Modul: Odlike preduzetništva i preduzetnika

Autor: spec. Olga Mirkovic

Naziv jedinice: Vrste i determinante preduzetništva

Materijali vezani uz ovu lekciju:

- Test vrste i determinante preduzetništva

Vrste preduzetništva

Prema jednoj od klasifikacija preduzetništva koju je dao profesor Gartner (1986),

mogu se izdvojiti osam različitih tipova preduzetništva :

1. Iznošenje nečeg novog: tamo gde su poslovi delimično započeti i uglavnom

organizovani u krugu porodice ili bliskih srodnika, a sa veoma niskim stepenom
inoviranja;

2. Razvoj mreže poslova: poslovi su povezani uz pomoć proizvođača,

dobavljača i distributera (dovode se u vezu različiti aspekti biznisa). Naime, sve
savršeno funkcioniše u biznisu zahvaljujući “pravom” odabiru svih aktera u
obavljanju poslovnih aktivnosti;

3. Korišćenje ranijih iskustava, znanja ili poslovnih kontakata – u ovom

slučaju pojedinac nema dugoročan interes za otpočinjanje novog biznisa koji je
povezan sa poslovnim rizikom. Stoga, pojedinci najčešće ulaze u biznis sa malim
kapitalom (pretežno koriste ličnu ušteđevinu), trošeći pri tome malo vremena na
analizu prodaje i na marketinške aktivnosti. Umesto toga, uglavnom koriste
ranija iskustva, znanja i poslovne kontakte.

4. Kupovina firme – pojedinci se mogu orijentisati i na kupovinu neke već

razrađene firme u cilju vođenja sopstvenog biznisa. U ovom slučaju pažnja
pojedinca se fokusira na pronalaženje onog biznisa koji je bio skopčan sa
najmanje poslovnog rizika;

5. Vrši se stručna ekspertiza – ovome se pristupa onda kada pojedinac nije u

stanju da sam proceni, da li je neka ideja vezana za novi posao ili proizvod, dobra
ili nije. U tom slučaju se pribegava angažovanju stručnih timova koji vrše
ekspertizu, a koja treba posebno da utvrdi i pokaže validnost neke nove ideje.

6. Koriste se usluge konsultantskih firmi – pojedinac (vlasnik malog biznisa)

može da koristi usluge ovlašćenih konsultantskih firmi kod zapošljavanja i obuke
kadrova, zatim kod davanja stručnih saveta vezanih za različita područja
poslovnih aktivnosti, itd.

7. Vrši se posebno fokusiranje pažnje na jednu ideju – u ovom slučaju akcenat

se stavlja iskjučivo na onu ideju koja nije tehnički specificirana ili je do te mere
složena da bi se lako realizovala. S obzirom da kao tavka ona ima izuzetan
kvalitet, iziskuje angažovanje stručnjaka i izradu elaborata. Dobijena stručna
ocena treba da posluži kao osnova za razvoj nekog obično dugoročnog biznisa;

8. Razviljaju se adekvatne metode za organizovanje novog biznisa – Pojedinac

(vlasnik) se koristi različitim već odomaćenim metodama planiranja biznisa, s
namerom da mu one posluže kao osnova za formiranje sopstvenog metoda.
Takođe, on se upoznaje i sa neophodnim detaljima važnim za odpočinjanje novog
posla.
Faktori koji odredjuju izbor vrste preduzetništva

Za koje će se od pomenutih vrsta preduzetništva opredeliti preduzetnik, zavisiće

od sledećih faktora:

§ Od ciljeva preduzetnika kod otpočinjanja poslova (razvoj firme,

pogodnosti kod oporezivanja, osamostaljenje u poslu, itd. );

§ Od načina na koji počinje preduzetnik – polako (angažujući se delimično –

part time) ili brzo (angažujući se u punom radnom vremenu);

§ Od toga kakav je tehnološki kontekst poslova (visoka versus niska

tehnologija);

§ U zavisnosti od organizacione strukture firme i oblika vlasništva –

partnerstvo, franšizing, korporativno vlasništvo, itd.

Pored pomenutih vrsta, u literaturi se može naići i na druge alternativne tipove

preduzetništva, kao što su kupovina firme radi njene dalje preprodaje i slično.

Osnovne determinante preduzetništva

Generalno posmatrano, preduzetništvo predstavlja širok okvir za povlačenje
raznih poslovnih poteza unutar kojih se odvijaju preduzetničke aktivnosti. Kako
će se razvijati preduzetničke aktivnosti i da li će one kao krajnji ishod imati
pozitivan ili negativan rezultat, zavisi od velikog broja faktora koji determinišu
razvoj pomenutih aktivnosti.

Među najrelevantnije faktore, ubrajaju se:

§ ekonomsko okruženje,

§ politički uslovi,

§ dostignuti tehničko-tehnološki nivo razvoja

§ kulturni milje

Opšti društveni i lični kontekst nalaze se u tesnoj sprezi, te stoga zajedno utiču na
preduzimanje odgovarajućih preduzetničkih aktivnosti. Naime, dok s jedne
strane preduzetnički postupci menjaju resurse dajući ekonomski, socijalni i
politički doprinos na lokalnom, nacionalnom i državnom nivou (proizvodi,
usluge, izvoz, itd. ), s druge strane ekonomski uslovi imaju poseban značaj za
razvoj novih poslova, uključujući raspoloživ kapital i investiranje koje sa sobom
nosi visok rizik.
S obzirom da se najveći broj poslova finansira iz ličnih sredstava (štednja, zajam,
itd. ) preduzetnika, članova porodice ili bliskih prijatelja, poreska politika igra
veliku ulogu kod otpočinjanja i razvoja novih poslova (Birley, 1988), kao i
ekonomski uslovi (ekonomska stabilnost zemlje, povoljnosti kod dobijanja
kredita i drugo).

Raspoloživost kapitala, radnih resursa, velikih tržišta robe i usluga, predstavljaju

dobre mogućnosti za sticanje novca i ujedno predstavljaju značajne varijable
koje uključuju percepcije tržišnih uslova, stepen rizika, stopu nezaposlenosti,
transportne troškove, životni standard i drugo.

Veličina tržišta je varijabla koja je u direktnoj vezi sa industrijom i novim

poslovima i uključuje odgovarajuću tržišnu strukturu – broj prodavaca i kupaca,
diferencijaciju proizvoda i stepen vertikalne integracije, kao i stopu rasta tržišta.
(Sandberg, 1986).

Socijalni sistem, kulturni milje, politički i drugi uslovi pod kojim preduzetnik
otpočinje nove poslove, utiču na to da li će neki novi posao u početku biti
uspešan ili ne. Naime, uslovi za pokretanje novih poslova variraju u zavisnosti od
nacionalnih i geopolitičkih okvira do industrijskih, državnih i kulturnih. Ove
razlike se mogu uzeti u obzir kada se obljašnjavaju teškoće sa kojima se
suočavaju oni koji kreiraju politiku za pospešivanje razvoja novog biznisa i
preduzetničkih aktivnosti.