Zvučna kartica

PODELA

•Po tipu
•Integrisane
•PCI •Po nameni
•Eksterne
•PCMCI •Amaterske
•Poluprofesionalne
•Profesionalne
 Amaterske zvučne kartice (1)
Obično su integrisanog tipa na matičnoj ploči mada
postoje i u PCI i ektsernim varijantama
Vrlo su skromnih mogućnosti.
Kvalitet zvuka je zadovoljavajući ako se koriste jeftini
zvučnici dok se na boljim uočava znatan šum i izobličenja.
Prave se u 16 bitnoj konfiguraciji sa samplerate do 44,1kHz
što je nedovoljno za profesionalnu upotrebu.
Jako loš odnos signal šum pri akviziciji audio semplova
jer je A/D na njima nekvalitetan.
Od ulazno-izlaznih priključaka imaju mikrofonski, linijski
ulaz i linijski izlaz sa konektorima tipa 3,5 RCA (ženke).
Takođe imaju MIDI /GAME 5-pinski DIN port
 Amaterske zvučne kartice (2)
Malo bolje kartice podržavaju i do 5.1 kanalne izlaze ali
se radi uštede tada najčešće koriste mikrofonski i linijski
ulaz kao izlazi za zvučnike satelite.
Naravno, kvalitet zvuka ni tada nije zadovoljavajući, što
se lako uočava na boljim kompletima 5.1 zvučnika.
Imaju integrisane sintisajzere ( najčešće na čipsetu Realtek
AC-97 ) sa veoma nekvalitetnim semplovima koji mogu da
posluže za amaterski karaoke i pozadinsku muziku nekih
sajtova ili starijih PC igara.
Većina ih nije FULLDUPLEX tj. ne podržavaju
istovremeno snimanje i reprodukovanje fajlova.
 Amaterske zvučne kartice (3)

Frequency Response: 20Hz - 20KHz (Line-out)

Signal to Noise Ratio: 80 db (Amp out)
Sampling Rate for Playback/Recording (Stereo): 5 kHz - 44.1 kHz
Supply Voltage Requirement (Loading): +5, +12, -12 Volt
Current Consumption (Typical): 300, 500, 30 mA respectively
Microphone Impedance: 600 Ohms
Line-In Impedance: 47 KOhms
CD Audio-In Impedance: 50 KOhms
Microphone Sensitivity: 10 - 200 mVpp
Line-In Sensitivity: 0 - 2 Vpp
CD Audio-In Sensitivity: 0 - 2 Vpp
AD/DA Resolution: 16 bits
Output Power (Max.): 4 Watts @ 4 Ohms PMPO (Amp out)
Amaterske zvučne kartice (4)
Poluprofesinalne zvučne kartice (1)
Slično kao i kod amaterskih, imaju standardne ulazno-
izlazne priključke koji su mikrofonski, linijski ulaz i
linijski izlaz sa konektorima tipa 3,5 RCA (ženke).
Naravno za višekanalni zvuk najčešće se koristi tehnika
šerovanja priključaka za mikrofon i linijski ulaz dok se za
ostale kanale dodaju posebni RCA priključci.
Takođe imaju MIDI /GAME 5-pinski DIN port port, kao i
FIREWIRE 1394 konektor.
Obično imaju i optičke izlaze i ulaze za digitalno
povezivanje sa DVD uređajima i višekanalnim audio
sistema zvučnika.
 Poluprofesinalne zvučne kartice (2)
Podržavaju i do 24bitni zvuk, naravno pri reprodukciji
koriste tj. dekoduju svih 24 bita dok pri snimanju imaju 16-
to bitni A/D konvertor i metodom dirtherovanja se dodaje
još osam nula da bi format fajla bio virtuelno 24-bitni radi
kompatibilnosti sa nekim eksternim audio uređajima.
Sample rate ide i do 192kHz sa jako malim odnosom
signal-šum od 102dB kako pri akviziciji tako i pri
reprodukovanju.
Poseduju i kvalitetne wavetable sintisajzere kao i
mogućnost dodavanaja sopstvenih semplova.
Midi fajlovi sada mogu veoma lepo da zvuče tako da se
mogu organizovati profesinalne karaoke žurke.
Poluprofesinalne zvučne kartice (3)
 Profesinalne zvučne kartice (1)
Poseduju kvalitetne pozlaćene činč ulaze i izlaze kojih
može da bude i do 8 pa i više.
Moguće snimanje 8 audio kanala istovremeno u odvojene
fajlove što se često koristi u profesionalnim muzičkim
studijima.
Podržavaju 192kHz samplerate kao i pravih 24bita pri
snimanju.
Imaju veoma moćne sintisajzere, efekt procesore, nekoliko
MIDI ulaza i izlaza kao i FIREWIRE i optičtke ulaze i
izlaze.
Od digitalnih ulaza i izlaza imaju i Sony/Philips Digital
Interface (SPDIF) format koji podržava i do 24-bit/96kHz
sampling.
 Profesinalne zvučne kartice (2)

Imaju i frontpanele sa svim priključcima i rotacionim

potenciometrima radi lakoće pristupa i podešavanja.
Reprodukcija digitalnih semplova (1)
Zvuk, se prvo konvertuje iz akustičke u električnu
energiju ( koriteći neki transducer npr. mikrofon ),
a potom se iz električne energije posredstvom ADC-a
pretvara u digitalnu reprezentraciju analognog signala.
Što je veća učestanost semplovanja to je bolja digitalna
reprezentacija analognog signala.
Ljudsko uho može da čuje signale sa frekvencijom do
20kHz te bi se po Niquist-ovoj teoremi o odabiranju
trebalo semplovati na 40kHz ali se najčešće koristi
samplerate na 44,1kHz zbog nepreciznosti filtara i ostalih
komponti. To je i ujedno i CD standard.
Reprodukcija digitalnih semplova (2)
Svaki sempl treba da reprezentuje totalni dinamički
opseg zvuka.
Kako su digitalni podaci sekvenca bajtova mi za CD
standard koristimo 2 bajta po reči tako da svaki
sempl može imati bilo koju vrednost u opsegu od 0 do
32768, odnosno ima dinamički opseg od 96dB.
Znači kako imamo dva kanala, levi i desni, od kojih je
svaki dvobajtni, semplujući sa 44,1kHz imamo sledeću
jednačinu :
44,100 sample/sekundi * 16 bita/sample * 2 kanala =
1,411,200 bita / sekundi =176400 B / sekundi =
0,168 MB / sekundi
 Osnovni tipovi formata audio fajlova

.IFF, .SVX Amiga 8-bit mono fajl format.

.AIF, .SND Apple AIFF fajl format.
RIFF Resource Information File Format
.WAV Microsoft format baziran na RIFF, koristeći nekompresovan PCM fajl.
.WAV Microsoft ADPCM kompresovan fajl.
.WAV IMA/DVI ADPCM – brži metod od Microsoft ADPCM.
.WAV CCITT mu-Law i A-Law kompresija sa kvalitetom između 8-bita i 16-bita.
.WAV Microsoft Audio Compression Manager formati.
.VOC Sound Blaster format fajlova koji je specijalizovan za glas.
.AU, .SND Next/Sun CCITT mu-Law, A-Law i PCM formati.
.VOX Dialogic ADPCM za mono 16-bitne aplikacije za obradu glasa .
.PCM Raw Pulse Code Modulation tip fajla.
.RM, .RA RealAudio formati.
.MP2, .MP3 MPEG formati.
 Kompresija audio fajlova
Princip

Ako je jedna spektralna komponenta mnogo dominantnija od

drugih ostale se ignorišu u algoritmu za kompresiju.
 Kompresija audio fajlova
Početkom 1987 FRAUNHOFER institut počeo da projektuje
jedan lossy KODEK za potrebe emitovanja digitalnog
radija.
Do 1991 su bila izrađena dva kodeka : Musicam i ASPEC.
Iako ASPEC napredniji Musicam je uzeo primat te je iz
njega izrodio MPEG Layer 2 koji se i dan danas koristi kao
standard za DVD filmove, zvučne arhive u radio stanicama,
digitalne satelitske televizije...
Godinu dana kasnije nastaje MPEG Layer 3 kao mešavina
algoritama MPEG Layer 2 i odbačenog ASPEC-a.
Cilj ovog formata pružiti isti kvalitet zvuka pri 128kbps
kao što je imao MP2 pri 192kbps, tj pojačati kompresiju za
50%.
 Kompresija audio fajlova
Već su se 1993 prvi MP2 fajlovi pojavili na mreži a 1995
i MP3, sve ostalo je istorija...
MP3 format je daleko od savršenstva jer u jezgru kodeka
postoji niz inherentnih i neispravljivih grešaka koje ozbiljno
onemogućuju dalji napredak ovog formata, te otuda novi
poput OGG, mp3PRO, WMA, VQF...
Kvalitet zvuka zavisi umnogome od implementacije tj. da li
je uptrebljen FRAUNHOFEROV, Lame-ov, Blade-ov ili
neki drugi kodek.
MP3 je samo format fajla te stoga treba praviti razliku
izmedju formata i kodeka...
 Kompresija audio fajlova
OGG format se pojavio 2001 od strane firme Xiph.org.
U njemu su ispravljeni svi dizajnerski nedostaci MP3-a,
te je on idealan lossy format budućnosti.
Zvuk je prirodan, ima neograničen bitrate i sa svojih 255
kanala čini se idealnim za enkodiranje filmskog zvuka
te su ga sa oduševljenjem prihvatili DIVX entuzijasti.
Zbog dobro podržanih niskih bitrateova savršen je za
streaming.
Potpuno je neopterećen patentima i posve besplatan
za razliku od MP3-a koji je u velikom delu vlasništvo
instituta FRAUNHOFER, Dolby Labs, Sonz, AT&T i
THOMSON Consumer-a.
 Kompresija audio fajlova
WMA odnosno Windows Media Audio, je proizvod iz
Microsofto-vih labaratorija.
U početku je ignorisan zbog skromnih mogućnosti
ali se vremenom afirmisao te su poslednje verzije
veoma konkurentne sa MP3-om i OGG-om.

VQF je proizvod Yamahinih labaratorija i zbog loše

reklame je praktično zamro kao format.
 Kompresija audio fajlova
Subjektivna ocena kvalitetea temeljena naslušnim
testovima ICPC-a i nezavisnih autora na webu pre 128kbps

MP2 5.3
MP3 ( Blade ) 4.4
MP3 (LAME) 7.5
VQF 7.2
WMA 8.2
mp3PRO 8.4
OGG 8.5
ACC 8.7
 Kompresija audio fajlova

FORMAT ekv MP3 u upotrebi od Maks broj Maks

@128kbps kanala učestanost

MP2 192kbps 1993 2 48kHz

MP3 128kbps 1995 2 48kHz
VQF 112kbps 1997 2 48kHz
WMA 112kbps 2000 2 48kHz
mp3PRO 80kbps 2001 2 48kHz
OGG 112kbps 2001 255 192kHz
ACC 96kbps 2002 2 48kHz
TwinVQ 96kbps - 2 48kHz
 FM sinteza
Ovo je najprimitivniji oblik sinteze zvuka i daje krajne
nerealistične zvuke.
Zvuk generiše ograničen broj (najčešće 4) oscilatora koji na
izlazu daju sinusoide.

Zvuk se stvara manipulacijom tih sinusnih talasnih oblika:

promenom njihove učestanosti, i sabiranjem takvih sinusoida
različitih amplituda koje predstavljaju harmonike sintetizovanog
zvuka.

Ovaj vid sinteze se koristio kod prvih audio karata, prevashodno

je bio namenjemn multimedijalnim aplikacijama ali je zbog lošeg
kvaliteta zvuka zamenjen naprednijim tehnikama.
 WAVETABLE sinteza
Pri ovoj hardverskoj metodi u memoriji se nalaze semplovani zvuci pravih instrumenata, na primer
po nekoliko nota iz svake oktave (što više semplovanih nota to bolji kvalitet ali i više memorije za
smeštaj semplova). Ovi digitalni snimci zvukova su u memoriji smešteni u tabelu zvukova
(wavetable).
Zvuk željene note i željenog instrumenta se sintetizuje reproducijom odgovarajućeg sempla iz tabele
zvukova. Brzina reprodukcije utiče na visinu zvuka na isti način na koji i brzina magnetofonske
trake utiče na visinu preprodukcije zvuka snimljenog na nju ali pošto je sempl formiran
odabiranjem prirodnog zvuka u diskretnim tačkama a brzina reprodukcije utiče na položaj
tih tačaka biće neophodna interpolacija prilikom izračunavanja diskretnih vrednosti željenog
zvuka. Ova interpolacija je izvor izobličenja i danas se koristi više tehnika interpolacije :
linearna interpolacija (unosi aharmonjska izobličenja ) i interpolacija u više tačaka
(multiple point) koja unosi manja izobličenja.

Dakle, wavetable sinteza može sintetizovati jedan opseg nota pomoću jednog sempla.
Zvuk cele
skale instrumenta se formira podelom te skale na podopsege. Za svaki podopseg se koristi
poseban sempl, koji obično odgovara noti na sredini tog podopsega.

Tako dobijen zvuk se propušta kroz filter koji modifikuje njegov harmonijski sadržaj a
zatim
kroz pojačavač. Sva tri bloka su kontrolisana od strane sintisajzera što omogućuje
dodavanje
raznih efekata sintetizovanom zvuku. Sve navedene operacije nad zvukom se obavljaju u
digitalnom domenu od strane procesora signala
MIDI osnovnakonfiguracija
MIDI proširena konfiguracia
MIDI detaljnije
 MIDI istorijat

Potreba za povezivanjem uređaja različitih proizvođača rezultirala je stvaranjem

MIDI (Musical Instrument Digital Interface) protokola koji opisuje kako
komuniciraju
muzički elektronski uređaji. Značajno je olakšao upotrebu i skratio put od ideje
do realizacije.
Usvajanjem MIDI standarda za povezivanje digitalnih muzičkih instrumenata,
1983. g. stvari se revolucionarno poboljšavaju i već 1984. g. Yamaha
predstavlja svoj
Muzički Računar CX5M koji je imao ugrađen MIDI interfejs. Široka prihvaćenost
standarda od strane proizvođača je uticala na pojavu MIDI interfejsa za
legendarni računar Commodore 64 za koji je Steinberg napisao sekvencer
Pro16 koji je sa kapacitetom od 16 traka i 15.000 MIDI događaja (event) ostavio
svu konkurenciju dalekoiza sebe. Sledi pojava Atari ST serije računara koji su
pored daleko veće moći, boljeg korisničkog (grafičkog) interfejsa i miša
sadržali i ugrađen MIDI in/out priključak.
Steinberg shvata da se radi o potpuno novoj generaciji muzičkih računara i
piše svoj čuveni sekvencer Cubase čime počinje era modernog sekvencinga.
 Zvučnici i 3d zvuk
Pc zvučnici se dele na aktivne i pasivne.
Aktivni su oni koji u sebi imaju pojačalo i napajanje dok pasivni
nemaju.
Pojavom DVD filmova i naprednijih igara pojavila se potreba da
se napravi realističnije zvučno okruženje koje bi slušaoca ubacilo
u centar zbivanja. Tako smo svedoci 2.1, 5.1, 7.1 pa i 8.1 familije
zvučnika.
Naravno i sama zvučna kartica treba da podržava sve ove sisteme.