ELEKTRIČNE MAŠINE

Vrste električnih mašina:

1. Transformatori (transformisanje napona)
2. Električni generatori (proizvodnja el. energije)
3. Električni motori (pretvaranje el. energije u
mehanički rad).

dr Jasna Radulović, vanr. prof.

 TRANSFORMATORI
Transformator je element električnog kola koji služi za transformisanje napona.
Sastoji se od dva odvojena namotaja, primarnog i sekundarnog, koji su namotani
na istom jezgru od neferomagnetnog ili feromagnetnog materijala.

promenljiv fluks

d
e1   N1 Grafički simbol
dt
U1 N
Prazan hod transformatora U 1  E1  4,44 fN1 m , U 1   E1, m  1
U 2,0 N 2
Kratak spoj transformatora I 2 N1
m  - prenosni odnos transformatora
I1 N 2
P2 - korisna sekundarna snaga
Stepen korisnog dejstva -  
P1 - primarna utrošena snaga
 Specijalne vrste transformatora
1. Autotransformator
I1 N1 I 2 U 1
m12    - prenosni odnos
N 2 I1 U 2
I2 I 2  I 2  I1 - Struja u zajedničkom delu namotaja
U1 N1
N2 U2 Z
S  U2I2 - Snaga autotransformatora

2. Merni transformator
Naponski transformator je tip transformatora za merenje,
koristi se kada je potrebno izmeriti visoke napone, vece od 500 V.
Strujni transformator je tip transformatora koji se upotrebljava
pri merenju struja velikih vrednosti.
Nominalna vrednost primarne struje zavisi od mesta primene strujnog transformatora i može da
uzima vrednost od 1A do par hiljada ampera. Nominalna vrednost sekundarne struje je
standardizovana i iznosi 5A za strujne transformatore za merenje.
 ELEKTRIČNI GENERATORI
Električni generatori su električne mašine koje proizvode električnu energiju na taj
način što ih obrće neka druga mašina.
Vrste: generatori naizmenične struje i generatori jednosmerne struje.
Rad im se zasniva na primeni Faradejevog zakona, tj. na elektromagnetnoj indukciji.
Generatori naizmenične struje: jos se nazivaju sinhroni generatori ili alternatori.
Princip rada alternatora objašnjen je korišćenjem animacije 1. Jedan navojak od zice
nalazi se u homogenom magnetnom polju, njegovi krajevi su vezani za prstenove, na
Koje naležu četkice koje povezuju obrtni navojak sa spoljašnjim kolom.
d   BS cos    t
e
dt
e  BS sin t Film.1

Pokretni deo generatora naziva se rotor, a nepokretni stator. Deo generatora u

kome se indukuje struja se naziva indukt, a deo sa elektromagnetnima je
induktor. Indukt je uglavnom stator, nalazi se spolja, a induktor rotor i nalazi se
unutra. Obično se grade motori sa više pari polova. Induktorski namotaj se
pobuđuje iz izvora jednosmerne struje, a indutni namotaj je vezan za mrežu kojoj se
isporučuje električna energija.
Vrste alternatora prema konstrukciji rotora:
1. sa neistaknutim (skrivenim) polovima, tzv. brzohodni alternatori,
Imaju izdužen rotor, po obimu rotora su žljebovi, a u njima pobudni namotaji. Za pogon
koriste parne mašine, nazivaju se turbogeneratori. 2. sa istaknutim (isturenim)
Polovima, tzv. Sporohodni alternatori, rotori su kraći, većeg prečnika, pokreću ih
vodene turbine, tzv. hidrogeneratori.
Vrste prema broju namotaja: monofazni i višefazni (trofazni).
Brzina obrtanja rotora: Efektivna vrednost indukovane ems:
f o
n E  4,44 Nf
p  s 

Generatori jednosmerne struje: princip rada objašnjen je korišćenjem

animacije 2. Krajevi navojka se priključiju na dva bakarna segmenta, tzv. lamele,
a deo mašine sa lamelama naziva se kolektor ili komutator. Deo masine sa
kolektorom sluzi za dobijanje jednosmernog napona u spoljasnjem kolu (ispravljanje
napona). Na lamele se oslanjaju četkice, preko kojih se generator povezuje sa
spoljašnjim kolom. Četkice se takopostavljaju na kolektor da prelaze sa jedne lamele
na drugi kada je indukovana ems jednaka nuli.

Film.2
Osnovni delovi generatora jednosmerne struje su stator i rotor. Stator se sastoji od
postolja (liveni čelik) i polova. Polovi se sastoje od jezgra (liveni čelik) i pobudnih
namotaja. Rotor se izradjuje od tankih limova medjusobno izolovanih, po obodu se
grade žljebovi u kojee se stavljaju namotaji rotora (induktni). Na rotoru se nalazi i
kolektor, po kome klize četkice i povezuju ga sa spoljašnjim kolom.
Vrste generatora jednosmerne struje:
1. Generatori sa nezavisnom pobudom: pobudni namotaj je vezan za izvor
jednosmerne struje, koji je nezavistan od masine.
2. Generatori sa samopobudom: pobudni namotaj je vezan za indukt same mašine
(samopobuda). Vrste:
• generatori sa rednom pobudom (pobudni i induktni namotaj su redno vezani)
• generatori sa paralelnom pobudom (paralelna veza)
• generatori sa mešovitom pobudom (kompaund generatori)
 ELEKTRIČNI MOTORI
Električni motori su električne mašine koje pretvaraju električnu energiju u
mehanički rad.
Vrste: motori naizmenične struje i motori jednosmerne struje.
Rad im se zasniva na procesu stvaranja sila ili obrtnog momenta.
Motori naizmenične struje: rad im se zasniva na obrtnom magnetnom polju.
Vrste: sinhroni i asinhroni. Kod sinhronih motora pobudni namotaj se napaja
jednosmernom (na rotoru), a induktni naizmeničnom strujom. Kod
asinhronih motora naizmenična struja se dovodi na stator, a u rotoru se
indukuje.
Obrtno magnetno polje dobija se pomoću polifaznih struja, prvi ga je ostvario
Nikola Tesla. Princip stvaranja obrtnog magnetnog polja objasnićemo
posmatranjem animacije 3, za slučaj dvofaznih struja koje su fazno pomerene i
propuštaju se kroz namotaje koji su prostorno pomereni. Film 3
Dvofazni sistem se retko koristi, najčešće se koriste trofazni sistemi kod motora
naizmenične struje.
Sinhroni motor: pobudni namotaj se napaja jednosmernom (na rotoru),
a induktni naizmeničnom strujom. Ovoj vrsti motora odgovaraju sinhroni generatori.
Broj obrta mu je isti kod svih opterećenja, ne može se podešavati, ukoliko ispadne
iz sinhronizma i stane, treba ga ponovo pokrenuti.
Asinhroni motori: broj obrta rotora je manji od broja obrta obrtnog magnetnog polja,
odnosno od sinhronog broja obrta. Rad se zasniva na obrtnom magnetnom polju.
Grade se za jednofaznu i trofaznu struju. Animacija 4 prikazuje rad trofaznog asinhr-
onog motora sa kratko spojenim (kaveznim) rotorom. Film.4
Sastoji se od statora u čijim žljebovima se nalaze namotaji za stvaranje obrtnog
magnetnog polja. U pokretnom delu motora, rotoru, se indukuju struje – indukcioni
motor. Rotor po obodu ima žljebove u koje se postavljaju štapovi od bakra ili
aluminijuma, koji su na obe strane kratko spojeni – oblik kaveza.
Kada se stator priključi na mrežu, nastaje obrtno magnetno polje čije linije seku
namotaj rotora koji miruje. U njemu se tada indukuje ems koja u štapovima rotora
stvara jake struje. Obrtno magnetno polje stvara privlačnu silu koja deluje na
provodnike rotora i on počinje da se okreće u smeru obrtnog magnetnog polja.
Klizanje motora je količnik razlike sinhrone brzine obrtnog polja i asinhrone brzine
rotora, i asinhrone brzine:
n n
s 1
n1
Obrtni moment srazmeran je kvadratu napona mreže na koju je priključen
asinhroni motor, M=kU12.
Stepen korisnog dejstva je odnos korisne mehaničke snage i utročene
električne snage.
Pk

P1
Motori jednosmerne struje:
Konstruktivno se ne razlikuju od generatora jednosmerne struje. Kroz namotaj
rotora se propušta jednosmerna struja i used stvaranja sila, on počinje da se
okreće, tj. električna energija se pretvara u mehaničku.
Princip rada objašnjen je korišćenjem animacije 5.

Film.5
Električni generator i motor
(reverzibilnost)
 TEST PITANJA
1. Čemu služi transformator.
2. Od čega se transformator sastoji.
3. Vrste mernog transformatora, čemu služe.
4. Na čemu se zasniva rad električnih generatora.
5. Vrste alternatora prema konstrukciji rotora.
6. Čemu je jednaka brzina obrtanja rotora.
7. Šta je to kolektor ili komutator, gde se koristi i čemu služi.
8. Vrste generatora jednosmerne struje.
9. Na čemu se zasniva rad električnih motora.
10. Čemu je jednako klizanje motora.
11. Čemu je jednak obrtni moment asinhronog motora.
12. Čemu je jednak stepen korisnog dejstva motora.

Napomena: za UI (usmeni ispit) svaki naslov na početku slajda je pitanje.