

Obelodanjivanje uporednih informacija se ne zahteva.

Pored navedenog preduzece za svaku vrstu rezervisanja treba da obelodani još:

• kratak opis vrste obaveze i ocekivani rok dospelosti,
• indikaciju neizvesnosti u pogledu iznosa i roka dospelosti uz naglašavanje pretpostavki o
nastanku buducih dogadaja i
• iznos bilo kojih ocekivanih nadoknada od drugih uz navodenje iznosa koji su priznati kao
sredstvo.

U izuzetno retkim slucajevima standard zauzima popustljiv stav u vezi sa
obelodanjivanjima. Tako, na primer, ukoliko bi objavljivanje detaljnih podataka o sudskom sporu
nanelo štetu preduzecu onda treba obelodaniti opštu prirodu spora zajedno sa cinjenicama i
razlozima zbog kojih informacije nisu obelodanjene.

U pogledu obelodanjivanja potencijalnih obaveza ovaj standard zahteva da se na dan
bilansiranja istakne priroda ovih obaveza. Posebno se insistira ukoliko je to moguce
obelodanjivanje procenjenih finansijskih efekata ili izjava da takvu procenu nije moguc e
napraviti zbog neizvesnosti u vezi sa konacnim ishodom ili mogucnost bilo kakve nadoknade od
drugih. Slicna obelodanjivanja se zahtevaju i za potencijalna sredstva. Izostavljanje bilo koje
informacije u vezi sa rezervisanjima, potencijalnim obavezama i sredstvima zahteva navodenje
razloga.

153


Zadatak 1
Preduzece DELTA AD prodaje robu sa garantnim rokom od jedne godine koja kupcima omogucuje
besplatnu popravku ili zamenu robe za sve greške koje su odgovornost proizvodaca. Dosadašnje iskustvo
preduzeca DELTA AD, kao i buduca ocekivanja ukazuju da 75% prodate robe nece imati nikakvih oštecenja
u garantnom roku, da ce 20% prodate robe imati manjih oštecenja, 4% prodate robe velikih oštecenja i da
ce 1% biti besplatno zamenjen novom robom. Iskustvo prethodnih godina pokazuje da preduzece DELTA
AD na godišnjem nivou za troškove popravke u garantnom roku izdvaja 7 miliona dinara (4 miliona dinara
za mala oštecenja i 3 miliona dinara za velika oštecenja) i 2 miliona dinara za besplatnu zamenu robe.

U skladu sa MRS37 proceniti verovatnocu odliva novcanih sredstava za obaveze po garanciji i izracunati
ocekivanu vrednost troškova popravke.

Odgovor 1

Ocekivana vrednost troškova popravke iznosi:

20% x 4.000.000 + 4% x 3.000.000 + 1% x 2.000.000 = 940.000 dinara

Pitanja za proveru

1. Objasnite pojam rezervisanja?
2. Pod kojim uslovima se formiraju i priznaju rezervisanja?
3. Kada je efekat vremenske vrednosti novca znacajan koja osnova merenja se koristi za merenje
rezervisanja?
4. Na koji nacin se ukidaju rezervisanja?
5. Šta su potencijalne obaveze?
6. Navedite primere potencijalnih sredstava.
7. Koje informacije u vezi rezervisanja se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje?

154

11 MRS 12 POREZ NA REZULTAT
11.1 POSTUPAK PRIZNAVANJA, PREZENTACIJE I OBELODANJIVANJA
POREZA NA REZULTAT

Zahtevi ovog standarda odnose se na postupak priznavanja, prezentacije i
obelodanjivanja poreza na rezultat i privremenih poreskih razlika, odnosno odloženih poreskih
obaveza i sredstava.

Postupak priznavanja, prezentacije i obelodanjivanja poreza na rezultat prema MRS 12 pociva na
tzv. modelu odloženog poreza koji se zasniva na sledecim pretpostavkama:

• porez na rezultat sa stanovišta preduzec a, odnosno vlasnika predstavlja rashod cija
visina zavisi od visine ostvarenog rezultata pošto smanjuje iznos dobitka koji ostaje
vlasnicima,
• izveštavanje o porezu na rezultat treba da iskaže poreske posledice svih poslovnih
dogadaja nastalih u obracunskom periodu, kao poreski rashod i
• visina poreskog rashoda zavisi od visine racunovodstvenog rezultata i najcešce se
razlikuje od iznosa poreskog rashoda koji se utvrduje na osnovu oporezive dobiti.

Ove pretpostavke obezbeduju poštovanje nastanka poslovnog dogadaja kao
pretpostavke finansijskog izveštavanja. Placanje poreskih obaveza na rezultat može biti u celini
izmirena u toku tekuce godine, ali placanje može uslediti u nekoj od buducih godina.

Primena MRS 12 uvodi u praksu odložene poreze, kao potpunu novinu za našu praksu u
smislu novog nacina obuhvatanja poreza na dobitak i usvajanja nove logike i novih pojmova, kao
što su odnos racunovodstvene i oporezive dobiti, racunovodstvenog tretmana privremenih
razlika i prenošenje neto gubitka za potrebe oporezivanja.

11.2 ODNOS RACUNOVODSTVENOG I OPOREZIVOG REZULTATA

Ispitivanje ciljeva i pravila obrac unavanja poreza predstavlja osnov definisanja odnosa
racunovodstvenog i oporezivog dobitka.

Cilj utvrdivanja racunovodstvenog dobitka je iskazivanje prave slike prinosnog položaja
preduzeca. Dobitak nakon oporezivanje je raspoloživ za raspodelu a utvrduje se u skladu sa
zakonskom, profesionalnom i internom regulativom i racunovodstvenim politikama.

Poreska politika opredeljuje ne samo osnovicu oporezivanja vec i poreske stope, a
postavljena je u funkciji kompromisa izmedu stimulisanja privrede i pribavljanja dovoljno
sredstava za sprovodenje svojih politika. Poreski propisi su instrument za ostvarivanje ovog
kompromisa. Utvrdivanje oporezivog dobitka zasniva se na razlici izmedu oporezivih prihoda i
rashoda koji se priznaju u poreske svrhe.

155

Poreska pravila se delimicno razlikuju od racunovodstvenih pravila. Razlikovanje ovih
pravila mogu se razlikovati u smislu da se neka stavka prihoda i rashoda priznaje ili ne priznaje
prema jednim ili drugim pravilima, ili se njihovo priznavanje ili nepriznavanje vrši u razlic itim
vremenskim periodima. Ove razlike obavezno dovode do razlicitog iznosa izmedu
rac unovodstvenog i oporezivog dobitka. One mogu biti stalne i privremene.

Stalne razlike nastaju kao posledica nepriznavanja odredenih prihoda i rashoda pri
utvrdivanju poreskog dobitka, koji se, inace, shodno racunovodstvenim pravilima obavezno
uzimaju u obzir pri utvrdivanju oporezivog rac unovodstvenog dobitka.
Privremena razlike nastaju onda kada se isti iznos prihoda i rashoda priznaje pri utvrdivanju
rac unovodstvenog i oporezivog dobitka, ali se razlikuje obracunski period utvrdivanja.

11.3 RACUNOVODSTVENO OBUHVATANJE STALNIH RAZLIKA IZMEÐU
OPOREZIVOG I RACUNOVODSTVENOG REZULTATA

Tretman prihoda i rashoda pri utvrdivanju oporezivog i rac unovodstvenog dobitka
dovodi do razlika u njihovim iznosima.

Kada je rec o prihodima onda se to odnosi na kamate na državne obveznice i prihode od
dividendi. Kamate na državne obveznice priznaju se kao prihod pri utvrdivanju
rac unovodstvenog dobitka, ali se na priznaje kao prihod pri utvrdivanju oporezivog dobitka.
Naime, država sa ovim odredbama stimuliše kupovinu ovih obveznica. Isto tako, prihodi od
dividendi od zavisnih preduzeca bice priznati u obracunu racunovodstvenog dobitka maticnog
preduzeca bez obzira vecinskog ucešca, dok se u poreske svrhe prihodi od dividendi priznaju
ukoliko to ucešce nije vece od 80%, a ukoliko je vece ono se ne priznaje. Ovo zbog dvostrukog
oporezivanja jer je dividenda vec bila jednom oporeziva.

Odstupanja poreskih od racunovodstvenih pravila mnogo cešce se javlja kod rashoda.
Primeri takvih odstupanja javljaju se kod premija za životno osiguranja clanova uprave koji se
priznaju u racunovodstvene svrhe ali se na priznaju u poreske svrhe, zatim rashoda po osnovu
kazni, kao i rashoda za humanitarne svrhe.

Razlike u visini priznatih prihoda i rashoda u poreske i rac unovodstvene svrhe tretiraju
se na isti nacin nezavisno da li se javljaju na strani prihoda ili na strani rashoda. Njihova
zajednicka karakteristika je da ne uticu na buduce poreske obaveze, odnosno ne mogu imati
karakter odloženih poreskih obaveza. Drugim recima ove razlike su vezane za poresku osnovicu
samo perioda u kome su nastale. Isto tako ove razlike uticu na visinu efektivne poreske stope
koja može biti veca ili manja od nominalne. Veca efektivna poreska stopa se obavezno javlja
kada postoje neoporezivi rashodi, a manja ukoliko postoje neoporezivi prihodi. U svakom slucaju
ove stalne razlike dovode iznos poreskih rashoda u vezu sa visinom oporezivog dobitka.

156

11.4 POJAM I RACUNOVODSTVENI TRETMAN OPOREZIVIH PRIVREMENIH
RAZLIKA

Privremene razlike su posledica priznavanja odredenih stavki prihoda i rashoda kako po
rac unovodstvenim tako i po poreskim pravilima u istom iznosu ali u razlicitim obracunskim
periodima. Privremenost dolazi otuda što ce se odnosi izmedu ovih dobitaka u narednom
periodu promeniti. Priznavanje prihoda i rashoda po racunovodstvenim pravilima u jednom
periodu po poreskim pravilima mogu biti priznata ili u prethodnom ili u periodu koji sledi
njihovom obracunavanju prema racunovodstvenim pravilima. Primeri takvih razlika vezuju se za:

• prihode od kamata koji se prema racunovodstvenim pravilima priznaju u periodu
nastanka a prema poreskim pravilima u periodu njihove naplate,
• troškove rezervisanja za popravku u garantnom roku koji se prema racunovodstvenim
pravilima priznaju u periodu nastanka prihoda od prodaje tih proizvoda, a prema
poreskim pravilima u momentu njihovog faktickog nastanka,
• otpise sumnjivih i spornih potraživanja koji se prema racunovodstvenim pravilima
priznaju kao rashod (gubitak) u periodu u kome je izvršeno otpisivanja, a po poreskim
pravilima onda kada je taj gubitak realizovan (fakticki nastao),
• troškovi amortizacije koji se po racunovodstvenim pravilima obracunavaju prema
dozvoljenim racunovodstvenim politikama, a po poreskim pravilima na strogo definisani
nac in (primena geometrijske degresije).

Zajednicka karakteristika ovih razlika jeste da one direktno uticu na visinu oporezivog
dobitka. U tom smislu veci iznos racunovodstvenog dobitka u tekucem periodu dovodi do
obavezno manjeg iznosa u narednom ili narednim periodima.
Privremena razlike izmedu racunovodstvenog i poreskog dobitka prirodno nastaju kako onda
kada je rac unovodstveni dobitak veci od oporezivog i obrnuto kada je racunovodstveni dobitak
manji od oporezivog. Ove razlike mogu nastati ili po osnovu razlika u visini prihoda ili po osnovu
razlika u visini rashoda priznatih po racunovodstvenim odnosno po poreskim pravilima.

Ove privremene razlike dovode do razlicitog iznosa poreskih rashoda i obaveza po
periodima sa suprotnim efektima, vece u tekucem manje u narednom ili narednim i obrnuto,
zbog cega se nazivaju odloženi poreski efekti. U tom smislu veci racunovodstveni dobitak od
oporezivog u tekucem periodu dovodi do odlaganja poreskih obaveza u naredne periode i
nazivaju se odložene poreske obaveze. Nasuprot tome, veci oporezivi dobitak od
rac unovodstvenog dovodi do priznavanja vecih poreskih rashoda i samim tim unapred je
oporezovana i predstavlja odloženo poresko sredstvo. Odloženo poresko sredstvo predstavlja u
stvari unapred placeni porez i kao takvo može biti korišceno za umanjenje poreskih rashoda pod
pretpostavkom da ce postojati dovoljno oporezivog dobitak u buduc im periodima.

Odložene poreske obaveze nastaju kao razlike izmedu veceg racunovodstvenog i manjeg
oporezivog dobitka nastale usled razlike u vremenu priznavanja prihoda i rashode u
racunovodstvene i poreske svrhe. Ove razlike dovode i do razlika izmedu knjigovodstvene i
poreske osnove sredstva ili obaveza. Poreska osnova sredstava i obaveza je vrednost koja je
nekom sredstvu ili obavezi dodeljena u poreske svrhe.

157

Konzistentno tome, poslovni prihodi korespondiraju sa potraživanjima od kupaca po
racunovodstvenim pravilima. Medutim, ako se shodno poreskim pravilima prihodi ne mogu
priznati sve do njihove naplate poreska osnovica ovih prihoda u periodu njihovog nastanka je
jednaka nuli i ne priznaje se pri utvrdivanju oporezivog dobitka. Slic no je i sa rashodima, ako
preduzece svoju opremu otpisuje po lineranoj metodi, a poreski propisi zahtevaju primenu
geometrijske degresije, neotpisana vrednost opreme u poslovnim knjigama bice veca od njene
poreske osnovice, jer je iznos amortizacije u prvim godinama manji po racunovodstvenim nego
po poreskim propisima. Ova razlika u iznosima amortizacije bice jednaka razlici izmedu
racunovodstvene i oporezive dobiti.
Sve privremene razlike se u buducim periodima poništavaju. Vreme trajanja njihovog
poništavanja može da bude jedna ili više godina i dele se na kratkorocne odložene obaveze i
sredstva i dugorocne odložene obaveza i sredstva.

Visina poreskog rashoda u tekucem periodu bice jednaka iznosu obaveza po osnovu
poreza na rezultat po osnovu tekuce ostvarenog oporezivog dobitka uvecane za povecanje
odloženih poreskih obaveza i umanjene za smanjenje odloženih poreskih obaveza, odnosno

Poreski rashod = obaveze za porez na rezultat + povecanje odloženih poreskih obaveza -
smanjenje odloženih poreskih obaveza

Postojanje odloženih poreskih sredstava utice na visinu poreskih obaveza u tekucem
obracunskom periodu. U tom smislu poreske obaveze ce biti jednake iznosi poreskih rashoda po
osnovu poreza na dobit uvecana za iznos eventualnog dodatnog povecanja odloženih poreskih
sredstava i umanjena za iznos smanjenja odloženih poreskih sredstava, odnosno :

Poreske obaveze po osnovu poreza na rezultat = tekuce obracunat poreski rashod + povec anje
poreskih sredstava – smanjenje odloženih poreskih sredstava

Primena ovog obrasca podrazumeva da postoji dovoljno oporezivog dobitka, odnosno
postojanje poreskih obaveza jer se poreska sredstva koriste tako što se smanjuju poreske
obaveze. Shodno tome, uslov za priznavanje i merenje odloženih sredstava je postojanje
oporezivog dobitka u buducnosti. Ukoliko se procenjuje da preduzec e nece ostvarivati dobitak u
buduc nosti odnosno da je nece ostvariti u dovoljnom iznosu da se odložena poreska sredstva
iskoriste onda ih treba u celini ili delimicno tretirati kao otpis u tekucem periodu.

11.5 RACUNOVODSTVENI TRETMAN POSLOVNIH GUBITAKA PRI
OPOREZIVANJU REZULTATA

Izveštavanje o porezu na rezultat prema MRS 12 podrazumeva i tretiranje neto dobitka
u prethodnim i buducim periodima sa aspekta oporezivanja. Naime, zakonski propisi mogu
dozvoliti da se poslovni gubici kompenziraju sa vece ostvarenim neto dobicima u prethodnim
periodima ili sa neto dobicima cije se ostvarenje oc ekuje u buducnosti. Prethodni period može
biti posmatran od jedne do tri godine, a u buducnosti se može protezati pet do sedam godina,
pa cak i neograniceno. Smisao kompenziranja gubitaka sa neto dobicima iz prethodnih perioda
je ostvarivanje prava na povracaj preplac enog poreza na rezultat i popravljanje likvidnosti.

158

Skripta Bilansiranje I MRS 2010-11

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Skripta Bilansiranje I MRS 2010-11

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Skripta Bilansiranje I MRS 2010-11

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sa formalnog aspekta zakljucak poslovnih knjiga pretpostavlja utvrdivanje konacnih

Razumljivost ja najvažnija karakteristika informacije koja je prezentirana u finansijskim

Verno predstavljanje se determiniše sa aspekta podudarnosti ili saglasnosti sa poslovnim

You might also like