Gvožđe (hemijski element)

Ime, simbol,atomski broj Gvožđe, Fe, 26

Pripadnost skupu prelaznih metala

grupa, perioda VIIIB, 4

Boja srebrnobela

Osobine atoma

elektronska konfiguracija [Ar]3d64s2

oksidacioni brojevi 2, 3, 4, 6

Osobine oksida amfoterni

fizičke osobine

agregatno stanje čvrsto

1808 K
temperatura topljenja
(1535 °C)

3023 K
temperatura ključanja
(2750 °C)

Gvožđe ili željezo (Fe, latinski ferrum) je metal VIIIB grupe.

Ima 16 izotopa. Gvožđe je bilo poznato još prvobitnim civilizacijama.

Zastupljenost i jedinjenja
Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 0,41% u obliku sledećih minerala: crvenog hematita (Fe2O3), crnog
magnezita (Fe3O4), siderita (FeCO3), limonita, halkopirita, pirita, arsenopirita... Zemljina kora obiluje i rudom
gvožđa, koja se još od pradavnih vremena koristila za izradu raznovrsnog oruđa i oružja. Gvožđe se u prirodi nikada ne
nalazi u čistom obliku, već u obliku smeša i jedinjenja u vidu raznih vrsta ruda gvožđa. U svom čistom obliku gvožđe je
srebrno-beli metal koji je krt i lako rđa, ali se mešanjem sa drugim metalima dobijaju snažne legure otporne na koroziju.
Najčešće korišćena legura gvožđa je čelik (legura gvožđa i ugljenika), koji je danas najčešće korišćeni metal u
savremenom svetu uopšte.
Sem ovih minerala veliki tehnološki značaj imaju karboniklova kompleksna jedinjenja gvožđa koja se dobijaju
iz hlorida gvožđa. Ta jedinjenja su katalizatori brojnih organskih reakcija. Zlatan hlorid (II)kiselog ukusa se
upotrebljava za suzbijanje malokrvnosti.

Biološki značaj
Gvožđe je neophodno za očuvanje zdravlja. Atom gvožđa se nalazi u mnogim enzimima: hemoglobinu,
mioglobinu ... Potrebe za gvožđem se razlikuju u zavisnosti od starosti, težine, pola, zdravlja minimalne
količine koje je potrebno dnevno uneti kreću se u širokim okvirima. Iako čovekov organizam ima solidne
mehanizme za regulaciju količine gvožđa, u nekim situacijama može doći do oboljenja hemohromatoze. To
oboljenje se javlja usled prevelike doze gvožđa u organizmu. Velike količine gvožđa(II) su otrovne. Soli
gvožđa(III-VI) su bezopasne, zato što ih organizam ne apsorbuje.

Osobine
Čisto gvožđe je sjajan, srebrnast, mekan metal koji veoma lako podleže koroziji.Vekovima se koristi u obliku
legura kao što su čelik, legure sa manganom, hromom, molibdenom, vanadijumom i mnogim drugim
elementima. Crvena boja ove reke potiče od gvožđa iz stena.

Fe (gvožđe); (18Ar) 3d6 4s2

 biogeni elementi:

Fe – hemoglobin; u jetri i slezini (feriti)

GVOŽĐE (FERRUM) Fe

- gvozdeni “meteoriti”

oksidne rude: Fe2O3 – hematit; Fe3O4 – magnetit; Fe2O3·xH2O - limonit

FeS2 - pirit ; FeCO3 – siderit

 3 CO + Fe2O3 → 2 Fe + 3 CO2

“sirovo gvožđe” - sadrži oko 4,5 % C i primese: Si, Mn, P, S ...

- čisto gvožđe - meko, nije pogodno za obradu

čelik: < 1,7 % C; bez S i P;

nerđajući čelici: W, Cr, Mo, V, Co, Ni, Si...

Fe(s) + 2 H+ → Fe2+ + H2

4 Fe + 10 HNO3 → 4 Fe(NO3)2 + NH4NO3 + 3 H2O

Fe nije stabilno na vazduhu:

- rđa /hidratisani gvožđe(III)-oksid, Fe2O3·n H2O/ - ne štiti gvožđe od dalje

oksidacije;

+2; +3; +6

Gvožđe(II)-jedinjenja

[Fe(H2O)6]2+ - svetlo zelen

Gvožđe(II)-oksid, FeO; Gvožđe(II)-hidroksid, Fe(OH)2

Fe2O3 + H2 → 2 FeO↓ +H2O↑

FeO - bazan oksid,

Fe2+ + 2 OH¯ ⇄ Fe(OH)2↓ talog bele boje; slaba baza

4 Fe(OH)2↓ + O2 + 2 H2O→ 4 Fe(OH)3↓

(Fe2O3·n H2O)

crveno-smeđ talog

Gvožđe(II)-sulfat, FeSO4

FeSO4·7H2O, zelena galica

Fe(s) + H2SO4 → FeSO4 + H2

 4 FeSO4 + O2 + 2 H2O → 4 FeOHSO4↓

+2 +3

gvožđe(III)-hidroksidsulfat

FeSO4 + (NH4)2SO4 → (NH4)2Fe(SO4)2·6H2O

“Morova so” (Mohr)

Gvožđe(II)-sulfid, FeS

Fe + S → FeS

Fe2+ + S2- ⇄ FeS↓

laboratorijsko dobijanje H2S: FeS↓ + 2 HCl → FeCl2 + H2S↑

FeS↓ + 4 HNO3 → Fe(NO3)3 + S↓ + NO + 2 H2O

Gvožđe(III)-jedinjenja

[Fe(H2O)6]3+

Fe3+ + H2O ⇄FeOH2+ + H+

Fe(III)-jedinjenja - imaju pretežno kovalentni karakter

- u kis. sredini - jaka oksid. sredstva

FeI3 i Fe2S3 - ne mogu se dobiti iz vodenih rastvora; dolazi do trenutne

oksidacije anjona: 2 Fe3+ + 2 I¯ → 2 Fe2+ + I2

Gvožđe(III)-oksid, Fe2O3

Fe2O3 ; Fe3O4 ; FeO(OH) (oksid-hidroksid);

2 Fe(OH)3 → Fe2O3 + 3 H2O

4 Fe + 3 O2 → 2 Fe2O3 (1300 ºC; Fe3O4 )

- čvrsta supstanca crvenomrke boje; ne rastvara se u vodi;

 - amfoteran oksid sa jače izraženim baznim osobinama;

Fe2O3 - sa kis. - Fe3+-soli

- sa bazama (uz zagrevanje) - feriti, FeO2¯ :

Fe2O3 + Na2CO3 → 2 NaFeO2 + CO2↑

Fe(OH)3 Fe3+ + 3 NH3 + 3 H2O → Fe(OH)3↓ + 3 NH4+

Gvožđe(III)-halogenidi, FeX3

FeI3 ( 2 Fe3+ + 2 I¯ → 2 Fe2+ + I2)

Gvožđe(III)-sulfat, Fe2(SO4)3

1. Fe2O3 + 3 H2SO4 → Fe2(SO4)3 + 3 H2O

2. 3 Fe2+ + 4 H+ + NO3¯ → 3 Fe3+ + NO + 2 H2O

FeSO4

+1 +3

Fe2(SO4)3 + (NH4)2SO4 → 2 NH4Fe(SO4)2 ·12 H2O

Kompleksna jedinjenja gvožđa

Fe + 5 CO ⇄ Fe(CO)5 pentakarbonil-gvožđe(0)

Fe2+ + 6 CN¯ ⇄ Fe(CN)64- heksacijanoferat(II) jon

Fe(CN)64- - veoma je stabilan; teško gradi mešovite komplekse

- samo se jedna CN¯ grupa može zameniti drugim ligandom

PRUSIJATI - mešoviti kompleksi; nastaju zamenom jedne

CN¯ grupe drugim ligandom

(H2O, NH3, CO, NO2¯, NO)

- akvaprusijat (pentacijanoakvaferat(II)-jon): [Fe(CN)5H2O]3-

- amminprusijat (pentacijanoamminferat(II)-jon): [Fe(CN)5NH3]3-

 +2 +3

2 Fe(CN)64- + Cl2 → 2 Fe(CN)63- + 2 Cl¯

prusijati: [Fe(CN)5H2O]2- ; [Fe(CN)5NO2]2-

Fe3+ Fe(CN)64- Fe2+ Fe(CN)63-

+2

K+ + [Fe(CN)6]4- + Fe3+ → KFe[Fe(CN)6]↓

+3 +2

K+ + [Fe(CN)6]3- + Fe2+ → KFe[Fe(CN)6]↓

{Fe[Fe(CN)6]}¯ berlinat jon

+3 +2

Fe{Fe[Fe(CN)6]}3 gvožđe(III)-berlinat

Fe{Fe[Fe(CN)6]}2 gvožđe(II)-berlina

K{Fe[Fe(CN)6]}

Gvožđe(VI)-jedinjenja

FeO42- ( ferat-jon)

Fe2O3·3 H2O +3 OCl¯+ 4 OH¯⇄2 FeO42- + 3 Cl¯ +5 H2O

FeO42- -jon; relativno stabilan u baznoj sredini;

- u kiseloj sredini - jedno od najjačih poznatih oksidacionih sredstava:

FeO42- + 8 H+ + 3 ē ⇄ Fe3+ + 4 H2O

BaFeO4↓; Na2FeO4; K2FeO4

O GVOŽĐU...
  GVOŽĐE JE POZNATO OD DAVNINA..

 NAZIV JE IZVEDEN OD LATINSKE RIJEČI FERRUM=GVOŽĐE.

 GVOŽĐE UPOTREBLJUJEMO U DOMAĆINSTVU GRAĐEVINARSTVU INDUSTRIJI ...

 GVOŽĐE JE ELEMENAT VIII-b GRUPE PERIODNOG SISTEMA ELEMENATA. OZNAČAVA SE SA

Fe.

 IMA Mr=55,8

NALAŽENJE U PRIRODI...

 U PRIRODI GVOŽĐE MOŽE BITI VULKANSKOG I METEORSKOG PORIJEKLA.

 KOLIČINE GVOŽĐA TAKVOG PORIJEKLA SU VEOMA MALE.

DOBIJANJE GVOŽĐA...

 HEMIJA DOBIJANA OD ELEMENTARNOG GVOŽĐA SVODI SE NA ODUZIMANJE KISEONIKA IZ

OKSIDNIH I ODUZIMANJE UGLJENIK (IV) OKSIDA I KISEONIKA IZ KARBONATNIH RUDA.

SVOJSTVA GVOŽĐA...

 Sjaj,boja,dobra provodljivost toplote i elektriciteta,tvrdoću,magnetizam,ne razlaže se u vodi.