Alkalijski i zemnoalkalijski metali

ALKALIJSKI METALI DOBIVANJE NATRIJA

-Li, Na, K, Rb, Cs, Fr -elektrolizom taline NaCl

-arapske riječi «all quilli» što znači biljni pepeo ( koji u sebi sadrži mnogo Na2CO3 i K2CO3 ) -Downsovom uređaju za elektrolizu
-valentna ljuska : ns1 ............... n=2do7 -tt ( NaCl )=801°C ,doda se CaCl2 (W=60% ) ,talište se snizi na 60°C
-metalna veza je slabajer sudjeluje samo 1 e- -ušteda energije
-jakost metalne veze pada unutar skupine jer su valentni elektroni sve udaljeniji od jezgre
-elementi imaju najsličnija svojstva Downsonov uređaj:-1.kotao je od vatrostalnih opeka
2.s donje strane je grafitna anoda
3.katoda je u obliku željeznog valjka koji prstenasto
NATRIJ okružuje anodu
-najrasprostranjeniji element u prirodi 4.s gornje strane je željezni lim koji je u obliku zvona
-W ( Na, zemljinoj kori)=2.6% 5.katodni i anodni prostor odijeljen je dijafragmom
-elektronska konfiguracija 1s22s22p63s1 = ( Ne ) 3s1 6.dobiveni tekući natrij odvodi se u poseban spremnik
-tt=980C
-tv=8830C 2 NaCl (s) 2 Na+ (l) + 2 Cl- (l)
= 0.97 gcm-3
-Ei=519 kJmol-1 K (-) : 2 Na+ +2 e- 2 Na0
koeficient elektronegativnosti=0.9 A (+) : 2 Cl -2 e
- -
Cl20
-malu tvrdoću,lako ga režemo nožem ____________________________________
-na zraku reagira s O2, CO2 i H2O i kao produkt daje NaHCO3 –natrijev hidrogenkarbonat

2 Na (s ) + ½ O2 (g) +2CO2 (g) + H2O (l) NaHCO 3 (s ) 2 Na + + 2 Cl- 2 Na0 + 2 Cl20

-zbog nepostojanosti na zraku čuva se u petroleju
-jako reaktivan dolazi samo u spojevima,stijenama NAJVAŽNIJI SPOJEVI NATRIJA
# kamena sol NaCl
#čilskoj salitri NaNO3 1.NaCl-kamena sol ili halit,morska sol
#kriolitu NaNO3 -industrijski se dobiva ispiranjem morske vode u plitkim bazenima (Ston)
#boraks Na2B4O7 . 10 H2O -kristalizira u kubičnom sustavu, elementarna ćelija mu je plošno centrirana kocka
-privlačne sile jake, talište visoko 801°C
# gorenjem daju perokside ne razvija se -otapa se u polarnim otapalima(voda,etanol,metanol,tekući amonijak............)
dovoljno topline da se raskine veza u molekuli O2 -entalpija otapanja vrlo mala ( 4kJmol-1)
-na topljivost neznatno utječe temperatura

2 Na (s) + O2 (g) Na2O2 (s) peroksidni ion ( O – O ) 2-

m(NaCl)
REAKCIJE: 100 g H2O ( 36 g / 100 g H2O )
2 Na(s) + 2 H2O (l) 2 NaOH (aq) + H 2 (g)

Na2O (s) + H2O (l) 2 NaOH (aq)

Na2O2 (s) + 2 H2O (l)
2 NaOH (aq) + H 2O2 (aq) -vodena otopina natrijevog klorida je neutralna pH=7,ali zbog aktivirajućeg djelovanja kloridnih iona
(Cl-) djeluje korozivno
-čisti NaCl često navlaži zbog prisustva MgCl2 ili MgSO4 (koje su higrosk -čisti NaCl nije
higroskopan -važan je u prehrani (Na + i K+
iona ), Na-K-pumpa
Alkalijski i zemnoalkalijski metali

-ako se poremeti : dolazi do poremećaja rada srca,kontrakcije mišića -proizvodi se raznim industrijskim postupcima
-koristi se u medicini kao fiziološka otopina (W=0.9%) -jedan od načina proizvodnje je tkz. amonijačni Solvayev postupak
-zimi: snizuje talište vode ( max. je –21°C) 1. ovim postupkom uvode se NH3 i CO2 u zasićenu otop. NaCl
2.NaOH-natrijev hidroksid, kaustična soda
-bijela neprozirna kristalna tvar( u obliku listića ili granula ) Na+(aq) + Cl-(aq)+H2O(l)+NH3(g)+CO2(g) NaHCO3 (s) + NH4+ (aq) + Cl- (aq)
-vrlo je higroskopna ( upija vlagu iz zraka, osim toga upija i CO2 pa nastaje
Na2CO3 –natrijev karbonat
-kao produkt možemo dobiti četiri soli : -NH4Cl
2 NaOH (s) + CO2 (g) Na2CO3 (s) + H2O (l) -NH4HCO3
-NaCl
-zbog tog svojstva čuva se u dobro zatvorenim posudama -NaHCO3
-vodena otopina NaOH pohranjuje se u staklene posude (boce) s gumenim čepom
ili u plastičnu ambalažu -hlađenjem se taloži najslabije topljiva sol NaHCO3 , a u otopini ostaju
-ne smije biti ubrušeni čep jer se lako zapeku NH4+ i Cl- ioni ( NH4Cl najslabije topljiv )

SiO2 (s) + 2 NaOH (aq) Na 2SiO3 (s) + H2O (l) -NaHCO3 –filtracijom se odvoji od NH4+ i Cl- iona
-zagrijavanjem u rotacijskoj peći daje Na2CO3
-NaOH (s) –dobro se otapa u vodi
-reakcija je egzotermna, treba pažljivo raditi PRSKA!
H 2O 2 NaHCO3 (s) Na2CO3 (s) + CO2 (g) + H2O (g)
NaOH (s) Na + (aq) + OH- ( aq)
PROCES: -ekonomičan, jeftine kemikalije ( kuhinjska sol i vapnenac )
LABARATORIJSKO DOBIVANJE NaOH: -amonijak je najskuplji ,ali se NH3 i CO2 vraćaju ponovno u
-otapanjem Na i Na2O u vodi proces i RECIKLIRAJU

INDUSTRIJSKO DOBIVANJE NaOH: UPORABA SODE: -za boju, papir, sapun i omekšavanje vode
-elektrolizom vodene otopine NaCl ( napisati reakciju )

UPORABA NaOH:-sredstvo za pranje (sapuni ), papir , aluminij, boja, umjetna svila

4.NaHCO3 –natrijev hidrogenkarbonat, soda bikarbona
-bijeli prah, slabo topljiv u vodi
-koristi se u proizvodnji praška za pecivo,pjenušava pića, kozmetici........
3.Na2CO3 –natrijev karbonat, soda
-dobivanje: Na2CO3 + H2O + CO2 2 NaHCO3
NaOH (aq) + CO2 (g) NaHCO3 (s) 5.NaH-natrijev hidrid, metalni hidrid
2 NaOH (aq) + CO2 (g) Na2CO3 (aq) + H2O (l) -dobivanje:
-produkt ovisi o množini reaktanta 2 Na (s) + H2 (g) 2 NaH2 (s)
- uparavanjem Na2CO3 (aq) nastaje bijeli prah -jako redukcijsko sredstvo
- kristalizacijom nastaju veliki prozirni kristali KRISTALNE SODE.
( Na2CO3 . 10 H2O )
-natrijev karbonat je termički stabilan i raspada se na 1 800°C
1 800°C
Na2CO3 Na2O (s) + CO2 (g)

Na2CO3-važna sirovina za kemijsku industriju FIZIKALNA I KEMIJSKA SVOJSTVA ALKALIJSKIH METALA

-u prirodi se nalazi u malim količinama
Alkalijski i zemnoalkalijski metali

-svi kristaliziraju u volumno centriranom kubičnom sustavu ( N=2 ) - Be, Mg, Ca, Sr, Ba, Ra
-nisko talište - valentna ljuska : ns2 ( n= 2 do 7 )
-malu gustoću
-mali tvrdoću, lako se režu nožem RASPROSTRANJENOST ELEMENATA
-kemijski su reaktivni, čuvaju se u petroleju (osim cezija u vakuumu)
-grade katione, pozitivne ione (M+) –bezbojni 1.Berilij ( u Zemljinoj kori 0,006% )
-najniže koeficiente elektronegativnosti - beril – zeleno obojen – dragi kamen – SMARAGD – boja potječe od Cr
-oksidacijski broj ( +1) - 3 BeO . Al2O3 . 6 SiO2
2.Magnezij – rasprostranjen u prirodi ( 8 element u Zemljinoj kori )
-boje plamen:-NATRIJ - intezivno žuto - magnezit MgCO3
-KALIJ – ljubičasto ( kroz kobaltno staklo daje modru boju ) - dolomit CaCO3 . MgCO3
-najjača redukcijska sredstva - karnalit KCL . MgCl2 . 6 H2O
3.Kalcij - ( maseni udio u Zemljinoj kori = 3.4 % )
GORENJE ALKALIJSKIH METALA: -vapnenac CaCO3
a) litij daje okside -fosforit Ca3 ( PO4 )2
b) natrij daje perokside - apatit Ca5 Cl ( PO4 )3
c) kalij, rubidij i cezij daju superokside -gips ili sadra CaSO4 . 2 H2O
-fluorit CaF2
-hidroksidi : -higroskopne tvaro 4.Stroncij - rijedak element ( maseni udio u Zemljinoj kori = 0.017% )
-svi daju jake lužine osim litija - celestin SrSO4
-reaktivnost im raste od litija prema ceziju 5.Barij - ( maseni udio u Zemljinoj kori = 0.05% )
a) litij sa vodom daje sporu reakciju - barij BaSO4
b) natrij i kalij reagiraju burno - viterit BaCO3
c) rubidij i cezij reagiraju eksplozivno

-fluoridi, kloridi, bromidi, jodidi Fizikalna i kemijska svojstva zemnoalkalijskih metala

2 M (s ) + X2 (g)
## LITIJ jedini reagira s dušikom pri čemu nastaje litijev nitrid
6 Li (s) + N2 ( g )
Najvažniji minerali kalija:
1. SILVIN KCl
2. KARNALIT KCl . MgCl2 . 6H2O
3. ORTOKLAS KalSi3O8
-srebrnastog sjaja – kojeg gube na zraku
2 MX (s) -dobri vodići topline i elektriciteta
-mogu se kovati
-mekani ( osim berilija )
-kristaliziraju u raznim sustavima ( Be i Mg u heksagonskom,
Ca i Sr u kubičnom ( N=4 ),
2 Li3 N (s) Ba u kubičnom (N=2).
-spadaju u lakše metale ( gustoća manja od 5 gcm-3 )
-boje plamen : - Ca-crveno., Sr-crveno ., Ba-zeleno., Ra-crveno., Mg - gori
-berilij i njegovi spojevi su otrovni
-topljivi spojevi barija također su otrovni
-istiskuju vodik iz vode : primjer: M (s) + 2 H2O (l) M( OH )2 (aq) + H2 (g)

PRIMJER: Ca (s) + 2 H2O (l) Ca ( OH ) 2 (aq) + H2 (g)

- reakcija brzo prestaje, jer se oko kalcija stvori zaštitni sloj Ca ( OH ) 2
- maseni udio w ( Ca ( OH )2 ) = 0.13 %, bistra otopina
- naziva se VAPNENA VODA
ZEMNOALKALIJSKI METALI -gorenjem daju okside, osim barija koji daje perokside – reakciju!
-reagiraju s dušikom dajući nitride ( osim berilija ) – DIJAGONALA SLIČNOSTI
Alkalijski i zemnoalkalijski metali

-topljivost im raste od Be (OH )2 do Ba ( OH )2

DOBIVANJE ZEMNOALKALIJSKIH METALA Ca ( OH )2 + CO2 (g) CaCO3 (s) + H2O

1.možemo ih dobiti elektrolizom talina njihovih soli ( primjer CaCl2 ) 2.GIPS ILI SADRA ( CaSO4 . 2 H2O )
2.izuzetak berilij ., dobiva se redukcijom berilijevog fluorida , reducens je magnezij
BeF2 (g) + Mg (l) Be (s) + MgF2 (s) - netopljiv u vodi
- zagrijavanjem do 130°C gubi tričetvrtine vode, nastaje pečeni gips

SPOJEVI KALCIJA
CaSO4 . 2 H2O CaSO4 . 0.5 H2O (s) + 1.5 H2O (g)
1. CaCO3 –kalcijev karbonat , vapnenac , dva kristalna oblika – KALCIT.,ARAGONIT prirodni gips pečeni gips
- spilje su nastale unutarnjom erozijom
- imaju velikih naslaga vapnenaca (kemijski procesi ) - primjena u medicini
- netopljivi u čistoj vodi - kiparstvu
- dobro se otapaju u prirodnoj vodi gdje ima CO2 - arhitekturi
- dugotrajnim otapanjem CaCO3 prelazi u topljivi kalcijev hidrogenkarbonat - građevinarstvu

CaCO3 (s) + H2O (l) + CO2 (g) Ca2+ (aq) + 2 HCO3 – (aq)

- kada voda zasićena kalcijevim hidrogenkarbonatom, počinje isparavati

oslobađa se CO2 i nastaje netopljiv kalcijev karbonat 3.KALCIJEV HIDRID (CaH2)
- na tlu su STALAGMITI., a sa stropa vise STALAKTITI
- ionski spoj
Ca2+ (aq) + 2 HCO3 – (aq) CaCO3 (s) + H2O (l) + CO2 (g) - dobivanje : Ca (s) + H2 (g) CaH2 (s)

Kamenac – nastaje i uparavanjem ili kuhanjem vode

- u parnim kotlovima , grijačim tijelima ( bojleri, perilice..........) CaH2 (s) + 2 H2O (l) Ca ( OH )2 (aq) + 2 H2 (g)

VODA : - ima prolaznu ili KARBONATNU tvrdoću - Ca ( HCO3 )2

- uklanja se zagrijavanjem vode do vrenja
- ima stalnu ili NEKARBONATNU tvrdoću ( MgSO4 , CaSO4 , MgCl2 i CaCl2 )
- uklanja se kemijskim postupcima – IONSKI IZMJENJIVAČI
- zbrojem ove dvije tvrdoće dobivamo UKUPNU TVRDOĆU VODE
CaCO3 - vapnenac
- industrijska sirovina ( građevinarstvo )
- zagrijavanjem na približno 1 000°C nastaje živo vapno

CaCO3 (s) CaO (s) + CO 2 (g)

- dodatkom stehiometrijske količine vode živom vapnu nastaje

gašeno vapno

CaO (s) + H2O (l) Ca ( OH )2 (s)

- iz gašenog vapna dobiva se žbuka ( smjesa gašenog vapna, pijeska i vode )
- gašeno vapno reagirat će s CO2 iz zraka , postupno otvrdne i nastaje netopljiv
CaCO3