Vladimir Krsti~ 2eljlco Krstic

!
I

Vladimir Krstic - 2eljko Krstle

MALA SKOLA ELEKTRONIKE - IV DEO

Reoenzen.t : Marjan Svetek. YU 1EP Urednik: Dutica Looi6. dipl. in!.

MALA SKOLA ELEKTRONIKE -IV OED

- Gradnje sa integrisanim kolima-

',i,,,.,,

.:r.~I

&

yr

YU ISBN 86-325-0111-1

Ptedqovot

Dvadeset pet godina postojanja "Male ~koJe elekironike po TN sisiemu" obeletavamo davanjem u siempu ovog. ceivttog dele ie knjige sa sa podrieslovom: GRADNJE SA INTEGRISANlM KOLIMA.

,
'
..

,,
":

Tesls" izBeoqrsds. Sve to i nije sasvim novo za one koji prate izdanja ·Tehni~ke knjige" (Beograd). a i TEHNlCKE NOVINE za sve to vrerne redovno neguju rubriku ·Mala skol« elekironike - TN sisiem ". Materijal za tu rubriku pripremaju i c::itaoci sa svojim idejama i konsfrukcijama. Medufim. nejvecideo materjala nssiea je u vee pomenuioj saradnji sa Radio klubom "Nikols Tesle" iz Beograda . Duzni smo ovde da tisvedemo neka imana - da sa ne zaborave: suosnivece "Male skole" A. Simic« i urednika Tehnickii: novina Dteqise Steienovice.

love koje vee titav niz godina priprems Radio klub "Nikol«

Nsjveci deo ovog materijaJa pokiiven je kompletima

de-

t.

S druge strene. Radio klub je sa svojim clenovims direkino saradivao u kreitenju tubrike "Male skole". Tu je. pre svega. poznafi stru~njak Mirko Votnjak. konsitukiot pouJarnog elekironskoq zvona RK 4OJ7. isprevljece RK 3213.8, RK 3205. Moramo pomenufi i Nenada S. Krsiice sa isprevljscem RK 3230, tajmerom RK 3564 i mefronomom RK 1456. Sledeei saradnik je Miroslev Markovic sa konsfrukcijama: elekitonski faster RK 1414, CW audio filter, zujelice sa 555 i semalor RK 1460. a iu je Pera Bator. suior zapcdenog "TV generatora 5

f(

ove knjige je i ~o !I0vo ime: Zeljko V. vreme aktivno I uspesno saraduje u ~asopisima orijentisanim na iniormeiiku, kao i njegov mladi brat Viadimir V. Krsiic koji je svojim Iuzom za aiektri~nu gi_ taru i Malom IkoJom digilalne elekironike takode imao zna~ajno u&Jca u izradi ova knjige. Najzad, duzni smo pomenuii i drugaricu RadmiJu Krstic. koja je posebno radiia na crfefima U ovoj knjizi i koja je, na odredeni nscin najzasluznije !fo su sa svi ovi rispisi i knjige pojavljivaJi tokom proieklib 25 godina. Prva i druga knjiga "Msle ~kole" radena je na pJSBeoj mssini ops Portable 1964 ~ za ttecu je obezbedena Olympia Electric Portable ", a ova. ceivrts, radena je na tecunsrirna Commodore 64 i 128. sa disk drajvovima VC 1541 i VC· 1571 i odstempene na Itampa~u Robotron K 63i1. Posi« /!etvrta sVak_a!fosledi i peta knjiga, koja je u priprerru, a kOJBde se zveti Mala skol« elektronike - TN sistem u tecuruuime! ". Ona ee najverovafnije biii [adena na IBM PC XT kompatibiJnom rscuneru.

Krsiic, koj: vee duk

N_akor~~a

1. PRETPO JACAVACI

-r

1. 1. MIKROFONSKI

PRETPOJACAV AC SA ic 141

Aulor

Dobro je poznato da su signali iz mikrofona slabi da bi pobudili poja~ava~ preko pornocnoq ulaza i da se zato moramo ispomoci malim pretpojaeavacern. Skromniji. pojacavaci ~ak i ne raspolazu pomocnirn ulazorn, niti imaju dovoljnu osetljivost, pa de yam zato gradnja koju ovde predlazerno omoquciti da dobijete osetljivost jednaku ostalirn izvorima NF signala Jednostavnost ove gradnje navesee mnoge da ga izgrade. pa makar to bilo i kao vefua. izrade Mampanog kola. Na 51. 1. l. je ~ema koja se zasniva na popularnom operacionorn pojacavacu T41. popular nom zbog rnoqucnosti nabavke i cene. Ovo kolo je srnesteno u malom kucistu sa osam izvoda Na §emi eem.o lako videti da se napajanje vrsi preko nozica 4 .i T. .. . No~ca 3. nemvertovan ulaz ovog kola, dobija fiksru napon preko otpornika RI i R2. Sto sa ti~e i!'vertovanog ulaza Cno~ca 2). on je spojen na klizac potenciometra za pod~~avanje osetljivosti. Ovaj potenciometar .. pomc;>Cu otpormka R 4. dejstvuje na povratnu spregu 1 na POJa~anJ9 kola .. NF signali od nekoliko milivolta idu preko otpornika R na nozicu 2 integrisanog kola i posle pojaeanja izlaze ~ nohcu 6. a ociatla preko kondenzatora Clod 10 MF .upucuJU se ka pojaeavecu. Zavisno od. upotrebe o~og pretpojacavaca za sve svrhe. izmedu uIaza 1 R 3 postavicerno kondenzator od 0.22 MF. Napajanje se vrsi iz minijaturne baterije od 9 V.

::'01

ru

51. I. 2 - ~t~pana!plol5.ca' prefpoja&va&

.sJ~ 1 3 - Montama ..

JDibofonskog pletpoja'Ja.~~a

.§ema.

.t r
!

1
I

II

!
I

II
!

!
I I
\

! I

J.

"

.
,'

KompJet delova
1. otpornik RI. RI2 .. 4T kO 2. Otpornik R2. R13 .. kO 3. Otpornik R3. R14 .. 240 0 4. Otpomik R4, R15.. 2.4 kO 5. Otpornik R5. R16 .. 1,5 M 0 6. Otpornik R6. RI1 .. 100 kO 7. Otpornik R7. RI8 .5.6 leO

too

~- ----_._--- .. - ..-------.~--.-----

-._-_.-

-~ , ,

8. Otpornik sa, R19· 5600 9. Otpomik R8. R20 ·10 kO 10. Olpornik RIO. R21.. 82 kO 11. Otpornik RH, R22 • 8,2 kO 12. Otpornik R23 .. 1kO 13. Potenciometar PI. P2, P3. P4 .. 50 kO log 14. Potenciometar PSt P¢l- 22 kO log 15. Kondenzator cr. CIa .. 0.1 MF 16. Kondenzator C2t C 11.. 22 - 25 MF 17.Kondenzator C 3, cu ..3,3 nF 18.Kondenzator C4t C13 .. 1 nF 19. Kondenzator CSt Cl4 .. I MF/12 V 20. Kondenzator C6, CIS .. 68 nF 21.Kondenzator C7, Cl6 .. 6BO nF 22. Kondenzator CB, CIT .. 2,2 nF 23. Kondenzator C9, CI8 .. 22 nF 24. Kondenzator C19 .. 6,8 MF/35 V 25. Integrisano kolo IC .. LM 381 26. Tranzistor 01 .. 2N1613iii 2N1111 2N2218 iIi 21. Zener dioda 21 .. ZF 21 28. Stampana ploca 29. Uputstvc za sklapanje kompleta sa !emama

2kom. 2 korn. 2 kom, 2 korn. 2 kom, 2kom. 2kom. 2korn. 2 korn. 2kom. 2korn. lkorn. 4korn. 2kom. 2korn. 2korn. 2kom.

2 kern,

2kom. 2 kern, 2 korn. 2kom. 2kom. Ikom. I korn. lkorn. 1 korn. I korn .

______ .
.

~-----.--.-------

..

.. ------~-l .

1. 3. RK 3181-

MIKSER SA 4 KANALA

Kao u velikim studijima, i ovde rovek za mesaekim stolom "drzi sve konee u svojim rukarna". On kontrolise jacinu svakog kanala posebno, Mo u slu~aju vefuanja rok -grupe zna~i da ne dozvoljava da se neki od irutrumenata ~uje

'-'.¥i* -i~~ --:: r I

,...

"', "" [J
.
. ..

..'

Cl

+9-15V

S:l. 2., 1

-EJektri&a lema

PeZa

rnono1'Oja~av:a(Ja

ZRI

51. ,2. 2-Montdnamma poja&valJaR'K3TOO!M

'II&-

Sl 2. 3' - ~tamPM'a! plo!!ica poja~avai!a

22

'.(

51'. 2. ,6, - ElektIUllla .:fema

mza t)Wpojallaval'a

.51 2. T - Stamplma.lasJja .. poja~v~

za~

..

SOl

~sallCCl 101

...

S1.. 2; 17/5 - Osltlarivanje

negatime ~wa;t.ne
\

5pEege

51. 2.17/0 - .PojaiJanje basova

_ N.,_ INt,"'!!!'

..,

51. 2. 18 - Stampana! plol:ica stereo poj'IJlJaJa 41

eA--G"-$"--$"-$~----- ---'.b·----L--.b·

.1.

.n-

.I.
Ii

.n-

.n-__

L- -.n~

<fl--€jD-@·-$·,,___,----9,. L_ • _ .,... ,-__L_ ,..... .1. _j___

CD

,n'_ ~

,'__'___ ,.__l__,.

51. 2_ 22 - ~tarnpana plocica stereo-pojacavaca

5L 2. 21 - Izg1ed prednje i zadnje strane kutije Potenciometre montirajte vertikalno na prednju plocu da bi rotacija hila korektna, Dugmeta za potenciometre koristite po sopstvenom ukusu i volji.

RIGHT

Stampana plocice
Vecina elemenata je montirana direktno na plocici, sa izuzetkom transformatora i potenciometara, Rupe na plocici busirno pomocu minijaturne busilice, burgijom prornera lmm. Sto se ti~e kornponenti, prvo rnontirarno otpornike i kondenzatore, obracajuci paznju na pravilno orijentisanje elektrolitskih kondenzatora. Potorn montiramo oba integrisana kola G kod njih obratiti paznju na orijentaciju). Na kraju lemimo izvode za potenciometre i ostale ti.~ane veze (konkretno - ulaze i izlaze). Napajanje je poslednji sklop koji treba spojiti, Ovde preporufujemo da izvode velikog elektroIitskog kondenzatora produzite i izolujete, cime cete ga onernoquciti da greje plocicu i prouzrokuje probleme.

o
51. 2. 23 - Montcdna lema veza e1emenata na plOOici

46

41

3. ZABAVNA ELEKTRONIKA

r
3. I. RK 1450 - ELEKTRONSKA KOCKA SA INTEGRISANIM KOLIMA
Ova kocka treba da zameni vekovima ~znatu kockicu kakva se koristi za igranje popularne igre Ne ljuti se oove~e". Komplet delova za samogradnju pod oznakom RK 1450 pripremio je Radio-klub "Nikola Tesla~ (Beograd, Tirnocka 18l Biok sema veza sa s1. 3. I pokazuje cia ova elektronska kocka ima ~eti~istepena: ._
~~
$.
j;

S r
.ltoJ... ~

DisPlEJ

---.

DUODEIt

,
51

51. 3. 1 - Blok-!fema veza elektronske kocke

i
3111 !

I!

u,sv

R'" H,SO

0
~ ~

+o

~.

II

.: p
:l:
N N I

7404

I
.

~ 749,0

--GD-

I
+''. 10

~
I~.

+
54

'.'

:KEY

51. 3. 3 - Montafna lema' vezs!

51. 3. 4 - /zgled Jtampane p~ol':fce

55

lnJ

150mA

SVI +

.. I

Ein .1

51. 3. 6 - Elektricn« ~ma

veza generatora sre6nih brojeva

K_ala ST 2 advaja oscilatorski deo ad opterecenja sprecavajuci povratnu spregu. Oscilator radi same pri otvorenom tasteru Cmesanje"). Pravougaoni impulsi se dovode zatim na ulaze za hrajanje oba brojaca kola 14 90 (ta~ka 14). Kola 7490 odbrojava ad 0 do 9 (9 odgovara 90 ked brojaca des~ticaJ i vraca se automatski na poeetak. Kako su oba brojace vezana paralelno, red desetica ce teci isto taka brzo kao i red jedinica Cbrojeva od 0 do 9). Zbog visoke frekvencije oscilatora brojevi teku veoma brzo, tako da ih nije moguce pojedinacno zaustaviti. Posle svakog stavljanja prekidaoa u neki od polozaja, brojaci ce preko 1- kola na RO (reset na Q) biti dovedeni iz stanja 9 na O. Pokazivanje je u BCD kodu,

SadI2aj kompiefa
1. 2. 3. 4. 5.

·~W!·I'
2korn. 1 korn. lkarn. lkorn. 8korn. 9kom. l kom, 2kom. 1 korn. 1 korn. 1 korn. lkorn.

IC 7413 IC 7408 IN 4148 dioda LED (crvene) 6. Otpornici 180 0 7. Otpornik 270 0 8. Kondenzatori 0,1 tlF 9. Preklopnik 2 x 5 10.Dugme za preklopnik 11. Mini - prekidac za ukljueivanje 12.Taster. normalno zatvoren poloza] i kuciste, Uampana ~asija

rc 7490

!spitivanje posJe skJapanja

uredaj U tu svrhu uredaj treba ukljueiti i pritisnuti taster "rnesanje". U razlicitim polozajirna preklopnika treba da
Nakar: izgradnje i povezivanja elemenata potrebno je ispitati

3.3. RK 7455 - RULET

Hteli mi to priznati ili ne - rulet je rnasina za kockanje. Tradicianalno. to je rnehanicka naprava koja se sastoji zamajca koji se okrece rukom i kuglice koja se zaustavlja na odredenom polju koje nosi broj i boju. U principu: ko pogodi "nosi" sve. Naravno - ako pogodi I N~ rulet je elekhonski i ima pet crvenih i pet zelenih polja. Na takmiearu je da poqodi broj ili boju. Moqucnosti da se pogodi su 1 : 10 iIi 10'%. Zna<:\i. aka igramo .sa ovim we_dajem. ~anse da dohijemo su 10'%.PIt tom vlasnik ruleta dobi. 90%. ja Slican postupak je i kod tombale iii lutrije: SAMO DEO UPLATA DELI SE KAO DOBITAK. a ostatak pripada organizaciji Hi lutrijskom preduzecu koje igru organizuje. Rekli srno da je na! rulet elektronski. Indikatori su pet crvenih i pet zelenih LE dioda, odnosno - ukupnodeset. LE diode sa pale u krug na osnovu oscilacija Jednog hrzog oscilatora koji eine tranzistor T 1 i jedna polovi~ IC kola IC 1. koje je u stvari 2 x NAND SMIT TRIGER. ali rru koristirno samo jednu polovinu kola, dok druga polovina kola

svetle razlieiti LED - ovi. Paralelnim vezivanjem oba 7490, u polozaju preklopnika 99 mogu se po ukljucenju dobiti sirnetricna pokazivanja: ll, 22, .33..~4 itd. ~ tom slucaju preporueuje se sledeci postupak: ukljueiti uredaj za rad u drugom polozaju i za vreme me§anja prebaciti preklopnik u poloza] 99.

o?

Oznaka na ploei 49 45 18 18 TOTO 99

Igra Brojcani Opklada Kladenje Kladenje Sportska Rezervni loto izbororn na konje na kanje prognoza polozaj

Kombinacije 6od49 6 od45 3 odl8 4 ad 18

Broj moqucnosti 0-49 0-45 18 18 0.1. 2 0-99

oo-

sa

Komplet delova
1. Otparnik Rl, R3 - 1000

51. 3. 7a - Elektricr.a Slema veza ruieta RK 7455

2. Otpornik R5 - 210 0 3. Otpornik R4 - 330 0 4. Otpornik R2 - 220 kO 5. Elektrolitski kondenzator 41 MF 6. Elektrolitski kondenzator 100 MF T. Tranzistor Be 1018 . 8. Integrisano kola leI - T413 9. Integrisano kola Ie 2 - T490 10.Integrisana kola Ie 3 - 7442 n. Taster 12. LE diode crvene 13.LE diode zelene 14.~tam~a §asija 15. PriklJU~ak za bateriju 16.2ice PVC 0.4 mm 17.Uputstvo. montazna i elektricna seme

2 korn. 1 korn. I korn. I korn. I korn. Ikom. l korn, Ikom. 1 korn. lkom. lkom. Skarn. Skorn. 1korn. 2kom. 4korn.

"visi u vazduhu", lzm.edu atpornika R3 i R4 nalazi se taster kojim startujema ascilator i - i91a poeinje. LE diode se pale i gase u krug taka bI:ZO nismo u stanju da tasterom odredida rna kada oscilacije da prestanu i cia odredena LE dioda astane da sveUi. U stvari, oscilacije iz navedenog ascilatara idu na dekadni brojac IC-2 koji cini kola 7490, spojeno na IC-3. adnosno BCD decimalni dekoder kaji direktno pali - gasi LE diode. Ova tre6e IC kolo nasi oznaku 1442. Uredaj se napaja iz jedne ljetvrlaste baterije napana 4.5V. Oa dadamo: pri spajanju mora sa stalno paziti na neke palaritete. Navedimo ih: palaritet IC kola koji je obelezen sa jednirn ispustom polukruznoq oblika. polarUet tranzistora (to je repic na tranzistaru kajim je obelezen erniter), :polaritet elektrolitskih kondenzatara koji je obelezen sa ..... i - ". i to taka da deblja linija predstavlja plus. a tanja linija - minus. baterija - kraci izvod je uvek plus. a du!i. izvod je uvek • - •. I LE diode imaju svoj polaritet koji sa mora postcvati. jer, u suprotnom. nece sveUeti. To je lepa nacrtano kod elektronske kooke RK 1450. 60

3.4. RK 7470 - ELEKTRONSKI BROS

Bro§evi i becHevi te§ko izlaze iz mode. Oni suo u stvari, sastavni dec cffi.nsa koji je veeito aktuelan. 1rna ih raznih: rnalih, velikih. okruglih i ~etvrtastih. Elektronski brcl sa integisanirn kolom i ljetiri LED diode nema .niko - to je neAto najnovije. Sagraden je u tehnici §tampanih veza. Spajanje elemenata izvrseno je lemljenjem. Tehnika na visokom nivoul Brol sa nasi kao i svaki drugi Cnajbolje je na reveru kaputa iii bluze), a napajanje se vrsi 12 ljetvJtaste ~epne baterije od 4.5 V napona. smeAtene u ~epu. Ukohko nekome ova baterija izgled.a velika, ad tri "pen -lajt" baterije od 1.5V moze sa serijskim povezivanjem dobiti ~ljeni napon (3 x 1.5V -4.5V)' Pravi poklon za vasu drugaricu. druga. sestru, brata - redak i neuobicajen t . Poenimo od elektriene §eme vezA. Tu vidirno jedno integrisano kolo ljija je oznaka 1400. To je eetvcrcstruki
61

8•

TESLA

BEOGRAD

T 'MO~KA

f8

6
4

,. . . . . . . '. . . . . . .
S1. 3. 8 - Obredene .§tampana §asija RK 3404

·NAND- od kojeg su napravljena dva multivibratora u ~ije su izlaze stavljene LED diode koje svetlucaju II ritmu multivibratora. Ritam rada multivibratora, ili kako se jo§ ka.re frekvencija. odredeni su otpornoscu otpornika od 4.1 kO i kapacitetom kondenzatora ad 41MF. Sto su ove vrednosti vece - frekvencija je ni~. i obratno. Ko voli cia eksperirnentise, rnoze probati sa vecirn ili manjim vrednostima. pa nek sam odabere svoju kombinaciju. Upotrebljena je starnpana l=uija RK 3004, dimenzija 35 )(55 mm. koja je izbl!§ena i koja ima 22 rupe u 14 redova. Sasiju treba pripremiti prema prilozenoj s1. 3. 8. Pripre~ se vIii spiralnom burgijom 3 mm kojorn se rucno, bez bWllice. prekidaju pojedine linije na odredenim mestima Cprema prilozenom erteM, Rasporad elemenata se vrsi prema $1. 3. 10. Spajanje se vrsi malom zasiljenorn lemilicom od laW, pornoeu tinola i dobre beskiselinske paste za Iemljenje. LED dioda li~i na mali §e§iri~ ~ji je abed na jednoj strani malo zasecen, To je znak da sa no~ca na toj strani spaja na

• •• • • • •• • • •• ••• • • •• • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • ••• •• I--a' • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •• ••• •• • • • • ••• • • • ••• •• • •• • • • •••• • • • • • • • • • • •••• • • • ••• • • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • •••••• • • • • • • • • • • • • • • •• •• • • • • • • • • • ••••• •• • • • • • • • • • •• • • • • • • • • •• • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • • • • •
51. 3. 8a - ~tampana sasjja

47Mf
C4

SN7400 R1 7 R5

S1. 3. 9 - Ele1ctricr.a lema veza eJe1ctronskog bIola

62

minus-pol. a druga na plus-pol. Pazite na ovo. jer je to na~e§6i uzrok neispravnog rada (odnosno "nerada") elektronskeg bIola. Ovaj uredaj mozete sagraditi od materijala koji. sa mote nabaviti u bilo kojoj bolje snabdevenoj prodavnici iii iz kompleta delava RK 7410 koji sa dabija u Radio-klubu ·Nikola Tesla" CBeograd. Ti~ka 18),

3.5.RK 1471 - DISKO-BEDZ tao srabra i platina. uz dodatak magog karnenja - rubina.
Uobi~jeno je da sa nakit pravi od plemenitih metala - zla-

, $"

*'" I $"" *'" j~ rr-Lr 9~ I

I I' '-' I
8 7 8 2
1

...... +

-r]

dijamanata. smaragcia i drugih lepih elamenata. Vremena se menjaju. pa se menja i nakit. Sve vise plastike zaruduju~h boja i oblika ~ina danasnji nakit. Mi eerno iei dalje: pravimo nakit ad elekktrenskih komponenti. uz primenu §tarnpanih §asija i integrisanih kola koja sadrze po stotinak tranzistora. U stvari - pravimo elektronski nakit u punom srnislu te reei, Disko - bacH: se sastoji ad test logi~kih sklopova, poznatijih pod nazivom INVERTOR, sme§tenih u integrisano kolo ~ija je oznaka 1404. Sa §est invertora napravili smo tri multivibratora, koji predstavljaju jedan ad osnovnih spojeva u digitalnoj tehnici. Da sa podsetimo: multivibrator smo ranije upoznali pod imenom migavac ( u RK 21(1). Jcl je vamije cia znamo da je multivibrator jedan ad osnovnih spojeva od kojih sa sastoji svaki elektronski rscunar.

56...,.._

6x ])-47"'"

51. 3.10 - Montaina !1ema. WlZa. bT~a RK 7470

Kompiet deJova
1. Stampana !asija 2. Integrisano kolo SN 1400 3. LED diode crvene 4. Elektrolilski kandenzator 33 - 47MF 5. Otpornik 1000 6. Otpornik 4.1 KO 7. Prikljuooi za baterije 8. 2ica za lemiranje 9. Uputstvo
~! 64

I kern. 4 korn. 4 korn. 4 korn. 4 korn. 2korn. 4 korn. 1kern.

1 korn.

51.3.11 - Elektricraa ~a

veza disko bedIa

65

A E
I

Q
-..._,J
.1

'. .. I~I~7K.a. T
I

4,.

I
N

.1
5), 3.12- Montama §ema ~za
bedlB!

21
RK74T1

I I I

IIIKI 'i·EMM' iMHMM am ,oMMMM, ;M-WWi ••• ••••• • •• •• •• •• •••••

• • • • • • • • • • • • • • • • , • • • III •

•••
• • •

.. • •• •• ••• ••
---• • • III • • ----• • • • • -• ••••• " • • • , • ",., • " •••••••••••••• • • • I • , • •

. .. ......
-• • • " • ., iii
I

••••••

• • •••• • • • •• •• •• •• • ••• • • •••••• ••••

---

E
I

••• ••••• • • •
-• -• -• • • III • • • • • • II • • • • • • •

--------

"

111 ••••••••••

----------" ••••• l1li ••• "'.

22'

51..3. 13 - .Adapti.r:ana Itampana §asJja! RK J404

66

3.6. TRAGAC PLEMENITIH METALA

Ttagan~ za p1emenifun metalima traja oduvek. Vrecino je pronam i druge metalne astatlce i.z prollih VIemana. A ako,

.~videtekt?rl ~taIa. pa ~ovaj naI. poseduju jedan protolmi kalem ~ruene sttuj8. Kada se takav aparat prinese nekom metalnom predmetu. doIazi do promena elektromagnetnog polja oleo kalama. Efelcti'koji se javljaju u takvim uslovima koriste Ie za metal- detelctor. Princip tih afakata se zamiva na menjanju elektrornagnetnog polja oko kalema i njegovog induktiviteta. VeCina . poznatih detaktorsldh aparata koriste promene izazvane metalnim predmetima koje potom. dalj:m\ obradom. mogu tegishovati. Talcve promene se. u izvesnoj meri. mogu izazvati i NEMEr ALNIM predmetima. POItoje tri principa za iskoriJ6enje pomenutog efekta. Balans-dekoder Unduktion Balance. IB) poseduje dva kalama. Iedan sa napaja moduliranirn ascilatorom.. a drugi ja priklj\Dm na detektor. pa zatim i na poja~v~. Oba kalama su ta&\o podeAena i fiksirana jedan naspram drugog. tako eta bez prisustva metala ne mo!e nastati indulccija u detektorskorn kalemu. Ako se, palc. u blizini detektorskog kalema nade metal ill metalni mineral. naruli6e se simefrija magnetnog polja pobudnog kalama, Ito 6e proizvesti pomenutu indukciJU detektorskog kalama. Demodulisani indukovani signal sa mof.e poja~ti i omoguCiti da postane wjan u zvueniku, a mo1.e se i cfuektno dovesti do instrumenta za indikaciju. Iz razumljivih razloga. ova VISta deteldola se opisuje kao predajno/prijemni detektor <TR ill lBlTR detektoll. Najve6e prednosti ovog aparata su visolea ~ polof.aja i. dubinaprodiranja. 1cao i osetljivost na vrlo sitne ~oe metala. DoduIe. osetljivost balans-dstektora sa rapidno smanjuje u podruejima gvoMa ili gvozdenih ruda. Osnovna potelkoea pri sarnogradnji leti u pravilnom izvodenju i uzajamnom rasporedu oba kalema. Uglavnom. ple~ _princi:pu indulctivnog balansa. uredaj deluje pogonjen jecInom frekvencijom iz opsega od 85 kHz do 150 kHz.
68

denje.

recirno. nadete najobi~ju konzerVu na dubini od 20 - 30 em ispod 28mlje - i to 6e vam priultiti i zabavu i iznena-

OIeUjivost. kao ito je pomenuto. u navedenim ~ma ~ i to ~je stvar tehni1ce u kojo; 6e pobudni kalem biti napajan vrlo niskom frekvenciJom. VLF <vrlo ruske frekvencije) aparati rade safreievenciJ8lNl ad 4 do 6.kHz. T~ su frekvencije koje svaka VIsta tla dobro sprovodi. Da hi ostalo joI dovoljno oaetljivoati za male metalne predmete. potrebno je dosta energi.J8 za napajanje. To. naravno. ide na &tetubaterija. Ipek, i poted velike potrolnje. talmost polof.aja predmeta ostaje mala Kalemovi ugradeni u glavi pulsno - induktorskog detektora III ugradeni i 18SJXltecfenisa takvom taenoA6u kao u normalnom IB metal- detelctoru. Nssuprot tome. kad pulsno- induktotskih aparata u predajnom kalemu utroti~ se za jedan kratlcotrajan impuls velika kolieina energije. Prijemnile pri tom i~~va f82ni polof.aj prirnljenog signala u odnosu na errutovan. Aleo sa u blizini kalama za detekciju nade neki predmet ad gvotda ili metals. dobi6e sa raniji pomak faza pliml~nog signala u.~ na emitov~. Suprotno ovomebite kada se u b1izini kalema nade bilo kaleav nemagnetie&n predmet. Ovakvim tipom detekcije mogu6e je r$Zlikovanje metalnih od nemetalnih predrneta. Uticaj izradene P.Jdloge mote sa ocistraniti. tako eta sa prelclopnik za detekciju ad. a~a~ p,odesi a fazni efeleat podloge bude potisnut, Na to~ pn~~ pu potiskivanja uticaja podloge tade mnogl detekton. p~toj1 1 r82lilca u jaruu. primljenih signal a ad predmata za kOj1ma tragamo. talco eta ih mo2emo talmo identifikovati. Osnovne osobine ovakvog uredaja su: - velika osetljivost, - odlilma stabilnost. - visoka ~t odredivanja polof.aja.
- toNka indikacija.

- eliminisanje efeleata izradene podloge.

Razumljivo je cia at jedan IB detektor zadati mnogo problema amateru. I najjednostavnija variP.mta gradnje nije bez potelko6a pri izradi 1ca.J.ema za detekclju. Kad taj kalem poslane sastavni dec jedne oscila!orske V8Z8,. ~eav8;I'~m frelevencije dete1cfonkog oscilatora sa jednim stabilnim referentnim oscilatorom utvrdujemo ptisustvo metala.

51. J. J4 - Elektri&a .:lema wza txa.ga~a plemenitih metala

odIedivaIljB polofaJ8.

~cr)' Glav~ .• I~_t p BFO detaktora. je u njegovom ~Gsfa_vnr:'m. ~IJU~lV~JU. :Ito ornoguruje posebnu tadnost _

Ovaka!tip de~ektor;!lse na engiesko-m Oznaeav8 kao, "Beat F~equen~y 'Os?dator CBFQJ..,oba oscilaiola su tako podeIena " se_be mogu legIS'!Ovati. i najrnanju frekventnu ~a.zli~ku_~OJoB ~tane~ Meta~lnanJihovih iilaznih signala J&v~Ja sa I., u ostCllim diferantnim flekv.enClj8It1a CBsat It.. . u-

~ ,~zmeCIu:

I.lgl~vnom. Jct.ozuticaj razlil!UihtemperatuIai promene, napana u baterijama. . Finim frekventnin'!.pode§a.vanjem deteldot IS p:xie§ava dok IS nalazi u radu.: Tako je mogude kompenziranjeuticaja. p:dloge na. uekv.encijuoscilatoia. Aka radimo sa tonskim izl8ZQrn. M"zvueniku6emo· imati variran~. Dv~ omCJ¥na problema pri izradiiBFO' deiektma .Ief.e u fleleventnoj stabilnosti. aba. OIcilatora i u malim frekventnim razlikama kojetreba. detektavati. Koncept oscilatora-detektara dozvoljava izvesno eksperimentiS8nJ8. Induktivitetkojismo mii.izabrali prema Iemi kolpic - 01c~lator!i predstavljanal detektorski kalem. Oa. bi :se 'o~ale viAe HF strop u cletelctonkom:' kalemu. on treba da J8 prikljua&n na detektorsko kola tranzistora. 01. Sutavljan)S leme ~sl.ediizmedu kolektora iemitera. dok bazna naizmeskuja leti na masi, Da bismo 'omoguali "povratnu v'&zu. treba.spojitifreleventno odredene kapacitete kruga C2 i C3 koji, izvrtav.aju ru funkciju. Dobrus.tabilnost. oscilatora OSDOvne&·ekvencije postim 6emo ako za C2 i C3 upotr.ebimo stirofleks - kondenzatore.Oni poseduju femperatumi koefici~ jent. koji. je mm suprotan. u odnosu na ostale TK delove k:oji 58 ugyadUju. . .. . ... KJatkotrajnost stabilimvanja oscilaiora. je u stvan VIla dobr~ U lemi oscilatora Icoja je ovcle primenjena C- B kapacitetjel deo frelevenmo odredenogcelokupnog: kapacUeta.. Sa rastorn prednapona baze opada C - Blcapacitet. talco cia. 58 frekv·entno, odstupanje plvedava. Na "taj naein se omovna .frekvencija oscilatora.moIe menjatiza oko 10·"' .. Deteklorskl. kalem je .posredno,_ r-r~ko jednog kondenzaiora od 41.pF. vezan za jedan Smit- bigeI i dva invertora.. Na izlazu

niens.

lzrada ~edaja
Nal no,vi ,deteldor~ metala_ ~sedujetri vrste pode§avanja: ~ ..lek~entno' ~e§a~an)B. fino fIe~.entno pode!Bvanje f .~. tonsk()'.~~avanJe sa.prekldaeern kop ima polofaje UkljU-

een.o1IsklJUaeno.

.'

" Grulx> fr,ekventno pode!avanjaslu!i. da deiektoIski escilato~ mo2~ ~ k:~m~nzu~razlieH~ uncaje koji sejavljaju- za vremerada. oscilafOla.. Odstupanja u frekvencijijavice se,

stl•.izabralismo kvarcni osci1!ator.Pretpcxstavlja. se da Ce jedanLC' generator .za referencijU biti dlvOljln cia • OItvari frekventna. ueestanost slilma ..kao koc:l detektorskog kalema.. U~ su.razlieite. ali tu cIolazi do jednog: .cIruQog .pxielavanja. Vee smorekli"cia saoba ·oscilatOIa morajunaplavitilto,je· mqgw:»frekvenlno stabilnijim,. .li. cia susa kv81Olm. Refe-

ov~

~ef=mr~~,.==~ ;:r:eninestabilnoCMcg
:~!'~~~:i~r2.~~a~~

10

1r--+ _

___,..,..__1.... 7805

2_' .5,
Q1 NF

'i-

,Ii
'Oi

f!!
!Ilt.
(..)

t
0-

""

KompJet delova
",

Q
...,_

2. Greatz 820CIOOO Uli jaen

5. Regulator 1805

1. Trafo 220/12V MT 252 S 3. Kondenzater 0.1 MF 4. Stam~ ploeica

6. Elektrolit 470 -1000 MF 116 V T. Hladnjak HT 16 iii HT 20 8. Uputstvo, seme

1kom, I kern. lkem. 1 kern. 1 kern. lkom. l kom, lkom.

iiJ

Qj
~ I ~
(i

4.2. RK 3205 - ISPRAVLJAC SA REGULAQJOM NAPONA 5 DO 12 V

Proslo je vrem.e ispravljaca sa eetiri iii pet tranzistora i gomilem drugih elemenata. Sada je vreme integrisanih kola. Iedno kale i jo! pAr elemenata, a rezultat je izvaruedan ispravljae kakav je potreban u svakoj kuei ili amaterskoj laboratoriji za napa-janje raznih prijemnika, kasetofona iIi prilikom ekspenmentisanja (gde sa trde razni naponi i odredena stabilnosO. Baterije su skupe, u prirodi ne mozemo bez njih, ali u kuci gde imamo gradsku nueru ovakav ispravljae re!ice sve na!e probleme i bIZO ce se isplatiti. Sema uredaja nije komplikovana. Razlika ad klasi~nog nestabilimvanog ispravljaea je minimalna. Na malej §tampanoj §asiji iii u nekoj plasticno] kutiji lako je smestiti ovaj ispravljac, Stabilizator 18GUI. koji N proizvela firma Fairchild. rnontirati na hladnjak ad 18em 2 - ako sa isti koristi za

~ ~
I\,J
I

(J).

.[1'
~

i ~ f=
>;

0;:':'

r
Ch

rt L
at

Z+

,..

-b

fit

'"

i.... ]

.5-12V

0.1

51. 4. 4 - Elektri&a ooma veza ispravlja~a RK 3205/12 11

16

struju od O,SA, odnosno na hladnjak tipa HT 16. Ukoliko koristite struju do I A, bolje je upotrebiti hladnjak od 35em2. Razumljivo je da to mo~e biti i komad obicnoq lima Cdovoljne povrsine), Stabilizator sa montira na hladnjak silikonskom pastern - radi boljeg prenosenja toplote sa stabilizatora na hladnjak. Pastu uopste nije potrebno §tedeti. Inace, ovo integrisano kolo je napravljeno za ulazni napon do 40V, a izlazni od 5 V do 30 V kod struje jacine do I A.

Komplet delova
1. Trafo 220/12 V MT 252 S 2. Greafz B20ClOOO ou ja~D 3. Kondenzator 0,1 {LF 4. Stampana plocica 5. Stabilizator 13GUl 6. Elektrolit 470 -1000 MF 116 V 1. Hladnjak HT 16 iii HT 20 8. Trimer - potenciornetar 15 kO 9. Otpornik 5,1 kO l korn, l korn, Ikorn. lkom. lkorn. 2kom. 1korn. l korn, l kom,

4. 3. RK 3230 - ISPRAVLJAC 00 0 DO 30 V
Ovaj kit je namanjen prvenstveno za napajanje KT. UKT i CB radio -stanica koje na predaji tlO§.e struju od 4 A_ pri naponu 13.8 V (na prijemu je potrosnja znatno manjaJ. Ako u automobilu imate radio iii stereo - uredaje. koje biste ~eleli slusati i u stanu, neoe biti potrebno da iz auta vadite i do stana nosite akurnulator. jer ce ga ovaj ispravljac zameniti u eelosti. On se rnoze iskoristiti i u druge svrhe, a preporucljiv je kao laboratorijski univerzalni ispravljac. Na starnpanoj ploci velieine 109 x116 mm smesten je ispravljac, filtarski kondenzatori i stabilizaciona kola, dok su regulacioni tranzistori. dva komada 2N 3055, srnesteni na hladnjaku koji se prievrseuje na zadnju stranu kucista. Integrisano kolo 723 obezbeduje visoku stabilnost odabranog napona uz zastitu od preopterecenja i kratkog spoja, Trimer - potenciornetrorn PI momma odabrati nap:>n u rasponu 78
SI. 4. 5 - ~tampana pJoed ispravljaca RK 3230

od priblizno 11,5 do 20 V. Ovaj i~pravlja~ ~o~emo trajno opteretiti strujom do 4 A uz, ponovu:em? zastitu ,?d..kr~tkc:g spoja. Napon brujanja je oko 5 m V. Kod ..lzlcu:n.og .. prikljucka nalaze sa kondenzatori C6 i C7 kojima JS svrha da onemoquce eventualnirn VF str~j~ iz ple~ajnika "lutanje JX> ispravljacu, Osim toga, ova] ls~ravIJa~ JC snabdeven pn~: ljuccirna na koje rnozerno vezah voltmetar, ampermetar ill oha zajedno (po wlji). . . Naravno da napon i struju mozerno da kontroMe~o 1 spolja, obicnim univerzalnim instrurnentorn. ~ko ne :!ehmo da koristimo ampermetar, onda nJ9~ve pnklJU~ke na ~~ampanom kolu spajamo nakratko. Sve _Ie to u vezi sa korisceor

19

njem ovog ispravljaea za napajanje radio-stanice. Ali. ako ~limo da ga koristimo kao laboratorijski Ispravljae uz veci opseg izlaznog napona. onda ee bili potrebne neke preinake koje ~e.mo kasnije opisati, a za ovu svrhu preporueujemo ugtadnJU kontrolnoq ampermetra i voltmetra.

stavljanje. Jedno mesto je za BD 525 a drugo za BD 135. 137.235.237 Cili 5li~arV tranzistor. Zavisno od isporu~enog tranzistora u kitu. postavieemo ga u odgovaraju6e mesto i zalemiti. 6. Tranzistore T2 i T3. dva komada 2N 3055 montira6emo na hladnjak zavrtnjima M3 X 15 sa maticama. uz upotrebu izolacionih podloski i liskuna (prema 51. 4. 8), 7. Postavicemo kola 723 u podnozje.

_r

..--------,
0000
• + ... -

00-00
.... --

_",.,.
000 000

-L

GI,'

00

{II Cl

II

c2

00

S1. 4. 6 - Elektri&a §ema veza Jaboratorijskog ispravljata

1I:oi"'~
r',
I

o--oe::JO--O

1'1/

t11~
cr---o--ooqJ~., ~
~/5

:0:'2 ,
Banl r"

l~J TJ
B '01 I,
L,J

[zrada uredaja
Na !tampanu radom:
L Otpornici.

C>OOJ~~
R50-0c:::J0-0

o-oc::::JO-O~ 8
~9
~R/O ~r/

ER6~ R70-0c::J0-0

ploeu postavljamo i lemimo delove sledeeim

:0: fJ

ooof~Cf

2. Podnozje za Ie uz obaveznu pafnju u vezi sa njegovom orijentacijom. 3. Kondenzatori. Voditi raeune a polarizaciji Csl. 4. 1). 4. Graetz- ov ispravljae ili ~tiri iapravljeeke Si diode tipa IN 5400. 5. Za TI napravicemo hladnjak od bakarnog iii belog lima. dimenzija 30 x30 rnrn, probusicemo rupu od 3,5 mm. i zavrtnjern M3 x 5 sa maticom pricvsticerno T1 za hladnjak, Na §tampanoj ploei postoje dva mesta za njegovo po80

o
"1

51. 4. 7 - Montatna ~ma veza ispravlja&

81

... - -' . Q
' '1
, 1

'f ·T.~A
---IB,

II

....----.--......

"

0'.-

ID IE

F
G

I-A

,@j!~-_F'

@-'GI

"ostrvce" gde se leme ave dye n~ce. Zatim eemc zalemiti laajeve trimer=potenciometra ad 10 do 20 kO direktno na notice 6 i 1 (- V i masa), a izved klizaea eemo presaviti i ~ komadom ~C:~ spoji~ sa nozieorn 5 {Sl. 4. 91 Na ovaj ~In me~~o sru~!i .lzl~ napon ealc na 0 V! Ali ee sa pri tom S.r:nanJ1ti gornp izlazni napon kao posledica. ave inter1 venCIJ6. Preporueujemo yam. cia ne sniavate izlazni napon na o~a~ na~n .ispod. 6 V, ~r tacia se gamji napon neznatno s~JUJ8, a 1 msme ~em .da ee '(am uop!te trebati napon ru~ od 6. V. Po§to J6 ovo lSplavlJ8~ za eksperimentisanje, pnrodno J6 da Ce nam razni naponi bin potrebni, i tada trimer - potenciometar treba izbaciti i ostaviti normalan potenciomet~ ad 10 kO sa strelastim dugmetom ispod kega sa postavlja kruzna skala na kojoj se ispisuju naponi.

2
~ ~ 3 4 R13 Pl R14 100300K

651,J11 71J
S1. 4. 9 - Neophodna modifikacija za snilavanje po6etnognapona

S1. 4. 10 - Spajanje

instruments

Kao '§to sma vee pornenuli, ugradnja voltmetra i ampermetra je preporueljiva, Medutim. poseban voltmetar i ampermetar mogu biti skupi, pa yam zato preporueujemo jedno jevtino resenje eiju §emu vidite na s1. 4. 10. Kao merni indikator mozete upotrebiti jedan iz ponude Radio - kluba "Nikola Tesla", sa skalom ad a do 10 ili 20 i strujom ad 100 p,A (tipi~na vrednosf) za puni otklon. Paralelno otpornicima R8 do R12 zalernicemo trlmer-JX': tenci0n:'-et~ ad I kO. (rno~e i ?Oq 0) i kliza~ spojiti sa +. palol? mdikatora. Mmus - pol l~katora vezujemo na mali pre~l~~ sa dva kontakta, LeVI kontakt spajamo na donji KIa) trimer - potenciometra i time merima struju. Na prikljueke za am_pe:rmetar prikljueujerno univerzalni instrument. a na " +" i -" stezaljke prikljueujerno neki potrosac Cmo~ i automobilski akumulator>. Sa Pl podesicemo napon tako cia 84

nam univerzalni instrument. u polcla.ju ampermetra, poka.fe otklon ad 4 A, i onda trimer - potenciometrom od I kO Gli 5000) doterujemo da nam indikator ciaje puni otklon. OViID koristimo pad napona koji se stvara od R8 do R12. Ak,? nam indikator ima skalu od 0 do 10, oeitanu vrednost mno~Cemo sa 0,4. Zalim mozerno iskljuciti univerzalni instrument i zalemiti kratkospojnik. Kada ~rekida~ prebacimo desno, onda rnozemo meriti napon. Na +. i .. "stezaljke vezujemo univerzalni instrument kao voltmetar. a trimer - potenciometrom ad 100 do 300 kO doterujemo puni olklon indikatora i ocitanu vrednost mnozirno sa dva. Posle oveg bazdarenja univerzalni instrument rnozemo isklju~iti i ispravlja~ je spreman za upotrebu. Delove za gradnju ovog ispravljsee isporueuje u kitu pod oznakom RK 3230 Radio-klub "Nikola Tesla" iz Beograda. Pored toga, bice yarn p?treban i mremi transformator. kutija za ugradnju, Indikatori i ostali pribor. 85

Tranzistor T1 (BD 135 ili sli~ni) pobuduje izlazni tranzistor- izabrali srno da to bude 2N 3055 Coznaka T6 na ploeici i tami). kako bismo imali matnu rezervu i mogu~nost per bude pet ovakvih tranzistora. Inaee, za ispravljae sa !est- amperskom verzijom (sa dva 2N 3055 u propusnom rnestu) pobudni tranzistor m.o~ da bude i 2 N 3054. On se, medutim, te~ nabavlja. a bolje je irnati neku uniformnost u
uredaju. Kod . eventuaInog

donekle ubla1.ava, ali kad je ree 0 velikim stru~. ~c~ sekundara ima relativno malu otpornost. Medutim, pn uklju~enju taster a Ta. otpornik od 47 0 p?ve6ava ~kup!,-u otpomost i na taj naein eu,,:,a gree. [asno .)8. ":Leduhm, elm relej Rei privuee, da otpomik RI nema v1te rukakvu funkciju. LED dioda, za koju su predvideni

povecanja strujnih mogu6nosti ovog ispravljaca, treba imati na umu da na svaka 4 A treba po jed.an 2N 3055. Ito zna~i da ako idemo do 20 A - potrebno je postaviti pet tranzistora tipa 2N 3055 u paraleli. Naravno. svaki od njih ce imati poseban erniterski otpornik od 0.050 (postoji mogu6nost na ltampanoj lasijil Na pl~ci irnamo i po pet prikljueaka za kolektore i haze propusnih tranzistora. Tranzistor Ta je veza kao tzv. "klamp" za bazu 11. Sve dok se na otpomiku Rll ne javi napon recta 0.6 V. T8 ne provodi i njegovo prisustvo sa ne ..ose6a". Cim sa na Rll javi struja ad 0.6 V. on pc:Qnje da provodi, optere6uje bazu T1. smanjuje joj napon i ispravlja~ se pretvara u izvor konst.antne struje. Prenaponski sistem deluje na slede6i na~in. Na izlazu postoft sklop ad serijski vezane zener-diode napona 15 V 11.3 W i otpornika ad 100 O. Sve dok napon na izlazu ne prelazi. 15 V (to je jot napon koji ne o§te6uje uraday. ovaj sldop ne reaguje. Onog trenutka kada napon prede 15 V. zener-dioda ~e provesti. a pad napona na otpomiku ad 100 0 se advodi na kapiju (gate) tiristora Til, koji uklju~uje. Posto je titistor preko otpornika ad 2.2 0 vezan paralelno nestabilisanom naponu. isti 6e kratko spojiti, a time ~e relej Rei o~titi i preko svag kontalda, ozna&mog sa Rel.l.prekinuti prirnar mremog trafoa. i sistem ee kompletno ispasti iz rada. Ponovno puItanje sistema urad vduno pomo6u Ta tasters. koji premolOllje kontakte re1eja. pa U2 pretpostavku da je mre!ni preki~ i dalje uklju~n. sistem 6e se ukljueiti. Ako i dalje postoji gre!ka. smem ne6e prihvatiti ponovno uklju~nje. pa tada treba prekinuti sa radom i na6i levar u ispravljatru. Otpornik Rl od 47 OliO W ima veoma vdnu ulogu. NormaIno, ked svakog prvog uldju~vanja Cnakon !to je bio isklju~n.) ispravlja~ki gree trpi strujne udare usled velikih kapaciteta elektrolita. Istina, omska otpomost sekundara to

Ram' kontrole postojanja. izlaznog napona postavljena je prikljucci sa potrebnim rednim otpornikom. . Vrednost otpornika Rll zavisi od ve.lieine struje k~ kO)8 ~limo da dode do strujne zastite, Recirno da za nommalno maksimalnu struju od 6 A ograni~enje mo!emo postaviti tako da deluje na 6.5 A. pa ~e vrednost otpornika biti reda 0.09 O. Taena vrednost ce zavisiti ad stvarnog napon~ otvaranja tranzistora. koja je sarnC? nominalno .q.6 V Call mo~ biti i visa i ni~)' Ovaj otporruk treba praviti ad otporne ti.ce. konstantana. jer se taj mat~r~jal 1~n;i (cE!ka:a. nE! se LemiD.Otpornike za emitere M;pravlti. ~ 1Stinaem 11L U2E!ti gotove (proizvode seD ad 0.101 vezati ih po dva u paraleli. Tiristor se montira direktno na Itarnpanu pl~. po§to .~ njegovo dejstvc retko i trenutno. nikakvo hladenje mu ruje potrebno, S druge strane. pobudni tranzistor se montira na

r:

il
• _.. ...... ~ • _ • r

•• It ••

II-

4.

_j
S1. 4. 12 -

~tampana lasija RK J21J.8 89

88

~.L

5. GRADNJE ZA AMATERSKE
RADIO - OPERA TORE

5.1. RK 1474 SA MEMORlJOM

ELEKTRONSKI

TASTER

Ovaj elektronski taster zasnovan je na primeni TTL integrisanih kola. Razvio ga je radio-amater Ivan Ferenac. YU 1 NWH. a dalju realizaciju je doziveo kao komplet RK 7414. koji se moze nabaviti u Radio-klubu "Nikola Tesla". Uredaj ima sledece karakteristike: - samostalno kompletiranje ta~ki i povlaka, - rnemorija ad jedn0.9 bita, odnosno ta~ke ili povlake, - upotreba "Sqeezze rucice (stiskavac), - ubacivanje tacke ili povlake, - automatska pauza, - rnoqucnost kontinualne regulacije u velikom opsegu. Ovde neeemo opisivati karakteristike TTL kola serije 1400. koja su odranije vee dovoljno poznata, vee cerno sa~eto opisati kola koja. su upotrebljena U ovom tasteru. Tranzistori Tl i T2 ~ine sinhronizovani ~enerator testerastih impulsa konstantne frekvencije i amplitude. Frekvencija generatora zavisi od kondenzatora C2 (od 2 do 2.5 ~F) i ad polozaja potenciometra, U ovom tasteru koriseena su tri tipa integrisanih kola: - 3 komada 7474 - ovo kola je okidni bistabilni multivibrator. - 3 komada 7400 - ova kola je ~etvorostruko dvoulazno NAND kolo, 93

--

------_.-

-..--..,

Ukoliko neko ~eli napraviti taster kojim ~eli tastovati bilo §ta, rnorace izmedu kolektora tranzistora T4 i mase ubaciti relej koji bi morae da se aktivira naponorn ad 4 V i rnalorn strujom ad 10 do 20 mAo ~

Ukoliko neko ~eli tastovati pozitivan potencijal, umesto T4 PNP tipa ubacice tranzistor NPN tipa. s tim !to Ce otpornik Rl2 umesto na • +. spojiti na masu. Na taj nacin rnoze tastovati pozitivni potencijal. cija je velicina uslovljena radnim karakteristikama upotrebljenog tranzistora. Monitor, cija je sema prikazana i koji se nalazi. na istoj Uarnpanoj plocici sa ispravljacem, predstavlja kompromis cene. Upotrebljen je komplementarni par BC 286 i BC 287 koji obezbeduje dovoljnu snagu monitora za rad u u~ionici. Frekvencija rada monitora odredena je kapacitetom C5, koji je u opisanom slueaju kondenzator od 0.2 ~F, a finu regulaci ju tona mozete izvrAiti trimer - potenciometrom ad 10 kO. Tastovanje monitora izvedeno je identicno kao i na §emi elektronskog taster a, s tim Uo je ovde upotrebljen tranzistor BC 107 i PNP tranzistor BC 212 koji obavlja funkciju prekidaca, Na taj nacin je postignuto potpuno elektricno odvajanje predajnika ad tastovanja monitora. Kada je otpornik R13 (vezan za kolektor tranzistora Be 212) ..otkacen - morn tor ne vuee nikakvu struju. Uredaj se moze smestiti u manju kutiju. Autor elektronskog tastera Ivan Ferenac smestio ga je u kutiju dimenzija 220 x 100 x 100 rnm, koja stoji pored primopredajnog uredaja, a "Squezze" rucica je posebno gradena i ona, naravno, treba da stop nadomak ruke. Ovakvo resenjs je najbolje iz vi§e. razloga. Taster sa ugradenim rnonitorom mo~ se koristiti i kao zujalica, a mo~e se tastovati: - obicnirn tasterom, - uobicajenorn rucicom za elektronsld taster i
, -:-"Squezze" rucicorn,

S1. 5. 3 - ~tampana §asija

',: Ovo resenje, naravno, rnozete izmeniti prerna sopstvenim potrebarna i nahodenju. Rucica rnoze biti izvedena na vise nacina. Vazno je sarno imati u vidu cia ked "Squezze" rueice postoji posebna poluga za t~ke, a posebna za povlake Cobe su postavljene paralelno. na maloj udaljen?S?): . Na kraju, izrada tastera yam neee pricinjavati posebne poteskoce, a rad sa njim ee biti prijatan, posebno onda kada sa budete navikli na "Squezza" rueicu, 99

98

u.ln

10'
II
I I
__ ~_
___

J@,!,!!!!~

II

iiii;;;;;;;;;;~""",,11

2",,1

,y

RK71J2·

N
1004 i,SN7400 L

1 -+
I ,.,., ;

H
t

I,

c
A

4,5 V, '

9 17 TJ

16

11

r.o,

109

~~ ~ ..._
I\l

~
at

II!!
'11)-

Bf

~
1111'

aii

r=!

:~

r:,

I I I

IE

c:;

N . . ..1 _,_,_,_,-

(3

. -II-

11ft .... 'U

HIII
!
~I

@)

...JII

E)

51. 6. 13- Elektri'c!n.lI lem:aPeza ru6icg ~adio'_goniometfll

112

jl

'.'

i 2'
1

aM.,

I~.J

'I

Iii,

, ,
I

.,

1':0,,02_"_1
DI.;II.",", ICE ....

81K

~12V

II~
~'

' '

(04001

51. o. 8 - EJekfricrta §ema veza ·kodlak '!.sirene

.-t o

+134

o
5/. 6. 9 - Montama IJemaveza ,RK 3541

-uv

.. o -+
11

• • • .•.
L .tI£

I:

10
SISTEII

.1_0

I..

•
•
3U1

-.~

$O---------------------------~~~

10-+----,

1O-i----------.-.--------1---+---~

gO-._----_.----~~------~--._--.-.--------j
10O-----------~

S1. 6. 11 - Elektticne ~ema veza vremenskog prekida~a Rl[ 3564

ski modul sa LED pokazivacem koji nosi oznaku CM 35 E. Iz oy~ modula sma. kompletirali delove za sklapanje kucnoq. diqitalnoq ~asovmka. Taj komplet Coznaka RK 4035) mozete narueiti ad Radio - kluba "Nikola Tesla", Selk CM 35 E je, pre svega, modul izraden u C-MOS tehnolagiji. Sadrzi hi i po - cifarski satni modul sa LED displejar:n Cp?kaziva~ern) i ima vrlo §iroko podrucje prirnene. ~apaJa se 1Z eIektn~~e. rnreze frekvenci je 50 iIi 60 Hz preko jednostavnoq nestabilizovanoq ispravljaea napana od 8 do 29 V.
51. 6.15 - SpoJjni izgJed "clook-raodule ~eN 35 E

15

RK 4035

(\)

8-29V

Posebno elektricno kolo odstranjuje ulazne srnetnje i isklju~je filtriranje struje u izvoru napajanja, u ispravljacu, Da budemo jasni: elektrolitski kondenzator kapaciteta 500 -1000 MF nije ni potreban ni pozeljan u ispravljacu, U slucaju prekida napajanja iz elektriene rnreze dolazi do neregulamog stanja, koje se signalizira treptanjem LED dioda sa oznakama AM i PM. Neregularno stanje sa obustavlja ponovnim postavljanjem vremena odqovarajucim tasterima. LED - pokazivac Hi, kako se jOO zove - displej, ima cifre dimenzije 18 mm. i tamno-crveni filtar na prednjaj strani, koji povecava kontrast. citljivost i izgled. Kompaktna izvedba satnog rnodula na stampanoj plocici ornoqucava neposrednu pobudu LED - pokezivaca. Krajnji korisnik treba jo§ da doda transformator i prekidace, pa da sve bude gotovo. Prva i najveznija karakteristika ovog digitalnog kucnoq easovnika je da je frekvencijska pobuda iz gradske rnreze ad 50 iIi 60 Hz. Druga karakteristika je da casovnfk ima 12- satno pokazivanje AM/PM. LED dioda sa oznakom AM pokazuje vreme ad 00 do 12 casova. a LED dioda PM vrerne od 12 do 24 caSledeca interesantna karakteristika je vee pornenuta signalizacija prekida napajanja. Satni modul je neosetljiv na srnetnje iz mreze i srnetnje od radio-frekvencija. Irna dva taster a za podesavanje vremena: brzo i sporo. Trosi izuzetno malo struje (0.3 A je maksimalna potrosnja), Jo§ dye osobine (0 kojima ovde necerno detaljnije govoriti): alarm sa rnoqucnoscu odgadanja za 9 minuta i samo141

sa

S1. 6. 14 - Elektricne ~ema veza ciigitalnog casovnika

140

II

~ ~

S1. 6. 18 - IzgJed §tampane plocice S1. 6. J7 - Montama ~ema veza RK 4050

Komplet deJova
koje obezbectuju komfornost i mesto svim delovima uredaja. Transformator Tl i relej su montirani na ~asiji. a otvor za glavni izlaz na poklopcu kutije. Montiranje releja moze biti tesko, ali najlaksi na~in je da ih jednostavno zalepite nekirn lepkom koji se nakon susenja stvrdne u ~vrstu plasticnu masu. Obavezno umetnite osiqurac od 3 A u predvideno kucHte - to vas rnoze spasiti mnogih neprijatnosti!

Podesevsnje gotovog uledaja

Pre nego ~to gotov uredaj pustite urad. prokontrolisite vizuelno da li su svi spojevi u redu. Prekidae 51 postavite u krajn~ levi polozaj, a potenciometar RI podesite na polovinu malmmalnog otpora. Uredaj ce se iskljuciti posle, otprilike, pet minuta. Svaki sledeci podeok na preklopniku 51 daje pet minuta kasnije uklju~nje. 146

114 W. 100 0 2. otpornik 114 W. 330 0 3. otpornik 114 W.I kO 4. Otpornik 11 4. W. 8.2 kO 5. otpornik 114 W. 68 kO 6. Otpornik 1/4.W. 470 kO 7. Otpornik 1/2W. 2.7 MO B. Otpornik 1I2W.IO MO 9. Horizontalni trimer 4.1 MO 10.Kondenzator kerarnicki 1.5 nF 11. Kondenzator kerarnicki 0.33 VF 12. Kondenzator elektrolitski 2.2 [LF 13.Kondenzator elektrolitski 1000 [LF 14.Kondenzator tantalni 100 lLF 15. IC4001 16. IC40l7 17.Tranzistor BC lOB 18.Tranzistor BC 178
L otpornik

I korn, l korn, 2kom. 1 korn. lkorn. 1 kom. I kom. 1 kom. lkom. lkom. 1 kom. I kom. 1 korn. lkorn. l korn, I korn, l korn, lkorn. 147

~mest? .L~Odi~ mogu sa staviti tranzistori koji bi preko rele~ 'pahh Jcu~es~jahce. Usput cia pomenemo - ako je ulaz 0 FFI.Ill FF2 na ruskom nivou Iogi~ko stanje nula, takt-impulsi ne ~~ menjati stanje. flip-flopova. Tako je rnoquce, ~,:,an)9~ )O§ nekog logIekog kola. regulisati vreme !raJaI:Ja pojedinog svetla. Kako bi to izgled.alo - graditelji, izvolite, razmislite sami, ali logieki, naravno. Tabela paljenja LE dioda Takt
1 Q

FFI
0

FF2 0
1 1

LED

0
Q

1 1
0 0 I 1

Zuta I Crvena
_._

2 3
4

0
0
Q

Zelena Zuta

.ltll«.'.

T •• I.·,

YU 1 AHI

o
0 1

51.6. 21- ~tampana sasija

0
Q

Crvena

Saveti graditeljima
Pre svega cia kszerno cia je starnpana !asija izbusena. Na stampeno] !asiji predvidena su mesta za sve tri LED diode. Ko ~eli - mofe na posebnoj §tampanoj lasiji namestiti LED diode. Jedna i druga starnpena !a.sija spajaju sa lemljenjem. Paziti na pelaritet LED dioda: "seeena" strana LED diode uvek je katoda. a na §emi to je linija. Katoda se spaja na minus-pol napajanja. Anoda je - cia ne zaboravirno strelica. Brzina treptanja Cmenjanja) svetla na semaforu odredena je kapacitetom kondenzatora ad 410 MF i trimer-potenciametra od 1 kO. Minus-pol elektrolitskog kondenzatora je kucUte kondenzatora.
150

51. 6. 22 - IzgJed nosaC'a LED-ova

Posebno paziti na orijentaciju integrisanih kola. Na rnont~m §emama pravilna orijentacija je uvek adredena polukrugom. ili krugom na kucistu integrisanog kola. Uredaj se napaja iz ispravljaca ne veeeg cd 5 V. ili iz 00bicajene ~etvrtaste baterije napona 4.5 V. lSl

ii3

"'4
Ll

~
....

._L

,0<1
1

0'

K2US2U

0.3

N • • • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • • • • • •• • •• • • • • •• • • •• • • • L • • ••• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •• • • • •• • • • • • • • • • • • • •• • • ••• • • • • • • • • • • • • • • •• • • •• • • • • ••• • •• • • • H • • • • •• • • • • •• • • •• • • • • •• • • • • •• ••••••• • •• • • • • •• • • •• •• • • ••• ••• • •• • ••• • E • • • •• • ••• • • •• • •• • •• • •• • • • • •• • • • •••• •• ••••••• • • • • •• • •• •• • •• •••• • • •• B • • • ••• • • •••• •• • ••• ••• • • •• • •• • •••• • • ••• • •• ••• 1 10 20
51. 6.29 - Izg1edneobradene ~asije RK 3401

haze i kolektora tranzistora spojen je kodenzator kapaciteta 4700 pF. Nausna slusalica je minijaturna Cotpornost 500). Upotrebljena je §tampana sasija RK 3004, izbusena, a dirnenzije su 35 x 55 rnrn. Na njoj treba napraviti neke male izmene prema prilo:!enim crtezirna. Delove montiramo lemljenjern, pazljivo, koristeci se montaznorn i elektri~nom sernom vezA.

Komplet deJova
1. Promenljivi
kondenzator CjapanskD 2. Feritni antenski Map 3. Hibridno kolo K2 US 248 4. Feritni prsten II )( 8 x 5 5. Diode kristalne, germanijumske 6. Tranzistor Be 109 Hi slican 7. Stampana sasija RK 3004 (izbusena) 8. VF pletenica za kalem oscilatarnog kola 9. Kandenzator stirafleks 510 pF 10.Kondenzator 4700 pF 11. Kondenzator 10.000 pF tu 0.01 MF 12. Kondenzator 100.000 pF ili OJ MF iii 100 nF 13.0tpornik 5.6 kO (zeleno - plavo - crveno) 14.0tpornik 390 kO Cnaran&a.sto - bela - ruto) IS. Lak ~ca za rnatanje VF prigillnice (0.2 - 0.3 rnm) lo.Zica za ~emiranje 11. Uputstvo za sklapanje, rnontazna i elektricna sema lkom. lkom. lkom. I korn. 2 kom. I kom. I kern. I korn. lkom. 2 korn, 2 kom. 2 korn, I korn, lkom. veza

•• •• •• H ••

•• •• • • • • • •• • • •• • • • • • • •• • • • • • • • • • • • • • • • L • • • • • • • • • • • • • • • •• •• • • •
• • • t • •

• •• • • • • ••••••• • • • •• • • ••••••• • •• • • • • • •

E••••••• •• • •• • • ••••••• B • • • • •• • • • • • • ••
1

· . . . . . . . . . •. •. .. . . . • •. •. •. •. ••• •••••
~

•• •• •• •• ••

•• • • • • • • • • • • • • • •• • • • • •

••••••••••• ••••••••••• • • • • • • •• • • •
•••••• •••••• • • •••• ••••••

•••• •••• •••• • •••

10

• • • •

•••• •••• •••• •• • •

20

6.10. RK 7456 -ELEKTRONSKI

METRONOM

S1. 6. 30 - Sasija nakon izvrserie obt ade

Signal sa prigu§nice ide na detektor koji je u spoju za udvostr.u~avanJe napona: Demodu~isani signal sa radnog otpormka 4..7 ~O vodirno na pojaeavac sa tranzistororn tipa Be 109 (ili slicnirn), Za sprecavanje samooscilacija - izmedu

??-

Metronom je sprava kaja sluzi da se taeno odredi brzina izvodenja neke rnuzicke kornpozicije. Narocito je korisna pri vezbarna za one koji cine prve korake u muzici, kaa i PIOfesianalnim rnuzicarirna (rna probarna). Za metronom se zna da se pojavio krajem 16. veka i da je kasnije usavrsavan, taka da je danasnji oblik dobio pocetkorn prosloq veka Cl816. godine). Metronom je taka bazdaren da daje od 40 taktova 159

l58

2.20K

horizontal nih i vedikalnih linija - provodnika. Vertikaln~ linije preko sijalica. potrosaca. spojene su na negativan pol izvora napajanja. Horizontalne linije su preko prekidaca spojene na pozitivsn pol izvora napajanja. Izmedu horizontalnih i vretikalnih linija nalazese u prethodnom smeru diode. koje odreduju koja ce sijalica da svetli. Ovakav princip se nalazi i u integrisanim kolima koja vrse konverziju signala za sedmosegmentne displeje.

Bra) 1: 1. 2, 3, 4,8. 14, 11 Broj 8: 1. 2. 3. 4. 10, 11,13, 16, IT. 18 19 20 . BIOj 9: 1. 2, 3, 4, 5, 9,10,11,12,16. 19 20 Broj 0: 2, 3. 5. 8. 9,12.13,16,18,19 •. Ako sy-e ovo pazljivo razmotrite. ustsnovicete da je za ovaI<:av slSt~~ potrebno lIT dioda i dvadeset sijalica sa deset prekidaea G~l ~m preklopnikom sa deset polozaja I x 10), Za be~orocIfre~.l semafor ~trebno nam je ~tiri puta toliko maten~a. t:'l~rnje - 46~ dioda. 80 sijalica i eetrdeset prekidaca <til betin preklopruka sa deset polozaja), Za !estocifreni semafor potrebno je 6 x lIT dioda, 60 sijalica, i tako dalje. Ali i tu se mo~e nesto u!tedeti. Na kosarkaskirn utakrnicarna se ~sti::!;e o~o st.o koseva po ekipi. Zato nam nije potrebno da cifra stotina irna vrednost vecu od jedinice. Znaci kod ~tpunog ko~arka§kog semafora potrebno nam je da za. prvu ~ b-;ty-rtu Clfn:1odredimo, ukoliko su upaljene. da to b~du jedinice, a to J6 usteda od 2 x 177 dioda. §to svakako rn~ malo. Naravno, tu postoji i rnnogo drugih kombinacija.. kO)8 su ostavljene buducim graditeljima. Razum]jiv~,. velicinu matrice odredujemo sarni, Mi smo ovde p~edlo~h matncu 4x5. a na varna je da to usvojite Hi napravite vecu. Naravno. veca matrica povlaci za sobarn i

a,

n. a,

iT, ia

51.6. 34 - E1ektricr.a §ema veza sportskog semafora

~ecimo. ako l?ritisnemo p!.e~idab broja 1. svetlece sijalica b!o) 3. 6, 1. B,IS 1}9. Ostale sijalice ne svetle. jer preko dioda msu. zatv~~)Ie:~ nJ~~o:,a strujna .~ola. Eva rasporeda ukljucivanJ8 pojedirnh sijalica za dobijanjs odgovarajucih brojeva na matrici 4 x S sijalica: Broj 1: 3. 6. 7. 11.15.19 Broj 2: 1. 2. 3. 4. 5, 8, 11.14. 11. 18. 19. 20 BIOj 3: 1. 2,3,4,5.8.11,13,16,17,18.19,20 Broj 4:1.4, S, 8, 9, 10,11, 12.16. 20 Broj 5: 1. 2.3,4.5,9,10. n. 12.16.11.18.19,20 Broj 6: 1. 2. 3. 4.5,9,10.11.12.13.16.11.18.19.20 164;

Tip ~patrebljen~ d~ode ..zayi~~ od struje koja napaja sijalicu. Najjednostavnije 1 najjeftinije SU diode sa oznakom AY !02. One. su pr.edvide!,e za struju od O,S A. Za vece struje Ima.n:t0 diode ~~ BY 1 IN 4001. Smemo da preporucimo diode hpa. AY. a I ~od~ l~ 4001 (one. su za struje jacine I At Najpristupacnijs sijalice su one lZ automobila, i to za napan ,?d 12 ?a sijalicu snage 6 W dobra je dioda AY 102. dok JE: ~ sijalicu snage 12 W podesna dioda sa oznakom IN 400l1h dva komada AY 102 (vezane u paralelD. Tu, naravno. m~~amo biti ~trgo.vci·. pa izracunati sta je jevtinije. . ~uh.J8 s~. pr.ekldabm:,-~ se pravi tako da je rnozemo postav~h na s.~diJSkl sto. Kutija semafora zahteva posebnu paznju. Dimenzije za sernafor sa sest cifara su reda 1000 mm " 400 mm ..~a sijalice se stavlja okovratnik od lima - radi bolje reflekslJ6. Preko celog semafora postavljamo i mat-staklo Hi pleksiqlas sa narnascenorn hartijom (redi bolje vidljivostD. Samafor se n~paja j~osmernirn naponorn, recirno, ad 12 V. Ako upotrebirno sijalice ad 6 W, potrebno nam. je A

vece troskove.

'I..

165

onsrnoqucavalo njihovu upotrebu ako deo prijernnika za sinhronizaciju nije u ispravnom stanju. . Posle duteg eksperimentisanja sagraden je generator koji zadovoljava sve potrebe prilikom opravke televizijskih prijernnika, a sagraden je ad komponenata koji se mogu naba-' viti na dornacern trfuMu u svako doba!

Svaka od ove dve ucestanosti se dovodi na po jedno kolo za formiranje impulsa (monostabiD, gde se formiraju horizontalni i vertikalni sinhronizacioni impulsi.

51. T I - Blok=seme TV generatora

Generator nema tonskog dela, Mo bi se moglo smatrati nedostatkom. Praksa je, medutim, pokazala da pri servisiranju pnjemnika najcesce nije potreban tonski signal. jer zbog cetvrtastoq oblika video - signala uvek postoji i takva harmonijska ucesianost koja u prijemniku stvori medufrekvencijsku ucestanost tona, tako da se u zvucniku ~uje ton. Osim toga, konstrukcija kvalitetnog tonskog stepena hi iziskivala dodatne troskove, a i komplikovala bi sernu
uredaja.

se sabiraju, tako da na njegovom izlazu dobijamo lanac horizontalnih i vertikalnih sinhronizacionih impulsa bez sadrtaja video- signala. Iz oha delitelja se sa pojedinih izlaza uzimaju impulsi odgovarajucih ucestanosti i dovode se na generator sadrzaja slike. Na njega se, takode, dovoda i sinhronizacioni impulsi ~iji je zadatak da zabrane prosledi vanje sadrzeja slike za vreme trajanja horizontalnih i vertikalnih sinhronizacionih irnpulsa. Iz generatora dobijamo potpuno formirani sadrzaj slike bez sinhronizacionih impulsa. Sadrzaj slike S8 sastoji iz 2. 4, 8. 16 ili 32 horizontalne linije, zatirn ad 2, 4. 8, 16. 32 ili 64 vertikalne linije. Sledeca figura je resetka, dobijena "Ill" spajanjem pomenutih vertikalnih i horizontalnih Iinija, a tackasti raster dobijamo spajanjem tih istih linija. Sahovsko polje se fonnira od istih linija na ekskluzivnom -,qILI" kolu. Generator sadrzaja daje na svom izlazu pozitivne i invertovane impulse. koje zatim vodime na limitere. Osim naved.enih video-sadrlaja. mogu se - ukoliko zelimo - stvarati i druge kornbinacije, Tako. formiran sadrzej slike vodimo na kolo za sabiranje. na koje - takode preko atenuatora - dovodimo i sinhronizacione impulse. Iz kola za sabiranje dobijamo, dakle, kompletan videosignal. koji vodimo na video - izlazni stepen. Iz video - izlaznoq- stepena dobijamo video - signal ad 1- 2 V. varijabilan. a deo signaia prosledujemo do VHF oscilatora - modulatora, iz koga dobijamo modulisan noseci signal na jednom od kanaIa VHF podrueja, Blok za napajanje se sastoji od ispravljackoq mosta i filtra sa koga dobijamo ..10 V za napajanje video - pojacavaca i VHF oscilatora. te stabilizatora napona sa koga dobijamo ..5 V za napajanje ostalih blokova generatora. Funkcija pojedinih komponenti uredaja na sl. T. 2 je sledeca, Takt-osdlator se sastoji iz jedne polovine IK SN 7413,
169

varajuci oblik i vrerne trajanja. vode se na Srnitovo kola gde

I horizontalni i vertikalni

irnpulsi, poMo su dobili odgo-

Kao sto se vidi iz blok - serne na sl. 7. L uredaj se sastoji iz takt - oscilatora koji proizvodi betvrtaste impulse uceslanosti ad 1 MHz. Ta S8 ucestanost vodi na dva delitelja ucestanosti, ad kojih jedan deli ucestanost sa 64, cime se dobija Iinijska ucestsnost od 15, 625 Hz, a drugi je deli sa 20.000 i obezbeduje ucestanost od 50 Hz za stvaranje vertikalnih sinhronizacioriih irnpulsa,
168

stavljen da rnu se lako prilazi, ali da ne dolazi do slucajnih pomeranja. pa treba upotrebiti regulator sa utvrdenirn polozajern, U' dovodu napona do mosta se postavljaju dva zastitna otpornika RS i R6. 2bog njih je osetljivost rnosta pri merenju malih vrednosti otpornika nesto ispod teorijskog optimuma, (to je prakticnc, jo! uvek dovoljna osetljivost), ali oni umanjuju opterecenje izvora napajanja Ono §to je bitno - to je da se prilikom rnerenja otpornik opterecuje sa manje od 0.1 W. tako da se vecina minijaturnih otpornika rnoze meriti. Merni potenciornetar R3 sa dugmetom je svakako najskuplji deo uredaja. To je potenciometar sa desetoshukim prenosom i odstupanje njegovog lineariteta treba da le~ u granicama od 0.1 %. Apsolutna vrednost nije bitna - ona rnoze biti izmedu 10 i 100 kO. R4 mora biti podesen na taeno odredenu vrednost. Otpornici R20 do R28 odreduju merna podrucja instrumenata. Od njih zavisi rnoquca visoka vrednost osetljivosti instrumanta. Merni otpornici sa O.S% tolerancije mogu se naci u prodaji, ali su najbolji oni sa najvisorn tolerancijom od 0.1%. koji ornoqucuju ocitavanje na potenciometru od tri podeoka. Na krajnjim mernim podrucjirna od I MO i od 100 MO, manja osetljivost pokazivaca dozvoljava merenje sa tacncscu od 1 do 2%, tako da se ovde, za ta podrucja, mogu upotrebiti otpornici §ire tolerancije. Ugradnja mernog podrueja od 1 0 uslovljava za primenu preklopnika visoke zahteve - zbog potrebe da prelazne otpomosti na preklopniku budu rninirnalne. Podesavanje otpornika R4 je nesto dugotrajnije. R2 treba postaviti na potrebnu vrednost koja je, u stvari, sledeca nominalna vrednost od vrednosti otpornika R3. Kao predmet merenja sluzi kombinacija fiksnag otpornika i trimera koju je rnoquce finim podesavanjem dovesti do vrednosti R2. R3 treba postaviti na pokazivanje 1000. Tada ce se offset kompenzirati. Sa R1 treba LED pokazivac opet podesiti na nulu. Tada rnozerno R3 i R4 zameniti i sa R41 pokazivanje podesiti na nulu, Oa1je treba R41 za polovinu ranijeg okretaja vratiti
182

Podesavanje je mnogo Iakse pri upotrebi prozirnih dioda, Kontrola pomeraja (offset kontrolal se vr!i kratkirn spajanjern oba ulaza operacionog pojacavaca pornocu jednog tasterprekidaca, Tada se pomocu regulatora R7 podesava izlazni napon na nultu vrednost. Regulator treba d.a je tako po-

natrag i sa Rl dovesti pokazivanje na nulu. R3 i R4 treba ponovo zameniti i ponoviti ovu proceduru podesavanja sve dok se nakon zamene R3 i R4 ne dobije da pokazivae ostane na nuli. Tada R3 i R4 irnaju istu vrednost otpornosti. U tom slu~aju veze rnozerno evrsto zalerniti. R3 i R4 treba. po mogucstvu. da imaju istu temperaturnu kompenzaciju. .Kao izvor napajanja koristi se jedan mali ispravljac bez poJave brurna sa + IS V, 80 rnA. Mogu se uzeti i dye baterije od po 9 V. narocito aka se uredaj ne upotrebljava kao fiksni, vee kao prenosni. Uobicajena stabilizacija napona baterije pornocu eerier - diode se ne mora primenjivati ako se ne menjaju baterije, eirne se osigurava cia promene napona ne uticu merne vrednosti.

Kompfet delova
Delovi za memi most L Stampana plocica Otpornici (potenciometri. trirneri): R20 1 0,1%, a u slucaju da se tr~ vise mernih podrucja:

R7 - 10 kO linearno, podesivi cvrsto R8 - 470 0, (220 0 kod baterijskog napajanja) Kondenzator Cl - 100 nF 51 - stepenasti prekidac preklopnik 1x 1, odnosno 1)( 9 183

R42 - 9.1 k 0,1% R5, RS - 1 kO. 1 W

100 0 R23 1 kO R24 10 kO R25 " 100 kO R26 I MO R27 10 MO R28 100 MO R3 - potenciometar sa desetostrukirn prenosom, 10 kO, sa 0.1% linaeri teta R41 - Trimer - potenciometar 2 kO

R21 R22

100

SlJlL +

I I Il
.

51. 7.. 14 - Elektri&a! kma

VElza termometra ,sa .linearnom skaJom

[86

povratne sprege. Samim tim pokazivac instrurnenla mora biti dupli: pozitivne i negativne temperature rada imaju. kod istih apsolutnih vrednosti - isti otklon. Kod temperatura nizih i visih ad tacke rnrznjenja - moquca je razlika jednog ad drugog. pokazana kao naponska razlika izlaza na Ie I, i na LED - u 06 Ckada postoji ispravno pustena struja kroz diodni most). Za pagan ove LED sluzirno se komparatorom 723. IC 2. U povratnoj sprezi Ie 2 leti udaljeni otpornik R3. Na njemu dobijamo napon za digitalni voltmetar (sa sIobodnom kolicinorn ulaza), kada temperaturu treba digitalno prikazati, Vrednost R8 kod razlicitih temperaturnih rnernih opsega, a koji pripadaju osetljivosti mernog instrurnenta - dati su u tabeli 1. Kod digitalnog pokazivanja sa digitalnim voltmetram, a ne instrumentorn sa kratkim kaIemom, rnozerno izostaviti diodni most 02- 05, otpornike Rl- R4. tranzistor Tl i LED. Tolerancija otpornika RS - R8 heba da iznosi 1%. Za termometar se kao pratece uzima sledece: temperaturni senzor 01 se prikljuci na prikljucne fica i UTOm u vodu sa ledom. i potenciometrom PI podesi se otklon instrurnenta sa kretnim navojem na OOC. Napon na R8 je 0 V. Pri ovom potenciometar P2 stoji na sredini. Sada 01 uronimo u kuvajucu vodu i sa P2 podesimo napon na R8 na 1 V. Ako narn je potreban termometar vece tacnosti, veda pri bazdarenju mora biti cista. destilovana. a vazdusni pritisak mora odgovarati nazivnom pritisku. Kada raspolcrlemo Unearnim termometrom. potenciometrom P2 rnoquce je postaviti i nizu ternperaturu od lOO°C_

8. Kondenzator Cl, IOQ_pF 9. Kondenzator C2. ~20 llr 125 V IO.Tranzistor n. Be 547 B II. Diode 01· 05. I N 4148. 12.LE diode 06, crvena 13.Integrisano kolo IC 1, 741 (Mini - DIP kuciste) I4.Integrisano kola l'C 2. 723 COILkuciste) 15. Instrument sa skalom

Komplet deklova
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Otpornik Otpornik Otpornik Otpornik otpornik Otpornik Otpornik R 1. 47 kO R2. 820 0 R3. R4 100 kO R5. 2.1 kO R6. 10 kO R1. 4.1 kO R8a. R9a - vidi tabelu 1. 189

188

8. RK 7400 - MALA SKOLA DIGITALNE ELEKTRONlKE

8. 1. UMESTO PREDGOVORA
U ovorn poglavlju bice predstavljeni osnovni pojmovi digitalne elektronike, koja se danas ne mo~e odstrani ti iz svakodnevnog ~vota. bilo u oblasti svernirskih letova, bilo u oblasti kucne elektronike. Eksperirnent ce potpornoci Iakse razumevanje, a pruzice i zadovoljstvo pri ucenju. Postupak ucenja je taka sacinjen da neposredno, posle svake pojsdinacne teme, rno:le da se izvede montaza odgovarajuceq logi~kog skLopa.koja prosiruje znanja i sve dalje vodi u oblasl tehnike kornpjutera i digitalne upravljacke i merne tehnike. Pre poeetka ucenja digUalne tehnike neophodno je pornocu leroila sastaviti na§e ueilo koje smo oznaeili sa RK 1400. U~iloje vee delirnicno sastavljeno. Nairne, integrisano kolo oznake 7400 je zalemljeno na Marnpanoj sasiji. To je ucinjeno iz razloga koji nije ~ jednostavan. Nairne, integrisana kola nije ~ jednostavno zalemiti, pogotovu ako je roc a poeetnikul Da ne bi bilo gre§ke, rni smo to ucinili. I gumene dr:la~e zalemili sma na !tampanu plocu, jer sma pretpostavljali da nece u svakoj !koli biti odqovarejuceq lepka. Ostale elernente, prema prilozenirn crtezirna, nece biti te!ko zaIemiti na Uampanu ploeu lemilom ne vecirn od 24 W i malo tinola i kalafonijuma, a mczda i nekom garantovano beskiselinskom pastorn.
191

Uslov
Crveno svetlo
f----

Rezultat
Znak

Stop

Prepreka

Zaustavljanje

NE NE NE
NE

NE NE DA
DA NE

DA
DA DA

NE DA NE DA
NE

DA

NE DA

DA
NE DA

NE DA DA DA DA DA
DA

Dru~ !,a~i dobijanja odluke zahteva tzv. "I" kola. Usvojimo da .Je ispred na!~ vozaea zeleno svetlo i da je ulica slobodn~. U t~m .s~~~aJU ~n mo~e da vozi. Dakle. moraju da bud~ lS~unJE!ru} j,e?an 1 drug: uslov na ulazu, Siika 8. 5 pokazuje simbol T kola, kao 1 odqovarajucu kombinacionu tabelu.

A
0 0 1 I

B
0 1 0 I

C
0 0 0

DA

DA
11

51.8.3 - Kombineciotia tabela za odluku WzaustavljdIljeW -

tekstu

S1. 8_ 5 - Simbol za 7- kolo i kombinaciona

tabela

8.3. LOGICKA KOLA

Loqicku odluku moze da donese ~ovek, ali isto tako i neki elektronski, rnehanicki ili hidraulicki uredaj, Bez obzira na nacin rada uredaja. odluka moze da se predstavi u nekorn standardizovanorn obliku, Opisani primer je bio -ILr odluka. Standardizevani sirnbol za to dat je na s1. 8. 4.

Uopste uzev, uobicajeno je da se ispunjeni uslov obele~va sa 1 od engleske reci high (visok), a neispunjeni uslov sa 0, od engleske reci LOWCnizak) . . Ponekad se zahteva promena neke binarne inforrnacije u njenu suprotnost. Pogodno kolo kojim se vrsi ovakva opera?ija zo~e se_ -NE" kolo m in~ertor. Stika 8. 6 prikazuje simbol 1 kombinacionu tabelu za taj slucaj.

:=f)-c
194

A
S1. 8. 4 - Stenderdni simbol za 7Lr kolo

Na datorn simbolu ulazi su levo, a izlaz je postavljen desno. Jedan spoj rnoze cia ima dva Hi vise ulaza, ali uvek ostaje sarno jedan izlaz. Za primer vozacs koji zaustavlja auto bilo bi neophodno -IU- kolo sa hi ulaza.

51. 8. 6 - Simbol za ~INVERTOR ~i kombinaciona

tabela

195