NAUKA U BANKARSTVU

Nauka o bankarstvu je disciplina koja naucnom metodom objasnjava poseban

aspekt monetarnih
faktora i monetarnih transakcja.
Bankarstvo se bavi istrazivanjem uloge, znacaja i poslovanja banaka kao znacajnih
institucija
finansijskih i ekonomskih sistema zemlje.
Ono ima zadatak da ispituje i prati opsta ekonomska kretanja koja se ispoljavaju
funkcionisanjem
banaka u bankarskom sistemu.
Proucava funkcije i uloge bankarskog sistema, bankarsko poslovanje, a narocito
odnose, procese i
poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i koriscenja novca preko banaka.
Bankarstvo kao naucna disciplina razvilo se drugom polovinom XIX veka.
Savremena shvatanja posmatraju banku kao specificno preduzece koje posluje novcem,
zbog cega ima
veci drustveni znacaj u odnosu na druga, “obicna” preduzeca.
Osim ovog pristupa (mikroekonomskog), bankarsko poslovanje se tretira kao celina
ekonomskih,
finansijskih i monetarnih mera kojima se bankarski sistem stavlja u funkciju
ocuvanja stabilnosti
nacionalne valute, snabdevanja potrebnom kolicinom novca i kredita, efikasnog
platnog prometa…
(makroekonomski pristup).

NASTANAK I RAZVOJ BANAKA

Stvaranje i razvoj banaka omogucila je pojava kovanog novca. Medjutim, kako je

kovani novac
postojao i pre nove ere, ipak se ne moze reci da su banke u danasnjem smislu reci
oduvek postojale.
One su se razvijale kroz nekoliko faza:
I faza – pocinje pojavom kovanog novca, tj. robovlasnickog perioda (izmedju VII i V
veka p.n.e.) i
traje sve do kraja XIV veka. Karakteristicni poslovi su menjacki, zalozni… U
Antickoj Grckoj se
razvijaju “safarski” (menjacki) poslovi. Tako nastaju trapezari, bankari starog jelinskog
doba, nazvani
po stolovima na kojima su obavljali svoj posao. Vec tada se razvija zaduzivanje
na hipoteku, sto je
kasnije omogucilo pojavu komercijalnih kredita.
II faza – od XIV do XVIII veka. Obelezavaju je specijalizovane novcane ustanove.
Pocetkom XVII u
Amsterdamu se desavaju znacajni dogadjaji u razvoju bankarstva. Javljaju se i prvi
problemi kvaliteta
kovanog novca (krivotvorenje). Pojava i razvoj Bank of England i Banque Royale
u Engleskoj i
Francuskoj (XVII i XVIII vek) pokazuju znacaj poverenja u bankarskom poslovanju.
III faza – nastaje pocetkom XIX veka, najpre u Engleskoj a zatim i u drugim zemljama,
kada se banke
osnivaju kao akcionarska drustva ili komanditna drustva sa velikim sopstvenim
kapitalom. U to vreme
se pocinje i sa razvojem naucnog istrazivanja sustine bankarskog poslovanja.
Analiziraju se osnovni
principi i utvrdjuju odredjene zakonitosti, na osnovu kojih se formulisu bankarske
strategije.

POJAM I ULOGA BANAKA

Pojam banka potice od latinske reci BANCO, koja oznacava klupu (tezgu-salter),
postavljenu na ulici,
trgu… na kojoj se vrsila razmena razlicitih oblika i vrsta novca, kao i novcane
transakcije naplate i
placanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom.
Savremeno svetsko bankarstvo, kroz izraz “bankarska revolucija”, ukazuje na
mogucnosti
reorganizacije banaka njihovim medjusobnim spajanjima i preuzimanjima, razvoju i
primeni
tehnologije u bankarskom poslovanju, ulozi i znacaju informacije.
Banka je:
• samostalni privredni i trzisni subjekt • posrednicka institucija u transferisanju
sredstava izmedju finansiranja suficitarnih i deficitarnih
transaktora
• institucija koja obavlja sve novcane, depozitne i kreditne transakcije svojih komitenata
• institucija koja obavlja svoje funkcije profesionalno, organizovano i adaptirano

POJAM MISIJE ILI SVRHE POSTOJANJA BANAKA

Misija banke, ne samo da je povezana sa planiranjem vec je ona osnova za poslovnu

filozofiju i stil
poslovanja banke, mobilizaciju i kohezionu snagu ponasanja zaposlenih u jednom
istom cilju –
uspesnom poslovanju banke.
Rec misija potice od latinske reci MISSIO = odasiljanje. Usko sa reci misija,
povezani su i izrazi
misionarska aktivnost i misionar.
Misija shvacena u takvom smislu je:
• jasna i usmerena, tako da se clanovi organizacije sa njom mogu lako identifikovari, a
samim tim i
sa organizacijom u celini
• nadahnjujuca i inspirisuca , tako da clanovi organizacije mogu dalje da ucvrscuju tu
identifikaciju
• jedinstvena, tako da se njeni clanovi mogu razlikovati od drugih organizacija i njihovih
pripadnika.

DEFINISANJE I RAZLICITA SHVATANJA MISIJE BANKE

Misija je razlog, svrha ili sustina postojanja banke u privrednoj i drustvenoj sredini.
Ustvari, misija je determinanta i okvir sopstvenih ciljeva i zadataka banke u najopstijem
izrazu te reci.
Ona je izraz filozofije jedne banke. To je refleksija onog u sta banka veruje i kakvu
je deonicari zele
kao finansijsku instituciju.
Bez jasno definisane misije banke nema osnova i mogucnosti za uspesno
dugorocno strategijsko
planiranje.
Menadzment tim banke mora imati u vidu sledecih pet elemenata:
1) istoriju banke, odnosno istoriju njenih ciljeva i politika
2) sadasnje karakteristike menadzment tima i vlasnika banke
3) uticaj misljenja sredine
4) bancine resurse
5) mora bazirati svoju misiju na svojoj kompetenciji i sposobnosti.
Postoje dva shvatanja misije. To je klasicno i savremeno.
KLASICNO polazi od toga da se pod misijom mogu smatrati izrazi vezani za: osnovnu
delatnost, svrhu
postojanja, globalne zadatke i globalne ciljeve organizacije ili banke.
SAVREMENO polazi od toga da misija mora da sadrzi: osnovnu svrhu postojanja,
racionalnu i
komercijalnu logiku rada, te emotivnu i moralnu logiku ponasanja clanova organizacije,
tj. banke.
U okviru savremenog shvatanja vizije, mogu se sagledati i dva posebna pristupa u kojima
je misija:
1) kao sastavni deo vizije – misija je koncipirana preko buduceg domasaja proizvoda i
usluga, trzista i
geografskih podrucja buduceg razvoja i nacina sticanja osnovne konkurentske prednosti
ili vodece
pozicije na trzistu.
2) marketinski orijentisana misija trebala bi da fokusira svoj sadrzaj na tri elementa:
a) grupe kupaca – korisnika koje ce banka usluzivati
b) potrebe korisnika koje ce banka zadovoljiti
c) nacin ili tehnologiju pomocu koje ce se te potrebe zadovljiti.

UTVRDJIVANJE I DEFINISANJE CILJEVA BANKE

Ciljevi proizilaze iz misije i oni predstavljaju sustinski znacaj postojanja banke. Na
osnovu stepena
ostvarenja ciljeva, sagledava se da li je banka uspesna ili ne.
Ako se podje od toga da banka postoji da bi ostvarila odgovarajuci profit, onda se
analizom njenog
rezultata poslovanja – profita, precizno moze utvrditi da li je banka uspesna finansijska
institucija ili
nije.
Ciljevi banke moraju odrazavati njene stvarne mogucnosti u odnosu na konkurenciju
i na uslove na
trzistu.
Nerealno visoko postavljeni ciljevi mogu dovesti do njihovog neostvarivanja, slabljena
rezultata.

RAZLIKE IZMEDJU CILJEVA I ZADATAKA BANKE

Postoje cetiri dimenzije po kojima se ciljevi razlikuju od zadataka:

1) vremenski okvir
2) specificnost
3) fokus
4) merenje.
VREMENSKI OKVIR moze da bude neogranicen i trajan (cilj) dok je zadatak
privremen i vremenski
ogranicen.
- primer vremenski neogranicenog cilja: poboljsanje imidza
- primer vremenski ogranicenog cilja: povecanje obima depozita u narednom mesecu.
SPECIFICNOST se vidi po tome sto se oni utvrdjuju u sirokim opstim izrazima i
cesto se odnose na:
imidz, stil.
Ciljevi FOKUSIRAJU reference (bacaju akcenat) na eksterne varijable, dok su zadaci
cesto oslonjeni na
interne faktore.
Ciljevi u nekim instancama mogu imati NEMERLJIVU formu i IZMERLJIVU formu
( procenat ucesca,
stopa rasta).

VRSTE BANAKA

BANKARSKE finansijske institucije su emisione, depozitne, poslovne, investicione…

NEBANKARSKE su stedionice, osiguravajuce Co., penzioni fondovi, finansijske Co….
OSTALE su kreditne agencije, dilersko-brokerske, akceptne i diskontne kuce,
zalagaonice…
Najcesci kriterijumi su:
• rocnost poslova
• privredna oblast ili grana iz koje poticu osnivaci banke
• velicina teritorije koju pokriva neka banka.
Uobicajena je podela na:
• emisione ili centralne
• poslovne
• depozitne
• investicione
• univerzalne
• ostale vrste banaka.

BANKARSKI POSLOVI I NJIHOVA PODELA

Najvazniji kriterijumi za njihovu podelu su:

• bilansni • funkcionalni
• vremenski ili rocnost.
Bilansni kriterijum: poslovi mogu biti:
- pasivni
- aktivni
- sopstveni
- neutralni.
Funkcionalni kriterijum:
- poslovi mobilizacije i koncentracije sredstava
- kreditne
- komisione
- sopstvene.
Rocnost (po analizi izvora plasmana):
- kratkorocni
- dugorocni
- srednjerocni.

OSNIVANJE BANKE

Banka se kao AD osniva ugovorom o osnivanju i obezbedjennjem sredstava za osnivacki

kapital banke.
Banku mogu osnivati najmanje dva akcionara, koja mogu biti domaca ili strana pravna
ili fizicka lica.
Akcionarski kapital banke se moze sastojati iz novcanog i nenovcanog dela.
Novcani deo osnivackog kapitala ne moze biti manji od 10.000.000 eura.
Nema ogranicenja na iznos kapitala koji stranac moze da investira u akcionarski kapital
banke.

POSTUPAK IZDAVANJA DOZVOLE ZA RAD

Prilaze se:
- Ovlascenje za lice sa kojim ce NBS saradjivati u postupku po zahtevu za izdavanje
dozvole za rad
- Ugovor o osnivanju banke
- Izjava da ce novcana srestva na ime osnovnog kapitala biti uplacena na racun NBS
- Podatke neophodne za utvrdjivanje boniteta akcionara
- Program rada banke za period od 5 godina i predlog njene poslovne politike
- Predlog statuta
- Dokaz o postojanju uzajamnosti
- Podatke o kadrovskoj i tehnickoj osposobljenosti banke za obavljanje poslova iz
ugovora
- Imena i preporuke za predlozene clanove upravnog i nadzornog odbora kao i za
predlozena lica sa
posebnim ovlascenjima i odgovornostima
- Dokaz o uplati propisane naknade.
NBS je duzna da na osnovu zahteva oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost
osnivanja banke.
Banka stice svojstvo pravnog lica upisom u Sudski registar.
Prijava za upis u Sudski registar podnosi se u roku od 45 dana od dana prijema resenja
o izdavanju
dozvole za rad.

DEPOZITNE BANKE

Najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja.

Njihov primarni posao je pribavljanje sredstava iz uloga na stednju i depozita. Depozitne
banke usmeravaju prikupljena sredstva za odredjene komercijalne aranzmane
privrednih
subjekata, pa se zato nazivaju i komercijalne banke.
U SCG su najcesce organizovane kao samostalne, ili u manjem broju, objedinjene kao
“cerke banke” u
sastavu bankarskih asocijacija holding banaka.
Depozitna banka je osnovni subjekt preko kojeg CB ostvaruje preduzete mere
kreditno-monetarnih
regulisanja iz domena emisione, kreditne, monetarne i devizne politike.
Depozitne banke imaju uticaj na finansijsko trziste a posebno na trziste novca jer
raspolazu
odgovarajucim viskovima likvidnih novcanih sredstava.
Osim ovih, bave se i drugim poslovima:
• poslovanjem HOV
• komisionim poslovima…
Zato sto je bliska potrebama njenih clanova osnivaca i komitenata, sirokog broja stedisa
i depozitara,
depozitna banka, posredno je uticala na nastajanje opstih ili univerzalnih banaka,
koje se bave svim
bankarskim poslovima, pri cemu im osnovnu podlogu za to pruza depozitni posao.

UNIVERZALNE BANKE (banke opsteg tipa)

Univerzalne banke se bave svim poslovima iz nomenklature bankarske registracije.

Obim i sirina poslova kod ovih banaka je utvrdjena velicinom banke (njenim
potencijalom).
Potreba za formiranjem univerzalnih banaka proistice iz potrebe privrednih
subjekata u materijalnoj
proizvodnji, koji celinu svojih finansijskih potreba u reprodukciji prezentuju
univerzalnoj bankarskoj
instituciji.
Depozitni poslovi su ustvari primarni bankarski poslovi univerzalnih banaka, a za njih se
vezuju i svi
drugi bankarski poslovi.

POSLOVNE BANKE

Su vrsta bankarske organizacije koja se bitno razlikuje od komercijalnih banaka.

U zemljama razvijenih trzisnih ekonimija ove banke se bave finansijranjem
krupnih proizvodnih i
trgovinskih korporacija.
Najcesce se bave dugorocnim bankarskim poslovima (kreditiranjem razvoja).

SPECIJALIZOVANE I GRANSKE BANKE

Bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova.

Mogu imati uzi ili siri repertoar bankarskih poslova sto ukazuje da je rec o
odredjenom nivou uskog
poslovnog usmeravanja u podeli rada izmedju banaka.
Prema pojedinim obelezjima poslovne specijalizacije mozemo posebno razlikovati banke
koje se bave:
• investicionim
• izvoznim
• uvoznim
• deviznim
• eskontnim
• poslovima sa HOV.
Posebnim vidom specijalizovane banke mogu se takodje smatrati LOMBARDNE I
HIPOTEKARNE banke,
koje se bave poslovima odobravanja kredita na osnovu zaloga pokretnih ili neopkretnih
dobara. Specijalizovanim bankama se mogu smatrati i granske banke, koje nisu
specijalizovane prema vrstama
bankarskih poslova, vec obavljaju samo neke bankarske poslove za potrebe
pojedinih delatnosti,
grana…
Tako su pojedine banke, do skoro, u svom nazivu imale atribute: izvozna,
kreditna, komercijalna,
investiciona, poljoprivredna, industrijska, prometna, privredna…

PARABANKARSKI FINANSIJSKI POSREDNICI

- stedno-kreditne organizacije
- postanska stedionica
- bankarski konzorcijum
- kreditne ustanove za kreditnu podrsku izvozu
- ostale finansijske institucije.

STEDNO – KREDITNE ORGANIZACIJE

Ne mogu da vrse multiplikaciju raspolozivih novcanih sredstava i nemaju pravo da

kreiraju novcana
sredstva.
Bave se prikupljanjem sredstava u vidu stednih uloga stanovnistva, depozita po
tekucim i ziro
racunima.
Raspolozive viskove svojih sredstava usmeravaju ka finansijskom trzistu posredstvom
banaka.

POSTANSKA STEDIONICA

Osnovana je 1921. godine.

Od 1961. posluje kao finansijska organizacija.
Osnovne delatnosti su: prikupljanje stednih uloga stanovnistva, vodjenje tekucih i ziro
racuna gradjana,
obavljanje poslova platnog prometa, poslovi uputnicke sluzbe sa drugim zemljama, ostali
poslovi.

BANKARSKI KONZORCIJUM

Pruza nove institucionalne mogucnosti za saradnju izmedju banaka u zenlji i stranih

banaka.
Meze se osnivati na trajnijoj osnovi ili prema prirodi trajanja konkretnog posla, ili
kada kao duznici
preuzimaju odredjene kreditne aranzmane za svoje komitente prema poveriocima iz
zemlje i iz
inostranstva.

KREDITNE USTANOVE ZA KREDITNU PODRSKU IZVOZU

Radi unapredjivanja ekonomskih odnosa u medjunarodnoj razmeni, formiraju se

posebne kreditne
ustanove koje obezbedjuju finansijsku podrsku refinansiranjem i osiguranjem izvoznih
kredita.
Osnivaci ovih institucija mogu biti same drzave, ali i drugi privredni subjekti
(banke, osiguranja,
spoljna trgovina, spedicija…).

OSTALE

Postoje mnogobrojne nebankarske i pomocne finansijske institucije:

• finansijske institucije koje se bave poslovima osiguranja i reosiguranja
• fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja • finansijski posrednici za plasiranje novca i
kapitala
• trgovinske i druge organizacije za finansiranje potrosackih kredita
• novcane i robne berze
• stambene i druge zadruge
• finansijski posrednici: brokeri, dileri…
• ostali biroi, agencije, menjaci, posrednicke ustanove…
Njihova zajednicka karakteristika je da raspolazu, koriste i usmeravaju znatna
finansijska sredstva sa
kojima se pojavljuju na trzistu. Sve navedene parabankarske i druge institucije, iako
nemaju odlucujucu
funkciju u finansijskom mehanizmu, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture.

NEBANKARSKE NEDEPOZITNE ORGANIZACIJE

U ulozi nebankarskih finansijskih organizacija mogu se javiti:

• investicioni fondovi
• osiguravajuca drustva i penzioni fondovi
• dilerske i brokerske finansijske institucije kao savremene nebankarske nedepozitne
organizacije.

INVESTICIONI FONDOVI

Osnivaci investicionih fondova su ili privredni subjekti kao vlasnici kapitala ili drzava.
Investicioni fondovi mogu biti: otvorenog i zatvorenog tipa i drzavne institucije.
Ciljevi investicionih fondova:
• I CILJ: je sa svojom aktivnoscu dospe i do onog vlasnickog kapitala koji je po visini
zanemarljiv i
iznosi na pr. u SAD – 5$.
• II CILJ: je da mobilise znacajan tezaurisani kapital prodajuci svoje akcije
milionima sitnih
investitora koji po prirodi stvari se ne mogu poznavati, ili ne zele veliku i raznovrsnu
ponudu.
• III CILJ: ostvarujuci I i II cilj, fond dolazi u posed ogromnog iznosa novca i kapitala
koji plasita na
najbolji moguci nacin, vodeci racuna o disperziji i stepenu rizika.
• IV CILJ: je realizacija socijalnih ciljeva u smislu stvaranja mogucnosti i uslova za
bogacenje veceg
broja malih investitora.

OSIGURAVAJUCA DRUSTVA I PENZIONI FONDOVI

Ove finansijske institucije raspolazu ogromnim sredstvima koja se formiraju na

osnovu “automatske
stednje”:
• premije za specijalna osiguranja i zastitu u fondove zdravstvene zastite, nezaposlenosti
i sl.
• premije za osiguranje zivota i imovine u odgovarajuce fondove
• premije za penziju ili rentu u penzione fondove.

DILERSKE I BROKERSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Posrednicki odnos na finansijskom trzistu svake trzisne privrede moze biti uspostavljen
na:
• dilerskim
• brokerskim
• dilersko-brokerskim principima finansijske trgovine i finansijskog posredovanja.
DILER je institucionalno organizovan nebankarski finansijski posrednik koji striktno i u
okviru svojih
ovlascenja i kupoprodajnih limita stupa u kupoprodajni odnos sa kupcem ili prodavcem i
u svoje ime i za svoj racun preuzima i izvrsava sve obaveze, prava, rizike i
odgovornosti iz zakljucenog
kupoprodajnog ugovora.
Ima odredjenu trzisnu poziciju i odgovornost.
BROKER je institucionalni organizovani nebankarski finansijski posrednik koji
komisiono u svoje ime i
za tudj racun ili cisto posrednicki, u tudje ime i za tudj racun, poznatom kupcu
nalazi poznatog
prodavca i za tu uslugu samo od jednog od njih ili od obojice po pola, naplacuje proviziju
– bokerazu.
Nema nikakvih trzisnih pozicija, pa time ni poslovnog rizika ni materijalnu
odgovornost, ali ima
odgovornost prema kupcu i prodavcu.
DILERSKO-BROKERSKI nebankarski posrednik je danas najcesca pojava u
razvijenim trzisnim
privredama i predstavlja jedinstvo svih pozitivnih karakteristika i principa i dilera i
brokera.
Savremene dilersko-brokerske nebankarske organizacije imaju sledece najvaznije
karakteristike:
• Dilersko-brokerska finansijska trgovina se odvija iskljucivo po standardizovanim
nacinima i uz
pomoc standardizovanih informacija.
• Radno mesto diler-brokera je potpuno tehnoloski opremljeno, a poslovne
transakcije i njihova
evidencija, kontrola i izvrsenje su sofisticirani
• Poslovna komunikacija je javna i multilateralna.

KONTROLA POSLOVANJA BANAKA

MONETARNA KONTROLA POSLOVANJA BANAKA

Funkcija monetarne kontrole je veoma znacajna jer je neophodno da centralna
monetarna institucija
permanentno ima uvid u zakonitost poslovanja monetarnih i drugih finansijskih
subjekata.
Osnovni zadaci i funkcije monetarne kontrole uredjeni su Zakonom o NBS i internim
propisima CB.
1. NBS kontrolise bonitet i zakonitost poslovanja banaka i drugih finansijskih
organizacija.
Ima pravo uvida u poslovne knjige i dokumentaciju banaka ali i ostalih ucesnika u
poslu, koji je
predmet kontrole.
Ako se utvrdi da je banka ili neka druga finansijska organizacija postupala suprotno
propisima, CB
ce izdati nalog banci da otkloni utvrdjenu nepravilnost i bice preduzete odredjene mere.
Mere koje preduzima CB prema bankama kod kojih su nadjene nepravilnosti mogu biti:
• obustavljanje odobravanja kredita za likvidnost
• zabrana kupovina i prodaje HOV
• obustava placanja sa ziro racuna, osim placanja po osnovu stednih uloga i tekucih
racuna gradjana
• ogranicenje obima plasmana
• obustavljanje ili ogranicenje placanja inostranstvu
• ogranicenje zaduzenja u inostranstvu
Mere se mogu primenjivati u roku od 30-360 dana.
CB moze dati banci, na njen zahtev, ovlascenje za obavljanje poslova platnog prometa i
kreditnih
poslova sa inostranstvom, ako u posebno utvrdjenom potupku CB utvrdi da ova
ispunjava te
uslove.
CB moze i oduzeti takvo ovlascenje ukoliko se poslovna banka ne pridrzava odredaba iz
odluke o
ovlascenju.
CB moze traziti od poslovne banke da joj u odredjenom roku dostavi izvestaj o
reviziji svog
godisnjeg poslovanja.
Ako oceni da izvestaj nije u skladu sa odredjenim standardima revizije, zahtevace nov
izvestaj.
2. Kontrolu banaka obavlja CB i njene filijale neposrednom kontrolom:
• poslovnih knjiga i druge dokumentacije banke • kontrolom i analizom izvestaja i druge
dokumenatacije u CB
• kontrolom zakonitosti poslovanja banke utvrdjuje se da li je poslovala u skladu
sa zakonom i
zakonskim aktima
• adekvatnost poslovne politike banke
• da li banka pre odobravanja kredita utvrdjuje bonitet duznika
• da li banka obavlja unutrasnju kontrolu
• da li je adekvatna unutrasnja organizacija banke…
3. Prema odredbama zakona o NBS uredjuju se dozvoljeni iznosi:
• novcanog dela akcionarskog kapitala banke
• pokazatelja adekvatnosti kapitala banke
• pokazatelja ucesca banke u kapitalu pravnog lica
• pokazatelja trajnih ulaganja banke
• pokazatelja najveceg moguceg kredita
• pokazatelja likvidnosti banke
• pokazatelja deviznog rizika banke…

INTERNA KONTROLA POSLOVANJA

Odlukom o internoj kontroli i reviziji blize se propisuju osnovni principi

organizacije i rada interne
kontrole koja se sprovodi u banci i drugoj finansijskoj instituciji.
Banka je duzna da uredi adekvatne i efikasne postupke interne kontrole i obezbedi
primenu u okviru
svojih poslova.
Adekvatnim postupcima interne kontrole se smatraju postupci koji odgovaraju
prirodi, slozenosti i
rizicnosti poslova banke, kao i promenama uslova njenog poslovanja koji se mogu
predvideti.
Aktima banke se posebno utvrdjuje:
• odgovornost nadleznog organa banke
• odgovornost direktora banke
• odgovornost lica sa posebnim ovlascenjima i odgovornostima.
Banka je duzna da postupke interne kontrole uredi i sprovodi na takav nacin da
oni omogucavaju
kontinuirano pracenje i merenje onih rizika koji mogu negativno uticati na
ostvarenje utvrdjenih
poslovnih ciljeva banke: kreditni rizik, rizik zemlje duznika, devizni rizik, rizik trzista,
kamatni rizik,
rizik likvidnosti, operativni i drugi rizik.
Banka je duzna da obezbedi blagovremeno obavestavanje rukovodilaca nadleznih
organizacionih
delova o nedostacima u postupcima interne kontrole, nezavisno od nacina koji su
utvrdjeni, kao i
obavestenje upravnog i nadzornog odbora o bitnim nedostacima u tim postupcima.

FINANSIJSKI I INVESTICIONI POTENCIJAL BANKE

KAPITAL BANKE

1. FUNKCIJE KAPITALA BANKE

U cilju obezbedjenja podrske dnevnom poslovanju banke i njenom opstanku na duzi rok,
kapital banke
obavlja sledecih 5 funkcija:
I vrsi funkciju zastite od rizika stecaja banke sto moze apsorbovati finansijske i
operativne
gubitke. II kroz uplazeni kapital osnivaci banke obezbedjuju ne samo dozvolu za rad, vec
i organizovanje i
operativni rad banke.
III kapital doprinosi stvaranju veceg poverenja klijentele u banci i predstavlja faktor
sigurnosti i
finansijsku snagu banke.
IV kapital predstavlja izvor za obezbedjenje rasta banke, sirenje spektra njenih usluga,
uvodjenje
nove informacione baze sa savremenom softverskom podrskom u funkciji efikasnog
upravljanja
aktivom i pasivom banke.
V kapital je regulator rasta banke jer olaksava da se osigura da pempo rasta date
banke bude
odrziv na dugi rok. Od banke se ocekuje da njen kapital raste tempom koji je
priblizan tempu rasta
kredita i drugih oblika aktive.

2. FORME KAPITALA BANKE

Bazelski sporazum iz 1988. godine definise “nivoe kapitala” banke.

Nivo I ili jezgro kapitala banke obuhvata:
• obicne akcije
• visak iznad nominalne vrednosti akcija uplacen od strane akcionara
• nekumulativne tajne prioritetne akcije
• nerasporedjene profite.
Nivo II ili dodatni kapital ukljucuje:
• konvertibilne prioritetne akcije
• kumulativne tajne prioritetne akcije
• rezerve za pokrice gubitaka
• konvertibilni zajam
• druge instrumente duga.
Amandmanima na Bazelski sporazum iz 1996. Godine koji se odnosi na trzisni rizik
uvodi se i III nivo.
On ukljucuje stavke koje ispunjavaju sledece uslove:
• imaju neopozivi fiksni rok od najmanje 2 godine
• imaju klauzulu o uslovnom zadrzavanju od isplate.

DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE

Depozitni potencijal banke predstavlja deo finansijskog potencijala koji je formiran

iz tudjih izvora.
Obuhvata bilateralno ugovorene novcane iznose na depozitnim poslovnim racunima. Ti
depoziti mogu
biti:
• dinarski i devizni
• po vidjenju i oroceni
• namenski i nenamenski
• dati i uzeti
• sudski, garantni i drugi
• kamatni i beskamatni…

FORMIRANJE FINANSIJSKOG POTENCIJALA BANKE

Banke kao finansijske i monetarne institucije imaju osnovni zadatak da plasiraju

sredstva za potrebe
svojih klijenata, da ta sredstva valorizuju na najbolji moguci nacin i sa najboljim
ekonomskim efektom. Da bi te poslove mogle da obavljaju uz puni ekonomski
efekat, moraju raspolagati odredjenim
volumenom i strukturom finansijskog i investicionog potencijala koji banka iskazuje
u svom bilansu
poslovanja (stanja).
Finansijski potencijal kojim banka raspolaze izrazava volumen ukupnih sredstava
koje je banka
prikupila kao depozitna sredstva, pribavila iz kreditnih izvora i stekla kao osnovni kapital
banke.
Tako strukturiran potencijal banke predstavlja zbir svih izvora sredstava iskazanih
u pasivi bilansa
banke.
Kako bilans banke uvek mora biti u ravnotezi, to znaci da je stanje aktive (plasmana
sredstava) bilansa
banke uslovljeno volumenom i strukturom izvora sredstava u pasivi bilansa banke.
Svaka poslovna ambicija banke da uveca svoje investicione plasmane mora imati
uporiste u rastu
pasive odnosno finansijskog potencijala banke.
Pri tome treba imati u vidu da banka nikada ne moze svoj celokupni finansijski potencijal
usmeriti kao
raspoloziva sredstva za plasmane (kreditne, investicione…) zbog cinjenice da je svaka
banka obavezna
da izdvoji kao imobilisani deo sredstava obaveznu rezervu koju banke drze na
izdvojenom racunu kod
CB.
F=R+I
F- finansijski potencijal
R- obavezna rezerva
I- kreditni potencijal

BILANS BANKE
AKTIVA PASIVA
Investicioni plasmani Trajni kapital
Kreditni plasmani Rezerve banke
Ostali plasmani Depoziti
Obaveze po zajmovima

STRUKTURA FINANSIJSKOG POTENCIJALA BANKE

Kapital banke je kljucni deo u strukturi finansijskog potencijala banke. Raspoloziva

depozitna sredstva
u potencijalu banke su veoma razlicita prema mobilnosti i dinamici njihovog
angazovanja. Otuda se ovi
depoziti razvrstavaju na:
• depozite po vidjenju
• orocene i ogranicene depozite.
DEPOZITI PO VIDJENJU su kratkorocna dnevna sredstva na racunu transaktora banke.
OROCENI I OGRANICENI DEPOZITI obuhvataju ona sredstva u potencijalu banke
koja su vezana u banci
na odredjeni rok. Ona su najstabilniji i najkvalitetniji deo ukupnih depozita u potencijalu
banke. Rast
orocenih depozita doprinosi stabilnosti bilansa banke, formiranju osnove za odobravanje
ivnesticionih
kredita i uravnotezenju ponude i traznje dugorocnih sredstava.

KREDITNE POZAJMICE BANAKA

NAMENSKI KREDITI CENTRALNE BANKE

Multiplikacija novca je jedna od bitnijih funkcija CB. Osnovni nacini putem kojih
CB usmerava
emitovani novac su: • KREDITI ZA LIKVIDNOST koje CB odobrava poslovnim
bankama. Putem ovih kredita ona
omogucava poslovnim bankama da odrze svoju likvidnost ali i likvidnost celokupnog
bankarskog
sistema.
• KREDITI BANKAMA KOJE CB ODOBRAVA NA OSNOVU HOV.
Raspolozive HOV cine potencijal
banaka koji se brzo moze pretvoriti u depozitni novac, koji bi posluzio kao osnovica za
sekundarnu
emisiju novca koju obavlja banka.
• SELEKTIVNI KREDITI IZ PRIMARNE EMISIJE. Njihova osnovna karakreristika
je da CB odobrava
kredite bankama na osnovu dokumentovanih podloga (dokumentacija o ulaganju u
proizvodnju,
izvoz, uvoz…) ili na osnovu prethodno odobrenih i plasiranih kredita banaka
privrednim
subjektima za odredjene namene: za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, za
proizvodnju
namenjenu izvozu, za podrsku izvozu i slicno.
• KREDITI CB DRZAVI predstavljaju kredite kojima se obezbedjuje pokrice za
deficitarno finansiranje
budzetskih potreba.

KREDITI

ZNACAJ I FUNKCIJE

Za kredit se cesto kaze da predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede.

U odnosu na proces reprodukcije, kredit ima veoma znacajnu funkciju jer
omogucava likvidnosti
kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povecava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotezu
robno-novcanih
odnosa na trzistu.
Kredit predstavlja duznicko-poverilacki odnos u kome poverilac ustupa pravo
raspolaganja novcem
duzniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima.
U privrednom zivotu i finansijskoj praksi najznacajnije funkcije su:
• mobilizatorska funkcija
• obezbedjenje likvidnosti i stabilnosti privredjivanja
• regulator ponude i traznje na trzistu
• uticaj na medjunarodnu ekonomsku razmenu
• kredit kao mobilizator razvoja
• kontrolna funkcija kredita u privredi.

OPSTI USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA

Uslovi za odobravanje kredita privrednim subjektima migu biti opsteg i posebnog

karaktera.
OPSTI USLOVI su blize determinisani zakonom, propisima i aktima poslovne politike
(vaze za sve vrste
kredita i za sve korisnike).
POSEBNI USLOVI su selektivnog karaktera i predvidjeni su za pojedine vrste (namene)
kredita.
Neophodno je da se ispune odredjeni uslovi za dobijanje kredita:
• da je kreditno sposoban
• da namenski trosi kredit
• da ispunjava odredjene uslove za pojedine vrste kredita.
Posebni uslovi koje je definisala banka se odnose na:
• namenu upotrebe kredita
• sopstveno ucesce korisnika kredita
• polaganje depozita
• instrumente obezbedjenja vracanja kredita.
KRITERIJUMI KREDITNE SPOSOBNOSTI KLIJENATA
Znacajan zadatak banaka u okviru plasmana kreditnih sredstava je ispitivanje
kreditne sposobnosti
preduzeca – trazioca kredita.
Pod kreditnom sposobnoscu trazioca kredita podrazumeva se njegova sposobnost da
uspesno obavi
posao za koji je trazio kredit i da ga, saglasno uslovima koriscenja, vrati u ugovorenom
roku.
Izdvaja se (izmedju osralih) pristup pod nazivom “5C of credit”, koji istice 5
dominanrnih faktora
(pokazatelja kreditne sposobnosti):
1. CHARACTER – karakteristike trazioca kredita
2. CAPACITY – sposobnost placanja
3. CAPITAL – bogatstvo duznika
4. COLLATERAL – uslovi obezbedjenja kredita
5. CONDITIONS – uslovi poslovanja trazioca.
Kreditno sposobnim privrednim subjektom smatra se pravno i fizicko lice koje
ispunjava sledece
uslove:
• ostvaruje pozitivan finansijski rezultat
• nema nepokriven gubitak po zavrsnom racunu
• ima mogucnost da vrati kredit u odredjenom roku
• ima uredno finansijsko poslovanje
• ima azurno knjigovodstveno stanje
• svoju imovinu i obaveze iskazuje po stvarnoj vrednosti u skladu sa propisima
• racionalno koristi raspoloziva sredstva
• namenski koristi ranije odobrene kredite
• uredno izmiruje obaveze prema banci
• da se pridrzava propisa o finansijskom poslovanju
• da nema nekontrolisanog prelivanja sredstava iz obrtnih u osnovne
• da uredno naplacuje svoja potrazivanja
• ima strucno osposobljene kadrove za usposno obavljanje poslova.

POSTUPAK ODOBRAVANJA I KORISCENJA KREDITA

Podrazumeva pravne i ekonomske radnje koje preduzima trazilac kredita, odnosno koje
cini poslovna
banka da bi se odobrio kredit.
Svaki postupak kreditiranja preduzeca treba da ima sledece faze:
• podnosenje zahteva za kredit
• razmatranje i obrada kreditnog zahteva
• resenje po kreditnom zahtevu
• zakljucivanje ugovora o kreditu
• koriscenje i vracanje kredita.

1. PODNOSENJE ZAHTEVA ZA KREDIT

Treba da sadrzi sledece elemente:
• svrhu (namenu) kredita
• visinu (iznos) kredita
• uslove koriscenja kredita (dinamika koriscenja, otplatu, rok vracanja, iznos
sopstvenog udela,
visina kamatne stope…) • instrumente obezbedjenja za vracanje kredita.
Poslovnoj banci je najcesce, radi uvida, neophodna sledeca dokumentacija:
• odluka organa upravljanja preduzeca da se moze zaduziti kod banke
• plan razvoja preduzeca
• plan proizvodnje preduzeca izrazen kvantitativno i vrednosno
• ostvarena realizacija, struktura troskova i prodajne cene
• prethodni zavrsni racun i periodicni obracun bilansa uspeha
• kretanje zaliha sirovina, materijala, nedovrsene proizvodnje i gotovih proizvoda
• stanje obrtnih sredstava, njihovi izvori, sredstva kojima Co. raspolaze
• ukupne obaveze Co.
• pregled stanja i kretanja fondova…
Osim ovih elemenata, neophodno je i da trazilac kredita prilozi detaljno
obrazlozenje potrebe za
kreditom, kao i neophodnu dokumentaciju za odobravanje odredjene vrste kredita.

2. RAZMATRANJE I OBRADA KREDITNOG ZAHTEVA

Obavlja se u banci, u posebnoj sluzbi, od strane lica tzv. “kreditnih referenata” i
od strane strucnih
komisija kada se radi o vecim iznosima ili o investicionim kreditima.
Posle zavrsene analize kreditnog zahteva, izradjuje se referat u kome se navode
cinjenice, okolnosti i
bitni elementi o Co., kao i zakljucak da li se prihvata zahtev za kredit ili se odbija.
Bitni elementi referata su:
• iznos ukupnih sredstava kojima trazilac raspolaze
• struktura tih sredstava
• iznos trazenog kredita
• namena kredita
• dinamika koriscenja
• projekcija ocekivanih efekata od ulozenih sredstava.

3. RESENJE O KREDITNOM ZAHTEVU I IZVESTAJ TRAZIOCU KREDITA

Kreditni odbor poslovne banke donosi resenje koji prosledjuje traziocu kredita.
Ako je resenje
pozitivno, pristupa se zakljucenju ugovora o kreditu izmedju poslovne banke i trazioca
kredita.
Ugovor je dvostrana izjava, mora biti u pismenoj formi i obuhvata sve uslove pod
kojim se kredit
odobrava.
Bitni elementi ugovora su:
• ugovorne strane
• iznos kredita, namena
• rok vracanja, visina redovne i zatezne kamatne stope
• obaveze banke prema korisniku
• obaveze korisnika prema banci.

4. KORISCENJE I VRACANJE KREDITA

Banka obavestava korisnika kredita da mu je odobren kredit, prebacuje sredstva na
njegov racun a u
svom knjigovodstvu otvara poseban kreditni racun na kome se obracunavaju svi iznosi
kredita pusteni
u tecaj kao i iznosi primljenih otplata po odobrenim kreditima.

NACIN KORISCENJA KREDITA

Ovo je faza koja nastupa posle potpisivanja ugovora. U zavisnosti od vrste

kredita, zavisi i nacin
njegovog koriscenja.
Npr. Ako je rec o kreditu za zalihe psenice, pruzice se dokaz o postojanju zaliha
u vidu pismenog
izvestaja o zalihama; ako je u pitanju kredit za izvoz, kao dokument ce sluziti carinska
deklaracija koja
dokazuje da je roba presla granicu.
Za kredite za ostale namene banci se obicno ne podnosi nikakva dokumentacija.

VRSTE KREDITA

Prema obliku: naturalni, robno-novcani, novcani

Prema upotrebi: potrosacki i proizvodjacki
Sa aspekta roka: kratkorocni, srednjerocni i dugorocni
Prema obezbedjenju: licni i pokriveni
Prema otplati: celi, obrocni i amortizacioni
U odnosu na kamatu: kamatni i beskamatni
Prema obliku: eskontni, lombardni, krediti po tekucem racunu
Sa aspekta statisticke sluzbe: odobreni i iskorisceni; planirani i neiskorisceni

# Prema obliku:
Naturalni je kredit koji se daje u nekom realnom dobru (zitu, stoci…); to je praoblik
kredita i danas je
redak.
Robno-novcani je kredit koji se daje u robi a vraca u novcu.
Novcani se i daje i vraca u novcu.
# Prema upotrebi:
Potrosacki je onaj koji se zakljucuje radi povecanja kupovne moci duznika; on je
samo direktno
neproduktivan, jer uvek utice na povecanje potrosnje.
Proizvodjacki se koristi da bi se povecala prozvodna moc duznika; mogu biti obrtni
i investicioni.
Obrtnim se nadoknadjuje nedovoljnost potrebnih obrtnih sredstava; moze se u kratkom
roku pretvoriti
u novac i vratiti. Investicioni krediti se odobravaju za nabavku osnovnih sredstava i za
izgradnju novih
pogona fabrika, radi povecanja proizvodnje i odobravaju se na duze rokove.
# Sa aspekta roka odobravanja i naplate:
Kratkorocni: dospevaju od 1 dana do 2 godine.
Srednjerocni: dospevaju od 2 do 10 godina.
Dugorocni: rok dospeca preko 10 godina.
# Prema obezbedjenju:
Licni (personalni) se daju jednom licu ili preduzecu bez specijalnog pokrica; nazivaju
se jos i blanko
krediti a u trgovini otvoreni krediti.
Pokriveni (realni) je kredit za ciju se podlogu ili pokrice uzimaju u zalogu realne
vrednosti iz kojih se
poverilac moze naplatiti ako duznik ne ispuni svoje obaveze.
Tipican licni kredit je menicni kredit, dok hipotekarni, zalozni, garantni i drugi spadaju u
grupu realnih.
# Prema otplati:
Celi su oni koje treba vratiti u roku u celom iznosu.
Obrocni su oni koji se likvidiraju u ugovorenim otplatnim sumama. Amortizacioni su oni
koji se otplacuju polugodisnje ili godisnje u jednakim anuitetima u kojima opada
kamacenje, a raste otplata i to prema predvidjenom planu za unapred ugovoreni rok
koriscenja i otplate.
# U odnosu na placanje kamate:
Kamatni su sa unapred utvrdjenim iznosom kamate.
Beskamatni su sa odsustvom kamate.
# Prema obliku:
Eskontni, lombardni, krediti po tekucem racunu.
# Sa aspekta statisticke sluzbe:
Odobreni kredit je kredini okvir, tj. unapred limitiran volumen sredstava do kojeg se neki
kredit moze
koristiti.
Planirani je kredit koji se naknadno stavlja kao traznja i nije planom predvidjen.

U bankarskoj praxi su uobicajena jos neka razvrstavanja:

• stalni – onaj koji je stalno na raspolaganju
• povremeni – koji se moze koristiti samo povremeno
• namenski – iskljucivo za odredjenu svrhu (otkup zitarica, tov stoke, otkup duvana…)
• opsti – za njih ne postoji uslov koriscenja.
Postoje jos i uvoznicki, izvoznicki, sanacioni…

ESKONTNI KREDIT

Ovaj kredit banka odobrava na osnovu menicnog jemstva, sto znaci da je eskontni
u stvari menicni
kredit.
Banka koja raspolaze slobodnim novcanim sredstvima otkupljuje menicu od imaoca
te hartije pre
njenog roka dospeca. U tom postupku banka umanjuje eskontnu (menicnu) sumu
za iznos eskonta
(kamate) i provizije banke.
Spremnost banaka da angazuje svoja sredstva za ovu vrstu plasmana zavisi i od podrske
ovih poslova u
okviru monetarne politike CB.

HIPOTEKARNI KREDITI

Po svom karakteru je oblik dugorocnog kredita koji banka odobrava korisniku uz uslov
zaloge njene
nepokretne imovine (nekretnine, kuce, zemljista…). U bankarskoj praxi koristi se i
zaloga pokretnih
stvari visoke vrednosti (brodovi, avioni…), na osnovu cije vrednosti banka moze
takodje odobriti
kredit.
Hipotekom se ne odvaja imovina od njenog vlasnika vec se samo obezbedjuje novcano
potrazivanje
banke. S druge strane banka se obezbedjuje tako sto vlasnik zalozene
nepokretnosti ne moze tu
imovinu otudjiti bez njene (bancine) saglasnosti kao poverioca.
Hipotekarni kredit se odobrava u visini 60-70% vrednosti zalozene nekretnine.

LOMBARDNI KREDIT

Lombardni kredit je oblik kratkorocnog bankarskog posla; zalogu takvog kredita cine
pokretne stvari,
uglavnom vece vrednosti, kao sto su stokovi roba, HOV, nakit, dragocenosti…
Lombardni kredit se odobrava u visini 60-70% vrednosti zalozene nekretnine.
Ukoliko postoji realna pretnja na trzistu da dodje do ozbiljnijeg pada vrednosti zalozene
robe, banka se
moze osigurati i posebnim dopunskim jemstvom koje je korisnik kredita duzan da
obezbedi.
RAMBUSNI KREDIT

Predstavlja posebnu vrstu kredita koji se najcesce javlja u spoljnotrgovinskoj

(medjunarodnoj) razmeni.
Nastaje kada konfirmirajuca banka (sa visokim ugledom i rejtingom), posredstvom
svoje filijalske
mreze, a prema nalogu svoje inostrane korespodentske banke, isplacuje robna dokumenta
i zadrzava ih
u svojini sve dok ih korespodentska banka (po cijem su nalogu i isplacena
dokumenta) od nje ne
otkupi, odnosno rambusira.
Etimoloski, rec rambus (franc. Rembourser) znaci naplatiti, u pomenutom slucaju dospeli
dug.

KREDIT PO TEKUCEM RACUNU

Sredstva koja komitenti banke drze na svojim ziro racunima i tekucim racunima
pojavljuju se u
finansijskom potencijalu banke kao depozitna sredstva. Ziro racun je po svojoj
ekonomskoj i
finansijskoj prirodi uvek aktivan racun za razliu od tekuceg racuna koji moze da se javlja
u oba vida:
aktivan i pasivan racun.
Kredit po tekucem racunu ima svoju prakticnu stranu, jer omogucuje korisniku da
obezbedi
finansiranje pomocu kredita od banke, u meri, koliko je sigurna da svoje obaveze
po kreditu moze
pokriti ocekivanim prilivima sredstava, kao i da te prilive sredstava moze
racionalno da koristi ne
odravajuci visoko stanje duga.

KREDIT PO OSNOVU AKCEPTA, AVALA I GARANCIJA BANKE

Je vrsta kredita koje banka odobrava korisniku na osnovu raznih oblika jemstva koje je
banka dala kao
garant (po osnovu akcepta, avala i garancija banke).
Njihovo odobravanje je uslovljeno prinudnom finansijskom situacijom korisnika ako
na vreme nije
izvrseno placanje po osnovu preuzetih obaveza.
U tom slucaju banka kao garant izmiruje svoje obaveze po osnovi jemstva, uz
istovremeno odobravanja
kredita korisniku za ciji racun je izvrsila placanje.
Ovakva vrsta kratkorocnih kredita moze imati stroge uslove u odnosu na rok koriscenja,
visinu kamate,
nacin obezbedjenja.

VRSTE KREDITNIH POSLOVA SA INOSTRANSTVOM

Kriterijumi za podelu kreditnih poslova sa inostranstvom:

• prema prirodi kredinog posla
• prema duzini trajanja kreditiranja
• prema objektu kreditiranja
• prema subjektu kreditiranja
• prema nameni kredita
• prema nacinu otplate kredita
• prema nacinu obezbedjivanja.
# Prema prirodi kreditnog: uvozni i izvozni.
Uvozni se odobravaju uvoznicima za kupovinu robe sa stranog trzista.
Kreditiranje izvoznih poslova je mnogo cesci i razvijeniji oblik spoljnotrgovinskih
poslova.
U ovu vrstu poslova spadaju reeskontni poslovi, svic poslovi (switch), uvoz radi
oplemenjivanja i
dorade sa ponovnim izvozom (tzv. lon poslovi).
# Prema duzini trajanja kreditiranja: Kratkorocni: do godinu dana.
Srednjerocni: od 2 do 5 godina.
Dugorocni: od 5 i vise godina.
# Prema objektu kreditiranja: robni i finansijski.
Finansijski se odobravaju u stranim sredstvima placanja bez navodjenja namene kredita, a
robni sluze
za kupovinu unapred tacno utvrdjenih vrsta robe.
# Prema subjektu kreditiranja: privatni i javni.
Privatne odobravaju izvoznicke firme ili komercijalne banke.
Javni mogu poticati iz odredjenih javnih fondova, dravnih i vladinih agencija, razvojnih
banaka.
# Prema nameni kredita: komercijalni i investicioni.
Komercijalni se odobravaju za prosirivanje trgovinskog prometa, tj. za kreditiranje
kupoprodaje roba i
usluga.
Investicioni sluze za finansiranje nabavki, odnosno isporuka investicionih dobara,
izvodjenje radova u
inostranstvu i sl.
# Prema nacinu otplate kredita: jednokratni i anuitetni.
Kratkorocni krediti sa odlozenim rokom placanja najcesce se otplacuju jednokratno,
dok se
srednjerocni i dugorocni krediti otplacuju u vise jednakih rata, tj. anuiteta.
# Prema nacinu obezbedjivanja:
Krediti se mogu podeliti prema vrsti instrumenata kojima se obezbedjuje naplata
odobrenog kredita:
inkaso, garancija, akreditiv, avalirana menica…

Sa stanovista izvora kreditiranja i namena kreditiranja sa inostranstvom su razvrstani

u komercijalne,
robne, finansijske i bankarske kredite.
KOMERCIJALNI KREDITI podrazumevaju izvoz i uvoz robe i usluga na kredit sa
rokom placanja duzim
od 60 dana.
ROBNI KREDITI su oni koje kreditor odobrava zajmotraziocu radi finansiranja
kupovine roba ili usluga.
FINANSIJSKI KREDITI se odobravaju zajmotraziocu bez navodjenja namene koriscenja
sredstava.
BANKARSKI KREDITI su kratkorocni, do 12 meseci, koji se odobravaju sa
odredjenom namenom,
izmedju strane banke i banke koja je ovlascena za poslove sa inostranstvom.
U kredinoj liniji se sukcesivno koristi jedan kredit u toku obavljanja odredjenog posla,
s tim sto rok
takvog kredita ne moze biti duzi od godinu dana.

U praxi zemalja razvijenih trzisnih ekonomija podela izvoznih kredita izvrsena je,
polazeci od pravnog
statusa zajmodavca u 3 grupe:
• krediti dobavljaca (supplier credits)
• krediti kupcu (buyer credits)
• sluzbeni izvoni krediti (official export credits).
KREDITI DOBAVLJACA, koje odobravaju dobavljaci (prodavci ili izvoznici)
inostranom kupcu
(uvozniku). Ovi se krediti odobravaju na rok otplate od 5 godina.
KREDITI KUPCU, koje odobravaju komercijalne banke iz zemlje izvoznice direktno
inostranom kupcu
(ili njegovoj banci), radi placanja uvoza robe ili usluga poruciocu. Rok otplate je
obicno duzi od 5
godina.
SLUZBENI IZVOZNI KREDITI odobravaju vlade zemljama svojim izvoznicima ili
kupcima. Njihova svrha
je beneficiranje uslova kreditiranja izvoza radi postizanja boljeg i konkurentnijeg
polozaja na trzistu, a
odobravaju se sa rokom duzim od 5 godina.

NEKREDITNI POSLOVI BANAKA

Grupi nekreditnih poslova kojima se banka sve vise bavi pripadaju:

• poslovi forfetinga
• poslovi faktoringa
• poslovi lizinga
• poslovi akceptiranja i avaliranja
• poslovi garancija.

POSLOVI FORFETINGA

Forfetiranje je oblik finansiranja izvoznih kredita, koji se realizuju prodajom

izvoznog potrazivanja
banci ili specijalizovanoj instituciji, uz dobitak fixnog iznosa, a na osnovu
prezentiranja dokumenata
kojima uvoznik garantuje otplatu duga.
Ovako, izvoznik koji je prodao robu stranom kupcu na kredit, stice gotovinu, uz
odredjeno umanjenje.
Ovaj je posao slican eskontu menica kod komercijalnih banaka, njega karakterisu:
• duzi rokovi otplate (i do 7 godina)
• prenos celokupnog rizika duznikove obaveze na forfetera, odnosno banku ili drugu
instituciju, koja
postaje novi poverilac.
Forfeter mora pazljivo da oceni kreditnu sposobnost uvoznika, a za svoje obezbedjenje
uobicajeno je
da zahteva i garanciju prvoklasne banke, sto povlaci troskove bankarske provizije.
Posto se forfetiranje najcesce ugovara pre zakljucenja izvoznog posla, to se trosak
forfetiranja ukljucuje
u prodajnu cenu izvezene robe.
Tako, operaciju forfetinga placa uvoznik ili najcesce krejnji potrosac.
Kroz mehanizam forfetiranja ubrzava se obrt kapitala i smanjuju angazovana
sredstva izvoznika sto
poboljsava njihovu likvidnost.
Ovako cak i nelikvidne organizacije mogu da izvoze na kredit, jer se ne ispituje
njihova kreditna
sposobnost, vec bonitet vrednosnih papira uvoznika.
Na osnovu forfeting operacija formirano je tzv. sekundarno trziste HOV, na koje
forfeteri iznose
otkupljene menice, akceptirane od strane uvoznika radi dalje preprodaje.
Najveci deo forfeting operacija se obavlja u Londonu, gde u ovom poslu operise oko
300 banaka od
kojih su mnoge osnovale i svoje specijalizovane Co. za forfeting.

POSLOVI FAKTORINGA

Faktoring predstavlja prenos, tj. cesiju izvoznikovih potrazivanja na Co. koje avansiraju
sredstva (cak i
do 90% vrednosti izvoza) prilikom izvoza robe relativno manje vrednosti ili pojedinih
isporuka.
Na taj nacin se izvoznik kratkorocno kreditira, a preostali iznos daje mu se na
raspolaganje kada kupac
primi robu, uz odbitak kamate i provizije.
Ovim vidom kreditiranja se, kao kod forfetinga, ubrzava obrt kapitala i podrzava prodor
na nova trzista,
narocito manjih firmi koje nemaju pristup bankarskim kreditima.
Ovaj vid kreditiranja je veoma razvijen u anglosaxonskim zemljama.
Puni faktoring, ali uz visu proviziju, moza da obuhvati i poslove:
• platnog prometa
• naplate duga
• knjigovodstva
• izstrazivanja trzista i sl.
POSLOVI LIZINGA

Ovi poslovi predstavljaju finansijske transakcije koje se najcesce organizuju kada se

koristi oprema u
zakup.
Pri tome poslovni subjekt kome je takva oprema potrebna, a nije u mogucnosti da je
plati (uglavnom
zbog visoke vrednosti), koristi mogucnosti da tu opremu iznajmi u zakup na koriscenje.
Posrednik u tom poslu je po pravilu specijalizovana ustanova koja se bavi poslovima
lizinga, ili u tom
poslu posreduje i banka.
Placanjem zakupnine u formi lizinga, korisnik opreme u stvari, indirektno otplacuje
deo vrednosti
imovine koja je predmet zakupa.
Posmatrajuci sa finansijskog aspekta, poslovi lizinga doprinose razvoju trzista i boljem
plasmanu robe,
jer se ovim nacinom omogucuje korisniku opreme da je lakse pribavi, posto je
sukcesivno otplacuje
kroz troskove poslovanja u formi troskova zakupnine.

POSLOVI AKCEPTIRANJA I AVALIRANJA

Akcept i aval predstavljaju oblik jemstva koje banka daje kao garant po osnovi
izdatih vrednosnih
papira (menica) koje je emitovao komitent banke.
Akcept kao jemstvo ima jacu obligaciju za banku, jer je bank-akceptant duzna da na prvi
poziv imaoca
akceptirane hartije izvrsi isplatu kao prvi duznik, a da se naknadno regresira od svog
duznika.
Kod datog avala, primarnu obavezu za isplatu po dospeloj menici ima izdavalac te
hartije, a tek ako
poverilac nije u mogucnosti da naplati od duznika svoje potrazivanje, tu obavezu
isplacuje banka, na
osnovu datog avala.
Poslovi akceptiranja i avaliranja, koji su sve cesci u praxi banaka, angazuju na odredjeni
nacin kreditni
potencijal banke.

POSLOVI BANKARSKIH GARANCIJA

Bankarska garancija predstavlja poseban instrument koji izdaje banka radi

osiguranja placanja i radi
izvrsenja ugovornih obaveza u roku i na nacin kako je to u ugovoru predvidjeno.
Bankarska garancija po svom sadrzaju i obavezi predvidja da ce komitent banke izmiriti
sve preuzete
obaveze navedene u ugovoru prema korisniku garancija, a ukoliko on to ne ucini u roku,
takvu obavezu
izvrsava banka.
Kod bankarskih garancija, njenog koriscenja i izdavanja se pojavljuje vise lica:
• nalogodavac garancije (duznik)
• izdavalac garancije (banka garant)
• posrednik u garantovanju (banka)
• izdavalac supergarancije (konfirmirajuca banka, tj. banka supergarant).
Izdate garancije od banke mogu biti:
• platezne
• cinidbene.
Prema nacinu izvrsenja obaveza, garancije mogu biti:
• obicne
• solidarne
• neposredne
• posredne • notificirane (nepotvrdjene)
• konfnirmirajuce
• bezuslovne i uslovne
• nostro
• loro
• super-garancije.

POSLOVANJE BANAKA SA INOSTRANSTVOM

Poslove sa inostranstvom banka moze obavljati samo ako dobije ovlascenje od CB.
Osnovni uslovi koje banka treba da ispuni za dobijanje ovlascenja za obavljanje
poslova sa
inostransvom su sledeci:
• Da je dobila dozvolu za rad od NBS koju treba da prilozi uz zahtev za dobijanje
ovlascenja
• Da je izvrsila upis u sudski registar i da je dostavila izvod iz sudskog registra
• Da je tehnicki opremljena i organizovana, kao i da su zaposleni strucno osposobljeni za
obavljanje
poslova sa inostranstvom
• Da je obezbedila devizna sredstva u iznosu od 6.000.000 eura ili protivvrednost
u drugoj
konvertibilnoj valuti.
Banka koja dobije ovlascenje za obavljanje poslova sa inostranstvom duzna je:
• Da odrzava odgovarajuci nivo deviznih sredstava propisanih odlukom (6 miliona
eura) jer NB
proverava nivo deviznih sredstava iz podataka o knjigovodstvenom stanju racuna banke
• Da uspostavi mrezu korespodentskih odnosa i racuna sa bankama u inostranstvu
najkasnije u roku
od 90 dana od dana dobijanja ovlascenja
• Da o racunima otvorenim u inostranstvu obavesti NB u roku od 15 dana od dana
otvaranja racuna
• Da u poslovanju sa inostranstvom uredno i u rokovima izvrsava obaveze u zemlji i
inostranstvu,
pridrzavajuci se medjunarodnih pravila kao i domacih propisa
• Da uredno i u rokovima izmiruje devizne obaveze prema NB.
NB ce oduzeti ovlascenje banci za obavljanje poslova sa inostranstvom ako ova 3 meseca
uzastopno ili
6 meseci sa prekidima u toku godine ne raspolaze propisanim iznosima.
Banka kojoj je oduzeto ovlascenje zbog neispunjavanja materijalnih uslova
(nedostatka deviznih
sredstava) moze ponovo podneti zahtev za dobijanje ovlascenja tek nakon isteka godinu
dana od dana
donosenja resenja o oduzimanju ovlascenja i to pod uslovom da je pre podnosenja
zahteva 6 meseci
uzastopno raspolagala deviznim sredsvima u propisanom iznosu.

BANKARSKI RIZICI

DEFINISANJE RIZIKA KOD BANAKA

Standardna medjunarodna klasifikacija rizika:

• kreditni rizik
• likvidonosni rizik
• rizik placanja
• devizni ili valutni rizik
• rizik zemlje.

KREDITNI RIZIK

Definise se kao rizik neizvrsavanja obaveza po osnovu nastalog duga, tj. neplacanja
glavnice od strane
duznika.
Medju rizicima sa kojima se banka suocava, ovo je najvaznija vrsta.
Neizvrsavanje obaveza od strane klijenata banke, ko druge strane u kreditnom poslu,
ima za rezultat
gubitak celokupnog potrazivanja.
Monitoring kreditnog rizika u banci se vrsi kroz klasicne bankarske procedure:
• ustanovljavanje sistema limita zaduzivanja
• postovanje pravila o diversifikaciji rizika na sve zajmotrazioce itd.
Osim klasicnih kreditnih poslova, kreditni rizik nastaje kod trgovanja razlicitim
finansijskim
instrumentima na trzistu.
Gubitak koji ce nastati u slucaju neizmirivanja obaveza duznika zavisi od trzisne
vrednosti finansijskih
instrumenata i stepena njihove likvidnosti.

LIKVIDNOSNI RIZIK

Predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirivanje

dospelih obaveza ili
da dodje do neocekivanih odliva likvidnih sredstava.
U savremenim uslovima ovaj rizik ima sekundarni znacaj zato sto se obicno
pokriva drugim
instrumentima.
Kod ovog rizika, banka se suocava sa dva problema – manjkom likvidnih sredstava ili
mogucnoscu da
na trzistu mobilise likvidna sredstva.
Likvidnosni rizik se tretira kao glavni rizik kada nelikvidnost velikih razmera dovodi
do bankrotstva
banke.
Pritom, slucajevi extremne nelikvidnosti banke su obicno rezultat preuzimanja drugih
rizika (pr: veliki
gubici koji dalje izazivaju beg drugih deponenata i velike odlive sredstava cime se
prouzrokuje kriza
likvidnosti banke).

RIZIK PLACANJA

Rizik izvrsenja placanja u transakciji nastaje ukoliko jedna strana placa novcem ili
dostavlja sredstva
pre primanja sopstvene gotovine ili sredstava, izlazuci se potencijalnom gubitku.
Ovaj rizik je narocito prisutan u medjubankarskim trzistima.

KAMATNI RIZIK

Rizik smanjenja profita usled promena u visini kamatnih stopa predstavlja kamatni
rizik za banku.
Izlozenost banaka ovoj vrsti rizika proistice iz toga sto vecina njihovih bilansnih
stavki generisu
prihode i troskove koji se uskladjuju sa kamatnim stopama.
Pr: banka koja ima zakljucen ugovor o kreditu sa klijentom po varijabilnoj kamatnoj stopi
izlozena je
riziku da zabelezi pad prihoda ako nastupi pad trzista kamatnih stopa.
Suprotno tome, korisnik kredita dolazi u nepovoljnu poziciju, tj. ima vece troskove
ukoliko dodje do
skoka kamatnih stopa na trzistu.
Osnovna mera obezbedjenja od ovakve vrste rizika jeste utvrdjivanje koeficijenta koji
pokazuje odnos
izmedju stavki aktive i pasive koje su osetljive na promene kamatnih stopa. On
predstavlja spremnost banke da prihvati rizik u pogledu predvidjanja buduceg
kretanja kamatnih
stopa na trzistu.

DEVIZNI ILI VALUTNI RIZIK

Ovom se riziku banka izlaze u slucaju da zabelezi gubitke usled promena u deviznim
kursevima. Kao
takav on je bitan za banke koje posluju na razlicitim valutnim podrucjima tj. globalno, jer
su izlozene
promeni kurseva vise valuta.
Nastaje usled negativnih fluktuacija deviznog kursa koje uticu na otvorene devizne
pozicije banke,
kako one koje se ticu racuna, tako i one koje se odnose na racune njenih klijenata.

RIZIK ZEMLJE

Rizik zemlje ili drzave predstavlja rizik da zemlja nece moci da otplati kredit banci koji
joj je dat ili za
koji ona garantuje.
Za banku davaoca kredita ova vrsta rizika predstavlja posebnu formu kreditnog
rizika. Posebnost se
ogleda u tome sto u slucaju drzave kao duznika, banka poverilac moze doci u
situaciju da nije u
mogucnosti da koristi uobicajene instrumente naplate duga kao kod privatnih duznika.

CENTRALNA BANKA

Ekonomski suverenitet = monetarni suverenitet

Monetarni suverenitet izrazava se primenom odgovarajuceg monetarnog, valutnog ili
deviznog sistema.
Monetarni suverenitet se povezuje sa ekonoskim suverenitetom pojedine zemlje ali se
moze preneti i na
nivo globalnog suvereniteta.
CB treba da:
• brine o bezbednosti domace valute
• obezbedi likvidnost privrednim subjektima u placanjima u zemlji prema inostranstvu
• obavlja monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata.
Prve CB su nastale krajem 17. veka uporedo sa razvojem robno-novcanih odnosa. Do
danas su ove
institucije formirane u gotovo svim zemljama koje imaju drzavnu, odnosno monetarnu
suverenost.
Nalaze se na vrhu bankarskog sistema i u velikoj meri od nje zavisi dinamika i
stabilnost privrednog
sistema.

OSNOVNE FUNKCIJE CB, POSLOVI I ZADACI

Aktivnosti CB se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija (na unutrasnjem planu):

• emisiona funkcija (monopol na stampanje novcanica i izradu kovanog novca)
• regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike
• uloga bankara drzave, odnosno Vlade
• nadzorna uloga (kontrolise bankarsko poslovanje)
• uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema
• upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje
• upravljanje deviznim kursom nacionalne valute.
Na medjunarodnom planu, CB uspostavljaju poslovnu saradnju sa multilateralnim
finansijskim
organizacijama (MMF, WB…). Osim ovih osnovnih funkcija, CB u nekim zemljama
imaju i posebne uloge kao sto su razvojna uloga
CB, u manje razvijenim zemljama, kada ona primenjuje princip selektivnog kreditiranja.

PRIMARNA I SEKUNDARNA EMISIJA

CB stvara primarni novac ili monetarnu osnovu (monetarnu bazu) sa ciljem da

regulise likvidnost i
kreditni potencijal poslovnih banaka, i da tako kontolise kolicinu novcane mase u rukama
nebankarskih
sektora.
Primarni novac predstavlja broj svih obaveza CB u osnosu na sektor poslovnih
banaka, sektor
stanovnistva, kao i u odnosu na sve druge nebankarske sektore, koji imaju depozite kod
CB.
Upravo primarni novac predstavlja osnovu za dalju naknadnu emisiju novca koji
obavlja poslovno
bankarstvo (sekundarna emisija).
Osnovni cilj politike primarne emisije jeste uticaj na celokupnu finansijsku
strukturu i na realne
ekonomske parametre.
Veoma cesto, primarna emisija preuzima i odredjene kvalitativne, odnosno selektivne
zadatke, cime se
omogucuje realizacija odredjenih ciljeva ekonomske politike.

INSTRUMENTI I MERE MONETARNOG REGULISANJA

Za sprovodjene odredjene monetarne politike CB koristi odgovarajuce instrumente

monetarnih
regulisanja (sredstva i metode) koje CB primenjuje da bi odrzala masu i strukturu
novca i kredita na
optimalnom nivou.
Sastav instrumenata moze biti veoma razlicit, ali efekat primene uvek ima istu svrhu:
da se obezbedi
potrebna kolicina novca u opticaju, tako da monetarna politika ne bude naglaseno
expanzivna, ili
strasno restriktivna.
CB kvantitativno regulise kreditni potencijal banaka pomocu dva metoda:
• na osnovu stope obaveznih rezervi
• regulisanjem kvantuma primarnog novca.
U zemljama razvijenih trzisnih ekonomija, CB primenjuju standardizovan izbor
instrumenata
monetarnih regulisanja koji cine:
• obavezna rezerva
• rezerva likvidnosti
• kreditni poslovi CB
• operacije na otvorenom trzistu
• politika eskonta, reeskonta i refinansiranja
• politika eskontne stope CB
• ogranicenje plasmana banaka…
Sa aspekta nacina na koji deluje, instrumenti monetarnog regulisanja se razvrstavaju
na direktne i
indirektne.
DIREKTNI instrumenti monetarnog regulisanja omogucavaju da CB neposredno
postigne cilj
intervencije, kao sto je slucaj prilikom regulisanja visine kamatnih stopa banaka,
ogranicenja rasta
plasmana (kreditni limiti) banaka i drugih finansijskih institucija.
INDIREKTNE mere su vise zastupljene u uslovima razvijene privrede i finansijskih
transakcija zemalja
trzisnih ekonomija.
Delovanje indirektnih instrumenata monetranog regulisanja ostvaruje se uticajem
kako na traznju za
primarnim novcem tako i uticajem na njegovu ponudu.
Najcesce koriscen instrument monetarnog regulisanja u praxi svih CB u svetu jeste
mehanizam
obaveznih rezervi. Ovom se merom kratkorocno regulise kreditni potencijal poslovne
banke.
Regulisanje obaveznih rezervi banaka moze se definisati kao mera kojom se poslovne
banke obavezuju
da deo svog potencijala drze u obliku depozita kod CB.
Pored obaveznih rezervi, za monetarno regulisanje je veoma znacajna i politika
kreditiranja koju
sprovodi CB.
Politikom kreditiranja CB intervenise:
• prema bankama radi prevazilazenja problema kratkorocne nelikvidnosti
• prema drzavi odobravanjem kredita za pokrice deficita budzeta (tzv. deficitno
finansiranje)
• u sprovodjenju selektivne kreditne politike.

REGULISANJE OBAVEZNE REZERVE BANAKA KOD CB

Politika obaveznih rezervi ima zadatak da imobilise odredjeni obim likvidnih sredstava
banaka.
Ona je efikasan instrument kojim se posle expanzije kredita iz primarne emisije
povlacio visak
likvidnih sredstava banaka. Stopa obaveznih rezervi se menjala u zavisnosti od
dinamike kreditnog
potencijala i stepena likvidnosti bankarskog sistema.
Kada se stopa obaveznih rezervi koristi kao direktan instrument monetarnog
regulisanja postoji vise
pristupa:
• I – polazi od toga da se stopa obaveznih rezervi primenjuje na transakcione
depozite tako da
depoziti koji nastaju iz raspodele dohotka nisu predmet obaveze izdavanja obavezen
rezerve.
• II – polazi od izracunavanja obavezne rezerve po jedinstvenoj stopi na sve depozite
banaka i drugih
finansijskih institucija.
• III – predstavlja kombinaciju prethodna dva. Osnov ove koncepcije cini
diferenciranje stopa
obaveznih rezervi na razlicite vrste depozita kod kreditnih institucija.

OPERACIJE NA OTVORENOM TRZISTU

Kupovina i prodaja HOV na finansijskom trzistu od strane CB poznata je pod

imenom politika
operacije na otvorenom trzistu.
CB prodaje HOV kada proceni da je novcana masa u opticaju previsoka.
Ukoliko CB utvrdi da je ugrozena likvidnost poslovnih banaka do te mere da postoje
finansijski razlozi
koji ogranicavaju i koce privrednu aktivnost, onda ona intervenise kupovinom HOV
na otvorenom
finansijskom trzistu.
Prednost te politike nad ostalim je u tome da se lakse primenjuje, nego promena
stopa obavezne
rezerve ili eskontne stope.
Pod operacijom na otvorenom trzistu podrazumeva se metod regulisanja kreditnih
potencijala banaka i
novcane mase koji CB najcesce primenjuje tako sto kupuje ili prodaje drzavne HOV.
Prilikom kupovine vrednosnih papira dolazi do povecanja primarnog novca.
U obrnutom slucaju, ako CB prodaje HOV, u njoj se smanjuje kolicina drzavnih HOV,
dok se na strani
pasive smanjuje kvantum primarnog novca.

KREDITI CB POSLOVNIM BANKAMA

Jedan od mehanizama koji moze primenjivati CB jeste kreditiranje poslovnih banaka od

strane CB.
Ovo kreditiranje moze biti na selektivnoj ili linearnoj osnovi.
Izbor izmedju ova dva kreditiranja zavisi od koncepta finansijskog sistema.
SELEKTIVNO KREDITIRANJE POSLOVNIH BANAKA OD STRANE CB
Sustina ovog mehanizma je u tome da CB za svaku godinu formira selektivni kreditni
potencijal, na
osnovu kog odobrava kratkorocne kredite poslovnim bankama iz primarne emisije.
Izbor namenskih pravaca za odobravanje selektivnih kredita proistice iz prioriteta koji su
formulisani u
tekucoj ekonomskoj politici zemlje, kao sto su: poljoprivreda, energetika, izvoz…
Ovakvi krediti imaju tu komponentu da kamata najcesce ima na sve kredite
beneficiranu stopu, sto
znaci da krajnji korisnici ovih kredita placaju nizu kamatu od trzisne.
Selektivni krediti su atraktivni i za poslovne banke i za njihove krajnje korisnike.
Za poslovne banke oni najcesce znace refinansiranje iz primarne emisije.
Traznja za ovom vrstom kredita je uvek znatna, jer je kamatna stopa na ta
sredstva uglavnom
beneficirana.

POLITIKA ESKONTNE STOPE

Politikom eskontne stope na nizem ili visem nivou CB utice na formiranje traznje
za novcem.
Istovremeno utice i na visinu kamatne stope.
Povecanjem eskontne stope ona deluje na povecanje kamatnih stopa, cime tezi da utice
na smanjenje
traznje kredita, sto treba da se odrazi na smirivanje rasta investicija i potrosnje u
domacoj ekonomiji,
koje bi se povoljno odrazilo na platni bilans.
Glavni smisao ovih interventnih operacija je odbrana vrednosti domace valute i
uticaj na cenu
novcanog kapitala.
Niska eskontna stopa cini sistem refinansiranja kratkim i neefikasnim da brzo i
efikasno regulise
novcani opticaj.
Kada je niska eskontna stopa, tesko se menja stopa refinansiranja, bez obzira na
nivo likvidnosti
bankarskog sistema.
Nivo eskontne stope je u odredjenom periodu na tako niskom nivou da je ona i po
nekoliko puta niza
od stope inflacije.
Ovakva politika bila je zapravo politika jeftinog novca, sto je rezultiralo pritiscima na
CB da prosiri
namene koriscenja primarnog novca.
To se pre svega odnosi na deficitarno finansiranje drzava iz primarne emisije.

ORGANIZACIJA CB

Zavisi od razvijenosti i strukture ekonomskog sistema ciji je ona deo, ali i od

administrativnog
ustrojstva i politickih faktora drzave u kojem je osnovana i funkcionise.
Ne postoje dve isto uredjene CB u svetu, a ni dve iste drzave.
Organizacija CB se svodi na tri osnovna modela:
• jedinstvena CB
• slozeni sistem CB
• supranacionalna CB.
Najcesce je zastupljen koncept JEDINSTVENE CB. To znaci da su funkcije
vrhovne monetarne vlasti
koncentrisane u jednom pravnom subjektu, pri cemu glasi pravilo: jedna drzava – jedna
banka.
Drugi model podrazumeva ORGANIZACIJU SISTEMA centralnih banaka. To znaci
da u jednoj zemlji
postoji vise banaka koje zajedno obavljaju funkcije CB. Samo jedna od njih ima
ulogu glavnog
koordinatora i njen je zadatak da upravlja svim delovima ove slozene organizacije.
SUPRANACIONALNA CB je karakteristicna za monetarnu uniju grupe zemalja.
Monetarna unija predstavlja veoma visok stepen ekonomske integracije. Drzave
clanice se odricu
svojih monetarnih suvereniteta, promovisu jedinstvenu valutu, uskladjuju kreditno-
monetarnu i deviznu
politiku, formiraju zajednicke devizne rezerve i osnivaju zajednicku CB. Pr: EU.

VLASNICKI ASPEKT KONSTITUISANJA CB

U CB mogu biti zastupljena tri oblika svojine:

• privatna
• javna
• mesoviti oblik svojine CB.

STEPEN AUTONOMIJE CB

Autonomija CB se meri stepenom slobode odlucivanja u oblasti monetarno-kreditne i

devizne politike.
Tako razlikujemo:
• zavisne i
• nezavisne CB.
ZAVISNE CB imaju veoma mali stepen samostalnosti. Njihove su odluke pod jakim
uticajem drzave, tj.
vlade i sprovode njenu politiku. Ovakve CB su obicno instrument nadleznih
ministarstava i
predstavljaju mehanizam za izvrsenje odluka ovih drzavnih organa.
NEZAVISNE CB nemaju apsolutnu slobodu odlucivanja o najvaznijim segmentima
kreditno-monetarne i
devizne politike.
Nezavisnost CB treba shvatiti iskljucivo u relativnom smislu.
Ipak, analiza uspesnosti poslovanja zavisnih i nezavisnih CB je pokazala da su nezavisne
CB uspesnije
u borbi sa inflacijom i niskom stopom zaposlenosti.

UPRAVLJANJE CB I ORGANIZACIJA POSLOVANJA

Za uspesno funkcionisanje CB bitno je pitanje nacina organizacije i upravljanja CB.

Odluke i mere u oblasti monetarno-kreditne politike se moraju sprovoditi brzo i
efikasno ali je
neophodno i pracenje njihovog efekta, sto znaci da mora postojati povratna informacija.
U gotovo svim zemljama upravljanje CB je povereno GUVERNERU, koji ovu instituciju
predstavlja i u
javnosti. Obicno guverner ima bar jednog zamenika (viceguvernera) ali ih moze imati i
vise.
Guvernera i viceguvernera imenuje predsednik drzave, ili predsednik vlada ili parlament.
Vaznu ulogu u upravljanju CB imaju i odbori direktora, koji u razlicitim zemljama imaju
jos i nazive:
administrativno vece, nadzorno vece, opste vece ili monetarno vece.
Odbori direktora odlucuju vecinom glasova prisutnih clanova.
Mandat guvernera je utvrdjen na osnovu statuta CB, i obicno se moze obnoviti, osim u
SAD gde se
clan Odbora guvernera u sistemu federalnih rezervi ne moze birati dva puta(sto je i
razumljivo jer se
biraju na 14 godina).

POSLOVI BANKARSKIH USLUGA U PLATNOM PROMETU

POSLOVI PLATNOG PROMETA

Platni promet se javlja kao odgovarajuci novcani iznos, novcano placanje izmedju
dva fizicka ili
pravna lica ili mesovito, od kojih jedno izmiruje obaveze, a drugo naplacuje svoja
potrazivanja. Osnovna placanja u platnom prometu se javljaju zbog:
• placanja za robu i usluge
• placanja po finansijskim odnosima.
S obzirom na nacin na koji se odvija, platni promet moze biti:
• neposredan, izmedju isplatioca i primaoca sredstava (zastupljen je izmedju gradjanskih
lica)
• posredan, posredstvom odgovarajuce banke ili finansijske institucije (izmedju pravnih i
drustvenih
subjekata).
Funkcija platnog prometa se realizuje pomocu odgovarajuceg oblika novca (gotov
novac, surogati
novca, ziralni ili bezgotovinski novac).
Tako razlikujemo gotovinski i bezgotovinski platni promet.
Sa stanovista domicila subjekata koji ucestvuju u platnom prometu razlikuju se:
• platni promet u zemlji, ako su oba ucesnika unutar zemlje
• platni promet u inostranstvu, ako domaci korisnik sredstava ima poslovni odnos
(placanje) sa
partnerom iz druge zemlje.
Platni promet se odvija preko: banaka i posta.

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA

• u zemlji
• u inostranstvu.
Obrasce platnog prometa i njihovu funkciju kao instrumente u platnom prometu
odredjuje i propisuje
Sluzba za platni promet.
U zavisnosti od nacina placanja gotovinskog ili bezgotovinskog, razlikujemo:
• gotovinske
• bezgotovinske instrumente placanja.
Posebna grupa instrumenata su posebni (specijalni) instrumenti placanja.
U grupu gotovinskih instrumenata platnog prometa spadaju:
• nalozi za uplatu
• nalozi za isplatu.
U grupu bezgotovinskih instrumenata platnog prometa spadaju:
• opsti nalog za prenos
• poseban nalog za prenos
• nalog za obracun
• nalog za naplatu
• zbirni nalog za prenos
• interni nalog za prenos
• akceptni nalog
• obracunski cek.
Posebni (specijalni) instrumenti platnog prometa su:
• menica
• akreditiv
• cirkularno-kreditno pismo
• cek
• garancija.