LINO KUTAK PRIRODNE I ZDRAVE DEČIJE HRANE

Ishrana deteta posle prve godine

KADA DETE MOŽE DA POČNE DA JEDE KAO ODRASLI?

Piše: Prim. mr. sc. dr. Ružica Duplančić-Šimunjak, pedijatar

Uvođenjem sve većeg broja namirnica tokom dohrane, sa navršenih godinu dana dete
postiže značajnu toleranciju na hranu i ne postoji toliko zabrana kao u uzrastu odojčeta.
Ipak je važno da se obrati pažnja na uspostavljanje pravilnog odnosa deteta prema
hrani. Pedijatar bi trebalo da prati svaku tačku razvoja deteta tokom prve godine pa tako
i detetovu ishranu. Krajem 12. meseca, kada dete već jede raznovrsnu hranu koja
odgovara njegovom uzrastu i potrebama organizma, ono iz uzrasta odojčeta prelazi u
uzrast malog deteta (od 1- 3 godine). Sve je manje prostora za savete pedijatra i
porodica je prepuštena sebi.
Međutim, radi se o vrlo važnom, osetljivom razdoblju u kome se formira osnova za
pravilan odnos prema hrani koji će dete imati i kao odrasla osoba. Na taj način se od
ranog uzrasta radi na prevenciji prevelike težine ili čak gojaznosti, kao i na prevenciji
drugih bolesti koje su vezane za ishranu, posebno onih koje su vezane za oboljenje srca
i krvnih sudova kojima pogoduju loše navike u ishrani.
Sa druge strane, karakteristika ovog razvojnog doba su česti konflikti jer dete hoće sve
da radi samo, a to još nije u stanju. Sukobi sa majkom su neminovni, a istovremeno dete
zavisi od majke. Privlači ga sve što je novo, ali je privrženo svojim navikama. Lako se
desi da vreme obroka postane prava prilika za sukob i napetost između deteta koje neće
da jede i roditelja koje obuzima nemir, briga, pa čak i ljutnja.
Nikad ne silite dete da jede
Prvo i najvažnije pravilo koga bi trebalo da se pridržavate je poštovanje detetove volje.
Sva deca imaju nepogrešiv osećaj autoregulacije koji je prirodno prisutan već u prvim
godinama života i koji ih podstiče da jedu upravo onoliko koliko im treba.
Deca instiktivno znaju koliko im hrane treba, a to je ni premalo ni previše, ako ih roditelji
ne prisiljavaju. Upravo zbog toga ne sme da se na razne načine utiče na njih da pojedu
sve što je na tanjiru i onda kada izgleda su se zasitila.
Treba da znate i to da sva deca prolaze kroz jedan period kada im se apetit bez
posebnog razloga smanjuje i da treba samo strpljivo da čekate da se apetit ponovo vrati.
Mnoga deca kada proživljavaju stresno razdoblje postaju umorna, lako se razbole,
odbijaju hranu i zato ih ne treba prisiljavati da jedu. Čim se prebrodi kritično razdoblje,
oni uglavnom ne samo da počinju ponovo da jedu, nego postaju veoma halapljiva.

Dobre navike se stiču za stolom

Važno je da se od samog početka uspostavi pravilan odnos prema hrani, a da bi se to
postiglo, treba da se pridržavate nekih pravila o raspodeli obroka i o ponašanju za vreme
jela. Evo nekoliko pravila:
- Vreme obroka svakako treba poštovati. Izbegavajte na svaki način da dete nudite
hranom neposredno pre ili posle glavnog obroka jer tako rizikujete da dete u vreme
glavnog obroka ima slabiji apetit i da pojede malo ili pak da pregladni i da pojede
previše.
Ručak ili večeru dete bi trebalo da pojede sedeći za stolom (ili u svojoj posebnoj stolici
za hranjenje (hranilici) dok je još malo), a gledanje televizije i igra za vreme jela može da
se dozvoli samo u nekim posebnim prilikama.
- Dete treba da ohrabrite i podstaknete da proba i jela koja mu se ne dopadaju,
servirajući ih tako da izgledaju dopadljivo ili ih pak pripremite na neki nov način (pire,
faširane šnicle, sa sosom...).
- Ograničite unos šećera pre svega u cilju manjeg kalorijskog unosa, ali i zbog
nepovoljnog delovanja bakterija na zubnu gleđ zbog čega može da dođe do kvarenja
zuba (karijesa). Unos soli bi trebalo da ograničite tako da hrana ima dobar ukus (u
zavisnosti od vrste namirnice), ali da ne bude preslana, što je pravilo koje važi i za
odrasle.
- Izbegavajte hranu visoke kalorijske vrednosti - predjela i zaslađene napitke. Slatki
napici ne samo da organizmu donose prazne kalorije bez prave hranljive vrednosti, nego
mogu da utiču na osećaj sitosti i da izazovu malapsorpciju (slabu apsorpciju, odnosno
otežan prelaz važnih prehrambenih materija preko crevne sluznice u organizam).
Gazirana pića se nikada ne daju deci!
- Ukinite noćne obroke i napitke jer u ovom uzrastu organizam mora da nauči da se
hrani samo danju.
– Poštujte nezavisnost deteta ponudom različitih, za zdravlje korisnih namirnica, od
kojih deca mogu da odaberu šta žele po svom izboru.

Kojim namirnicama dati prednost?

Važno je deci ponuditi, u pravoj količini, namirnice koje sadrže važne minerale
neophodne za rast kao što je gvožđe (meso i namirnice obogaćene gvožđem kao što su
mleko, keks i žitarice za doručak), cink (meso, ovas, pšenično brašno, žumance i sir),
kalcijum (mleko i mlečni proizvodi). Ponudite dete voćem, povrćem i mahunarkama da bi
tako usvojilo pravilan način ishrane koji će mu koristiti i kada odraste.

Koje namirnice izbegavati?

U cilju prevencije faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova kao što je
povišeni krvni pritisak (hipertenzija), debljina, dijabetes, povećan nivo holesterola
(hiperkolesterolemija masne materije u krvi) od ključne je važnosti da već od prvih
godina života izbegavate previše posoljenu hranu, hranu visoke kalorijske vrednosti,
previše belančevina i masnoća životinjskog porekla (maslac, mast). Poželjno je da se po
svaku cenu ograniče međuobroci koji sadrže nezdrave masti (transmasne kiseline),
konzervanse i aditive.
5 obroka dnevno

Primer dnevnog jelovnika za dete posle navršene prve godine

DORUČAK:
Ovaj obrok mora da pokrije 15-20% dnevnog kalorijskog unosa i treba da sadrži
punomasno mleko sa posebnim dečijim keksom ili dvopekom.
MEĐUOBROK (UŽINA):
U toku prepodneva i poslepodneva dobro je da detetu ponudite manji obrok, koji sadrži
5-10% dnevnog kalorijskog unosa, na bazi svežeg voća ili homogenizovane voćne
kašice za decu, jogurt ili voćni frape za one najmlađe. Svakako treba da izbegavate
gotove međuobroke kao što su kolačići od lisnatog testa, kroasani, krofne ili slani keks i
krompirići.
RUČAK I VEČERA:
Sadrže 30-40% dnevnog kalorijskog unosa. Dobro je da odvojite posebno obrok supe
ako je na jelovniku, ali nemojte da insistirate da dete obavezno isprazni tanjir jer će
slabije da jede glavno jelo koje bi uz meso ili ribu trebalo da sadrži i kuvano povrće, a
malo pomalo, kako dete raste, i sveže pripremljeno povrće. Ako ne dobije voće za užinu,
treba da ga pojede posle ručka ili večere. Bilo bi dobro da isplanirate jelovnik za dva
dana unapred kako bi se smenjivali obroci testenine ili dinstanog, odnosno kuvanog
povrća i supe od povrća ili mesne supe sa dodatkom kuvanog mesa i povrća (lešo).
Unos proteina mora da bude raznovrstan (meso, riba, jaja, sir). Meso, u početku u
homogenizovanom obliku (u vidu pirea), a kasnije sitno seckano kada dete nauči da
žvaće, kada bude dobilo više zuba i kada bude naučilo da proguta čvrstu hranu. Treba
voditi računa o tome da deca često nerado žvaću samo meso i skupljaju ga u ustima jer
im je presuvo pa ga je zato uvek bolje dati pomešano u sitnim komadićima (poprečno
seckana vlakna) sa povrćem, pirinčem ili testeninom. Pojedine namirnice dete može da
dobije i više puta nedeljno. Na primer: meso - 3 puta nedeljno, ribu - 3 puta nedeljno, sir
- 3 puta nedeljno, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo, soja) - 2 puta nedeljno (pasirane),
jaje - 2 puta nedeljno, pršutu -jednom nedeljno (sirovu ili nemasnu, kuvanu). Na taj
način se u organizam unose biološki visoko vredne belančevine koje sadrže esencijalne
aminokiseline koje organizam ne može sam da stvara. Mahunarke sadrže vredne
belančevine, ali se obrok poboljšava dodavanjem belančevina životinjskog porekla jer se
tako unose esencijalne aminokiseline. Najbolje je da se prema danima naizmenično daju
pojedine namirnice. Majke su često u nedoumici koliko i koju vrstu hrane treba da daju
detetu od 1-2 godine koje počinje da jede hranu kao i odrasli, iako ona mora da bude i
oblikom i sadržajem primerena tom ranom i još uvek osetljivom uzrastu malog deteta.

Primer dnevnog unosa namirnica kroz pet dnevnih obroka

Ova količina hrane je namenjena deci koja nemaju posebnih problema sa ishranom i
nemaju preveliku težinu. Trebalo bi imati na umu da dete nikada ne mora da isprazni
tanjir i ne treba ga na to prisiljavati posebnom disciplinom jer to dovodi do velikih
grešaka. U tom uzrastu deca veoma burno reaguju i kada im se određena vrsta hrane
dopada i kada im se ne dopada. Važnost nekih namirnica je ponekad prenaglašena.
Veliki broj dece ima odbojnost prema spanaću. Nema razloga da ih prisiljavate da jedu
to povrće ukoliko im se ne sviđa jer iskoristivost gvožđa koju spanać sadrži i nije toliko
značajna.

DORUČAK:
- 250ml mleka (za malu decu za sada mlečna formula sa oznakom 3 ili punomasno
kravlje mleko, 10 grama šećera samo kao dodatak kravljem mleku) - 3 komada dečijeg
keksa ili pahuljice od žitarica

MEĐUOBROK(UŽINA):
- 80 grama gotove kašice ili 100 grama svežeg voća

RUČAK:
- 40 grama testenine, pirinča ili griza - 15 grama ekstra devičanskog maslinovog ulja -
100 grama mešanog povrća (krompir, tikvice, šargarepa, paradajz) - 40 grama mesa
(teletina, piletina, ćuretina, svinjetina, zečetina, jagnjetina)
ILI
- 55 grama sveže ribe (list, pastrmka, mol) - 80 grama gotovog (homogenizovanog)
mesa ili ribe - 80 grama mešanog voća(jabuka, kruška, banana)

DRUGI MEĐUOBROK(UŽINA):
- 80 grama gotove voćne kašice (homogenizovane) - 250 grama punomasnog mleka ili
mlečne formula za decu (10 grama šećera dodati samo u kravlje mleko)
ILI
- 125 grama voćnog jogurta - 2 komada dečijeg keksa
ILI
– 20 grama hleba

VEČERA:
- 30 grama testenine, griza ili pirinča (u supi od povrća ili nemasnog mesa) - 15 grama
maslinovog ulja (ekstra devičansko) - 100 grama mešanog povrća (krompir, tikvice,
paradajz) - 50 grama mahunarki, svežih ili zamrznutih (boranija, grašak, sočivo, soja)
ILI
- tvrdo kuvano jaje (samo žumance) - 20 grama pršute kuvane ili nemasne, nekuvane
- 35 grama svežeg sira - 20 grama kačkavalja (sa što manje soli!) - 100 grama mešanog
voća
ILI
- gotova voćna homogenizovana kašica

Namirnice su date u približnim količinama. Porodica će da prilagodi ishranu malog

deteta pozitivnim običajima svog kraja. Na primer, u priobalnom pojasu će večera od
kuvanog krompira i blitve i jaje ili sir biti dobra kombinacija. Palenta (kačamak) sa
mlekom je dobar izbor večere, zatim nemasna kuvana šunka i pire od krompira kao i
palačinke sa svežim sirom ili džemom.
Ishrana ne sme da bude jednolična i mora da bude dobro usklađena u pogledu osnovnih
prehrambenih namirnica (belančevina, ugljenih hidrata i masti) sa određenom količinom
svežeg voća i povrća. Žitarice čine osnovu zdrave ishrane osiguravajući organizmu
energiju i vitamine iz B grupe.
Masti osiguravaju organizmu energiju ali izbor treba pre svega usmeriti na one koje
sadrže više nezasićenih masnih kiselina (maslinovo ulje, sojino ulje, ulje suncokreta), a
manje onih koje obiluju zasićenim masnim kiselinama (masti životinjskog porekla).
Hidrogenizovana biljna ulja se mnogo koriste u prehrambenoj industriji iako stručnjaci
upozoravaju na štetnost ove vrste masnoća, koje se talože po zidovima krvnih sudova.
Pri kupovini gotovih proizvoda (keks, lisnato testo i slično) obratite pažnju na sadržaj
ovakvih masnoća.
Ne treba zaboraviti na napitke. Najbolji izbor je svakako voda, zatim sveži voćni sok bez
dodatka šećera, industrijski sokovi bez dodatka šećera u kristalu, ali nikako gazirani
napici.

Najčešći problemi sa ishranom u drugoj godini

Hrana mora da bude privlačnog izgleda i ako dete odbija neku vrstu hrane, ne treba
insistirati da je prihvati po svaku cenu.
Dete u drugoj godini stiče i određenu spretnost u rukovanju priborom za jelo i ima želju
da se samo hrani iako to nije uvek uspešno - potrebna mu je pomoć, ali mu treba
dozvoliti i da bude samostalno. Trebalo bi da se obrati pažnja na namirnice koje dete u
tom uzrastu može lako da aspirira, tj. na onu hranu koja može lako da pođe pogrešnim
putem i da uđe u disajne organe što bi moglo da dovede do ozbiljne situacije. Takve
namirnice su na primer: orasi, lešnici, grožđe, komadići šunke, tvrdog sira, sitan komadić
pileće kosti. Dete još uvek ne može da jede bez nadzora odrasle osobe, a mogućnost
aspiracije postoji sve do četvrte godine života.
U drugoj godini života rast nije više tako brz, detetu treba manje hrane i interesovanje za
jelo je smanjeno. Nepoznavanje ove činjenice dovodi do niza poteškoća u odnosu majka
- dete. Majka nastoji da dete po svaku cenu pojede ponuđeni obrok, a dete jedno
određeno vreme nema apetit. Majka ga sili da jede, a dete se buni. Nastaju konfliktne
situacije koje mogu da se izbegnu ukoliko je majka upoznata sa činjenicom da je
detetovo ponašanje prema hrani prirodno ali privremeno i da će se rešiti samo od sebe.
U suprotnom, ako se detetu previše naglašava kako mora da pojede obrok, događa se
upravo suprotno i javlja se odbojnost prema hrani. Važno je da mu se jelo ponudi, da se
pričeka neko vreme da dete počne da jede, a ukoliko se to ne dogodi, da se tanjir skloni
kao da se ništa nije dogodilo, do sledećeg obroka.
Konfuzne situacije za vreme obroka, odrasli i starija deca koja su u žurbi pa nemaju
vremena da pričekaju da malo dete, ali i drugi članovi porodice na miru pojedu obrok,
čest su razlog za stresne situacije i odbijanje deteta da nastavi sa jelom. Takođe, ukoliko
neki članovi porodice negoduju protiv određene vrste namirnice, ne može da se očekuje
od malog deteta da je prihvati.

KALORIJSKI UNOS
Dnevni energetski unos u uzrastu od godinu dana iznosi oko 100 kalorija (kcal) na 1 kg
telesne težine (mase). Dečaci troše više energije nego devojčice. Prosečna težina
dečaka u tom uzrastu je malo veća od 10 kg, a devojčice nešto manja, pa se dnevni
kalorijski unos kreće približno oko 1000-1100 kalorija. Individualne potrebe su različite -
dete koje je vrlo živahno troši više energije nego mirno dete. Budući da prosečna težina
deteta od dve godine iznosi oko 12 i po kg za dečake i oko 12.1 kg za devojčice,
kalorijski unos se srazmerno povećava i kreće se u proseku od 1100-1350 kalorija. Ali,
pri proceni potrebnog kalorijskog unosa svakako treba da se uzme u obzir i konstitucija
deteta kao i fizička aktivnost.
Posle navršene druge godine jelovnik deteta je sličan jelovniku odraslih, ali ipak
prilagođen uzrastu.
Pri merenju namirnica često je u upotrebi kašičica i kašika.
Sadržaj u gramima u odnosu na veličinu kašike je sledeći:
5 g = 1 kašičica (kafena kašičica)
10 g = 1 kašika (supena kašika)
15 g = jedna i po kašika
Ove mere su približno tačne ako je sadržaj koji se nalazi u kašičici ili kašiki u nivou ivice
kašičice odnosno kašike.