ReĹ Enih Zadataka

ZBIRKA
REŠENIH ZADATAKA
dipl.ing. Schell Csaba

ing. Vladimir Mut
ing. Flaman Csaba
ing. Horvát Zoltán
ing. Miklos Rudolf
ing. Bunjevèev Milan
SADRŽAJ
Uputsvto studentima za rešavanje zadataka................................................................. 1

Oznake.......................................................................................................................... 3
Grčka slova................................................................................................................... 4
1. Termodinamičke osobine i energetska interakcija zatvorenog
sistema i okoline........................................................................................................... 5
2. Primena zakona održanja mase i energije na zatvoren i
otvoren sistem.............................................................................................................. 21
3. Termodinamički procesi u termičkim mašinama
( uređajima i postrojenjima )........................................................................................ 77
Literatura...................................................................................................................... 121
UPUTSTVO STUDENTIMA
U REŠAVANJU ZADATAKA
Svaki student može na osnovu svojih znanja i iskustava da utvrdi postupak u traženju
rešenja na postavljeni zadatak. I pored toga tokom samostalnih izrada zadataka, mogućno
je očekivati da se primeni neka uopštena, relativno fleksibilna, šema koja bi olakšala
pripremu procedure pri izradi zadatka i nalaženje njegovog rešenja. Tako pripremljena
metodologija olakšava studentima rad i postaje sastavni deo njegovog naučno stručnog
treninga i daljeg osposobljavanja za rešavanje još slpženijih problema, odnosno sticanja
novog vlastitog iskustva i daljeg produbljivanja materije. Prihvatanjem metodologije
student se uči da relativno brzo, ne lutajući u stvaranju koncepta zadatka rešava problem.
Iako se ne može smatrati jedino mogućim postupkom, osnovne karakteristike takve

metodologije sadrže nekoliko osnovnih elemenata i putokaza koje bi smo naveli sledećim
redom:
1. Problem, ili zadatak treba precizno definisati. Ako je, pak, problem već postavljen i
definisan, mora se pažljivo proučiti i razumeti. Studentu se preporučuje da tekst
zadatka pažljivo pročita nekoliko puta. Time se stiču sve potrebne informacije za
upoznavanje problema o kome je reč i pružaju osnove za pripremu skica, dijagrama,
podataka i drugih veličina bitnih za sam zadatak. Jasno se mora uočiti šta se
problemom rešava i na koji način će se to uraditi. Pogrešan je pristup da se bez
predhodnih priprema započne sa zamenom brojnih podataka u pojedine jednačine.
2. Pripremaju se odgovarajući crteži koji se odnose na radno telo (sistem) i njegovu
interakciju sa okolinom. To je od posebnog značaja za postavljanje granice sistema ili
kontrolne površine. Pravilno postavljanje granica sistema često je od odlučujućeg
značaja za način i sam postupak rešavanja zadatka. Pri tome svi oblici razmene mase i
energije između sistema i okoline moraju biti pravilno označeni i na odgovarajuća
mesta na šemama uneti.
3. Korisno je za dati proces prikazati grafički i termodinamičkim dijagramima (P-v, T-v,
h-s i dr.) na taj način olakšava se utvrđivanje početnog i drugih karakteristika stanja
radnog tela. Vizuelizacijom se uočavaju odnosi karakterističnih veličina i utvrđuje
putanja termodinamičkih procesa i nameće pitanje o osobinama radnog tela i kvalitetu
termodinamičkog procesa. Ovakvi dijagrami su često od presudnog značaja za izbor i
vrstu neophodnih tabličnih podataka potrebnih za numeričko rešavanje postavljenog
zadatka.
4. Utvrditi, ako to nije posebno naznačeno tekstom zadatka, da li je potrebno vršiti
dopunske termodinamičke karakterizacije radnog tela i procesa ( idealan ili realan
fluid, povratan ili nepovratan proces, zavisnost posmatrane veličine od pritiska,
temperature, sastava radnog tela i slično). Bliže utvrđivanje navedenih karakteristika
je od izvanredne važnosti za rešenje zadatka. Zbog toga su u većini slučajeva ovakve
idealizacije već ugrađene u sam tekst zadatka s uverenjem da one imaju svoju
pedagošku opravdanost.
5. Definisane osobine radnog tela ( idealan ili realan gas, podhlađena tečnost i slično)
određuju i jednačinu stanja koju treba primeniti. Na osnovu jednačine stanja dobijaju
se informacije o ravnotežnom stanju radnog tela. Pri tome treba uočiti da se iz
1
jednačine stanja ne dobijaju nikakvi podatci o karakteru i vrsti termodinamičkog
procesa koji obavlja sistem.
6. Ponmoću teksta zadatka odrediti vrstu procesa ( izotermski, izentropski i slično),
uslove pod kojima se obavlja i njegovu povratnost ili nepovratnost. Uključiti
odgovarajuće jednačine procesa (zakone kojima se promena stanja opisuje) u analizu.
7. Proanalizirati sve aparate ili uređaje koji su uključeni u proces i za koje se postavlja
granica ( granicom sistema može se obuhvatiti i više aparata) sa aspekta njihove
osnovne svrhe: da li razmenjuju toplotu ( kotao, kondenzator) ili rad ( gasna ili parna
turbina). Pri tome voditi računa da je, ako su procesi nepovratni, potrebno u analizu
uključiti odgovarajuće stepene iskorišćenja aparata, odnosno procesa ( termički
stepen iskorišćenja i slično). Zbog usvojenih konvencija za pojedine oblike kretanja
materije ( toplota i rad, mesta ulaza i izlaza materije na kontrolnoj površine) nužno ih
je pravilno uneti u izabrane jednačine sa pozitivnim ili negativnim predznakom.
8. Odrediti sve osnovne jednačine koje se moraju primeniti da bi se postavljen zadatak
rešio. Proveriti konzistentnost primenjenih jedinica u pojedinim članovima jednačina.
Ustanoviti veličine čije prisustvo nije bitno za rešavanje zadatka i koje se mogu
izostaviti ( rad, toplota, razni oblici energije i slično) izostaviti veličine koje se mogu
zanemariti ( promena kinetičke ili potencijalne energije). Ovim se često značajno
može olakšati nalaženje rešenja.
9. Izvršiti sve neophodne proračune i utvrditi da li je numerički odgovor u skladu sa
stečenim iskustvom samog studenta u rešavanju sličnih zadataka ili ih je analizirao
ako su predhodno već bili rešeni. U tom smislu većina zadataka je tako pripremljena
da dobivena rešenja ne odstupaju mnogo od tehničke prakse ili su u potpunoj
saglasnosti sa njom.
10. Ukoliko rešavanje zadatka zahteva složen i obiman matematički aparat, korišćenje
mnoštva međuzavisnosti različitih veličina stanja i procesa, ili pak nudi poznatu
matematičku proceduru ( numeričke metode i slično) korisno je problem rešavati
pomoću računara. Potrebno je napisati program za računar i pomoću njega na najbrži
način dobiti rešenje. Ovaj način rešavanja zadataka je sve prisutniji u svakodnevnoj
praksi i stoga ga treba usvojiti i što češće kada je to potrebno primenjivati. Pri tome
ne treba smetnuti s uma da se najbolja znanja i iskustva stiču samostalnim radom i
korišćenjem znanja i iskustva svih drugih učesnika koji su već ovladali sličnom
problematikom.
Navedeni redosled pripremanja, obrade i nalaženja rešenja zadataka proistekao je iz

iskustva mnogih istraživača pa i autora ovog dela. Kada se izloženi ili sličan način
razmišljanja usvoji i postane deo spontanog (iskustvenog) procesa rada studenta, može se
očekivati da će u učenju nestati mnoge nedoumice i praznine u naporu da se na
najjednostavniji, najpouzdaniji i najkraći način dođe do rešenja zadatka. Naravno, svaki
individualni rad podrazumeva inicijativu, snalažljivost i kreativnost, te se s pravom
očekuje od studenta da ne robuje nikakvim šematizovanim uputstvima, već da sam
utvrđuje puteve i načine rešavanja zadataka uspostavljajući sopstvenu metodologiju.
Protivnici smo svake brzopletosti i stihijskog rada. Ukoliko navedeno uputstvo sadrži
podstrek za dalji stvaralački napor studenta može se očekivati bogatstvo i raznovrsnost u
upoznavanju i saznavanju istina i u drugim naučnim disciplinama.
Autori
2
OZNAKE
A - površina, konstanta, funkcija radne sposobnosti
a - ubrzanje koeficijent toplotne difuzivnosti, pepeo, koeficijent
B - konstanta, drugi virijalni koeficijent, funkcija, energija, potrošnja goriva
b - specifična potrošnja goriva, konstanata
C - konstanta, konstanta zračenja
c - specifični toplotni kapacitet, maseni udeo ugljenika
D - prečnik
d - prečnik, diferencijal
E - energija
e - specifična energija
Ex -eksergija
ex - specifična eksergija
F - sila, Helmholcova funkcija, stepen ferenhajta
f - fagacitet
G - težina, Gibsova funkcija
g - ubrzanje zemljine teže, maseni udeo
H - entalpija, visina
h - specifična entalpija, maseni udeo vodonika
w - sadržaj vlage
i - broj
K - Kelvin, konstanta ravnoteže, koeficijent prolaženja toplote
k - indikatorski stepen
L - geometrijska veličina, dužina, količina vazduha
l - dužina indikatorskog dijagrama, put zraka
M - molarna masa
m - masa, metar, razmena
•
m - maseni protok
n - količina supstancije, broj, stepen politrope, maseni udeo azota
O - okvašeni obim
o - maseni udeo kiseonika
P - pritisak
Q - toplotna energija
•
Q - toplotni protok
q - toplotna energija po jedinici mase, toplotni fluks, toplotna moć goriva
R - gasna konstanta, stepen Rankina, toplotni otpor
r - zapreminski udeo, latentna toplota, specifični toplotni otpor
S - entropija, hod klipa
s - specifična entropija, put, sekunda, maseni udeo sumpora
T - termodinamička temperatura
t - temperatura
U - unutrašnja energija
u - specifična unutrašnja energija
V - zapremina
•
V - zapreminski protok
v - specifična zaapremina
x - stepen suvoće, molarni udeo
3
y - sastav rastvora, visina (geodetska)
W - rad
•
W - snaga
w - brzina, vlaga u gorivu
Z - faktor konpresibilnosti
GRČKA SLOVA
α - koeficijent prelaženja toplote, koeficijent, stepen disocijacije
β - koeficijent zapreminskog širenja, koeficijent, ugao
γ - koeficijent, zapreminska težina
δ - debljina, greška
ε - stepen kompresije, stepen crnoće, koeficijent hlađenja, koeficijent
η - stepen iskorišćenja, indikatorski stepen, koeficijent
χ - izložitelj izentopske promene stanja
λ - koeficijent viška vazduha, koeficijent toplotne provodljivosti
µ - koeficijent dinamičkog viskoziteta, hemijski potencijal
ν - koeficijent kinematičkog viskoziteta, stehiometrijski koeficijent
ρ - gustina
Σ - algebarski zbir
σ - koeficijent, površinski napon
τ - vreme, taktnost motora
ϕ - relativna vlažnost, stepen predekspanzije, koeficijent fugaciteta
ψ - stepen povećanja pritiska, koeficijent
Φ - toplotni protok, radna sposobnost
4
TERMODINAMIKA I TERMOTEHNIKA – REŠENI PRIMERI
1. TERMODINAMIČKE OSOBINE I ENERGETSKA INTERAKCIJA

ZATVORENOG SISTEMA I OKOLINE
Zadatak 1.1 Vakumetar kondenzatora pokazuje 0,70 bar pri barometarskom pritisku od
760mmHg. Koliko je apsolutni pritisak u kondenzatoru i koliki vakum u procentima?
Rešenje:
Barometarski pritisak iznosi: Pb =760/750=1,013bar
Apsolutni pritisak je:

P= Pb - Pv =1,013-,70=0,313bar
Za vakum u procentima dobija se:

(%) Pv =( Pv / Pb )*100=69,1%
Zadatak 1.2 Vakum u jednom kondenzatoru treba da iznosi 90%.Koliko bar pokazuje
vakumetar pri barometarskom pritisku od 150kN/ m 2 ?
Rešenje:
Pv =0,945bar.
Zadatak 1.3 Manometar parnog kotla pokazuje pritisak od 8bar. Koliki će biti apsolutni
pritisak u kotlu izražen u barima, N/ m 2 i at, ako barometarski pritisak iznosi 745mmHg i pri
temperaturi 25 o C ? Uzeti u obzir uticaj temperature na barometarski pritisak.
Rešenje:
Apsolutni pritisak izračunava se iz jednačine P= Pb + Pn
Uticaj temperature na barometarski pritisak dat je preko izraza:
Pbo = Pb (1-0.000172t)=(745-760)(1-0.000172*25)=0.989bar
Vrednost apsolutnog pritiska iznosi:
P = 0.989+ = 8.989bar = 8.989 * 10 5 N / m 2

P = 8.989 * 1.02 = 9.169ata *
Zadatak 1.4 Koliko se iznosi apsolutni pritisak u kondenzatoru parne mašine ako vakumetar
pokazuje 610mmHg, a barometar 950mbar pri temperaturi okoline 20 o C ? Izraziti ga u
barima , mm VS i b f / in 2 . Uzeti u obzir uticaj temperature na barometarski pritisak.
Rešenje:
P=0.1364 bar=1392mm VS= 1.978 psi**
*
ata-apsolutni pritisak izražen u tehničkim atmosferama
**
Vidi tablicu
5
Zadatak 1.5 Odrediti toplotno stanje tela pri kome je njegova temperatura u o C po brojnoj
vrednosti i znaku jednaka temperaturi u o F .
Rešenje:
x=-40 o C =-40 o F .
Zadatak 1.6 Za merenje protoka tečnosti i gasova upotrebljava se prigušna ploča. Šematski
prikaz uređaja dat je na slici 1.1. Na pogodnom mestu u cevovodu postavljena je prigušna
ploča. 1. Kao posledica prigušivanja dolazi do pada pritisaka fluida u vodu iza ploče, a koji se
određuje pomoću diferencijalnog "U" manometara. Protok mase tečnosti određuje se po
sledećoj jednačini:
.
m = kA(2∆Pρ ) 0.5
gde su:
.
m -protok mase tečnosti, kg/s
k -konstantna proporcionalnosti
A -površina ulaznog otvora dijafragme, m 2
∆P -pad pritisaka na dijafragmi, N/ m 2
ρ -gustina tečnosti čiji se protok meri, kg / m 3
Slika 1.1 - Merenje protoka fluida.

a) Odrediti časovni protok vode, meren pomoću ovog uređaja , ako je k=0,8;
ρ =0,998 g / cm 3 ; visina živinog stuba u diferencijalnom manometru h=22mmHg; prečnik
ulaznog otvora dijafragme d=10mm; gustina žive ρ Hg =13595 kg / m 3
b) Kolika će biti greška (%) čitanja i u kom smislu će se održati, ako se ne uzme u obzir
visina vodenog stuba u levom kraku diferencijalnog manometara?
Rešenje:
a) Pad pritisaka na dijafragmi izračunava se iz jednačine:
∆P =h Hg (1- ρ v / ρ Hg )=22)1-998/13595)133,33=2717 N/ m 2
Površina ulaznog otvora dijafragme je:
A= d 2π / 4 =(10 −4 π )/4=7,85*10 −5 m 2
6
Protok mase tečnosti određuje se pomoću izraza :
.
m 0,8*7,85*10 −5 (2*2717*998) 0.5 =0,1462 kg/s=526,3kg/h
b) Ne uzimajući u obzir pritisak vodenog stuba pad pritisaka iznosi :

.
∆ P=h Hg =22*133,33=2933 N/ m 2 , čime se iz jednačine (a) dobija m 1 =546,5 kg/h.
Greška izazvana zanemarivanjem visine vodenog stuba je:

. . .
|m -m 1 |/| m =|526.9-546.5|/526.9=0.039=3.9%
Zadatak 1.7 Početno stanje kiseonika dato je veličinama stanja t1 +180 o C i v 1 =1,85m 3 /kg
. Kiseonik (idealan. gas) se u procesu pri konstantnom pritisku zagreva, pri čemu mu se
zapremina dva puta poveća. Izračunavati temperaturu kiseonika na kraju procesa.
Rešenje:
v1 v 2
= Za uslov v 2 =2 v1
T1 T2
T 2 =T 1 (2 v1 / v 2 )=2T 1 =2(180+273)=906K ili t 2 =633 o C
Zadatak 1.8 U cilindru sa pokretnim klipom nalazi se kiseonik (id. gas) na temperaturi
80 o C i vakuumu od 320mmHg. Tokom izotermskog procesa kiseonik se sabija do natpritiska
12 at. Barometarski pritisak iznosi 745mmHg. Koliko puta se smanjila zapremina kiseonika
pri sabijanju?
Rešenje:
v1 / v 2 =22,5
Zadatak 1.9 Na nekom gasometru očitana je potrošnja gasa od 700 m 3 /min. Temperatura
gasa tokom merenja iznosila je 20 o C , dok je natpritsak bio 0,15 bar. Srednja vrednost
barometarskog pritisaka, za period merenja, bila je 750mmHg. Ako gas ima svojstvo idealnog
, izračunati potrošnju gasa u m 3 /min.
Rešenje:
Primenom izraza na zadate i normale fizičke uslove dobija se : PV/T=P N V N T N odnosno.
. PTN . 115 * 273
V= V= 700 = 740 m N3 / min
PN T 101.325 * 293
Zadatak 1.10 Odrediti masu 0,75m 3N ugljen-dioksida (idealan gas). Kolika je zapremina te
količine ugljen-dioksida na temperaturi 500 o C i apsolutnom pritisku 196kPa?
7
Rešenje:
Masa ugljen-dioksida izračunava se iz jednačine:
PN N N 101.325 * 0.75
m= = = 1.473kg
RTN 8.345 * 273
44
Proverom jednačina se dobija:

(kN / m 2 )m 3
m( = ) (=)kg.
kJ
K
kg * K
Zapremina se određuje iz jednačine:
mRT 1.473 * 8.315 * 773

V = = = 1.098m 3
P 44 * 196
Napomena : Pri rešavanju zadataka uzeto je obzir da su normalni fizički uslovi definisani
P N =101.325kPa i T N +273K.
Zadatak 1.11 Odrediti gustinu ugljen-dioksida i ugljen-monoksida (idealni gasovi) na

normalnim fizičkim uslovima.
Rešenje:
ρ CO 2 =1,964 kg / m 3 ρCO =1,25 kg / m 3
Zadatak 1.12 0,3 mN3 kiseonika (idealan gas) nalazi se u sudu zapremine 650 cm 3 . Odrediti
manometarski pritisak u sudu , ako je temperatura kiseonika 200 o C . Barometarski pritisak je
766mmHg.
Rešenje:
P M =81000kPa.
Zadatak 1.13 U cilindru prečnika 60cm nalazi se 0,41m 3 vazduha apsolutnog pritiska 2,5bar
i temperature 35 o C . Do jake temperature treba zagrejati vazduh pri konstantnom pritisku da
bi se klip , (zanemarljive mase) , koji se kreće bez trenja , pomerio 0,4m?
Rešenje:
t 2 =118,8 o C
Zadatak 1.14 Pregrejana vodena para mase 1 kg zauzima zapreminu od 0,00826 m 3 na

temperaturi 380 o C . Izračunati apsolutni pritisak pare koristeći: a) jednačinu stanja idealnog
gasa, b) Van derValsovu jednačina stanja i c) Soaveovu jednačinu stanja.
8
Rešenje:
mRT 1 * 8.315 * (380 + 273)
a) P= = = 365.19bar
V 18 * 0.00826
| Pexp − Praz |
Greška: * 100 =82,6%
Pexp
Velika greška proračuna ukazuje na realno ponašanje vodene pare pod navedenim uslovima
(relativno visokog pritisaka).
b) Da bi se izračunao pritisak preko Van derValsovu jednačina stanja prethodno se moraju

odrediti konstantne a i b iz jednačine
27 Ru2Tc2 27 * 8.315 2 647.3 2 kN

a= = = 554.26 2
64 Pc 64 * 220.5 * 100 m
Ru Tc 27 * 8.315 * 647.3
b= = = 0.0305m 3 / kmol
8 Pc 8 * 220.5 * 100
gde je T c =647,3K i P c =220,5bar
v m =v*M=(V/m)M=(0,00826/1)*18=0,14868 m 3 / kmol
Ru T a 8.135 * 653 554.26

P= − 2 = − = 208,71bar
v m −b v m 0.14868 − 0.0305 0.14868 2
Greška 4,36%
c) Proračun pritisaka po Soaveovu jednačinu stanja počinje izračunavanjem parametara m,

α i ac
m=0.4+1,574* ω -0,176 ω 2 =0,48+1,574*0,344-0,176*3,44 2 =1,0006
pri čemu je za voda faktor acentričnosti ω =0,344
α = [1 + 1.0006(1 − 1.0088 0.5 )]2 = 0.991 gde je Tr=T/Tc=653/647,3=1,0088
Ru2Tc2 8.315 2 647.3 2 kN

a c = 0.42747 = 0.42747 * = 561.61 2
Pc 220.5 * 100 m
kN
a= α a c =0.991*561.61=556.56
m2
9
Ru Tc 8.315 * 647.3
b = 0.08664 = 0.08664 = 0.02115m 3 / kmol
Pc 220.5 * 100
RT a
P= u − =
v m −b v m (v m + b)
8.135 * 653 554.26

− = 205.34bar
0.14868 − 0.02115 0.14868 * (0.14868 + 0.002115)
Greška 2.67%
Zadatak 1.15 Izračunati kritičan faktor kompresibilnosti izračunava se primenom jednačine

na kritičnu tačku:
Rešenje:
Kritičan faktor kompresibilnosti izračunava se primenom jednačine na kritičnu tačku:
Pc v mc 220.5 * 100 * 0.0560

Zc = = = 0.229
Ru Tc 8.153 * 647.3
Vrednosti kritičnih parametara za vodu date su u tablici.
Zadatak 1.16 Odrediti faktor kompresibilnosti pregrejanje vodne pare stanja : P=200bar;
t=380 o C ; v =0,00826m 3 /kg
Rešenje:
Z=0,548.
Zadatak 1.17 Izračunati moralnu zapreminu metana na apsolutnom pritisku 232 bar i
temperaturi 13 o C korišćenjem opšteg dijagrama faktora kompresibilnosti.
Rešenje:
v m =0,085m 3 /kmol
Zadatak 1.18 Odrediti specifični i moralni izobarski i izohorski toplotni kapacitet argona u
stanju idealnog gasa. Pretpostaviti da toplotni kapacitet ne zavisi od temperature.
Rešenje:
Na osnovu tablice za argon (jednoatoman gas) sledi
c | p = (5/2)R = (5/2)(8,315/39,95)=0,52kJ/(kg*k)
c| mp =(5/2)R u =(5/2) 8,315=20,788kJ/(kmol*K)
|
c v = (3/2) R = (3/2) (8,315/39,95)=0,312kJ/(kg*k)
c| mv =(3/2) R u =(3/2) 8,315=12,47kJ/(kmol*K)
10
Zadatak 1.19 Izračunati zapreminski izohorski i izobarski toplotni kapacitet ugljen-

monooksida ( na normalnom fizičkom uslovima) u stanju idealnog gasa. Toplotni kapacitet
fluida ne zavisi od temperature.
Rešenje:
Moralni izobarski i izohorski kapacitet ugljen-monoksida (dvoatoman gas) su prema tablici:
c| mp =(7/2)R u =(7/2) 8,315=29,102kJ/(kmol*K)

|
c mv =(5/2) R u =(5/2) 8,315=20,788kJ/(kmol*K)
Zapreminski toplotni kapacitet ugljen-monoksida određuje se iz jednačine:
c| zp = c| mp /v mN =29,101/22,4=1,30kJ/(m 3N *K)
c| zv = c| mv /v mN =20,788/22,4=0,928kJ/(m 3N *K)
Zadatak 1.20 Odrediti specifičan, molarni i zapreminski ( na normalnim fizičkim uslovima)

izohorski toplotni kapacitet benzola u stanju i idealnog gasa. Pretpostaviti da je toplotni
kapacitet benzola konstantan (ne zavisi od temperature).
Rešenje:
c | v =0,373kJ/(kg*k) c| mv =29,102kJ/(kmol*K)
c| zv =1,30kJ/(m 3N *K)
Zadatak 1.21 Izračunati specifičan izohorski toplotni kapacitet i izložitelj adijabate za azot u
stanju idealnog gasa: a) kada toplotni kapacitet ne zavisi od temperature, b) za temperature
0 o C i 100 o C , c) za temperaturni interval od 0 o C do 100 o C .
Rešenje:
a) Za azot (dvoatoman gas) , na osnovnu tablice sledi:
c | v = (5/2) R = (5/2) (8,315/28)=0,742kJ/(kg*k) i χ =1,4
b) Zamenom vrednosti koeficienata B,C,...,F (određenih za azot iz tablice) u jediničnu, ima se

za temperaturni 0 o C , odnosno 273K
c | p =B+2CT+3DT 2 +4ET 3 +5FT 4 =
=1.068490-2*0.134096*.001*273+3*0.215569*10 −6 *273 2 -4*0.078632*10 −9 *273 3
+5*0.069850*10 −13 *273 4
11
c | p = 1.037kJ/(kg*k)
Specifičan izohorski toplotni kapacitet izračunava se:
c | v = c | p -R=1,037-8,315/28=0,74 kJ/(kg*k)
Izložitelj adijabate je : χ = c | p / c | v
Sličnim postupkom se za temperaturu 100 o C (373K) nalazi :
c) Srednji specifičan izobarski toplotni kapacitet u stanju idealnog gasa određuje se

integracijom. Nakon sređivanja dobijenog izraza ima se:
1
c| ps = [B (T2 − T1 ) +C (T22 − T12 ) +D (T23 − T13 ) +E (T24 − T14 ) +F (T25 − T15 )
T2 − T1
Zamenom vrednosti koecifijenata B,C,...,F azota, uz T 2 =373K i T 1 273K, u jednačinu

izračunava se : c | ps =1,039 kJ/(kg*k)
Srednji specifičan izohorski toplotni kapacitet u stanju idealnog gasa je prema izrazu:
c | vs = c | ps -R=1,039-8,315/28=0,742kJ/(kg*k)
Izložitelj adijabate određuje se:
χ = c| ps / c | vs =1,039/0,742=1,40
χ
Napomena :Rezultati dobijeni u ovom primenu ukazuju da toplotni kapacitet azota u stanju
idealnog gasa ( u intervalu temperatura od 0 o C do 100 o C ) praktično ne zavisi od
temperature, odnosno da je konstantan.
Zadatak 1.22 Izračunati specifičan izobarski toplotni kapacitet azota u stanju idealnog gasa :
a)kada se zavisi od temperature,

b) na temperaturi 50 o C i
c) za temperaturni interval od 50 o C do300 o C .
Rešenje:
a) c | p =2,338kJ/(kg*k)
b) c | p =2,301kJ/(kg*k)
c) c | ps =2,706 kJ/(kg*k)
12
Zadatak1.23 Utvrditi stanje i odrediti vrednosti veličina stanja (v,h,s) vode, pomoću tablica
termodinamičkih veličina , na sledećim uslovima.
a) P 1 = 1 bar t 1 =60 o C
b) P 2 = 1 bar t 2 =180 o C
c) P 3 = 1 bar t 3 =99,62 o C
Rešenje:
a) Stanje vode pritisaka 1 bar i temperature 60 o C može se odrediti na dva načina:
I Iz tablice za termodinamičke veličine stanja vode na liniji zasićenja se za pritisak od 1 bar
očitava temperatura ključanja t k =99,62 o C . S obzirom da je za dati pritisak (1 bar)
temperatura(60 o C ) niža od odgovarajuće temperature ključanja (99,62 o C ), voda je pod
datim uslovima u stanju pothlađene tečnosti.Grafička ilustracija ovog primera data je na
slici1.2.
Napomena: Realan fluid čija je temperatura niža od temperature ključanja, za zadati pritisak,
je stanja pothlađene tečnosti.
Slika 1.2 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid.
II Iz tablice za termodinamičke veličine stanja vode na liniji zasićenja se za temperaturu

t 1 =60 o C očitava odgovarajući pritisak zasićenja P s =0,19917 bar. S obzirom da je za datu
temperaturi(60 o C ) pritisak (1 bar) viči od odgovarajućeg pritisaka zasićenja (0,19917 bar),
voda je u stanju pothlađene tečnosti, kako je to pokazano na slici 1.3
Napomena: Realan fluid čiji je pritisak viši od pritisaka zasićenja za datu temperaturu je
stanja pothlađene tečnosti. Pri tome temperatura fluida ne sme biti viša od kritične
temperature (t c ) fluida , jer bi tada fluid bio u stanju pregrejane para.
13
Slika 1.3 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid.
S obzirom da je utvrđeno da je na datim uslovima (P 1 = 1 bar i t 1 =60 o C ) voda u stanje

pothlađene tečnosti , iz tablice za termodinamičke veličine stanja pothlađene vode očitava se
v1 = 0.001017m 3 / kg ; h1 = 251.2kJ / kg ; s1 = 0.831kJ /(kg * K )
b) Stanje vode pritisaka 1 bar i temperature 180 o C određuje se na analogan način kao u delu
zadatka pod a).
I Iz tablice za P 2 = 1 bar se nalazi tempera ključanja t k =99,62 o C . S obzirom da je za dati
pritisak (1 bar) temperatura (180 o C ) viša od temperature ključanja (99,62 o C ), voda je pod
datim uslovima u stanju pregrejanje pare.
Grafička ilustracija ovog primera data je na slici 1.4.
Napomena: Realan fluid čija temperatura viša od temperature ključanja, za dati pritisak, je u
stanju pregrejane pare.
Slika 1.4 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid
II iz tablice se za temperaturu t 2 =180 o C očitava pritisak zasićenja P s =10,027bar. Kako je za

datu temperaturu (180 o C ) pritisak zasićenja (10,027bar) viši od zadatog pritisaka (1 bar),
voda je u stanju pregrejane pare.
Grafička ilustracija ovog primera data je na slici 1.5.
Napomena: Realan fluid čiji je pritisak niži od pritisaka zasićenja, za datu temperaturu, je u
stanju pregrejane pare.
14
Pošto je utvrđeno da je voda pritisaka 1 bar i temperature 180 o C u stanju pregrejane pare, iz
tablice za termodinamičke veličine stanja pregrejane vodene pare očitava se:
v 2 = 2.081m 3 / kg ; h2 = 2835kJ / kg ; s 2 = 7.743kJ /(kg * K )
c). Stanje vode pritisaka 1 bar i temperature 99,62 o C utvrđuje se na sledeći način:
Iz tablice otčitava se za pritisak P 3 =1bar temperatura ključanja jednaka zadatoj temperaturi,
odnosno t 3 =t k =99,62 o C . Dato stanje vode nije potpuno definisano, odnosno može biti
ključala voda, vlažna vodena para ili suvozasićena vodena para. Za ova tri stanja realnog
fluida (vode) temperatura i pritisak su međusobno zavisne veličine..Odnosno , izobara i
izoterma se poklapaju , kako je to pokazano na slici1.6.
15
Zadatak 1.24 Odrediti veličine stanja ( v,h,s ) koristeći tablice termodinamičkih veličina, za:
a) suvo zasićenu paru freona-12 na temperaturi 0 o C b) ključali amonijak pritiska 1,9022 bar,
c) pregrejanu paru freona-12 pritisaka 3bar i temperature 23 o C
Rešenje:
a) Iz tablice se za t=0 o C očitava: P=3,086bar v g = 0.055389m 3 / kg ; hg = 183.397 kJ / kg
s g = 0.696kJ /(kg * K )
b) Iz tablice 9 , za pritisak 1,9022 bar , nalazi se:

t=-20 o C vt = 0.001504m 3 / kg ; ht = 89.7 kJ / kg ; st = 0.3684kJ /(kg * K )
c) Veličine stanja pregrejanje pare freona-12 određuju se iz tablice. Za date uslove (P=3bar, i
t=25 o C ) neophodno je izvršiti interpolaciju. Za vrednost pritiska od 3bar, iz tablice 8, mogu
se očitati vrednost termodinamičkih veličina stanja za temperature 20 o C i 30 o C , ali ne i za
23 o C :
t=20 o C v = 0.062734m 3 / kg ; h = 200.49kJ / kg ; s = 0.744kJ /(kg * K )
t=30 o C ; h = 206.969kJ / kg ; s = 0.7658kJ /(kg * K )
Za određivanje termodinamičkih veličina stanja na temperaturi 23 o C primenićemo

interpolacionu formulu.Pri tome je, za slučaj specifične zapremine: x 0 =20 o C ; x 1 =30 o C ;
x=23 o C ; f ( x 0 )=0,062734 m 3 / kg ; f ( x 1 )=0,065418 m 3 / kg
f ( x) - nepoznata vrednost specifične zapremine koja odgovara temperaturi od 23 o C .
Zamenom vrednosti u izraz ima se:
23 − 30 23 − 30
v= f ( x)= 0.062734 + 0.065418 =0,062734 m 3 / kg
20 − 30 20 − 30
Sličnim postupkom se za specifičnu entalpiju i specifičnu entropiju , iz jednačine, dobija:
23 − 30 23 − 30
h= 200.490 + 0 . 06541 =202,434kJ/kg
20 − 30 20 − 30
23 − 30 23 − 30
s= 0.7440 + 0.7658 =0,7505kJ/(kg*K)
20 − 30 20 − 30
Zadatak 1.25 Odrediti veličina stanja (v,h,s) vode pomoću h-s dijagrama na sledećim
uslovima:
a) P 1 = 1 bar t 1 =180 o C b) t 2 =100 o C h2 = 2500kJ / kg c) suvozasićena para pritisaka
P 3 = 50kPa.
16
Rešenje:
a) Stanje "1" određuje se presekom izobarne P 1 = 1 bar i izoterme t 1 =180 o C , kako je to
šematski pokazano na slici 1.7. Sa h-s dijagrama za vodenu paru, datog u prilogu, očitava se:
v1 = 2m 3 / kg ; h1 = 2850kJ / kg ; s1 = 7.76kJ /(kg * K )
Napomena: Dobijeni rezultat je približno istog kvaliteta kao i onaj dobijen u zadatku 1.23 pod
Slika 1.7 - šematski prikaz h - s dijagrama za realan fluid.
b) Stanje "2" dobija se u preseku izoterme t 2 =100 o C i izentalpe h2 = 2500kJ / kg kako je to

šematski pokazano na slici 1.8. Sa h--s dijagram za paru se očitava:
v2 = 1.6m 3 / kg ; P2 = 2835bar ; s 2 = 7 kJ /(kg * K ) x 2 =0,92.
17
c) Stanje "3" određuje se presekom izobare P 3 = 50kPa i gornje granične linije (x=1) , kako
je to šematski pokazano na slici 1.9. Otčitavanjem sa h-s dijagrama za vodenu paru dobija se:
v3 = v g = 0.055389m 3 / kg ; h3 = hg = 183.397 kJ / kg ; s3 = s g = 0.696kJ /(kg * K )
Napomena: Rešiti deo zadatka pod b) i c) koristeći tablice termodinamičkih veličina stanja.
Zadatak 1.26 Utvrditi stanje i odrediti vrednosti termodinamičkih veličina stanja (h,v,u)
vode, koristeći tablice termodinamičkih veličina, na sledećim uslovima: v1 = 0.5m 3 / kg ;
t 1 =140 o C
Rešenje:
Stanje realnog fluida , kada je zadata temperatura (ili pritisak) i jedna specifična
termodinamička veličina (v,h ili s) utvrđuje se pomoću tablica za veličine stanja na liniji
zasićenja (ključalu tečnost i suvozasićenu paru).
Iz tablice se za temperaturu t 1 =140 o C očitavaju vrednosti zadate termodinamičke veličine

stanja (u ovom primeru specifične zapremine) za ključalu tečnost ( vl ) i suvozasićenju paru
( v g ): vl =1,0798*10 −3 m 3 / kg ; v g =0,5087 m 3 / kg .
S obzirom da je vrednost v1 = 0.5m 3 / kg između očitanih vrednosti, odnosno vl < v1 < v g ,

voda je na datim uslovima u stanju vlažne pare.
Ilustracija ovog primera data je na slici 1.10.
Slika 1.10 - Šematski prikaz P - v dijagrama za fluid realan
Napomena: Stanje realnog fluida , kada je zadata temperatura (ili pritisak) i bilo koja druga
specifična termodinamička veličina (v,h ili s), može se utvrditi na sledeći način:
18
Pothlađena tečnost : v<v 1 h<h 1 s<s 1

Ključala tečnost: v=v 1 h=h 1 s=s 1
Vlažna para : vl < v1 < v g h 1 <h<h g s 1 <s<s g
Suvozasićena para: v=v g h=h g s=s g
Pregrejana para: v>v g h>h g s>s g
Pri tome se vrednosti termodinamičkih veličina na liniji zasićenja određuju iz odgovarajućih

tablica za datu temperaturu (ili pritisak).
Pošto je utvrđeno da je , na datim uslovima , voda u stanju vlažne pare, tražene vrednosti
specifičnih termodinamičkih veličina izračunavaju se iz jednačina. Nepoznata vrednost
stepena suvoće određuje se pomoću poznatih izraza, s obzirom da je zadata specifična
zapremina vlažne pare:
v − vt 0.5 − 1.0798 * 10 −3
x1 = = = 0.983
v g − vl 0.5087 − 1.0798 * 10 −3
Za izračunavanje specifične entalpije i specifične entropije vlažne pare neophodno je odrediti

odgovarajuće veličine stanja ključale tečnosti i suvozasićene pare za datu temperaturu. Iz
tablice se za ; t 1 =140 o C očitava:
Iz jednačina:
h1 = hl ,1 + x1 (hg ,1 − hl ,1 ) = 589.1 + 0.983(2734 − 589.1) = 2697.5kJ / kg
s1 = sl ,1 + x1 ( s g ,1 − sl ,1 ) = 1.7392 + 0.983(6.93 − 1.7392) = 6.8418kJ /(kg * K )
Specifična unutrašnja energija izračunava se pomoću izraza :
u1 = h1 − P1v1 = 2697.5 − 3.614 * 10 2 * 0.5 = 2516.8kJ / kg
Gde je P 1 =P s =3,614 bar određen iz tablice za temperaturu t 1 =140 o C .
Zadatak 1.27 U nekom kotlu zapreminu 30m 2 nalazi se 600 kg vlažne vodene pare na
temperaturi 120 o C . Za dve ravnotežne faze odrediti a) masu, b) zapreminu.
Rešenje:
m g = 33kg
ml = 567 kg
V g = 29.4m 3
Vl = 0.6m 3
19
Zadatak 1.28 Specifična entalpija amonijaka na temperaturi -10 o C iznosi 420.5kJ/kg.

Koristeći tablice termodinamičkih veličina odrediti sledeće specifične termodinamičke
veličine stanja: zapreminu, entropiju i unutrašnju energiju amonijaka.
Rešenje:
v=0,094 m 3 / kg s=1,628 kJ /(kg * K ) u=393,2kJ/kg.
Zadatak 1.29 Vlažna vodena para nalazi se na apsolutnom pritisku 2 bar i ima stepen suvoće
7% . Odrediti specifične termodinamičke veličine stanja (v,h,s,u) vodene pare koristeći tablice
termodinamičkih veličina.
Rešenje:
v=0.063 m 3 / kg h=658,9kJ/kg s=1,9221kJ(kg*K) u=646,3kJ/kg.
20
2. PRIMENA ZAKONA ODRŽANJA MASE I ENERGIJE NA ZATVOREN I

OTVOREN SISTEM
Zadatak 2.1 U zatvorenom sudu zapremine 1m 3 nalazi se kiseonik pri t 1 =20 o C i

P 1 =2,0MPa. Gasu se saopšti 5000kJ toplote. Odrediti pritisak i temperaturu na kraju procesa.
Smatrati da se kiseonik ponaša kao idealan gas. Pretpostaviti da je toplotni kapacitet kiseonika
konstantan.
Rešenje:
Pošto se proces odigrava pri V=const uslovima , dovedena količina toplote je jednaka
Q = mcv| (t 2 − t1 )
m = P1V1 / RT1
Odakle je
Q QRT1 5000 * 8.315 * 293
t2 = + t1 = + t1 = + 20 = 303o C
|
m * cv |
P1V1cv 5 * 8 . 315
32 * 20 *102 * 1 *
2 * 32
303 + 273
P2 = 20 *10 2 = 3932kPa = 3.93MPa
20 + 173
Zadatak 2.2 U cilindru sa pokretnim klipom nalazi se 0,01 kmol vazduha početnog pritisaka
P 1 =2bar i temperature t 1 =25 o C .Ovom stanje vazduha se održava pomoću klipa na kome je
postavljen teret mase m t (slika(2.1a)).
Izračunati rad koji se dobija pri izotermskog širenju i količinu toplote koju je potrebno dovesti
gasu, ako se ukloni pola tereta. Masa klipa je m k =5kg, a površina A=0,01m 2 . Pritisak okolne
atmosfere je P o =1bar. Pretpostaviti da se kao rezultat trenja klizanjem između klipa i zidova
cilindra pri uklanjanju tereta sva oscilatorna kretanja klipa mogu smatrati prigušenim.
Rešenje:
U početnom stanju kada se uspostavljena mehanička i termodinamička ravnoteža važi
mt + mk
P1 = Po + ( )g
A
Slika 2.1 - Cilindar sa pokretnim klipom a) početno

stanje, b) krajnje stanje posle uklanjanja dela tereta.
21
Pri čemu se efektivni pritisak ispoljava kroz dejstvo pritisaka okoline i pritisaka koji
proizvode teret i klip. Sada je:
N N (m + 5)kg m
2 * 105 2 = 1 * 105 2 + t 2
9.81 2
m m 0.01m s
Odakle se dobija ukupna masa tereta: mt = 96.9kg . Početna zapremina gasa se određuje iz
Klaperjonove jednačine:
nRuT1 0.01 * 8.315 * 298
V1 = = = 0.124m3
P1 2 * 100
Ako su ukloni pola tereta mt / 2 = 48,45kg , gas će se izotermski širiti (slika 2.1b) i ravnoteži
pritisak gasa nakon prestanka oscilovanja klipa biće:
(48,45 + 5)
P2 = 1 *105 + 9.81 = 1.524 * 105 N / m 2
0.01
a zapremina:
nRuT2 0.01 * 8.315 * 298
V2 = = = 0.163m3
P2 1.524 * 100
Kako se vazduh u cilindru pod datim uslovima pritisaka i temperature tretira kao idealan gas ,
to je u izotermskom procesu ∆U12 = 0 , pa iz ovog principa termodinamike za zatvoren
nepokretan sistem sledi:
Q12 = ∆U12 + W12 , odnosnoQ12 = W12
Q12 je toplota koji se dovodi gasu da bi se temperatura gasa održala konsatntnom, dok W12
predstavlja rad gasa protiv okoline, utrošen na dizanje klipa i tereta i utrošen na trenje. Ako
nema mehanizma kojim bi se ostvarila disipacija kinetičke energije u termičku , tada bi
uklanjanjem tereta klip postigao trajno oscilatorno kretanje. Međutim , prisustvo disipativnih
efekata prigušuje ovo kretanje.
Rad utrošen na savladavanje sila trenja rasipa se u termodinamičku energiju koja ispoljava
povećanjem temperature klipa i zidova cilindra. Ovu termičku energiju ( Q12| ) zatim apsorbuje
gas. Čist tok toplote gasa je
Qcist = Q12 − Q|12
Pošto je Q12| uvek pozitivno to se iz jednačine vidi da je manje toplote potrebno da bi se

temperatura gasa održava konstantnom, ako se širenje gasa odvija uz trenje nego bez njega.
Ukupno tok toplote u gas je:
2
V1 0.163
Q12 = W12 = ∫ PdV = nRuT ln = 0.01 * 8135 * 298 ln = 6776.2 J
1
V2 0.124
Čist rad je:

mt
Qcist = Q12 − Q|12 = Po ∆V + ( + mk ) g∆y = P2 ∆V = Wcist
2
22
I dobija se pri širenju gasa kao rad koji se troši na podizanje klipa i tereta i deluje nasuprot
okoline atmosfere. Sada je:
Wcist = P2 ∆V = 1.524 * 105 (0.163 − 0.124) = 5943.6 J
Wcist = Qcist = 5943.6 J
Rad utrošen na savladavanje sila trenja je

WRm = Wtr = Q12 − Qcist = 6776.2 − 5943.6 = 832.6 J
Zadatak 2.3 3m 3 vazduha temperature 20 o C i pritisaka 1 bar, zagreva se pri konstantnoj

zapremini do pritisaka 3 bar. Srednji molarni toploti kapacitet za vazduhu dat je jednačinom
|
cmp =28,82+0,002708*t [kJ /(kmol * K )] .
Naći količinu toplote koja se kroz granicu sistema dovodi vazduhu (idealnom gasu) molarne
mase* 29 kg/kmol. Sistem je zatvoren i nepokretan.
Rešenje:
Najpre se nalazi masa vazduha koji učestuje u procesu:
PV 1 * 105 * 3 * 29
m= =
RT 8315 * 293
Dovedena količina toplote pri v=const data je jednačinom
Q12 = m * cv| * (t2 − t1 )
Temperatura do koje je , pri izohorskom povratnom procesu, zagrejan idealan gas:

P2
T2 = T1 = 293 * 3 = 879 K
P1
t2 = T2 − 273 = 879 − 273 = 606o C
Srednji molarni toplotni kapacitet:

| 1
cmp =28,82+0,002708(606+20) =29,667 [kJ /(kmol * K )]
2
Iz Marejove jednačine sledi sada:

| |
cmv = cmp -8,135=21,352 [kJ /(kmol * K )]
* kg kg
molarna masa vazduha je M = 28.96 i često se koristi zaokružena vrednost M =
kmol kmol
23
dok je srednja vrednost masenog toplotnog kapaciteta:

|
cmv 21.352
cv| = = = 0.736kJ /(kg * K )
M 29
Prema tome dovedena količina toplote iznosi:
Q12 = 3.57 * 0.736 * 586 = 1540kJ
Zadatak 2.4 1kg ugljen-monoksida širi se pri konstantnoj temperaturi t=100 o C , pri čemu se
zapremina povećava 10 puta u odnosu na početnu. Odrediti rad količinu toplote koja se
razmenjuje kroz granicu sistema ako se CO ponaša kao idealan gas.
Rešenje:
Zapreminski rad pri povratnoj izotermskoj promeni stanja u stacionarnom nepokretnom
sistemu dat je izrazom:
v 8.315
W12| = RT ln 2 = * 373 * ln 10 = 255kJ / kg.
v1 28
Pošto je pri izotermskoj promeni stanja idealnog gasa du=0 to je:

q12 = W12| = 255kJ / kg.
Važno je uočiti da pri izotrmskoj promeni stanja rad , pa prema tome i količina razmenjene
toplote, ne zavisi od apsolutni vrednosti pritisaka i zapremina u krajnjim tačkama procesa, već
samo od njihovog odnosa.Na primer, u gornjem slučaju pri t=100 o C rad će biti jednak u svim
ovim slučajevima u kojima je P1 / P2 odnosno v2 / v1 = 10 . Tako da slučaj kada je pritisak 70
bar a krajnji 7 bar rad će biti isti kao i u slučaju kada je početni pritisak 20 bar a krajni 2 bar
itd. Objašnjenje za ovo leži u samoj prirodi izotermskog procesa, koji je u P-v dijagramu
predstavljen ravnokrakom hiperbolom.
Zadatak 2.5 Dokazati na osnovu prvog principa termodinamičke za zatvoren nepokretan

sistem da je u P-v dijagramu za idealne gasove povratna adijabata uvek strmija od povratne
izotrme. Pretpostaviti da je gas širi.
Rešenje:
δq = du + δW '
Gde je za adijabatske procese δq = 0 . Na taj način se dobija:
δW ' = −du.
Kako je za idealne gasove u=u(T) , u odnosno du= cv 'dT , za adijabatski proces od stanja (1)
do stanja (2) se dobija:
(u1 − u 2 ) = cv ' (t1 − t 2 ). _________(a )
Pošto je
(u1 − u 2 ) < 0 _ a _ cv ' > 0
24
To iz (a) prolazi
(t1 − t2 ) < 0 _ odnosno _ t2 < t1
Prema tome pri adijabatskom širenju idealnog gasa temperatura gasa opada i obrnuto, pri
sabijanju raste, jer je u =u(t)
Posmatrajući adijabatsko i izotermsko širenje, polazeći od istog stanja idealnog gasa i vršeći
ekspanziju sistema od iste zapremine , jasno je da se adijabatski proces ne može završiti
tačkom2" koja leži iznad tačke 2 na početnoj izotermi, jer je t2 " > t1 .
Istog razloga kretanje tačke (stanja) izotermskog i daijabatkog procesa širenja ne mogu ni da
se međusobno poklapaju. Prema tome krajnje stanje na adijabati mora da se nalazi ispod
krajnjeg stanja na izotermi, pri širenju od istog početnog stanja do jednake krajnje zapremine.
Analogan dokaz može se izvesti i za procese izoterme i adijabatske kompresije, polazeći od

istog početnog stanja do preseka sa proizvoljnom, ali za oba slučaja istom izohorom.
Zadatak 2.6 Za koliko puta će se promeniti apsolutna vrednost rada adijobatskog povratnog
sabijanja idealnog gasa početne temperature T1 i pritisaka 1 bar, ako krajnji pritisak u prvom
procesu iznosi P 2 = 10 bar, a u ostalim slučajevima krajnji pritisak se povećava za
10,100,1000 puta? Kako će se promeniti rad, ako se početna apsolutna temperatura gasa
povećava 10 puta?
Gas je dvoatoman. Termodinamički sistem je zatvoren i nepokretan. Toplotni kapacitet gasa
je konstantan.
Rešenje:
a) Da bi smo odrediti vrednost zapreminskog rada pri adijabatskoj promeni stanja iz podataka
c|
koji su nam dati, poslužičemo se tablicom. Pošto je n = χ = p| to je:
cv
T2 mRT1 T PV T PV P
W12 = mc' v T1 (1 − )= (1 − 2 ) = 1 1 (1 − 2 ) = 1 1 [1 − ( 2 ) ( χ −1) / χ ]
T1 χ −1 T1 χ −1 T1 χ −1 P1
za dvoatomne idealan gasove je vidi tablicu χ = 1.4 tako da sledi:
1.4 −1
105 * V1 10
Wa = [1 − ( ) 1.4
] = 2.5 *105V1 (1 − 100.286 ) = −2.3299 * 105V1
1,4 − 1 1
odnosno za ostale slučajeve:
Wb = 2.5 * 105V1 (1 − 1000.286 ) = −2.3299 *105V1

Wc = 2.5 *105V1 (1 − 10000.286 ) = −2.3299 * 105V1
Wd = 2.5 *105V1 (1 − 100000.286 ) = −2.3299 * 105V1
Wb W W
= 2.93 _; _ c = 6.66 _; _ d = 13.87.
Wa Wa Wa
25
b) Da bi smo dali odgovor na ovo pitanje uzećemo sledeću jednačinu za rad pri povratnoj
adijabatskoj promeni stanja idealnog gasa (po 1 kg gasa)
RT1 T
W12 = (1 − 2 )
χ −1 T1
P2 ( χ −1) / χ
pošto je T2 = T1 () znači da se pri povećanju apsolutne temperature za 10 puta i rad
P1
povećava za 10 puta.
Zadatak 2.7 0,5m 3 ugljen-dioksida pritiska 980kN/m 2 i temperature 100 o C širi se povratno
na petostruko veću zapreminu i pri tome pritisak opada na 150kN/m 2 . Odrediti eksponent
politrope, rad širenja i količinu toplote razmenjenih kroz granicu sistema tokom procesa u
zatvorenom sistemu. Smatrati da CO 2 poseduje osobine idealnih gasova konstantnog
toplotnog kapaciteta. Sistem je zatvoren i nepokretan.
Rešenje:
Eksponent se određuje iz jednačine politropa.(vidi tablicu)
P1v1n = P2v2n
Gde se rešavanjem jednačine po n dobija:

log P1 − log P2 log 980 − log 150
n= = = 1,166
log V2 − log V1 log 2,5 − log 0,5
Zapreminski rad politropskog širenja iznosi:

1 1
W1, 2 = ( P1V1 − P2V2 ) = (980 * 0.5 − 150 * 2.5) = 692.7 kJ .
n −1 1,166 − 1
Razmenja količina toplote određuje se:

Q`12 = W12 = mcv| ∆T __ odnosno __ Q`12 = mc| ∆T .
Deljenjem ovih jednačina dobija se:

Q`12 − W12 cv|
Q`12 c|
Da bi se mogla izračunati količina toplote, potrebno je najpre naći vrednost odnosa cv| / c| iz
jednačine za maseni specifični toplotni kapacitet politropskog procesa
n−χ
c| = cv|
n −1
Pri čemu je (vidi tablicu )

|
cmp
χ= |
= 1,286, _ tj.
cmv
cv| n − χ 1.166 − 1
= = = −1.395.
c |
n − 1 1.166 − 1.286
26
Pogodnim transformisanjem prethodne jednačine za Q`12 dobija se:
W12 692.7
Q`12 = = = 289.2kJ .
cv 1 − (−1.395)
|
1− |
c
Zadatak 2.8 U rezervoaru zapremine 0,3m 3 nalazi se azot pod pritiskom 120bar i na
temperaturi okoline. Ventil se brzo otvori i ispusti se izvesna količina azota u atmosferu a
zatim se ventil ponovo brzo zatvori, tako da se može pretpostaviti da pri tim uslovima nema
zamene toplote između rezervoara i okoline. Neposredno po zatvaranju ventila pritisak u
rezervoaru iznosi 60bar. Tokom vremena temperatura azota u rezervoaru izjednači se za
temperaturom okoline koja iznosi 27 o C . Izračunati: a) Koja količina azota je istekla iz
rezervoara? Koliko iznosi temperatura azota u rezervoaru neposredno posle zatvaranja
rezervoara? Koliko iznosi pritisak u rezervoaru posle izjednačavanja temperature sa
okolinom? b) Koja količina azota bi istekla, ako bi isticanje bilo veoma lagano tako da se
temperatura ne menja, a konačan pritisak iznosi 60 bar?
Azot ima svojstvo idealnog gasa konstantnog toplotnog kapaciteta.
Rešenje:
a) Pošto je proces, u prvom slučaju, adijabatski to se iz tablice dobija:
(1− χ ) / χ
(1− χ ) / χ
P1 T1 = P2 T2
Tako da je temperatura T2 , nakon isticanja gasa iz rezervoara:
T2 = ( P1 / P2 )(1− χ ) / χ T1 = (60 / 120)(1, 4 −1) / 1, 4 * (273 + 27) = 246 K
|
c mp
Gde je za azot χ = = 1,4 (vidi tablicu)
c mv
Za t2 se dobija:
t2 = T2 − 273 = 246 − 273 = −27 o C
Masa isteklog azota odrediće se : za V1 = V2 sledi:

P1V P2V V 0.3 * 100 * 28
∆m = m1 − m2 = − = ( P1 / T1 − P2 / T2 ) = (120 / 300 − 60 / 246) = 15.77 kg
RT1 RT2 R 8.315
Pritisak azota u rezervoaru posle završenog isticanja i izjednačavanja temperature sa

temperaturom okoline se iz izraza:
P1 P2 '
− gde je T1 = T2 ' pa je tada:
T1 T2 '
T1 300
P2 ' = P2 = 60 = 73.17bar
T2 246
27
a) Za izotermski proces će masa isteklog N 2 iznositi:
P1V P2V V 0.3 * 100 * 28

∆m = − = ( P1 − P2 ) = (120 − 60) = 20.20kg
RT RT RT 8.315 * 300
Zadatak 2.9 Pri ekspanziji azota na povratan način odvedena količina toplote iznosila je
102kJ/kg dok je istovremeno temperatura opala za 180 o C . Odrediti eksponent politrope i
odnos između izvršenog rada i odvedene količine toplote. Azota se ponaša kao idealan gas
konstantnog toplotnog kapaciteta. Sistem je zatvoren i nepokretan.
Rešenje:
Eksponent politrope izračunava se iz izraza za razmenjanu količinu toplote pri politropskoj
promeni stanja (slika 2.2). Polazi se od jednačine*:
Pv Pv
c' d ( ) = cv| d ( ) − Pdv __________(a )
R R
Odnosno:
(c'−c' p ) pdv + (c'+ c' v )vdP = 0 __________(b)
Ako se usvoji:
c'−c' p
n= _________________(c)
c'−c' v
Sledi jednačina:
Pv n = const_____________(d)
Slika 2.2 - a) Politropski proces sa n+2,686 u p-v dijagramu, b) smer toplote i rada.
*
pokazati kako se do jednačine (a) dolazi.
28
Iz jednačine (c) mogu je odrediti specifični toplotni kapacitet politropskog procesa

n−χ
c' = c' v __________(d ' )
n −1
Tako da se zamenom u δq = cdT , _ uz _ cv = const posle integracija dobija
n−χ
q12 = c' v (T2 − T1 )
n −1
5 * 8.315 n − 1.4
− 102 = (−180);
2 * 28 n − 1
n = 2.868.
Rad je uz koriščenje jednačine (d'):
n−χ c' p −c ' v R

δW ' = (c' v −c' )dT = c'−c' v dT = − dT = − dT
n −1 n −1 n −1
R 8.315
W '12 = (T1 − T2 ) = * 180 = 31.7 kJ / kg
n −1 28(2.686 − 1)
5 * 8.315
∆u = c' v (T2 − T1 ) = * (−180) = −133.7 kJ / kg
2 * 28
Pošto su prethodne vrednosti u saglasnosti sa prvim principom termodinamičke za zatvoren

nepokretan sistem, možemo izračunati koji deo smanjenja unutrašnje energije ide na hlađenje
a koji deo je utrošen na vršenje spoljašnjeg rada:
W12 31.7
= *100 = 23.7% unutrašnji energije troši se rad a,
| u2 − u1 | 133.7
86.3% se preda okolini usled hlađenja sistema.
Zadatak 2.10 U povratnom procesu politropskog širenja idealan gas vrši rad od 250kJ, pri
čemu se u jednom slučaju dovodi kroz granicu sistema 200kJ toplote, a u drugom slučaju od
gasa oduzima 70kJ toplote. Gas je dvoatoman i konstantnog toplotnog kapaciteta. Odrediti za
oba slučaja eksponent politrope. Termodinamički sistem je zatvoren.
Rešenje:
Za politropski povratni proces , u slučajnog idealnog gasa,(vidi tablicu) deljenjem jednačina.
R n−χ
W '12 = (T1 − T2 ) i q12 = c' v (T2 − T1 )
n −1 n −1
dobija se:
W '12 R
=−
q12 c'v (n − χ )
odnosno:
χ −1 χ −1
W '12 = − q12 = q12 __________(a )
n−χ χ −n
29
Pogodnom transformacijom izraza (a) sledi odnos (b)

c' v Q12 − W12
= __________(b)
c' Q12
S obzirom da je m=const.
Za prvi slučaj je:
Pošto stepen politrope određuje vrednost specifičnog toplotnog kapaciteta politropskog

c'v 200 − 250
= = −0.25
c' 200
procesa sledi:
c' v
* χ −1
− 0.25 * 1.4 − 1
n1 = c' = = 1.08 _____(c)
c' v − 0.25 − 1
−1
c'
Pri čemu je (prema tablici) za dvoatoman idealan gas

|
c mp
χ= = 1,4
c mv
U drugom slučaju je:

c'v / c' = (−70 − 250) /(−70) = 4.57
Odakle se proračun, kao pod (c), dobija za stepen politrope n2 = 1.51.
Zadatak 2.11 U politropskom povratnom procesu od stanja "1" do stanja"2" unutrašnja

energija 3kg kiseonika povećava se za 850kJ, a pre tome se utroši rad od 60kJ. Poznati su
parametri kiseonika t 1 =100 o C i P 2 =1800kN/m 2 . Odrediti za oba stanja veličine stanja
P,v,t,h kao i izložitelj politrope. Termodinamički sistem je zatvoren O 2 se ponašan kao
idealan gas.
Rešenje:
Da bi odredili veličine stanja u stanju "2" polazi se od jednačine
U 2 − U 1 = ∆U = mc' v (T2 − T1 ) = 850kJ . __________(a )
Pošto ne znamo interval temperature, pretpostaviće se da je toplotni kapacitet konstantan:

5 5 * 8.315
c'v = R= = 0.65kJ /(kg * K )
2 2 * 32
∆U 860
∆t = = = 435.8o C ≈ 436o C
mc'v 3 * 0.65
Odnosno približava vrednosti temperature u stanju "2":

t2 = t1 + t∆ = 100 + 436 = 536o C
30
Znajući približan interval temperatura, srednji specifični toplotni kapacitet za kiseonik

izračunava se prema jednačini (vidi tablicu) ili korišćenjem jednačine:
t1 + t2
c'vs ,O2 |tt12 = 0.6526 + 1.272 * 10 − 4 ( )kJ /(kJ *o C )
2
100 + 536
536
c'vs ,O2 |100 = 0.6526 + 1.272 * 10 − 4 ( ) = 0.6930kJ /(kJ *o C )
2
Sada se nalaze tačne vrednosti za ∆t i t 2 korišćenjem jednačine (a):

∆u 850
∆t = = = 408.8 o C
mc' vs 3 * 0.6930
t 2 = t1 + ∆t = 100 + 408.8 = 508.8 o C
T2 = 273 + 508.8 = 781.8K
Iz jednačine stanja dobija se specifična zapremina u stanju "2":

RT2 8.315 * 781.8
v2 = = = 0.113m 2 / kg.
P2 32 *1800
Entapija u stanju "2" iznosi (u odnosu na t=0 o C za koju je h o =0):
h2 = c' ps |too *t2
Gde je za kiseonik srednji specifični toplotni kapacitet c' ps |to2 (tablica)
c' psO2 |508

0
.8
= 0.9126 + 1.272 * 10−4 * 508.8 = 0.9773kJ /(kg *o C )
Pa je prema tome specifična entalpija ( u odnosu na t=0 ; h 0 = 0! ):

h2 = c' ps |t02 = 0.9773 * 508.8 = 497.2kJ / kg
Specifični toplotni kapacitet politropskog procesa određuje se iz izraza:

Q12 ∆U + W12 850 − 60
c' = = = = 0.6442kJ /(kg *o C )
m∆t m∆t 3 * 408.8
Izložitelj politrope je:

c' ps −c' 0.9773 − 0.6442
n= = = 6.82.
c'vs −c' 0.6930 − 0.6442
Traženi parameteri u stanju "1":
(v1 / v 2 ) n −1 = T2 / T1 = 781.8 / 373 = 2.096

1 1
T2 n −1 781.8 6.82 −1 m3
v1 = v2 ( ) = 0.113( ) = 0.128 .
T1 373 kg
31
Pritisak u stanju "1" određujemo iz jednačine stanja:

P1 = RT1 / v1 = (8.315 * 373) /(32 * 0.128) = 757.2kN / m 2
Entapija u stanju "1" dobija se iz jednačine:

h2 = c' ps |t01 *t1
Pri čemu se srednji specifični toplotni kapacitet kiseonika izračunava prema tablica, a
entalpija se određuje u odnosu na t=0 o C (tj. h o =0):
−4
0 = 0.9126 + 1.272 * 10
c' ps |100 * 100 = 0.9253kJ /(kg *o C )
h1 = 0.9253 * 100 = 92.53kJ / kg.
Zadatak 2.12 Na slici 2.3 prikazana su tri kvazistatička procesa preko kojih gas može doći iz
ravnotežnog stanja "1" u drugo ravnotežno stanje "2". Putanja I predstavlja adijabatski proces.
Putanja II se sastoji iz izohore a putanja III iz izobare i izohore. Obavljajući proces II i III gas
može da razmenjuje toplotu sa drugim sistemima koji imaju različitu temperaturu od gasa.
Neka je WI = 13.5 J ;WII = 10 J ;WIII = 18 J i neka je ukupna energija sistema u stanju "1"
EI = 65 J .
a) Izračunati E 2 i količine toplote Q II i Q III i procesima II i III.
b) Ako se gas prelazi iz stanja "1" u stanje "2" putanjom III i vraća se iz stanja "2" u stanje"1",
naći korisnu energiju koju sistem od okoline u vidu toplote primi.
Slika 2.3 - P-v dijagram zamišljenog procesa.

Zadatak 2.13 12 m 3 kiseonika temperature 127 o C komprimuje se izotermski, na povratnu
način, do pritisaka 3 bar pri čemu se zapremina smanji dva puta, a zatim se proces vodi
izohorskim zagrevanjem do temperature227 o C . Kiseonik se ponaša kao idealan gas.
a) Naći osnovne veličine stanja u karakterističnim tačkama procesa, b) Izračunati razmenjenu

količinu toplote i rad tokom ovih procesa. c) Skicirati proces u P-v i T-s dijagramu (slika
2.4)
32
Slika 2.4 - P-v i T-s dijagram razmatranih procesa.
Rešenje:
a)
RT2 8.315 * 400
v2 = = = 0.346m3 / kg
P2 32 * 3 *100
v2 = v3 = 0.346m3 / kg
v1 = 2v2 = 0.692m3 / kg
v2 v
P1 = P2 = 3 2 = 1.5bar
2v2 2v2
RT3 8.315 * 550
P3 = = = 413.0kN / m 2 = 4.13bar
v3 32 * 0.346
b)
Q13 = Q12 + Q23 = mRT1 ln(v2 / v1 ) + mcvs (T3 − T2 )
V1 12
m= = = 17.34kg.
v1 0.692
Srednji specifični toplotni kapacitet pri V=const. (tablica) je:

127 + 277
c'vs |t0s = 0.6526 + 1.272 * 10− 4 * ( ) = 0.6783kJ /(kg *o C )
2
8.315 1
Q13 = 17.34 400 * ln + 17.34 * 0.6783(550 − 400) = −1249 + 1764 = 515kJ .
32 2
Zapreminski rad razmatranih procesa daje:

W13 = W12 + W23 = W12
Jer je: W23 = 0(v = const )
Kod izotermske promene stanja utrošen (spoljašnji) rad ekvivalentan je odvedenoj količini
toplote pa je prema tome:
W13 = W12 = W12 = −1249kJ

33
Zadatak 2.14 U cilindru sa pokretnim klipom nalazi se vazduh pritisaka 450kN/m 2 i

temperature 380 o C . Vazduh se hladi pri konstantnom pritisku od temperature 5 o C .
Zapremina cilindara na početku procesa iznosi 1,30dm 3 .
Odrediti količinu toplote, i promenu unutrašnje energije. Koristiti pravolinijsku zavisnost
toplotnog kapaciteta od temperature (vidi tablicu).
Rešenje:
Q12 = −1360 J ;
U 2 − U 1 = −980 J
Zadatak 2.15 0,2m 3 vazduha pritisaka 70ata i temperature 15 o C zagreva se povratno pri
stalnoj zapremini, a zatim se povratno adijabatski širi do pritisaka 1 ata pri čemu je krajnja
temperatura 15 o C . Vazduh je idealan gas, molarne mase 29kg/kmol. Sistem je zatvoren. a)
odrediti osnove veličine stanja na kraju izohorskog zagrevanja. b) Izračunati potrebnu
količinu toplote za zagrevanje. c) Naći rad adijabatske ekspanzije. d) Odrediti promenu
unutrašnje energije i entalpije , posebno za proces zagrevanja i ukupno za oba procesa ako je
specifični toplotni kapacitet konstantan. e) Skicirati proces u P-v dijagramu.
Rešenje:
a) Za izohorski proces važi relacija T2 / T1 = P2 / P1 , dok je za adijabatski T2 / T3 = ( P2 / P3 )( χ −1) / χ
Kako je T3 = T1 , to je T2 / T1 = T2 / T3 odnosno
P2 / P1 = ( P2 / P3 ) ( χ −1) / χ __________(a )
c
Za vazduh, smešu idealnih gasova, stepen χ = ps = 1,4 tako da se iz jednačina (a) dobije:
cvs
P2 = P1χ /( P3 ) χ −1 = 701, 4 / 10.4 = 382.9ata
Temperatura se dobija uvrštavanjem vrednosti za P 2 u jednačinu:

T2 = T1 ( P2 / P1 ) = 288(382.9 / 70) = 1575 K _ ili _ t2 = 1302O C
b) Potrebna količina toplote Q = Q12 + Q23 svodi se na Q12 pošto je Q23 = 0.
Q12 = mc'v (t2 − t1 )
gde je:
5 5 8.315 kJ
c'v = R= = 0.7168
2 2 29 kgK
a masa zatvorenog sistema prema jednačini
m = P1V1 / RT1 = 70 * 100 * 2.2 * 29 /(1.02 * 8.315 * 288) = 16.62kg

Q12 = 16.62 * 0.7168(1557 − 288) = 15332kJ
c) Zapreminski rad adijabatske promene stanja iznosi
W23 = mc'v (T2 − T3 ) = 16.62 * 0.7168(1557 − 288) = 15332kJ
34
d) Promena unutrašnje energije jednaka je dovedenoj količini toplote

U 2 − U1 = mc'v (T2 − T1 ) = 15332kJ
U 3 − U1 = mc'v (T3 − T1 ) = 0
pošto je T3 = T1 .
Dovedena količina toplote sistemu povećava unutrašnju energiju ∆U .

To povećanje unutrašnje energije troši se kasnije na vršenje rada W23 , tako da unutrašnja
energija u stanju 3 i 1 ima istu vrednost. Promena entalpije je
H 2 − H1 = mc' p (T2 − T1 ) = mχc'v (T2 − T1 ) = χ (U 2 − U1 ) = 1.4 * 15332 = 21456kJ

H 3 − H1 = χ (U 3 − U1 ) = 0
Iz ovog primera se vidi da je izoterma idealnih gasova istovremeno linija konstantne

unutrašnje energije i konstantne entalpije.
e) Grafički prikaz promena stanja u radnom P-v dijagramu dat je na slici 2.5.
Slika 2.5 - Promene stanja u P - v dijagramu.
Zadatak 2.16 0.08m 3 vazduha temperature 200 o C i pritisaka 9,8 bar sabija se povratno
izotermski, pri čemu je dovedena količina toplote 167,4kJ.
Koliko iznosi pritisak i zapremina na krajnu izotermskog sabijanja?
Rešenje:
V2 = 0.00946m3
P2 = 82.9bar.
Zadatak 2.17 Pregrejana para amonijaka pritiska 91.48 bar i temperature 120°C zagreva se
tokom izobarskog procesa u zatvorenom sistemu do temperature 200°C.Odrediti količinu
dovedene toplote,rad širenja i promenu unutrašnje energije amonijaka koristeći: a) model
idealnog gasa, b) tablice termodinamičkih veličina stanja, c) Van der Valsovu jednačinu
stanja.
Rešenje:
a) q12 = 176,1 kJ/kg; W12 ' = 39,1 kJ/kg; ∆u12 = 137,0 kJ/kg
35
b) q12 = 448,6 kJ/kg; W12 ' = 100,7 kJ/kg; ∆u12 = 347,9 kJ/kg
c) q12 = 289,7 kJ/kg; W12 ' = 70,4 kJ/kg; ∆u12 = 219,3 kJ/kg
Napomena : Dobijeni rezultati ukazuju da se amonijak tokom navedenog procesa ne može

aproksimirati modelima idealnog, odnosno Van der Valsovog gasa.Posebno su dobijena
velika odstupanja , u odnosu na odgovarajuće tablične vrednosti pomoću modela idealnog
gasa.
3
Zadatak 2.18 2 m N ugljen-dioksida u povratnom izotermskom procesu se širi do zapremine
v 2 = 3v1 a zatim sa povratnom adijabatom sabija do početne zapremine pri čemu su P3 = 6 bar
i t 3 = 350 °C (slika 2.6).
a) Odrediti veličine stanja u datim tačkama procesa.
b) Naći ukupan rad procesa
Slika 2.6 - Izotermska i adijabatska promena stanja u P-v dijagramu

CO2 se ponaša kao idealan gas konstantnog toplotnog kapaciteta.Termodinamički sistem je
zatvoren.
Rešenje:
3
a) Najpre će se izračunati masa 2 m N
PN V N 1,013 ⋅ 10 5 ⋅ 2 ⋅ 44
m= = = 3,93 kg
RTN 8315 ⋅ 273
Pritisak u stanju ,,2” nalazi se iz jednačine za povratnu adijabatsku promenu stanja. (vidi
tablicu).
χ χ
P2 v 2 = P3 v3 pri čemu je χ=1,286 (vidi tablicu)
P2 = P3 (v3 / v 2 ) = 6(v3 / 3v1 ) χ = 6(1 / 3)1, 286 = 1,46 bar.
χ
Da bi se odredila specifična zapremina u tački 2 pošto je v 2 = 3v1 = 3v3 ,potrebno je izračunati

specifičnu zapreminu ugljen-dioksida u stanju ,,2''.
RT3 8315 ⋅ 623
v3 = = = 0,196 m 3 / kg
P3 44 ⋅ 6 ⋅ 10 5
36
Sada je:
v 2 = 3v3 = 3 ⋅ 0.196 = 0,588 m 3 / kg
Temperatura u tački 2 nalazi se iz jednačine stanja:

Pv 1,46 ⋅ 10 5 ⋅ 0,588 ⋅ 44
T2 = 2 2 = = 454 K
R 8315
t 2 = T2 − 273 = 454 − 273 = 181 °C
Proces od 1-2 se odvija po kvazistatičkoj izotermskoj promeni stanja: t 2 = t1 = 181°C za koju
je
P1v1 = P2 v 2
v 3v
P1 = P2 2 = P2 1 = 1,46 ⋅ 3 = 4,38 bar.
v1 v1
b) Zapreminski rad pri povratnom izotermskom širenju idealnog gasa sledi iz jednačine
8,315
W12 = mRT1 ln(v 2 / v1 ) = 3,93 ⋅ 454 ⋅ ln 3 = 370,4 kJ.
44
Zapreminski rad pri povratnoj adijabaskoj kompresiji određuje se prema jednačini

mR 8,315
W23 = (T2 − T3 ) = 3,93 (454 − 623) = −440,4 kJ
χ −1 44(1,286 − 1)
Sada ukupan zapreminski rad ,izvršen tokom procesa,iznosi:

W13 = W12 + W23 = 370,4 + (−440,4) = −70 kJ
Zadatak 2.19 Vazduh početnog stanja P1 = 0,98 bar , t1 = 15°C komprimuje se povratnom
adijabatskom promenom stanja do pritiska P2 = 7,85 bar.Usled trošenja izolacije nakon
određenog vremena ta promena više nema adijabatski karakter već je politropska sa
izložiteljem politrope n=1,3.Odrediti ako je sistem zatvoren:
3
a) Do kog pritiska se vazduh komprimuje politropskim procesom ako se sabija 200 m N ?
b) Da li se više troši rada pri adijabatskoj ili politropskoj kompresiji?
c) Koliko se toplote razmenjuje sa okolinom?
Molarna masa vazduha iznosi 29kg/kmol.Vazduh ima svojstva idealnog gasa konstantnog
toplotnog kapaciteta.
Rešenje :
a) Početno stanje vazduha određuje se iz Klapejronove jednačine stanja.Pošto je dato
3
Vn = 200m N mase to je izraženo u masenim jedinicama:
M 29
m= ⋅ Vn = ⋅ 200 = 258,9 kg
VmN 22,4
Promenom stepena promene stanja menjaju se uslovi rada ali se kompresija obavlja do iste
zapremine (što je uslovljeno konstrukcijom uređaja).Stepen kompresije V1 :V2 odrediće se iz
adijabatske promene stanja
χ χ
P1V1 = P2V2
gde je: χ=1,4
37
(V1 / V2 ) = ( P2 / P1 )1 / χ = (785 / 98)1 / 1, 4 = 4,42

Na kraju politropske kompresije ostvareno je stanje 3 za koje važi V3 = V2 .
n
P1V1 = P3V3
gde je V1 : V2 = V1 : V3 = 4,42
tako da se za pritisak P3 dobija:

P3 = P1 (V1 / V3 ) n = 98(4,42)1,3 = 676,5 kN / m 2 =676,5 kPa.
Na kraju politropske kompresije je P3 = 676,5 kPa.Smanjenje pritiska posledica je razmene

toplote sa okolinom.
b) Utrošeni rad adijabatskog procesa se određuje iz:

U 2 − U 1 = Q12 − W12
gde je Q12 = 0 ; U=U(T)

Iz promene stanja sledi nepoznata temperatura T2 :
T2 = T1 (V1 / V2 ) χ −1 = 288 ⋅ (4,42)1, 4−1 = 522 K
5 ⋅ 8,315
− W12 = mc'v (T2 − T1 ) = 258,9 (522 − 288) = 43452 kJ
2 ⋅ 29
Zapreminski rad politropskog procesa je

mR 258,9 ⋅ 8,315
W13 = (T1 − T3 ) = (288 − 450) = −40086 kJ
n −1 (1,3 − 1) ⋅ 29
Temperatura T3 se određuje za politropsku promenu stanja ( V2 = V3 );

T3 / T1 = (V1 / V2 ) n −1 = (V1 / V2 ) n −1
T3 = T1 (V1 / V2 ) n −1 = 288 ⋅ (4,42)1,3−1 = 450 K
b) Rad politropskog procesa W13 < W12 pošto je P3 < P2 .
c) Toplota se razmenjuje sa okolinom samo pri politropskom procesu

Q13 = mc' (T3 − T1 ) c'= ?
Specifični toplotni kapacitet c' politropskog procesa je

n − χ 5 ⋅ 8,315 1,3 − 1,4
c' = c' v = ⋅ = −0,239 kJ/(kgK)
n −1 2 ⋅ 29 1,3 − 1
Q13 mc' ∆T = 258,9(−0,239)(450 − 288) = −10024 kJ.
Negativni predznak specifičnog toplotnog kapaciteta c'=0,239 kJ/(kgK) ukazuje da (iako

temperatura vazduha raste) se toplota tokom kompresije odvodi.
38
Zadatak 2.20 U nekom cilindru ekspanduje vazduh od stanja ,,1'' ( V1 = 8,0 bar i t1 = 20°C )
do pritiska P2 = 2 bar.Smatrati da se promena stanja vazduha odigrava kvazistatički i
izotermički t1 = t 2 .Odrediti rad koji sistem izvrši pri promeni stanja kao i koristan rad ako je
spoljni atmosferski pritisak P0 = 1,0 bar.Sistem je zatvoren.Vazduh ima svojstva idealnog
gasa konstantnog toplotnog kapaciteta.
Rešenje :
W12 ' = 116,4 kJ/kg; W ' kor = 84,9 kJ/kg.
Zadatak 2.21 Pri ekspanziji ugljen-monoksida koja se vrši na povratan način odvedena
količina toplote iznosi 713,1kJ pri čemu je istovremeno temperatura opala za 320°C.Masa
idealnog gasa iznosi 15 kg.
Odrediti izložitelj politrope i odnos između izvršenog rada i odvedene količine toplote ako se
proces izvodi u zatvorenom nepokretnom sistemu.
Rešenje :
n=1,50; W12 / Q12 = 3,99
3
Zadatak 2.22 U cilindru zapremine V1 = 0,20 m komprimuje se na povratan način masa
argona m=0,35 kg sa pritiska P1 =!,0 bar do pritiska P2 = 4,0 bar.Promena stanja data je
jednačinom:
1, 4
Pv 1, 4 = P1v1
Specifična unutrašnja energija argona može se odrediti iz jednačine u = 1,50 Pv + u 0 . Odrediti
reverzibilno razmjenu količinu toplote.
Rešenje :
Q12,rev = −9,7 kJ
Zadatak 2.23 Odrediti promjenu entalpije nekog gasa tokom povratne adijabatske ekspanzije
gasa u zatvorenom nepokretnom sistemu.Pretpostaviti da je izložitelj adijabatske promene
stanja χ=1,4 a dobijen rad tokom procesa 1000kJ/kg.Da li je tokom procesa temperatura
opala:
Rešenje :
Iz prvog principa za zatvoren nepokretan sistem sledi:
δq − δW ' = du (a)
Za povratne promene stanja je zapreminski rad sistema:
δW ' = Pdv .
Kako je specifična entalpija definisana izrazom h=u+Pv to sledi da je njen totalan diferencijal:
dh = d (u + Pv) = du + pdv + vdP. (b)
Zamenom (a) u (b) se dobija prvi princip termodinamike za zatvoren sistem:

δq = dh − vdP (c)
39
S obzirom na adijabatsku promenu jednačina (c) prelazi u oblik:

dh = vdP (d)
Za povratnu adijabatsku promenu važi:

Pv χ = const (e)
Diferenciranjem jednačine (e) dobija se:

v χ dP + χPv χ −1 dv = 0
vdP + χPdv = 0
Odakle sledi:
− vdP = Pχdv = χ (δW ' ) = −dh (f)
U tehničkoj praksi izraz ( − vdP ) označava tehnički rad.Na taj način jednačinom (f) je data i
veza između tehničkog rada i zapreminskog rada povratne adijabatske promene stanja.
Za konačnu promenu stanja iz jednačine (f) sledi:

− (h2 − h1 ) = −∆h = χ (W ' rev )12 = 1,4 ⋅ 100 = 1400 kJ/kg
Pošto je kod idealnih gasova specifična entalpija funkcija samo temperature h=h(t),sledi:
∆h = h2 − h1 = c' p (t 2 − t1 )
Odnosno za temperaturu
t1 > t 2 pošto prema zadatku mora biti h2 − h1 < 0
Zadatak 2.24 Vazduh se od stanja P1 = 1,1 bar, t1 = 15 °C adijabatski na povratan način

komprimuje u cilindru. Usled kompresije temperatura na kraju iznosi t 2 = 118°C .Odrediti rad
potreban za sabijanje i najviši krajnji pritisak P2 ,koji se može postići pri kompresiji, za
navedene uslove. Maseni toplotni kapacitet pri V=const je c' v = 0,714 kJ/(kgK).
Rešenje :
Zapreminski rad, po 1 kg mase idealnog gasa,sledi iz jednačine
W12 ' = u1 − u 2 = c' v (T1 − T2 ) = 0,714(288 − 391) = −73,54 kJ/kg (a)
Znak minus,iz jednačine,pokazuje da se rad troši!

Pošto unutrašnja energija zavisi samo od temperature,to je rad W12 nezavisan od pritiska P1 i
P2 .Najviši pritisak P2 moguće je postići samo ako se kompresija izvodi reverzibilno i ako su
svi disipativni efekti jednaki nuli.Iz jednačine stanja idealnih gasova sledi:
Pdv + vdP = RdT
Pdv = RdT − vdP = RdT − RT (dp / p) = δW
40
Uz pomoć jednačine (a) dobija se diferencjalna jednačina

dP
− c' v dT = RdT − RT
p
2 2
dP ( R + c' v ) dT P2 R + c' v T2
∫1 P = R ∫1 T ln
P1
=
R
ln
T1
R+c '
P2 v
= (T2 / T1 ) R (b)
P1
čime se može odrediti P2 ako je poznata gasna konstanta R.Za vazduh gasna konstanta ima
vrednost ( M=29 kg/kmol ):
R 8,315
R= u = = 0,287 kJ/(kgK).
M 29
Prema tome iz jednačine (b) se dobija :

5 ⋅ 8,315
c' v = = 0,714 kJ/(kgK)
2 ⋅ 29
c 'v 0 , 714
1+ 1+
P2 = P1 (T2 / T ) R
= 1,1(391 / 288) 0 , 289
= 3,20 bar
Za sve druge uslove kompresije krajnji pritisak P2 bi bio manji od izračunatog pritiska ; do
pada pritiska bi došlo usled prisustva disipativnih efekata.
Zadatak 2.25 Odrediti pritisak vazduha na 6000m nadmorske visine pretpostavljajući: a) da

se temperatura atmosfere ne menja sa promenom visine, b) da se pri promeni visine pritisak i
temperatura menjaju po zakonu povratne adijabatske promene stanja ; kolika je temperatura
na toj visini.
Vazduh treba tretirati kao idealan gas ( konstantnog toplotnog kapaciteta )i uzeti da je
ubrzanje zemljine teže konstantno.Na koti površine zemlje nadmorske visine y 0 = 0 su:
P0 = 1,013 bar i T0 = 298 K
Rešenje:
a) Osnovna jednačina za određivanje hidrostatičkog pritiska u gravitacionom polju je
dP = − ρ ⋅ g ⋅ dy
gde su ρ-lokalna gustina vazduha (kg / m 3 ) ,g-lokalno ubrzanje zemljine teže (m / s 2 ) ,y -visina
iznad površine zemlje ( y 0 = 0) . Ako se pretpostavi da je vazduh idealan gas:
M MP
ρ = Mρ m = ; Pv m = Ru T ; ρ =
vm Ru T
gde je M molarna masa vazduha, to je:
dP Mg
=− dy. (a)
P Ru T
Pri T=const uslovima, integracija jednačine (a) daje:
P y
dP Mg P Mg
∫P P = − Ru T0 ∫0 dy; ln P0 = − RuT0 (b)
0
41
gde je P0 pritisak za kotu y 0 = 0 .Jednačina (b) je poznata kao barometarska formula .Prema
uslovima zadataka je:
P 29 ⋅ 9,81 ⋅ 6000
ln =− ; P = 0,508 bar
P0 8315 ⋅ 298
b) Ako se pretpostavi da je zavisnost promene pritiska P i temperature T adijabatska , tada je
uz pomoć jednačine (a):
dT χ − 1 dP dT  χ − 1  Mg
= ; = −  = const = K (c)
T χ P dy  χ  Ru
pri čemu su χ i g nezavisni od t i y.Integracijom jednačine (c) dobija se:

T = T0 + Ky (d)
gde je T0 temperatura za y 0 = 0 .Pomoću jednačina (c) i (d) dobija se:

dP Mg dy  χ  Kdy
=− =  
P Ru (T0 + Ky )  χ − 1  (T0 + Ky )
odnosno posle integracije:

y
dP  χ 
P
dy
∫P P =  χ − 1  K ∫0 (T0 + Ky)
0
P  χ   Ky 
ln =  ln1 +  (e)
P0  χ − 1   T0 
Zamenom podataka u jednačini (e),χ=1,4, dobija se:

P 1,4  (−0,0097755) ⋅ 6000 
ln = ln 1 +
P0 0,4  298 
pri čemu je:

 χ − 1  Mg  1,4 − 1  29 ⋅ 9,81
K = −  = −  = −0,0097755 K/m
 χ  Ru  1,4  8315
Sada je P=0,47 bar.Temperatura se određuje iz jednačine za adijabatsku promenu stanja

χ −1 0, 4
P  χ  0,47  1, 4
T = T0   = 298  = 235,3 K
 P0   1,013 
Zadatak 2.26 Izolovan rezervoar sadrži idealan gas na temperaturi 28°C i pritisku 18
bar.Otvaranjem ventila na rezervoaru pritisak u rezervoaru opadne do 8 bar.Pokazati da gas u
rezervoaru pri pražnjenju ostvaruje adijabatski reverzibilan proces.Izračunati temperaturu
ugljen-dioksida u rezervoaru posle njegovog pražnjenja.Uzeti da je pod datim uslovima za
idealan gas χ=1,286.
42
Rešenje:
Posmatrajmo bilo koji deo ukupne mase gasa u rezervoaru i izaberimo sistem tako da gas
unutar sistema ne napušta rezervoar za vreme procesa pražnjenja.Zamišljena granična
površina sistema neka je membrana koja je slobodna za ekspaziju kao i razmenu toplotne
energije kroz nju. (slika 2.7)
Slika 2.7 – Izolovani rezervoar

U svakom trenutku procesa temperatura i pritisak u rezervoaru su uniformni pa prema tome i
u sistemu i sistem može da ostvari povratnu adijabatsu ekspanziju.
Krajnja temperatura idealnog gasa određuje se iz jednačine povratne adijabaske promene

stanja idealnog gasa:
RT
Pv χ = const; v= ; P 1− χ ⋅ T χ = const (a)
P
Iz jednačine (a) sledi temperatura T2 :
1− χ 1−1, 286
P  χ  18  1, 286
T2 = T1  1  = (273 + 28)  = 251,4 K
P
 2  8 
t 2 = T2 − 273 = 251,4 − 273 = −21,6°C
Zadatak 2.27 Voda se ispušta iz rezervoara čiji je prečnik 2m,kroz otvor prečnika 2 cm, koji
se nalazi na bočnoj strani,na visini 0,1 m iznad dna rezervoara.Rezervoar je otvoren prema
atmosferi.Ako je visina vode u rezervoaru 3 m,odrediti brzinu isticanja vode w2 kroz otvor:
a) pretpostavljajući da se brzina spuštanja nivoa vode u rezervoaru može zanemariti ( w1 = 0) ,
b) uzimajući u obzir brzinu w1 .Koliki je protok vode kroz otvor.
Rešenje :
a) Prečnik otvora je zanemarljiv u odnosu na prečnik rezervoara ( w1 = 0) , to se isticanje vode
iz rezervoara kroz otvor može može tretirati kao ,,kvazi stacionaran'' proces tokom koga je
kontrolisana zapremina (zapremina vode u rezervoaru) konstantna.Pošto je δWcv = 0, δQcv = 0
i ako se pretpostavi da je voda nestišljiv fluid, za mesta ,,1'' i ,,2'' (slika2.8) može se postaviti
Bernulijeva jednačina
P2 − P1 1 2
ρ 2
( )
+ w2 − w12 + g ( y 2 − y1 ) = 0 (a)
43
Slika 2.8-Isticanje iz rezervoara sa nepromenljivim nivoom slobodne površine tečnosti

Pošto se na mestima ,,1'' i ,,2'' ispoljava atmosferski pritisak P1 = P2 , i uz pretpostavku da je
w1 = 0 ,jednačina (a) postaje:
w22
+ g ( y 2 − y1 ) = 0
2
odnosno ,prema uslovima zadatka:
w2 = 2 g ( y1 − y 2 ) = 2 ⋅ 9,81(3 − 0,1) = 7,54 m/s (b)
b) Stvarna brzina nivoa vode u rezervoaru w1 može se odrediti iz jednačine kontinuiteta:

w1 A1 ρ1 = w2 A2 ρ 2
Kako je za vodu ρ1 = ρ 2 ,to je:

A2 0,0004
w1 = w2 = 7,54 = 0,000754 m/s
A1 4
Ova brzina se može zanemariti,pa nema uticaja na vrednost brzine w2 .Protok vode koja struji
kroz otvor je:
V2 = A2 w2 = A2 2 g ( y1 − y 2 ) = 0,0004 ⋅ 7,54 = 0,003m 3 / s
Ova brzina se može zanemariti, pa nema uticaja na vrednost brzine w2 .Protok vode koja struji
kroz otvor je:
V2 = A2 w2 = A2 2 g ( y1 − y 2 ) = 0,0004 ⋅ 7,54 = 0,003m 3 / s (c)
Usled mesnog otpora isticanja kroz otvor,stvarna brzina isticanja je manja.Takođe je i usled
kontrakcije mlaza stvarni protok manji.Iz tih razloga se u praksi uvode korekcioni
koeficijenti(brzinski koeficijent i koeficijent isticanja) kojima se koriguju vrednosti dobijene
jednačinama (b) i (c).
Za kružni otvor se može uzeti da je brzinski koeficijent ϕ= 0,97 pa je stvarna brzina

w2 ' = ϕw2 = 0,97 ⋅ 7,54 = 7,32 m/s
Koeficijent isticanja je µ=0,62, pa je zapreminski protok
V ' 2 = µV2 = 0,62 ⋅ 0,003 = 0,00186m 3 / s
44
Zadatak 2.28 U gasnoj turbini,maseni protok gasova je 72 t/h a snaga koju razvija turbina
iznosi 19 MW. Entalpije gasova su: na ulazu h1 = 1250 kJ/kg a na izlazu h2 = 215 kJ/kg;
Brzina na ulazu je w1 = 55 m/s odnosno na izlazu w2 = 165 m/s.
a) Odrediti količinu toplote koja se predaje okolini u jednici vremena( toplotni protok ).
b) Naći površinu poprečnog preseka ulazne cevi ako je spcefična zapremina gasova na ulazu
v1 = 0,65m 3 / s .
Rešenje :
Polazi se od opšte energetske jednačine za stacionarno strujanje fluida pri čemu se uzima da
se promena potencijalne energije može zanemariti (slika 2.9)tako da se za jedno ulazno i
jedno izlazno mesto fluida dobija jednačina:
1
q cv − W ' cv = h2 − h1 + w22 − w12
2
( ) (a)
Slika 2.9 - Turbina

Članovi koji se odnose na kinetičku energiju u jednačini (a), su
w12 55 2
= = 1512,5 J/kg ≈ 1,512 kJ/kg*
2 2
w22 165 2
= = 13612,5 J/kg ≈ 13,612 kJ/kg.
2 2
Rad turbine je :
W ' cs 19 ⋅ 10 3
W ' cv = ⋅
= ⋅ 3600 = 950 kJ/kg
m 72 ⋅ 10 3
toplota koja se preda okolini određena je jednačinom (a):
1
( )
q cv = h2 − h1 + w22 − w12 + W ' cv = 215 − 125 + (13,612 − 1,512) + 950 = −72,9 kJ/kg
2
*
iz upoređenja w1 / 2 = 1,512 kJ/kg sa
2
h1 = 1250 kJ/kg vidi se zanemarljiv uticaj brzina w<55 m/s na ostale
energijske članove jednačine (a)
45
Za toplotni protok se dobija:

⋅ 72 ⋅ 10 3 kJ
Qcv = m q cv = ⋅ (− 72,9) = −1458 = 1458kW = −1,458 MW
3600 s
b) Da bi se našla površina poprečnog preseka cevovoda potrebno je iskoristiti jednačinu

kontinuiteta. Za ulazno stanje (1) površina poprečnog preseka iznosi:
⋅
m 72 ⋅ 10 3 ⋅ 0,65
A1 = = = 0,236 m 2
w1 ρ1 3600 ⋅ 55
Zadatak 2.29 Vazduh struji konstantnim masenim protokom od 22,5 kg/min kroz vazdušni
kompresor ulazeći brzinom od 6 m/s, na pritisku od 0,98 bar i specifične zapremine 0,84
m 3 / kg i izlazeći iz kompresora brzinom od 4,5 m/s, na pritisku 6,8 bar i specifične zapremine
0,163 m 3 / kg .Unutrašnja energija vazduha koji izlazi je za iznos:84,5 kJ/kg veća nego na
ulazu.Hladna voda koja se nalazi u omotaču cilindra apsorbuje toplotu od vazduha odnoseći
pri tome 1000 kJ/min.
Odrediti potrebnu snagu u KS za rad kompresora i površinu poprečnog preseka ulazne i
izlazne cevi kompresora ( slika 2.10 ).
Rešenje :
U najvećem broju slučajeva u termodinamičkim aparatima može se zanemariti promena
potencijalne energije na ulazu i izlazu iz aparata a kako je u pitanju stacionarno strujanje
vazduha energetski bilans daje rad kompresora:
1
W 'cv = h1 − h2 + ( w12 − w22 ) + qcv (a)
2
Šematski prikaz kompresora dat je na slici 2.10.U ovom slučaju količina toplote koju prima
hladna voda iz kompresora jednaka je količini toplote koja se uklanja kroz kontrolnu površinu
otvorenog sistema.S obzirom na definiciju entalpije h = u + Pv zamnea u jednačini (a)
omogućava izračunavanje potrebnog rada kompresora.
W 'cv = u1 − u2 + P1v1 − P2 v2 + w12 / 2 − w22 / 2 + qcv =

6 2 ⋅10 −3
= −84,5 + 0,98 ⋅10 2 ⋅ 0,94 − 6,8 ⋅10 2 ⋅ 0,163 + −
2
4,52 ⋅10 −3 1000
− − = −157,4 kJ / kg
2 22,5
Rad ima znak minus pošto se dovodi sistemu.Da bi se izračunala snaga uzeće se apsolutna
vrednost jediničnog rada kao i konverzioni član 1 kJ= 3,777 ⋅10 −4 KSh
. ⋅
W cv = m W 'cv = 22,5 ⋅ 60 ⋅157,4 ⋅ 3,777 ⋅10 − 4 = 80,3 KS
Površina poprečnog preseka se izračunava pomoću jednačine kontinuiteta i na ulazu u sistem

(1) iznosi:
.
mv 22,5 ⋅ 0,84
A1 = 1 = = 0,0525 m 2
w1 60 ⋅ 6
46
dok površina poprečnog preseka na izlazu iz sistema ima vednost:

.
mv 22,5 ⋅ 0,163
A2 = 1 = = 0,0136 m 2
w1 60 ⋅ 4,5
Slika 2.10 – Šematski prikaz kompresora
Zadatak 2.30 Vazduh (idealan gas konstantnog toplotnog kapaciteta) struji stacionarno kroz
hladnjak.Maseni protok vazduha je 0,75 kg/s.Pritisak i temperatura na ulazu u hladnjak
iznose 4 bar i 80°C a na izlazu 2,4 bar i 5°C.Površine poprečnog preseka ulaza i izlaza su iste
i iznose svaka 100 cm 2 (slika 2.11).
Slika 2.11 – Šematski prikaz hladnjaka

Koristeći date podatke izračunati :
a) Brzine vazduha na ulazu i izlazu iz hladnjaka

b) Toplotni protok koji vazduh razmenjuje sa okolinom.
Rešenje :
.
w1 = 18,97 m / s w2 = 24,91 m / s Q cv = −56,35 kW
47
Zadatak 2.31 Idealan gas protoka 2 kg/s ulazi u ejektor* na pritisku 0,95 bar,temperaturi
18°C i brzinom od 165 m/s.Ako se zahteva da pritisak na izlazu ejektora bude 1,1 bar kolike
su površine poprečnih preseka ulazne i izlazne cevi.Uzeti da je proces strujanja gasa u
ejektoru povratnog adijabatskog karaktera,gasna konstanta gasa 0,289 kJ/(kgK), specifični
toplotni kapacitet c' p = 1,006 kJ /(kg ⋅ °C ) .
Rešenje :
S obzirom da se u ejektoru odigrava adijabatski proces i da su toplota i rad jednaki nuli,opšta
jednačina stacionarnog stanja, pri zanemarivanju potencijalne energije gasa, ima oblik:
h1 + w12 / 2 = h2 + w22 / 2
odakle sledi brzina fluida - gasa - na izlazu iz ejektora (slika 2.12):

w2 = 2(h1 − h2 ) + w12 (a)
Za idealan gas je specifična entalpija h=h(T), tako da u jednačini (a) nedostaje temperatura
T2 čija se vrednost izračunava iz jednačine adijabatske promene stanja:
1− χ 1−1, 403
P χ  0,95  1, 403
T2 = T1  1  = (273 + 18)  = 303,5 K
 P2   1,1 
pri čemu iz Majerove (Mayer) jednačine sledi stepen χ:

c' R 1 1
1− v = tj. χ = = = 1,403
c' p c' p R 0,289
1− 1−
c' p 1,006
Iz odgovarajućih zamena u jednačini (a)dobija se brzina gasa na izlazu (2)
w2 = 2 ⋅1,006 ⋅103 (291 − 303,5) + 1652 = 45,55 m / s
.
Za m = 2 kg / s jednačina kontinuiteta se koristi za izračunavanje površina traženih na mestu
izlaza (1) i (2) Prema jednačini se dobija (posredi je idealan gas!):
poprečni presek na ulazu:
. .
m mRT1 2 ⋅ 0,289 ⋅ 291
A1 = = = = 0,0107 m 2
w1 ρ1 w1 P1 165 ⋅ 0,95 ⋅10 2
. .
m mRT2 2 ⋅ 0,289 ⋅ 291
A2 = = = = 0,0350 m 2
w2 ρ 2 w2 P2 45,55 ⋅1,1 ⋅10 2
*
Ejektor (dinamički kompresor) ima zadatak da strujanje jednog fluida dovede do usisavanja i kompresije
drugog fluida - primer :vodena (vakum) pumpa.
48
Slika 2.12 – Ejektor
Zadatak 2.32 Pokazati da je u stacionarnom procesu strujanja u kome se promena kinetičke i

potencijalne energije može zanemariti, rad otvorenog sistema :
2
W 'cv = − ∫ vdP
1
U P-v dijagramu pokazati površinu koja predstavlja ovaj rad i uporediti je sa površinom koja
se odnosi na rad u procesima zatvorenog nepokretnog sistema.
Rešenje:
Polazi se od opšte energetske jednačine za stacionarne procese strujanja koja u
diferencijalnom obliku za 1 kg fluida glasi:
dh + d ( w2 / 2) + d ( yg ) = δqcv − δW 'cv (a)
Kako je h=u+Pv,to se dh može da zameni sa du + Pdv + vdP, pa se dobija :
du + Pdv + vdP + d ( w2 / 2) + d ( yg ) = δqcv − δW 'cv (b)
Za posmatrača koji se kreće zajedno sa fluidom biće δq = du + Pdv, tako da se iz jednačine (b)
dobija traženi izraz:
vdP + d ( w2 / 2) + d ( gy ) = −δW 'cv (c)
2
1
W 'cv = − ( w22 − w12 ) − g ( y2 − y1 ) − ∫ vdP
2 1
Kada se zanemare promene kinetičke i potencijalne energije sledi da je rad otvorenog sistema:
2
W 'cv = − ∫ vdP (d)
1
Iz jednačine (d) sledi da je W 'cv ≠ 0 i u slučaju konstantne zapremine.

Ova jednačina ne daje samo rad za stacionarni strujni proces već pokazuje fundamentalnu
razliku koja postoji između rada u strujnim procesima i procesima u zatvorenom
nepokretnom sistemu.Poznato je da za proces u zatvorenom nepokretnom sistemu važi izraz
za rad:
2
W '12 = ∫ Pdv (e)
1
49
Jednačina (e) pokazuje da se u zatvorenom nepokretnom sistemu rad obavlja na račun

promene zapremine sistema tj. posredi je zapreminski rad.
Poređenje ova dva rada je prikazano na slici (2.13).
Slika 2.13 – Zapreminski rad (a) i tehnički rad (b) u P-v dijagramu
2
Na slici 2.13 površina A - 1 - 2 - B predstavlja − ∫ vdP (negativni znak daje pozitivnu
1
vrednost integrala u slučaju ekspazionog procesa kao što je pokazano na slici).Ista površina
može biti dobijena i iz slike sledećom jednačinom:
2
P1v1 + ∫ Pdv − P2 v2 = površina C - 1 - 2 - F.
1
Izraz P1v1 opisuje površinu O - C - 1 - D, i predstavlja energiju (rad) strujanja tj.rad potreban
2
da se fluid utisne u kontrolisanu zapreminu.Izraz ∫ Pdv , pokazan je površinom D - 1 - 2 - E.
1
Izraz - P2 v2 ,dat je površinom E - 2 - F - O odnosi se na energiju (rad) strujanja potrebnu da se
fluid istisne iz kontrolisane zapremine.Suma ovih radova na levoj strani prethodne jednačine
predstavlja rad u stacionarnom strujnom procesu i pošto je površina C - 1 - 2 - F jednaka
površini A - 1 - 2 - B,dobija se da je:
2 2
W 'cv = − p1v1 + ∫ Pdv − p2 v2 = površina A - 1 - 2 - B = − ∫ vdP
1 1
tj. isti izraz koji je prikazan jednačinom (d).
Zadatak 2.33 Pumpom se crpi voda pritiska 1 bar i dalje transportuje pri pritisku od 8
bar.Zanemarujući promenu brzine ,nivoa i zapremine vode naći rad po 1 kg vode potreban za
rad kompresora.Specifična zapremina tečne faze vode je v = 0,001 m 3 / kg ,dok je maseni
.
protok m = 0,5 kg / s .
Rešenje :
Jednačina stacionarnog procesa daje potrebnu snagu crpke:
. 2 .
Wcv = m(− ∫ vdP) = m v( P1 − P2 ) = 0,5 ⋅ 0,001⋅10 2 (1 − 8) = −0,35 kW
1
Dobijena vrednost predstavlja minimalnu snagu za taj proces pošto nisu uzeti u obzir
disipativni efekti koji u stvarnosti postoje.
50
Zadatak 2.34 Maseni protok pare na ulazu u turbinu iznosi 2200 kg/h.Snaga turbine je 500
kW.Gubitke toplote u turbini zanemariti.Naći:
a) Promenu entalpije pare na ulazu i izlazu iz turbine .Ulaz i izlaz iz turbine nalaze se na istoj
visini.Brzina pare je konstantna.
b) Promenu entalpije pare ako je brzina na ulazu 60 m/s,a na izlazu 80 m/s.Ulazna cev je 3 m
iznad izlazne cevi.
Rešenje :
a) h1 − h2 = 818,18 kJ / kg
b) h1 − h2 = 815,38 kJ / kg
Zadatak 2.35 Mlaznicom se povećava brzina strujanja fluida. Na ulazu u mlaznicu entalpija
fluida je 2900 kJ/kg, a brzina 60 m/s. Entalpija fluida na izlazu je 2650 kJ/kg. Mlaznica je
horizontalna a gubici toplote mogu se zanemariti.
a) Naći brzinu fluida na izlazu iz mlaznice.
b) Ako je površina ulaznog poprečnog preseka 9,29 ⋅10 −2 m 2 a specifična zapremina fluida
0,188 m 3 / kg izračunati maseni protok fluida.
c) Ako je specifična zapremina na izlazu iz mlaznice 0,5 m 3 / kg naći površinu poprečnog
preseka mlaznice.
Rešenje :
.
a) w2 = 709,6 m / s ; b) m = 29,65 kg / s c) A2 = 2,09 ⋅10 −2 m
Zadatak 2.36 Gas,koji struji kroz horizontalnu cev,ima na ulazu pritisak 6,8 bar i
temperaturu 460°C.Na izlazu iz cevi pritisak je 5 bar,a temperatura 300°C. Specifična
zapremina gasa na ulazu je 0,25 m 3 / kg a na izlazu 0,236 m 3 / kg .Specifični toplotni
kapacitet gasa pri konstantnoj zapremini je 1,33 kJ /(kg ⋅ K ) .
Ako je osovinski rad jednak nuli i ako su brzine male odrediti količinu i smer toplote koja se
razmenjuje kroz cev.
Rešenje :
qcv = −264,8 kJ / kg
Zadatak 2.37 Vazduh (idealan gas) ulazi u turbinu na pritisku 10 bar i temperaturi 240°Ca
izlazi na istom pritisku i temperaturi 40°C. Ako se uzme da je specifični toplotni kapacitet pri
konstantnom pritisku konstantan.i za vazduh iznosi 1,0 kJ /(kg ⋅ K ) ,odrediti rad koji daje
turbina po 1 kg vazduha.Specifična zapremina vazduha na ulazu iznosi 0,148 m 3 / kg .
Zanemariti promenu potencijalne i kinetičke energije.Zanemariti toplotne gubitke u okolinu.
Rešenje :
W 'cv = 200 kJ / kg
51
Zadatak 2.38 Na ulazu u stacionarni strujni uređaj pritisak fluida iznosi 8 bar a gustina
100 kg / m 3 . Na izlazu iz uređaja pritisak je 4 bar a gustina 48 kg / m 3 .Ako je zapreminski
protok fluida na ulazu 2800 m 3 / min a površina poprečnog preseka izlazne cevi 0,182 m 2
odrediti:
a) maseni protok fluida ;
b) izlaznu brzinu;
c) energiju strujanja na izlazu i ulazu.
Rešenje :
.
a) m = 1,68 ⋅105 kg / s b) w2 = 534,2 m / s c) P1V1 = 8 kJ P2V2 = 8,34 kJ
Zadatak 2.39 Vazduh (idealan gas) struji pri konstantnom masenom protoku od 300 kg/h i
zagreva se od 20°C do 88°C. Grejanje se obavlja u vertikalnom razmenjivaču toplote koji ima
konstantan poprečni presek.Visina razmenjivača je 3,6 m.Pritisak vazduha na ulazu u
razmenjivač iznosi 1,2 bar a usled trenja fluida u aparatu opadne za 0,2 bar do vrha
aparata.Brzina na ulazu razmenjivača iznosi 4,5 m/s.
Izračunati količinu toplote koju primi vazduh u razmenjivaču u toku jednog časa.
Koristiti vezu c' ps = 0,9950 + 0,9347 ⋅10 −4 kJ /(kg ⋅ °C ) .
Rešenje :
Qcv = 20414 kJ / h
Zadatak 2.40 Pregrejana vodena para pritiska 6 bar i temperature 180°C ulazi u izolovanu
mlaznicu brzinom 60 m/s.Iz mlaznice para izlazi na pritisku 2 bar brzinom600 m/s.Odrediti
kvalitet pare po izlazu iz mlaznice.
Rešenje :
Za stacionarno strujanje koje se ostvaruje u adijabatskoj oblozi primenjuje se jednačina:
h1 + w12 / 2 = h2 + w22 / 2
odakle je:
h2 = h1 + w12 / 2 − w22 / 2.
Za P1 = 6 bar i t1 = 180°C ,iz tablice 6 za vodenu paru h1 = 2805 kJ / kg pa je:

60 2 600 2
h2 = 2805 + ⋅10 −3 − ⋅10 −3 = 2626,8 kJ
2 2
Iz tablice za P2 = 2 bar , hg 2 = 2707 kJ / kg , hl 2 = 504,72 kJ / kg ,što pokazuje da je vodena

para vlažna pošto je hg 2 veće od h2 .Za heterogeni sistem važi:
h2 = hl 2 + x(hg 2 − hl 2 )
odakle se za stepen suvoće vlažne pare dobija:
h2 − hl 2 2626,8 − 504,72
x= = = 0,963
hg 2 − hl 2 2707 − 504,72
52
Zadatak 2.41 U pneumatskom motoru koji radi sa vazduhom kao radnim telom pri
stacionarnim uslovima razvija se snaga od 5 kW.Ulazni uslovi su:pritisak 6 bar i temperatura
127 °C; pritisak na izduvnoj cevi je 1 bar
Motor radi pri adijabatskim uslovima (χ=1,4) sa izentropskim stepenom iskorišćenja
0,75.Promenu kinetičke energije na izlazu i ulazu motora zanemariti (slika 2.14).
Slika 2.14 – Pneumatski motor i promena stanja vazduha

Odrediti temperaturu vazduha koji izlazi iz motora i maseni protok u kg/s. Molarna masa
vazduha iznosi 29 kg/kmol.Vazduh se ponaša kao idealan gas konstantnog toplotnog
kapaciteta.
Rešenje :
Iz energetske jednačine,pošto je qcv = 0 , a promena kinetičke i potencijalne energije se
zanemaruje,dobija se reverzibilan rad:
(W 'cv ) rev = h1 − h2
Izentropski stepen iskorišćenja određen je iz jednačine tako da je:
(W 'cv )12′ h −h c' (T − T )

ηe = = 1 2′ = p 1 2 = 0,75 (a)
[(W 'cv ) rev ]12 h1 − h2 c' p (T1 − T2 )
Pretpostavljajući da vazduh ima osobine idealnih gasova tada je h=h(T). Temperatura na kraju
povratne (reverzibilne) adijabatske promene stanja sledi iz jednačine:
1− χ 1−1, 4
P χ
6 1, 4
T2 = T1  1  = (273 + 127)  = 240 K
 P2  1
Iz jednačine (a) sledi temperatura vazduha na kraju stvarne promene stanja idealnog gasa:
T2′ = T1 − ηi (T1 − T2 ) = 400 − 0,75(400 − 240) = 280 K

Uz pomoć stvarnog rada uređaja:
7 ⋅ 8,315
(W 'cv )12′ = h1 − h2′ = c' p (T1 − T2′ ) = (400 − 280) = 120,4 kJ / kg
2 ⋅ 29
dobija se maseni protok vazduha:

. Wcv 5
m= = = 0,0415 kg / s
(W 'cv )12′ 120,4
53
Zadatak 2.42 Odrediti dimenzije ulaznog i izlaznog preseka mlaznice gasne turbine ako je
poznato da produkti sagorevanja imaju svojstva vazduha (idealan gas)i da je njihovo stanje na
ulazu u mlaznicu zadano pritiskom P1 = 8 bar i t1 = 500°C .
.
Na izlazu iz mlaznice pritisak je P2 = 1,1 bar maseni protok gasa je m = 1,5 kg / s .Uzeti da je
χ=1,35.Isticanje smatrati adijabatskim. Trenje u kanalu mlaznice i ulaznu brzinu zanemariti.
Odrediti temperaturu na izlazu iz mlaznice.Molarna masa vazduha je 29 kg/kmol.
Rešenje :
Najpre treba odrediti kritični odnos pritisaka. Prema jednačini*
χ ( χ −1) 1, 35(1, 35−1)

Pkr  2   2 
=  = 
P  χ + 1   1,35 + 1 
U našem slučaju je P2 / P1 = 1,1 / 8 = 0,1375 .Pošto se ekspanzija vrši do pritiska P=1,1 bar, koji
je manji od Pk = 0,537 ⋅ P1 ,neophodno je izabrati konvergentno - divergentnu mlaz-nicu.
Kritična brzina vazduha (idealnog gasa) iznosi prema jednačini
χ 1,35 8315
wkr = 2 RT1 = 2 ⋅ 773 = 504,6 m / s
χ +1 1,35 + 1 29
Kritičnoj brzini odgovara kritičan presek:

.
m ⋅ v2,kr 1,5 ⋅ 0,439 6
Akr = = ⋅10 = 1305 mm 2
wkr 504,6
pošto su:
v 0,277
v2,kr = 1/ χ
= 1/ 1, 35
= 0,439 m 3 / kg
( Pk / P1 ) (0,537)
RT1 8315 ⋅ 773

v1 = = = 0,277 m 3 / kg
P1 29 ⋅ 8 ⋅10 5
Brzina na izlaznom preseku (2) iznosi prema ** izrazu:
1, 35−1
χ 1,35 8315
w2 = 2 RT1[1 − ( P2 / P1 ) ( χ −1) / χ = 2 ⋅ ⋅ 773[1 − 0,1375 1,35 ] = 829,2 m / s
χ −1 1,35 − 1 29
*
D.Malić,Termodinamika i termotehnika,Građ.knjiga,Beograd,1980.jed.(172).
**
D.Malić,Termodinamika i termotehnika,Građ.knjiga,Beograd,1980.jed.(169a)
54
Kako je iz pv χ = const.
1
1/ 1, 35
 P χ 8
v2 = v1  1  = 0,277  = 1,204 m 3 / kg
 P2   1,1 
to za A2 sledi:
.
mv 1,5 ⋅1,204 6
A2 = 2 = ⋅10 = 2178 mm 2
w2 829,2
Izlazna temperatura je:
P2 v2 1,1 ⋅10 2 ⋅1,204 ⋅ 29
T2 = = = 461,9 K
R 8,315
Zadatak 2.43 Iz rezervoara u kome je temperatura 100°C i pritisak 60 ata,kroz mlaznicu

ističe kiseonik (idealan gas konstantnog toplotnog kapaciteta).Pritisak okolne sredine u koju
ističe gas je 36 ata.
Odrediti brzinu isticanja i potrošnju kiseonika ako je površina izlaznog preseka

A = 20 mm 2 .Proračun izvršiti:
a) u tehničkom sistemu jedinica;
b) u interancionalnom sistemu jedinica
Rešenje :
a) jednačina u tehničkom sistemu jedinicaima oblik (χ=1,4):
χ
w2 = 2 RT1[1 − ( P2 / P1 ) ( χ −1) / χ =
χ −1
1,4 848
= 2 ⋅ 9,81 ⋅ ⋅ ⋅ 373[1 − (36 / 60) 0, 4 /1.4 ] = 303,6 m / s
1,4 − 1 32
Težinski protok gasa je određen iz jednačine:
. χ P1
G = A 2g ⋅ ⋅ [( P2 / P) 2 / χ − ( P2 / P1 ) ( χ −1) / χ ] =
χ − 1 v1
1,4 60 ⋅10 4
= 20 ⋅10 −6 2 ⋅ 9,81 ⋅ [(36 / 60) 2 /1, 4 − (36 / 60) 2, 4 /1, 4 ] = 0,256 kp / s
1,4 − 1 0,01647
pri čemu je:
RT1 848 ⋅ 373

v1 = = = 0,01647 m 3 / kp
P1 32 ⋅ 60 ⋅10 4
55
b) Pri korišćenju međunarodnog sistema jedinica dobija se:
1,4 8315
w2 = 2 ⋅ ⋅ 373[1 − (36 / 60) 0, 286 ] = 303,5 m / s
1,4 − 1 32
Maseni protok možemo odrediti i na sledeći način:
v2 = v1 ( P1 / P2 )1/ χ = 0,01647(60 / 36)1/1, 4 = 0,02372 m 3 / kg
. A2 w2 20 ⋅10 −6 ⋅ 303,5
m= = = 0,256 kg / s
v2 0,02372
Zadatak 2.44 Dvoatomni gas (idealan gas konstantnog toplotnog kapaciteta)

( R = 294,3 J /(kg ⋅ K ) ) ima na ulazu mlaznice parametre : P1 = 63,7 bar i T1 = 330 K ,i ističe
iz mlaznice u sredinu čiji je pritisak 35,4 bar.
Odrediti brzinu isticanja i maseni protok ako je prečnik izlaznog preseka 5 mm.Isticanje
smatrati adijabatskim.Gubitke usled trenja i ulaznu brzinu zanemariti.
Rešenje :
.
w2 = 324 m / s m = 0,247 kg / s
Zadatak 2.45 Vodena para na ulazu u mlaznicu ima entalpiju 2840kJ/kg a na izlazu iz
mlaznice 2560 kJ/kg.Odrediti izlaznu brzinu pare:
a) ako je ulazna brzina jednaka nuli;

b) ako je ulazna brzina 305 m/s.
Rešenje :
a) w2 = 748,3 m / s b) w2 = 808 m / s
Zadatak 2.46 Vodena para pritiska 10 bar i stepena suvoće x1 = 0,96 ulazi masenim
protokom 100 kg/h u konvergentno - divergentnu mlaznicu na čijem je izlaznom delu pritisak
1,4 bar.Naći površine poprečnih preseka najužeg dela mlaznice i na njenom
izlazu.Pretpostaviti da je 10% od ukupnog izentropskog pada entalpije otišlo na trenje u
divergentnom delu mlaznice.Za vlažnu paru uzeti da je χ=1,135 da bi se odredio kritični
pritisak.Šematski prikaz procesa dat je na slici 2.15
Rešenje :
χ 1,135
 2  χ −1  2 1,135−1
P1 = P1   = 10  = 5,77 bar
 χ +1  1,35 + 1 
Iz Molijerovog (Mollier) dijagrama za vodenu paru (vidi prilog) dobija se za izentropsku
ekspanziju pare ( s1 = s2 = s3 ):
h1 − h2 ≈ 2700 − 2600 = 100 kJ / kg za P1 = 10 bar i P2 = 5,77 bar
h1 − h3 ≈ 2700 − 2375 = 325 kJ / kg za P1 = 10 bar i P2 = 1,4 bar
56
Zanemarujući brzinu na ulazu,iz h-s dijagrama za vodenu paru sledi ∆h=100 kJ/kg:
w2 ≈ 450 m / s
Za pritisak P1 = 5,77 bar može se sa dovoljno tačnosti uzeti da je v2 = x2 v g 2 ,(pošto je vl 2 vrlo

malo); v g 2 se nalazi interpolacijom između P=6 bar i P=5,5 bar iz tablice:
v g 2 = 0,3280 m 3 / kg
Kako je v2 ≈ x2 v g 2 = 0,853 ⋅ 0,3280 = 0,2798 m 3 / kg (vrednost x2 = 0,853 nalazi se iz h-s

dijagrama), to je površina poprečnog preseka na izlazu:
.
v m 0,2798 ⋅100
A2 = 2 = = 0,1727 ⋅10 − 4 m 2
w2 450 ⋅ 3600
Ukupni gubici u mlaznici su 10% pa je uz pomoć Molijerovog dijagrama razlika specifičnih

entalpija pare:
∆h = 0,9(h1 − h3 ) = 0,9 ⋅ 325 = 292,5 kJ / kg
Iz h,s dijagrama, w3 ≈ 770 m / s (za ∆h = 292,5 kJ / kg ).
Za P3 = 1,4 bar , v g 3 = 1,238 m 3 / kg ; iz dijagrama za vodenu paru je x3 = 0,865

v3 = x3v g 3 = 0,865 ⋅1,238 = 1,076 m 3 / kg
.
mv 100 ⋅1,076
A3 = 3 = = 0,388 ⋅10 − 4 m 2
w3 3600 ⋅ 770
Slika 2.15 - Promena stanja Slika 2.16 - Promena stanja

vlažne pare u h-s dijagramu vlažne pare u h-s dijagramu
Zadatak 2.47 Suvozasićena vodena para pritiska 14 bar struji kroz konvergentno-
divergentnu mlaznicu čiji je prečnik u najužem preseku 0,0076 m. Para napušta mlaznicu na
pritisku 1 bar. Pretpostaviti da para ostvaruje izentropsku ekspanziju sa χ=1,135. Odrediti
maseni protok pare. Šematski prikaz procesa je na slici (2.16).
Rešenje :
1,135
χ / χ −1
 2   2  1,135+1
P2 = P1   = 14  = 5,77 bar
 χ +1  1,135 + 1 
57
Iz h-s dijagrama za vodenu paru (prilog):
h1 − h2 = 2790 − 2690 = 100 kJ / kg
Iz dijagrama se takođe za tačku ,,2'' može pronaći stepen suvoće x2 = 0,958 .

Na osnovu tablice za vodenu paru,uzimajući da je približno P2 = 8 bar ,specifična zapremina
vlažne pare je:
v2 = vl 2 + x2 (v g 2 − vl 2 ) = 0,0011 + 0,958(0,2403 − 0,0011) = 0,230 m 3 / kg
Iz jednačine kontinuiteta dobija se maseni protok vodene pare:
. w2 A2 w2 d 2π 450 ⋅ 0,0076 2 π
m= = = = 0,0887 kg / s
v2 v2 ⋅ 4 0,230 ⋅ 4
Zadatak 2.48 U sistemu za hlađenje u kome je freon 12 rashladno sredstvo,freon 12 ulazi u

kompresor na pritisku 1,5 bar i temperaturi - 10°C.Maseni protok freona 12 je 60 kg/h,
a snaga kompresora je 1 kW.
Napuštajući kompresor freon 12 ulazi u kondenzator na pritisku 7 bar i temperaturi 80°C a
izlazi kao tečnost koja ključa na 20°C.
Odrediti :
a) količinu toplote koju oslobodi kompresor u toku jednog časa (toplotni protok)
b) maseni protok vode za hlađenje kondenzatora.
Rešenje :
a) Postavimo najpre kontrolnu zapreminu za kompresor i pretpostavimo da je u pitanju
stacionarni strujni proces:
W −1
W 'cv = .cv = ⋅ 3600 = −60 kJ
m 60
Iz tablice za freon 12:
h1 = hu1 = 184,619 kJ / kg za P1 = 1,5 bar i t1 = −10°C

h2 = hiz = 235,997 kJ / kg za P1 = 7 bar i t1 = 80°C
Pošto je brzina pare freona 12 na ulazu i izlazu iz kompresora vrlo mala i kako se promene
kinetičke i potencijalne energije mogu zanemariti,to se na osnovu jednačine može napisati:
qcv = h2 − h1 + W 'cv = 235,997 − 184,619 + (−60) = −8,622 kJ / kg
Sada je toplotni protok:

. .
Q cv = qcv m = (−8,622) ⋅ 60 = −517,32 kJ / h
58
b) Sada ćemo postaviti kontrolisanu zapreminu za kondenzatior, čiji je šematski prikaz dat na
slici 2.17.
Za ovako postavljenu kontrolisanu zapreminu imamo struje fluida :struju freona 12 i struju
vode. Ako se pretpostavi da su promene kinetičke i potencijalne energije jednake nuli,da je
rad jednak nuli i da nema razmene toplote kroz kontrolnu površinu tada je bilans entalpije iz:
. .
∑m h = ∑ m iz hiz
ul ul
(a)
Za dva ulaza i dva izlaza mase iz sistema jednačina (a) ima oblik:
. . . .
m F (hul ) F + m H 2O (hul ) H 2O = m F (hiz ) F + m H 2O (hiz ) H 2O (b)
.
Rešenje jednačine (b) po m H 2O daje:
. . (hul − hiz ) F
m H 2 O = mF
(hiz − hul ) H 2O
Iz tablice za freon 12 (ulazno stanje Pul = 7 bar ; tul = 80°C ,izlazno stanje tiz = 20°C :
(hul ) F = 235,997 kJ / kg (hiz ) F = 54,828 kJ / kg
Iz tablice,za vodenu paru,za tul = 10°C i tiz = 20°C sledi entalpija tečne faze:
(hiz ) H 2O = 83,90 kJ / kg ; (hul ) H 2O = 42,04 kJ / kg ;
. 235,997 ⋅ −54,828
m H 2O = 60 ⋅ = 259,678 kg / h
83,90 ⋅ 42,04
Zadatak se može rešiti i tako što se obe struje fluida postave u dve odvojene kontrolisane
zapremine (slika 2.18); tada toplota prolazi iz jedne kontrolisane zapremine u drugu.
Slika 2.17 – Kondenzator Slika 2.18 – Postavljanje kontrolne

površine za zadatak 2.51
Za freon 12 može se napisati na osnovu energetske jednačine stacionarnog strujanja:
. .
Q cv = m F (hiz − hul ) F = 60(54,828 − 235,997) = −10870,14 kJ / kg
59
Ova količina toplote prolazi kroz kontrolnu površinu za vodu pa je (−Qcv = QH 2O )

. .
Q cv =m H 2O (hiz − hul ) H 2O
. 10870,14
m H 2O = = 259,678 kg / h
83,9 − 42,04
Zadatak 2.49 Centrifugalni vazdušni kompresor gasne turbine usisava vazduh iz okoline
temperature 25°C.U izduvnoj cevi kompresora brzina iznosi 90 m/s a temperatura 65°C.
Maseni protok na ulazu u kompresor je 50,0 kg/min (slika 2.19). Vazduh se ponaša kao
idealan gas:
a) Izračunati koliku snagu u kW potrebno dovesti za rad kompresora;

b) Ako se na izduvnu cev kompresora preko ventila priključi evakuisan rezervoar i naglim
otvaranjem i zatvaranjem ventila napuni tako da se pritisci izjednače, kolika će biti
temperatura u rezervoaru posle punjenja?
Uzeti da je c' p = 1 kJ /(kg ⋅ K ) i c'v = 0,7065 kJ /(kg ⋅ K ) .
Slika 2.19 – Šematski prikaz kompresora i rezervoara
Rešenje :
a) Granica kontrolne površine je postavljena tako da obuhvata okolni vazduh pa je prvi
princip termodinamike za stacionarni strujni proces:
w2 w2
− W 'cv = h2 − h1 + 2 = c' p (T2 − T1 ) + 2
2 2
pošto je w1 ,u okolnom vazduhu ,jednako nuli.

90 2 ⋅103
− W 'cv = 1(65 − 25) + = 44,05 kJ / kg
2
Potrebna snaga kompresora:

. 50
Wcv = m W 'cv = ⋅ (−44,05) = −36,70 kW
60
b) Iz odabranog sistema vidi se da će se granica sistema kretati i da će para u cevi vršiti rad
unutar sistema : − W = P1V1 = mP1v1.
60
Pošto je proces punjenja trenutan sledi Q12 = 0 i P1 = const i ako se zanemari promena
kinetičke i potencijalne energije:
0 = U 2 − U1 − P1V1
0 = m ⋅ u2 − m ⋅ u1 − m ⋅ P1 ⋅ v1
u2 = u1 + P1v1 = h1
h1 = u 2 = 65 kJ / kg (pod pretpostavkom da je za t=0°C h0 = 0! ).

Kako je:
u 2 = c 'v t 2
to je:
u 65
t2 = 2 = = 92°C
c'v 0,7065
Do istog rezultata se može dići ako se punjenje rezervoara tretira preko uniformnog procesa.
Zadatak 2.50 Vazduh,idealan gas (konstantnog toplotnog kapaciteta) pritiska 4 bar i

temperature 110°C nalazi se u rezervoaru zapremine 3 m 3 .Pražnjenje rezervoara obavlja se
kroz slavinu tako da vazduh odlazi u atmosferu.Zanemarujući razmenu toplote sa okolinom
izračunati rad koji je jednak kinetičkoj energiji vazduha (idealnog gasa).Pritisak okoline
iznosi 0,98 bar.Molarna masa iznosi 29 kg/kmol.Izložitelj adijabate je χ=1,4.
Rešenje :
Masa fluida punog rezervoara na početku procesa je:
. PV 4 ⋅10 2 ⋅ 3 ⋅ 29
mp = p p = = 10,93 kg
RTp 8,315 ⋅ 383
S obzirom da je proces pražnjenja adijabatski temperatura na kraju ekspanzije bi iznosila:

1, 4 −1
Tk = Tp ( Pk / Pp ) ( χ −1) / χ = 383(0,98 / 4) 1, 4
= 256 K
Masa vazduha u rezervoaru posle pražnjenja (zapremina rezervoara V=const)

PV 0,98 ⋅10 2 ⋅ 3 ⋅ 29
mk = k k = = 4,0 kg
RTk 8,315 ⋅ 256
Kako je Qcv = 0 to energetska jednačina uniformnog strujnog procesa dobija oblik:

(m p − mk )( wi2 / 2) = m p u p − mk u k − (m p − mk )hi =
5 ⋅ 8,315 5 ⋅ 8,315 7 ⋅ 8,315

= 10,93 383 − 4,0 256 − (10,93 − 4,0) 256 = 487,9 kJ
2 ⋅ 29 2 ⋅ 29 2 ⋅ 29
Zadatak 2.51 Izolovan rezervoar zapremine 5 m 3 sadrži ugljen-dioksid na temperaturi 70°C i

pritisku 5 bar.Rezervoar je ventilom spojen sa okolnim vazduhom pritiska 1 bar.Ako se ventil
otvori i pritisak u rezervoaru izjednači sa pritiskom okoline naći odnos krajnje i početne
61
temperature u rezervoaru. Rešiti problem razmatrajući sistem kao zatvoren sistem i preko
kontrolisane zapremine.
Rešenje :
a) Pošto nema toplotne interakcije sistema sa okolinom prvi princip termodinamike za
zatvoren nepokretan sistem glasi: − δW = δU .Ako je pritisak okoline P2 konstantan, tada je:
− P2 (V2 − V1 ) = mc'v (T2 − T1 ) (a)

pošto je:
P1V1 R
m= i c 'v =
RT1 χ −1
dobija se zamenama u jednačini (a):
V  PV R
− P2V1  2 − 1 = 1 1 ⋅ (T2 − T1 )
 V1  RT1 χ − 1
P  PT  1  T2 
− 2  1 2 − 1 =  − 1
P1  T1 P2  χ − 1  T1 
T2 P2 1  T2 
− + =  − 1
T1 P1 χ − 1  T1 
T2  1  P 1
 + 1 = 2 +
T1  χ − 1  P1 χ − 1
T2 χ − 1  P2 1 
=  +  (b)
T1 χ  P1 χ − 1 
Pošto je za ugljen-dioksid χ=1,286, to se iz jednačine (b) dobija:
T2 1,286 − 1  1 1 
=  +  = 0,822
T1 1,286  5 1,286 − 1 
b) Razmotrimo najpre bilans kontrolisane zapremine;energija koja ulazi u kontrolisanu

zapreminu mora biti jednaka povećanju energije kontrolisane zapremine.
Prvi princip termodinamike je tada:
− h(− dm) = du; kako je U=um
h dm = m du + u dm
S druge strane je:

h = u + Pv = u + RT
(u + RT )dm = m du + u dm RT dm = m du
Kako je:
P1V1 P2V2
m1 = i m2 =
RT1 RT2
to je:
P2T1 c'v T2
ln = ln
T2 P1 R T1
62
ili:
P2T1
= (T2 / T1 ) c 'v / R = (T2 / T1 )1/( χ −1)
P1T2
T2
= ( P2 / P1 ) ( χ −1) / χ = (1 / 5) (1, 286−1) /1, 286 = 0,7
T1
Vidi se da se dobijeni rezultati razlikuju od rezultata određenog preko zatvorenog sistema.Prvi

metod se bazira na pretpostavci da je ravnoteža održavana između gasa u rezervoaru i gasa
izvan rezervoara (slika 2.20).
Slika 2.20 – Isticanje gasa - - - - - zatvoren sistem

Iz zatvorenog rezervoara -.-.-.-.- otvoren sistem
(kontrolna površina)
Međutim,to nije realno pošto se proces odigrava vrlo brzo i pošto se toplotna interakcija
izmešu gasa i cevi i gasa u rezervoaru odigrava kroz cev vrlo malog prečnika pa se
temperatura gasa u rezervoaru razlikuje od temperature gasa koji napušta kontrolisanu
zapreminu.Dobijeni rezultati se međutim ne razlikuju znatno.Ako se reverzibilna adijabatska
promena stanja dobijena drugim metodom razvije u niz,dobija se:
( χ −1) / χ
T2  P −P 
= ( P2 / P1 ) ( χ −1) / χ = 1 − 1 2  =
T1  P1 
χ − 1  P1 − P2  χ − 1  P1 − P2 
= 1−  −   − ... =
χ  P1  2! χ 2  P1 
χ −1  1 
2
P2 1  P1 − P2 
=  + −   − ...
χ  χ − 1 P1 2! χ  P1  

Prva dva člana su ista kao rezultat dobijen razmatranjem problema preko zatvorenog sistema:
jed. (b).
Zadatak 2.52 Evakuisana prostorija je spojena slavinom za parovod koji sadrži vodenu paru
pritiska 3 bar i temperature 200°C. Slavina se otvara i para struji u prostoriji dok pritisak u
prostoriji ne dostigne vrednost 3 bar. Za isto vreme količina toplote koju oda prostorija iznosi
300 kJ/kg uvedene pare. Zanemarujući kinetičku i potencijalnu energiju pare odrediti kolika je
unutrašnja energija pare u sobi na kraju procesa.
Rešenje :
u2 = 2564 kJ / kg
63
Zadatak 2.53 Rezervoar konstantne zapremine sadrži m=75 kg vazduha na pritisku

P1 = 15 bar .Otvaranjem ventila ispušta se vazduh,iz dok pritisak ne opadne na
P2 = 2,5 bar .Odrediti količinu preostalog vazduha pod sledećim uslovima:
a) Rezervoar je u adijabatskoj oblozi;

b) veličine stanja vazduha su konstantne po celoj zapremini (homogen system);
c) promena stanja vaduha u rezervoaru je kvazistatična;
d) zanemariti promenu kinetičke i potencijalne energije.
Vazduh smatrati idealnim gasom a toplotni kapacitet tretirati konstantnim.
Rešenje :
Jednačine za nestacionarne procese, u opštem obliku, za otvoren sistem su:
δQcv − δWcv + (h1 + w12 / 2 + gy1 )dm1 − (h2 + w22 / 2 + gy2 )dm2 = dE (a)
∫ dE = ∫ (u + w / 2 + gy )dm
2
2
masa
otvorenog
sistema
Pošto je rezervoar u adijabatskoj oblozi Qcv = 0 i sistem ne vrši rad (Wcv = 0) , u sistem ne
utiče masa pa je dm1 = 0 tako da jednačina (a) prelazi u oblik:
− h2 dm2 = dE = u dm + m du (b)
Istekla količina vazduha ( dm2 ) upravo je jednaka masi vazduha za koju se smanjila njegova
količina u rezervoaru.Za masu važi:
− dm = dm2
Kako je entalpija određena preko

h2 = h = (u + Pv)
pa se zamenom u (b) dobija:

dm du
(u + Pv)dm = u dm + m du Pv ⋅ m = m ⋅ du =
m Pv
Pošto je Pv = RT , sledi uz du = c'v dT

dm c'v dT
= ⋅
m R T
nakon integraljenja se dobija (za vreme τ 1 i τ 2 )

c 'v / R
m2  T2 
= 
m1  T1 
64
Pošto su nam temperature nepoznate a zapremina rezervoara V=const to sledi,za takav

otvoren sistem:
P1V = mRT1
P2V = mRT2
c 'v / R c 'v / R
m2  P2  m 
=  ⋅  1 
m1  P1   m2 
c 'v / R
 P  c 'v / R +1
m2 = m1  2 
 P1 
Ako je za vazduh (idealan gas):
c'v = 0,717 kJ /(kg ⋅ K ) R = 0,287 kJ /(kg ⋅ K )
to je masa vazduha (u rezervoaru) nakon završenog procesa pražnjenja
0 , 714 0 , 714
P   2,5 
m2 = m1  2  = 75  = 20,9 kg
 P1   15 
Iz rezervoara je istekla masa vazduha ∆m
∆m = m1 − m2 = 75 − 20,9 = 54,1 kg
Zadatak 2.54 Zatvoren rezervoar zapremine 3 m 3 sadrži vlažnu vodenu paru stepena suvoće
x+0,2 na pritisku od 30 bar.Ključala voda se lagano ispušta iz rezervoara sve dok se ukupna
masa u rezervoaru ne smanji na trećinu.Za vreme pražnjenja rezervoara temperatura se
održava konstantnom dovođenjem toplote.Odrediti:
a) koliko je vode ispušteno iz rezervoara;

b) količinu dovedene toplote.
Pošto se temperatura održava konstantnom tokom pražnjenja to su ključala voda i

suvozasićena para u ravnoteži,pa je i pritisak u rezervoaru konstantan.
Rešenje :
a) Iz rezervoara je ispuštena masa miz = (2 / 3)mcv ,gde je mcv ukupna masa vlažne
pare.Ukupna masa mcv se izračunava sledećom procedurom.Iz uslova zadatka rezervoar sadrži
20% suvozasićene pare i 80% ključale tečnosti: ml / mg = 0,8 / 0,2 = 4 ,pa je:
Vcv = ml vl + mg v g = 4mg vl + mg v g = mg (4vl + v g ) = 3 m 3
65
Iz tablice 5 (prilog)za P=30 bar: vl = 0,0012162 m 3 / kg i v g = 0,06668 m 3 / kg , pa je:
mg (4 ⋅ 0,0012162 + 0,06668) = 3; mg = 41,93 kg

Ukupna masa je:
mcv = xmg + (1 − x)ml = xmg + (1 − x)4mg = 0,2 ⋅ 41,93 ⋅ +0,8 ⋅ 4 ⋅ 41,93 = 218,04 kg
Masa ispuštena iz rezervoara je

2 2
miz = mcv = 218,04 = 145,36 kg
3 3
b) Ukoliko se članovi kinetičke i potencijalne energije zanemare i pošto je δWcv = 0 ,to je

energetski bilans pražnjenja rezervoara
δQcv = hizδmiz + d (mu ) cv
ili posle integracije

Qcv = hiz miz + ∆(mu ) cv (a)
kako je u = h − Pv ,dalje se ima
∆(mu ) cv = ∆(mh) cv − ∆(mPv) cv = ∆(mh) cv (b)
pošto je P=const i ∆(mPv) cv = P∆(mv) cv = P∆Vcv = 0. Iz jednačina (a) i (b) sledi:
Qcv = hiz miz + ∆(hm) cv
Ukupna promena entalpije u rezervoaru je
∆(mh) cv = (ml 2 hl − ml1hl ) + (mg 2 hg − mg1hg )
pa se zamenom u energetski bilans dobija
Qcv = hg (mg 2 − mg1 ) − hiz (ml1 − ml 2 − miz ) (c)
pošto je hl = hiz .Jednačina (c)se pojednostavljuje pomoću bilansa mase

mg 2 + ml 2 + miz = mg1 + ml1
odnosno
mg 2 − mg1 = ml1 − ml 2 − miz = ∆m
pa se dobija
Qcv = ∆m(hg − hl ) = ∆mhlg = ∆m ⋅ r
66
gde je ∆m masa ključale vode koja je tokom pražnjenja isparila u rezervoaru;∆m se određuje
na osnovu činjenice da je Vrez = Vcv = const ,tj.,
Vcv = ml1vl + mg1v g = ml 2 vl + mg 2 v g
v g (mg1 − mg 2 ) = vl (ml 2 − ml1 )
odnosno
v g ∆m = vl (ml 2 − ml1 )
odakle je
miz vl 145,36 ⋅ 0,0012162
∆m = = = 27 kg
v g − vl 0,06668 − 0,0012162
Iz tablice,za P=30 bar: hg = 2803 kJ / kg i hl = 1008,35 kJ / kg pa je
Qcv = 27 ⋅ (2803 − 1008,35) = 48445,55 kJ .
Zadatak 2.55 Čelični rezervoar zapremine 10 m 3 sadrži vazduh pritiska P1 = 1 bar i

temperature t1 = 20°C .Punjenje rezervoara se ostvaruje otvaranjem ventila preko koga je
rezervoar spojen za cevovod u kome se vazduh nalazi pod stacionarnim uslovima temperature
25°C i pritiska 6 bar (slika 2.21).Ako se punjenje obavlja dok pritisak u rezervoaru ne
dostigne vrednost P2 = 4 bar , i pri tome vazduh tretira kao kao idealan gas a članovi kinetičke
i potencijalne energije zanemare,izračunati količinu vazduha u rezervoaru i njegovu
temperaturu nakon punjenja: a) ako je proces punjenja adijabatski; b) ako se razmena toplote
između zidova rezervoara i vazduha obavlja tako brzo da su zidovi i vazduh uvek na istoj
temperaturi.
Kolika bi bila krajnja temperatura u rezervoaru ako bi se rezervoar koji je prethodno bio
evakuisan punio pod adijabatskim uslovima.Masa rezervoara je 1000 kg,a toplotni kapacitet
čelika c = 461 J /(kg ⋅ K ) .
Rešenje :
a) Polazi se od energetskog bilansa (δ Qcv = 0)
δ Qcv = − hulδ mul + d (mu ) cv (a)
pošto je iz bilansa mase δ mul = dm ,dalje sledi
δ Qcv = − hul dm + d (mu ) cv
odnosno posle integracije i i sređivanja
Qcv = m2 (u2 − hul ) − m1 (u1 − hul )
odnosno preko broja molova
Qcv = n2 (u m 2 − (hm ) ul ) − n1 (um1 − (hm )ul ) (b)
67
Slika 2.21 – Punjenje rezervoara

pošto je: (hm ) ul = (um ) ul + Pul (vm ) ul = (u m ) ul + RuTul , ∆um = c'mv ∆T ( cmv = const ) i
c'mp = c'mv Ru ,to iz jednačine (b) sledi
Qcv = n2 (c'mv T2 − c'mp Tul ) − n1 (c'mv −c'mp Tul ) (c)
Početna količina vazduha je:
P1Vcv 1 ⋅105 ⋅10

n1 = = = 0,41 kmol
RuT 1 8315 ⋅ (273 + 20)
Za adijabatske uslove je δ Qcv = 0 ,pa energetski bilans (c) sadrži dve nepoznate n2 i T2 ; tj.,
iz jednačine (c) je tada
c'mv T1 − c'mp Tul
n2 = n1
c'mv T2 − c'mp Tul
Zamenom vrednosti:
7 7
n1 = 0,41 kmol , T1 = 293 K , Tul = 298 K , c'mp = Ru = ⋅ 8,315 = 29,1 kJ /(kmol ⋅ K ) ,
2 2
5 5
c'mv = Ru = ⋅ 8,315 = 20,79 kJ /(kmol ⋅ K )
2 2
20,785 ⋅ 293 − 29,1⋅ 298 1058,21

n2 = 0,41 =−
20,79 ⋅ T2 − 29,1 ⋅ 298 20,79 ⋅ T2 − 8671,8
druga jednačina je
P2Vcv 4 ⋅105 ⋅10 481,06
n2 = = =
RuT2 8315 ⋅ T2 T2
rešavanjem ove dve jednačine dobija se: T2 = 377,3 K i n2 = 1,275 kmol
b) Razmena toplote između rezervoara i vazduha je
− Qcv = mrez ccel (T2 − T1 )

odnosno
− Qcv = 1000 ⋅ 0,461(T2 − 293).
68
Sada jednačina (c) glasi

1000 ⋅ 0,461(T2 − 293) = n2 (20,785 T2 − 29,1 ⋅ 298) −
− 0,41(20,79 ⋅ 293 − 29,1 ⋅ 298)
njenim rešavanjem sa jednačinom n2 = 481,06 / T2 dobija se: T2 = 343,35 K i n2 = 1,4 kmol .
c) Ako se prethodno evakuisan rezervoar (n1 = 0) pod adijabatskim uslovima (δ Qcv = 0) puni
idealnim gasom,jednačina (c) postaje
c'mv T2 − c'mp Tul = 0
odnosno
c'mp
T2 = Tul = χ Tul
c'mv
pa je u datom slučaju za vazduh χ=1,4 i Tul = 298 K
T2 = 1,4 ⋅ 298 = 417,2 K

Znači ova temperatura se dobija nezavisno od toga kolika je zapremina rezervoara i koliko se
vazduha unosi u njega.
Zadatak 2.56 Na primeru idealnog gasa (konstantnog toplotnog kapaciteta) odrediti tehnički
rad pri izentropskoj ekspanziji radnog tela pretpostavljajući da su poznati početni i krajnji
pritisak radnog tela i početna temperatura T1 .Zanemariti promenu kinetičke i potencijalne
energije.
Rešenje :
Pri izentropskoj ekspanziji radnog tela na osnovu prvog i i drugog principa termodinamike za
otvoren termodinamički sistem važi:
δ q = du + Pdv = do + d ( Pv) − vdP = dh − vdP
Tds = δ q Tds = dh − vdP
Za izentropske uslove promene stanja s1 = s2 = const te je reverzibilan, koristan rad:

∫ − vdP = ∫ − dh = (W ' )
cv rev
2
(W 'cv ) rev = − ∫ dh = h2 − h1 = −(h1 − h2 )
1
Ako se smatra posredi da je posredi idealan gas tada toplotni kapacitet ne zavisi od pritiska te
je:
2
(W 'cv ) rev = ∫ c p dT = −c' p (T1 − T2 ) = −c' p T1 (1 − T2 / T1 ).
1
Na osnovu izentropske promene stanja odnos T2 / T1 je:

( χ −1) / χ
T2  P2 
= 
T1  P1 
69
pa se zamenom dobija:
  P  ( χ −1) / χ  χ   P  ( χ −1) / χ 
− (W 'cv ) rev = c' p T1 1 −  
2
= RT1 1 −  2  
P
  1   χ − 1   P1  
Prema tome,pri reverzibilnoj adijabatskoj promeni stanja idealnog gasa od pritiska P1 do P2

tehnički rad iznosi:
χ   P  ( χ −1) / χ 
− (W 'cv ) rev = RT1 1 −  2  
χ −1   P1  
Zadatak 2.57 Odrediti tehnički rad tokom politropske kompresije idealnog gasa od početnog
stanja P1 ,t1 do krajnjeg pritiska P2 ako je poznat stepen politrope i ako se promena kinetičke i
potencijalne energije može zanemariti.
Rešenje :
Polazi se od jednačine za 1 kg gasa:
δ q = du + Pdv = du + d ( Pv) − vdP = dh − vdP (a)
Za politropsku promenu promenu stanja razmenjena toplota je:

n−χ
δ q = c 'v dT (b)
n −1
Za sve idealne gasove važi dh = c' p dT pri čemu je c' p = const ,koristi se veza
∫ v dP = −(W ' ) . Primenom (a) i (b) i ostalih izraza dobija se:

cv 12
n−χ 
2 2

− (W 'cv )12 = ∫ (dh − δ q ) = ∫  c' p −c'v dT =
1 1
n −1 
n ( c ' p − c 'v ) 2 n
2
n
= ∫ dT = R ∫ dT = R(T2 − T1 )
n −1 1 n −1 1 n −1
Prema tome tehnički rad otvorenog sistema tokom politropske promene stanja je:
n n  T 
(W 'cv )12 = R(T1 − T2 ) = RT1 1 − 2 
n −1 n −1  T1 
Kako je odnos temperatura moguće odrediti iz politropske promene stanja idealnog gasa
( n −1) / n
T2  P2 
= 
T1  P1 
čime se nakon zamene u izraz za rad dobija:

n  T2  n   P  ( n −1) / n 
(W 'cv )12 = RT1 1 −  = RT1 1 −  2  
n −1  T1  n − 1  P 
  1
70
Zadatak 2.58 Odrediti snagu kompresora pri izentropskoj kompresiji vazduha (idealan gas)
početnog stanja P1 = 0,98 bar i t1 = 20°C ako je pritisak na kraju kompresije P2 = 6 bar a
kompresor stacionarno komprimuje 500 mN 3 / h vazduha. Koliko iznosi temperatura na kraju
izentropske kompresije? Zanemariti promenu kinetičke i potencijalne energije.Specifičan
toplotni kapacitet vazduha je c' p = 1,004 kJ /(kg ⋅ K ) .
Rešenje :
Kompresor se posmatra kao stacionaran otvoren termodinamički sistem. Snaga kompresora
pri izentropskoj kompresiji:
. . .   P  ( χ −1) / χ 
m(W 'cv ) rev = m(h1 − h2 ) = m c' p T1 1 −  2  
  P1  
Sekundni maseni protok vazduha kroz kompresor
.
m = 500 mN 3 / h0,1388 mN 3 / h
Gustina vazduha na normalnim uslovima:

P0 1,013 ⋅10 2
ρ 0= = ⋅ 29 = 1,294 kg / m 3
RT0 8,315 ⋅ 273
. .
m = V ⋅ ρ 0 = 0,1388 ⋅1,294 = 0,1796 kg / s
Rad kompresora pri izentropskoj kompresiji (χ=1,4), uz pretpostavku da je vazduh idealan

gas.iznosi:
  P  ( χ −1) / χ    6  0, 4 /1, 4 
(W 'cv ) rev = c' p T1 1 −  2   = 1,004 ⋅ 2931 −    = −199,5 kJ / kg
  P1     0,98  
Snaga kompresora (teorijska):
  P  ( χ −1) / χ    6  0, 4 /1, 4 
(W 'cv ) rev = c' p T1 1 −  
2
 = 1,004 ⋅ 2931 −    = −199,5 kJ / kg
  P1     0,98  
Temperatura na kraju izentropske kompresije na izlazu iz kompresora:
( χ −1) / χ
T2  P2 
= 
T1  P1 
( χ −1) / χ 0 , 4 / 1, 4
P   6 
T2 = T1  2  = 293  = 491,7 K
 P1   0,98 
t 2 = T2 − 273 = 491,7 − 273 = 218,7 °C
Zadatak 2.59 Kompresor sabija 2,09 m 3 / min tečne vode,stanja t1 = 105°C .Poznato je da se
usled trenja javljaju gubici u pritisku od 0,2 bar a na kraju pritisak treba da iznosi
P2 = 1,6 bar .Odrediti snagu kompresora i izentropski stepen kompresije ako se pretpostavi da
nema gubitaka toplote u okolini.
71
Rešenje :
Kompresija se odigrava sa nestišljivim fluidom čiji su parametri (voda) v ≈ const i koji se
mogu uzeti iz tablice*:
t1 = 105°C P1 = 1,208 bar v1 = 1,0474 dm 3 / kg
Rad kompresora pri reverzibilnoj promeni stanja:

2
(W 'cv ) rev = − ∫ v dP = −( P2 − P1 ) = −1,0474 ⋅10 −3 (1,6 − 1,208) ⋅10 2 = −0,0411 kJ / kg
1
Potrebna snaga kompresora sa idealnom promenom stanja:
. . 2,09 1
(W 'cv ) rev = m(W 'cv ) rev = ⋅103 ⋅ 0,0411 = 1,36 kW
1,0474 60
Ako se uzme u obzir pad pritiska usled trenja tada kompresor mora da savlada i ovo trenje da
bi na kraju kompresije pritisak iznosio P2 = 1,6 bar .Rad pri stvarnoj promeni stanja je veći od
promeni stanja je veći od (W 'cv ) rev :
(W 'cv )12 = −v( P2 − P1 ) = −1,0474 ⋅103 ⋅ (1,6 + 0,2 − 1,208) ⋅10 2 = −0,0620 kJ / kg
Snaga kompresora za stvarnu promenu:
. . 2,09 1
(Wcv )12 = m(Wcv )13 = ⋅103 ⋅ 0,0620 = 2,06 kW
1,0474 60
Izentropski stepen iskorišćenja kompresora:
(W 'cv ) rev 0,0411

η c= = = 0,663
(W 'cv )12 0,0620
Zadatak 2.60 Pri ekstrakciji mahovine kao ekstrakciono sredstvo koristi se

toluol ( C7 H 8 )temperature 20°C.Radi punjenja ekstrakcionog suda na visini od 4 m
koristi se kompresor izentropskog stepena iskorišćenja η c = 0,65 .Ako je poznato da se mora
pretočiti 200 l za 5 min,odrediti potrebnu snagu kompresora. U rezervoaru toluola i suda za
ekstrakciju vlada isti pritisak od 1 bar tokom procesa.
Rešenje :
Kompresor komprimuje nestišljiv fluid ρ = const .Pošto je pritisak u rezervoaru i sudu tokom
procesa isti to se pri sabijanju mora savladati hidrostatički pritisak fluida.
*
U inženjerskoj praksi često se termodinamički parametri tečnosti datog stanja određuju za stanje zasićenja
(ključala tečnost).Pri tome se ima u vidu da uticaj pritiska na pothlađeno stanje nije veliki.Ovaj pristup će se
široko primenjivati u ovoj knjizi.
72
∆P = ρ gh = 866 ⋅ 9,81⋅ 4 = 0,340 ⋅105 N / m 2 = 0,34 bar

t1 = 20°C ρ = 866 kg / m 3
Na kraju kompresije pritisak iznosi:
P2 = P1 + ∆P = 1 + 0,34 = 1,34 bar
Idealan reverzibilan rad kompresora je:

2
1
(W 'cv ) rev = − ∫ v dP = −v( P2 − P1 ) = − ( P2 − P1 )
1
ρ
dok je stvaran jedinični rad veći od idealnog iznosi:

1 P2 − P1 1 (1,34 − 1) ⋅10 2
(W 'cv )12 = − =− = −0,0607 kJ / kg
ρ η 866 0,65
Protok fluida kroz kompresor:

. . 2000 10 −3
m =V⋅ ρ = ⋅ 866 = 5,77 kg / s
5 60
Potrebna snaga kompresora sledi iz jednačine

.
m ( P2 − P1 ) .
(W 'cv )12 = = m(W 'cv )12 = 5,77 ⋅ 0,0607 = 0,35 kW
ρ η c
Zadatak 2.61 Vazduh pritiska P1 = 1 bar komprimuje se do stanja : P2 = 4,6 bar i

.
temperature t 2 = 192 °C . Snaga kompresora ( (W cv )12 = 40 kW . Odrediti: maseni protok
vazduha i izentropski stepen iskorišćenja kompresora ako se vazduh ponaša kao idealan gas
(konstantnog toplotnog kapaciteta) a promena kinetičke i potencijalne energije može
zanemariti. Temperatura vazduha na početku kompresije iznosi t1 = 19°C .
Rešenje :
.
m = 0,231 kg / s η c = 0,93.
Zadatak 2.62 Radi korišćenja kioseonika u tehnološkom procesu neophodno je da pritisak

.
kiseonika iznosi P2 = 85 bar a količina komprimovanog gasa V = 15 m 3 N / h .
Ako je izentropski stepen iskorišćenja kompresora η c = 0,75 odrediti potrebnu snagu
kompresora u tehnološkom procesu.Smatrati da su početni parametri kiseonika P1 = 0,98 bar i
t1 = 10°C i da se kiseonik ponaša kao idealan gas (konstantnog toplotnog kapaciteta).
Zanemariti promenu kinetičke i potencijalne energije.
Rešenje :
.
(W cv )12 = 5,26 kW
73
Zadatak 2.63 Za punjenje boca metanom (CH 4 ) koristi se rezervoar u kome vlada pritisak
P2 = 6 bar .Ako se iz rezervoara stacionarno odvodi 500 m 3 N / h metana,a pritisak u
rezervoaru ne sme opadati,,odrediti potrebnu snagu kompresora, izentropskog stepena
iskorišćenja η c = 0,78 kojim se rezervoar puni. Kompresor crpi metan pritiska P1 = 1,6 bar
temperature t1 = 23°C .Smatrati da se metan ponaša kao idealan gas (konstantnog toplotnog
kapaciteta),da se mogu zanemariti promene kinetičke i potencijalne energije i da je χ =1,286.
Rešenje :
Izentropski rad kompresora za višeatomni idealan gas*
  P  ( χ −1) / χ  37,4   6  0, 286 /1, 286 

(W 'cv ) rev = h1 − h2 = c' p T1 1 −  
2
= ⋅ 296 1 −    = −235,7 kJ / kg
  P1   16   1,6  
Stvaran rad,da bi se ostvario isti pritisak P2 u rezervoaru ( P2 = 6 bar ) ,je veći od teorijskog:
(W 'cv ) rev − 235,7

(W 'cv )12 = = = −302,2 kJ / kg
η c 0,78
Snaga kompresora potrebna za dovođenje one mase koja napušta rezervoar iznosi:
. .
(W cv )12 = m(W 'cv )12
dok je nepoznat maseni protok metana
. . 500 P0 500 1,013 ⋅10 2

m = V ρ 0= = ⋅16 = 0,0992 kg / s
3600 RT0 3600 8,315 ⋅ 273
tako da je potrebna snaga kompresora (zanemarujući negativan predznak) :
. .
(W cv )12 = m(W 'cv )12 = 0,0992 ⋅ 302,2 = 29,98 kW
Zadatak 2.64 Za sintezu amonijaka pritisak azota u reaktoru ne sme biti manji od
P2 = 120 bar . Amonijak ( NH 3 ) se dobija pri direktnoj reakciji azota sa vodonikom prema
jednačini:
N 2 + 3 H 2 = 2 NH 3
Ako se iz reaktora stacionarno odvodi 50 kmol/h amonijaka,odrediti potrebnu snagu
kompresora kojim se azot sabija u reaktor kada je izentropski stepen iskorišćenja kompresora
0,80.Azot se nalazi u reaktoru pritiska P1 = 6 bar i temperaturi t1 = 17°C .Smatrati da se azot
ponaša kao idealan gas (konstantnog toplotnog kapaciteta) gde se promena kinetičke i
potencijalne energije može zanemariti.
*
Vidi zadatak 2.56
74
Rešenje :
.
(W cv )12 = −99,1 kW
Zadatak 2.65 Za tehnološki proces hidrogenovanja vodonik ( H 2 ) treba da bude u stanju:

P2 = 4,2 bar i temperature 240°C. Ako se sabijanje vodonika koristi kompresor izentropskog
stepena iskorišćenja 0,78 koji stacionarno radeći može da komprimuje maksimalno
.
m = 202 kg / h vodonika, definisati uslove rada i prodiskutovati veličine stanja vodonika
tokom procesa kompresije. Vodonik na početku kompresije je određen sa:
P1 = 1 bar , t1 = 19°C . Smatrati da se vodonik ponaša kao idealan gas (konstantnog toplotnog
kapaciteta) i da se promena kinetičke i potencijalne energije može zanemariti. Pretpostaviti da
je χ=1,4.
Rešenje :
Kompresor se posmatra kao otvoren termodinamički sistem. Reverzibilan rad kompresora
iznosi:*
  P  ( χ −1) / χ 
(W 'cv ) rev = h1 − h2 = c' p T1 1 −  2  =
  P1  
7 ⋅ 8,315   4,2  0, 4 /1, 4 

= ⋅ 292 1 −    = −2153 kJ / kg
2⋅2   1  
Stvaran rad pri kompresiji do istog pritiska P2 = 4,2 bar je veći od teorijskog:
(W 'cv ) rev − 2153

(W 'cv )12 = = = −2760 kJ / kg
η c 0,78
Pri stvarnoj kompresiji temperatura na kraju kompresije iznosi:

(W 'cv )12 (−2760)
T2 = T1 − = 292 − 2 ⋅ 2 = 482 K
c' p 7 ⋅ 8,315
t 2 = T2 − 173 = 482 − 273 = 209°C
Prema tome, pri jednostepenoj kompresiji nije moguće ostvariti željene uslove (temperatura
vodonika!) te se mora primeniti višestupna kompresija sa međuhlađenjem.Ako bi se i za
sledeću kompresiju koristio isti kompresor tada bi se vodonik nakon prve kompresije morao
hladiti do međutemperature:
(W 'cv )13 (−2760)
Tm = T2 + = 513 + 2 ⋅ 2 = 323 K
c' p 7 ⋅ 8,315
t m = 50°C
i nakon toga ponovo komprimovati do P2 = 4,2 bar i t 2 = 240°C .
75
Stvarna snaga kompresora je za prvi stepen kompresije:
. 202
(W cv )12 = ⋅ (−2760) = −154,8 kW
3600
Zadatak 2.66 Kompresor usisava atmosferski vazduh (idealan gas konstantnog toplotnog
kapaciteta) pritiska P1 = 760 mm Hg i temperature t1 = 10°C i komprimuje ga do pritiska
P2 = 5 ata . Ako se kompresija odvija politropski,sa stepenom politrope n+1,3 a stepen
iskorišćenja kompresora iznosi 0,70 odrediti zapreminski protok vazduha kroz kompresor u
m 3 N / h ukoliko je snaga kompresora (Wcv )12 = 1000 kW .
Rešenje :
.
V = 12617 m 3 N / h
76
3. TERMODINAMIČKI PROCESI U TERMIČKIM MAŠINAMA

(UREĐAJIMA POSTROJENJIMA)
Zadatak 3.1 10 kg vazduha ( idealnog gasa ) izvodi desnokretni Karnoov ciklus ( slika 3.1 )
između temperatura t1 = 637oC i t3 = 37oC, pri čemu je najviši pritisak 70 bar, a najniži 1 bar.
Odrediti:
a) veličine stanja vazduha u karakterističnim tačkama ciklusa ( P, v, T ),
b) koristan rad ciklusa i termički stepen iskorišćenja.
Za proračun koristiti:
kJ kJ
c mp = 29,1 i c mv = 20,8
kmol ⋅ K kmol ⋅ K
Rešenje:
Slika 3.1 - Karnoov ciklus u P, v, T, s dijagramu.
a) Za stanje 1 vazduha je:
P1 = 70 bar, T1 = 910 K
RT1 8315 ⋅ 910

v1 = = = 0,0373 m3 / kg
P1 28,96 ⋅ 70 ⋅ 10 5
Za stanje 2 vazduha traženje veličine stanja će biti:
T2 = T1 = 910 K, T3 = 310 K, P3 = 1 bar

x ( x −1) 1, 4 / (1, 4 −1)
P2  T2   910 
=  =  = 43,34
P3  T3   310 
P2 = 43,34 ⋅ P3 = 43,34 bar.
Za izotermsku promenu stanja 1 - 2 važi:

P1v1 = P2 v 2
77
P1v1 70 ⋅ 0,0373
v2 = = = 0,06 m3 / kg
P2 43,34
Za stanje 3 vazduha je specifična zapremina
RT3 8315 ⋅ 310

v3 = = = 0,89 m3 / kg
P3 28,96 ⋅ 1 ⋅ 10 5
Za stanje 4 vazduha je temperatura
T4 = T3 = 310 K.
Iz jednačine povratne adijabatske promene stanja 4 - 1 je:
x ( x −1) 1, 4 / (1, 4 −1)

P1  T1   910 
=  =  = 43,34
P4  T4   310 
P1 70
P4 = = = 1,615 bar.
43,34 43,34
Za izotermsku promenu stanja 3 - 4 važi
P3 v3 = P4 v 4
P3 v3 1 ⋅ 0,89
v4 = = = 0,55 m3 / kg
P4 1,615
b) Dovedena toplota u ciklus iznosi:
v 2 8,315 0,06
q1, 2 = RT1 ln = ⋅ 910 ln = 124,2 kJ / kg
v1 28,96 0,0373
Q1, 2 = m ⋅ q1, 2 = 10 ⋅ 124,2 = 1242 kJ
Odvedena toplota će biti vrednosti
v 4 8,315 0,55
q3, 4 = RT3 ln = ⋅ 310 ln = −42,84 kJ / kg
v3 28,96 0,89
Q3, 4 = m ⋅ q 3, 4 = 10 ⋅ (− 42,84 ) = −428,4 kJ
Koristan rad ciklusa jednak je iskorišćenoj toplotnoj energiji
W'k = qk = q1,2 + q3,4 = 124,2 - 42,84 = 81,36 kJ / kg
78
Wk = m ⋅ W ' k = 10 ⋅ 81,36 = 813,6 kJ
c) Termički stepen iskorišćenja Karnoovog ciklusa je:
T1 − T3 910 − 310
ηt = = = 0,659.
C
T1 910
Za proveru zadatka može se koristiti i opšti stepen iskorišćenja:
q1, 2 − | q 3, 4 | 81,36
ηt = = = 0,655.
q1, 2 124,2
Zadatak 3.2 Za desnokretni ciklus klipnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem kod koga se
toplota dovodi pri stalnoj zapremini ( slika 3.2 ) odrediti veličine stanja ( P, v, T ) u
karakterističnim tačkama ciklusa, koristan rad i termički stepen iskorišćenja ciklusa, kao i
dovedenu i odvedenu količinu toplote. Dati su sledeći parametri: P1 = 1 bar, t1 = 27oC, ε = 4,
ψ = 1,4. Toplotne kapacitete smatrati konstantnim. Radno telo ima osobine vazduha. Ciklus
započinje povratnom adijabatskom kompresijom pri čemu je cmv = 20,8 kJ / ( kmol · K ).
Rešenje:
Za stanje 1 radnog tela je:
P1 = 1 bar, T1 = 300 K.
Slika 3.2 - Otoov ciklus u P, v i T, s dijagramu.
Iz jednačine stanja idealnog gasa sledi specifična zapremina gasa* u stanju 1
RT1 8,315 ⋅ 300

v1 = = = 0,861 m3 / kg.
P1 28,96 ⋅ 1 ⋅ 10 2
Kako je stepen kompresije:

v1
ε= =4
v2
*
Smatra se da dimni gasovi imaju ( približno ) osobine vazduha.
79
to je specifična zapremina na kraju sabijanja gasa
v1 0,861
v2 = = = 0,215 m3 / kg.
ε 4
Temperatura na kraju povratne adijabatske kompresije određuje se iz izraza za adijabatsku

promenu stanja ( ‫ = א‬cp / cv = 1,4 )
x −1 1, 4 −1
v   0,861 
T2 = T1  1  = 300  = 522,57 K.
 v2   0,215 
Pritisak na kraju povratnog adijabatskog gasa će biti vrednosti
RT2 8,315 ⋅ 522,57

P2 = = = 6,98 bar.
v2 28,96 ⋅ 0,215 ⋅ 10 2
Za stanje 3 vazduha je:

v3 = v2 = 0,215 m3 / kg.
Kako se za izohorski proces ( 2 - 3 ) može primeniti zavisnost
P3 T3
= = 3,5 = ψ
P2 T2
to se za stanje 3 dobija
P3 = P2 · ψ = 6,98 · 3,5 = 24,43 bar
T3 = T2 · ψ = 522,57 · 3,5 = 1829 K
Za stanje 4 vazduha je:
v4 = v1 = 0,861 m3 / kg.
Iz jednačine za povratnu adijabatsku promenu stanja ( 3 - 4 ) temperatura gasa na kraju

procesa ima vrednost:
x −1 x −1
v  v  1
T4 = T3  3  = T3  2  = 1829 = 1050,5 K.
 v4   v1  4 0, 4
Za proces izohorskog hlađenja 4 - 1 pritisak gasa na kraju procesa će biti
T4 1050,5
P4 = ⋅ P1 = ⋅ 1 = 3,5 bar.
T1 300
80
Dovedena toplota (2-3) određena je toplotnom moći pogonskog fluida (benzina) i sledi iz
zavisnosti
20,8
q 2,3 = cv (T3 − T2 ) = (1829 − 522,57 ) = 938,32 kJ / kg.
28,96
Odvedena toplota ( 4 - 1 ) za izohorski proces će iznositi
20,8
q 4,1 = c v (T1 − T4 ) = (300 − 1050,5) = −539 kJ / kg.
28,96
Termički stepen iskorišćenja ciklusa
q k q 23 + q 41 938,32 − 539
ηt = = = = 0,426.
o
q q 23 938,32
Stepen iskorišćenja će imati vrednost
1 1
ηt = 1 − = 1− (1, 4 −1) = 0,426.
o
ε x −1
4
Koristan rad ciklusa iznosi:
W ' k = q k = q 2,3 + q 4,1 = 938,32 + ( −539) = 399,32 kJ / kg.
Zadatak 3.3 Za desnokretni kružni proces, kod koga se toplota dovodi pri stalnom pritisku (
slika 3.3 ), odrediti veličine stanja ( P, v, T ) u karakterističnim tačkama ciklusa, koristan rad i
stepen iskorišćenja ciklusa, kao i dovedenu i odvedenu toplotu, ako su dati sledeći parametri:
P1 = 1 bar, t1 = 27oC, ε = 13, φ = 2 i ‫ = א‬1,4. Radno telo je vazduh ( idealan gas ). Toplotni
kapacitet smatrati konstantnim. Ciklus započinje povratnom adijabatskom kompresijom
radnog tela za koje je cmv = 20, 9 kJ / ( kmol · K ).
Rešenje:
Za stanje 1 vazduh je:
P1 = 1 bar, T1 = 300 K.
Iz jednačine stanja idealnih gasova za početno stanje će specifična zapremina gasa biti
RT1 8,315 ⋅ 300

v1 = = = 0,861 m3 / kg.
P1 28,96 ⋅ 1 ⋅ 10 2
Kako je stepen kompresije:
81
v1
ε= = 13
v2
to je specifična zapremina gasa na kraju kompresije:
v1 0,861
v2 = = = 0,0662 m3 / kg.
ε 13
Slika 3.3 - Dizelov ciklus u P, v, i T, s dijagramu
Temperatura na kraju povratnog adijabatskog sabijanja gasa ( za vazduh je ‫ = א‬1,4 )
x −1
v 
T2 = T1  1  = 300 ⋅ 130.4 = 836,95 K.
 v2 
Odgovarajući pritisak gasa u stanju 2 iznosiće
RT2 8,315 ⋅ 836,95

P2 = = = 36,3 bar.
v2 28,96 ⋅ 0,0662 ⋅ 10 2
Kako je proces izobarskog širenja ( 2 - 3 ) opisan jednačinom:
T3 v3
= = φ = 2; P2 = P3
T2 v 2
sledi specifična zapremina gasa u stanju 3:
v3 = v2 · φ = 0,0662 · 2 = 0,1324 m3 / kg.
Temperatura vazduha na kraju izobarske ekspanzije je:
T3 = T2 · φ = 836,95 · 2 = 1673,9 K
odnosno pritisak:
P3 = P2 = 36,3 bar
82
Pritisak na kraju povratnog adijabatskog širenja ima vrednost:

x x 1, 4
v  v   0,1324 
P4 = P3  3  = P3  3  = 36,3  = 2,64 bar.
 v4   v1   0,861 
Za izohorsko hlađenje ( 4 - 1 ) temperatura i specifična zapremina na kraju procesa imaju

vrednost:
P4 2,64
T4 = T1 = 300 = 792 K
P1 1
RT4 8,315 ⋅ 792

v4 = = = 0,861 m3 / kg.
P4 28,96 ⋅ 2,64 ⋅ 10 2
Dovedena toplota u ciklus iznosi ( cp = ‫ א‬cv ):
29,1
q 2,3 = c p (T3 − T2 ) = (1673,9 − 836,95) = 841 kJ / kg.
28,96
Odvedena toplotna energija će biti vrednosti
20,8
q 4,1 = cv (T1 − T4 ) = (300 − 792) = −353,37 kJ / kg.
28,96
Koristan rad ciklusa iznosi:
W ' k = q k = q 2,3 + q 4,1 = 841 − 353,37 = 487,63 kJ / kg.
Stepen iskorišćenja toplotne energije
W ' k 487,63
ηt = = = 0,58.
q 2,3 841
Zadatak 3.4 Dokazati da je termički stepen iskorišćenja za desnokretni kružni proces

sastavljen iz dve izohorske i dve izobarske promene stanja, prikazan na slici 3.4, ako je radno
telo idealan gas, a toplotni kapacitet ne zavisi od temperature, dat sledećim izrazom:
ϕ (ψ − 1 + x ) − x
ηt = 1 −
ψ − 1 + xϕ (ϕ − 1)
pri čemu su:
83
φ = v3 / v2 - stepen predekspanzije i
ψ = P2 / P1 - stepen povišenja pritiska.
Slika 3.4 - Zamišljen kružni proces. Slika 3.5 - Zamišljen ciklus
Zadatak 3.5 Odrediti termički stepen iskorišćenja desnokretnog kružnog procesa koji je
sastavljen iz izobare, izohore i izentrope ( slika 3.5 ). Radno telo ima osobine idealnog gasa.
Rešenje:
ηt = 1 −
(
x T1 − T1 ⋅ψ 1 / x )
= 1−
(
x 1 −ψ 1/ x
.
)
T1 ⋅ψ − T1 ψ −1
Zadatak 3.6 Za desnokretan ciklus gasne turbine sa dovođenjem toplote pri stalnom pritisku
( slika 3.6 ) odrediti veličine stanja ( P, v, T ) u karakterističnim tačkama ciklusa, koristan rad,
termički stepen iskorišćenja ciklusa, kao i odvedenu i dovedenu toplotu, ako je: P1 = 1 bar, t1
= 20oC, t3 = 800oC, ψ = 12 i ‫ = א‬1,286. Radno telo je ugljen-dioksid ( idealan gas ), a
toplotni kapacitet je konstantan. Ciklus započinje izentropskom kompresijom gasa za koji je
cmp = 37,4 kJ / ( kmol · K ).
Rešenje:
Iz jednačine stanja idealnog gasa specifična zapremina ugljen-dioksida je:
RT1 8,315 ⋅ 293

v1 = = = 0,554 m3 / kg.
P1 44 ⋅ 1 ⋅ 100
Temperatura radnog tela na kraju povratnog procesa iznosi:

( x −1) / x
P 
T2 = T1  2  = T1 ⋅ψ ( x −1) / x = 293 ⋅ 12 0.224 = 511,2 K.
 P1 
dok je pritisak vrednosti:
P2 = P1 · ψ = 1 · 12 = 12 bar.
84
Slika 3.6 - Ciklus gasne turbine.

Specifična zapremina gasa u stanju 2 će biti
RT2 8,315 ⋅ 511,2

v2 = = = 0,08 m3 / kg.
v2 44 ⋅ 12 ⋅ 10 2
Za proces povratne adijabatske ekspanzije ( 3 - 4 ) veličine stanja ugljen-dioksida na kraju

procesa su:
1/ x 1 / 1, 286
P   12 
v 4 = v3  3  = 0,169  = 1,162 m3 / kg
 P4  1
P4 v 4 1 ⋅ 10 2 ⋅ 1,162 ⋅ 44
T4 = = = 614,89 K.
R 8,315
P4 = P1 = 1 bar.
Dovedena toplota radnog tela ( koje obavlja ciklus ) iznosi:
37,4
q 2,3 = c p (T3 − T2 ) = (1073 − 511,2) = 477,53 kJ / kg.
44
Odvedena toplotna energija za izobarski proces ( 4 - 1 ) će biti
37,4
q 4,1 = c p (T1 − T4 ) = (293 − 614,89) = −273,6 kJ / kg.
44
Za koristan rad dobija se
W ' k = q k = q 2,3 + q 4,1 = 477,53 − 273,6 = 203,93 kJ / kg.
Termički stepen iskorišćenja ciklusa je:
qk 203,93
ηt = = = 0,427.
q 2,3 477,53
85
Stepen iskotišćenja toplotne energije će iznositi
1 1
ηt = 1 − = 1− = 0,427.
ε x −1
6,925 0, 286
Zadatak 3.7 Klipni motor unutrašnjeg sagorevanja sa kombinovanim dovođenjem toplote

započinje ciklus izentropskom kompresijom ( slika 3.7 ). Zadate su temperature sledećih
stanja: t1 = 90oC, t2 = 400 oC, t3 = 590oC, t5 = 300oC. Smatrati da je cmp = 29,1 kJ /( kmol · K).
Ako radno telo raspolaže svojstvima idealnog gasa, azota:
a) odrediti termički stepen iskorišćenja datog ciklusa i

uporediti ga sa termičkim stepenom iskorišćenja
Karnoovog ciklusa za dati interval temperatura,
b) prikazati ciklus u P, v i T, s dijagramu.
Slika 3.7 - Sabate-Zajligerov ciklus.
Rešenje:
a) Najpre je potrebno odrediti t4.
Pošto su procesi 1 - 2 i 4 - 5 izentropski može se pisati ( imajući na umu da za radno telo, koje
obavlja ciklus, važi ∫ ds = 0 ):
∆ s5,1 = ∆ s3,2 + ∆ s4,3

ili
∆ s4,3 = ∆ s5,1 - ∆ s3,2
Promena specifične entropije azota za pojedine procese ciklusa iznosi:
T4 29,1 T4 T
∆ s3,4 = cp ln = ln = 1,04 ln 4
T3 28 T3 T3
T5 20,8 573
∆ s1,5 = cv ln = ln = 0,339 kJ / ( kg · K )
T1 28 363
T3 20,8 863
∆ s3,2 = cv ln = ln = 0,185 kJ / ( kg · K )
T2 28 673
T4 T4
1,04 ln = 0,339 - 0,185 = 0,154 kJ / ( kg · K ); = 1,159.
T3 T3
86
Kako je T3 = 863 K, to je nepoznata temperatura azota u stanju 4
T4 = 1,159 ⋅ T3 = 1,159 ⋅ 863 = 1000 K,
t4 = 727oC.
Ukupna dovedena toplota ( određena je procesima: 2 - 3 i 3 - 4 ) će biti
20,8 29,1
q d = cv (T3 − T2 ) + c p (T4 − T3 ) = (863 − 673) + (1000 − 863) = 283,5 kJ / kg.
28 28
Odvedena toplota iz ciklusa:
20,8
q o = cv (T1 − T5 ) = (363 − 573) = −156 kJ / kg.
28
Korisna toplota je određena algebarskim zbirom dovedene i odvedene toplotne energije
q k = q 2,3 + q 3, 4 + q 5,1 = 141,1 + 142,4 − 156 = 127,5 kJ / kg.
Stepen iskorišćenja ciklusa, tokom pretvaranja toplotne energije u mehanički rad, biće
q k 127,5
η sz = = = 0,450.
q d 283,5
Za navedeni interval temperatura stepena iskorišćenja toplotne energije u Karnoovom ciklusu

imaće vrednost
T0 T 363
ηc = 1 − = 1 − min = 1 − = 0,637.
T Tmax 1000
Upoređenje stepena iskorišćenja energije potvrđuje teorijski zaključak po kome je
ηc > ηsz.
Zadatak 3.8 Odrediti efektivnu snagu i specifičnu efektivnu potrošnju goriva

osmocilindričnog četvorotakt-nog dizel-motora, ako je srednji indikatorski pritisak P1 = 7,8 ·
105 Pa, stepen kompresije ε = 17, zapremina komore za sagorevanje Vc = 12 · 10-5 m3, ugaona
brzina obrtanja kolenastog vratila ω = 200 ort / s, mehanički stepen iskorišćenja ηm = 0,8 i
potrošnja goriva B = 1,05 · 10-2 kg / s.
Rešenje:
Srednji efektivni pritisak ima vrednost:
Pef = ηm · P1 = 0,8 · 7,8 · 105 = 6,24 · 105 Pa.
87
Radna zapremina cilindra iznosi:
VH = ( ε - 1 ) Vc = ( 17 - 1 ) 12 · 10-5 = 19,2 · 10-4 m3.
Broj obrtaja kolenastog vratila je:
ω 200
nv = = = 31,83 s-1.
2π 2π
Efektna snaga motora biće:
. 2 Pef VH nv i 2 ⋅ 6,24 ⋅ 10 5 ⋅ 19,2 ⋅ 10 −4 ⋅ 31,83 ⋅ 8

(W cv ) ef = = = 152,54 kW.
10 3 τ 10 3 ⋅ 4
Za specifičnu efektivnu potrošnju goriva dobija se:
.
B ⋅ 3600 1,05 ⋅ 10 − 2 ⋅ 3600
be = .
= = 0,248 kg / kWh.
(W cv ) ef 152,54
Zadatak 3.9 Odrediti ugaonu brzinu obrtanja kolenastog vratila i stepen kompresije
.
šestocilindričnog čet-vorotaktnog motora, ako je aktivna snaga (W cv ) ef = 66 kW, srednji
efektivni pritisak Pef = 6,5 · 105 Pa, broj obrtaja kolenastog vratila nv = 60 s-1 i ukupna
zapremina cilindra Va = 6,63 · 10-4 m3.
Rešenje:
ω = 377 rad / s ε = 6,7.
Zadatak 3.10 Odrediti litarsku snagu i specifičnu indikatorsku potrošnju goriva

osmocilindričnog četvoro-taktnog motora, ako je srednji indikatorski pritisak Pi = 10 · 105 Pa,
prečnik cilindra D = 0,1 m, hod klipa S = 0,15 m, ugaona brzina obrtanja kolenastog vratila ω
.
= 380 rad / s, mehanički stepen iskorišćenja motora ηm = 0,85 i potrošnja goriva B = 20 ⋅ 10 −3
kg / s.
Rešenje:
Radnu zapreminu cilindra daje:
π ⋅ D 2 S π ⋅ 0,12 ⋅ 0,15
VH = = = 11,78 ⋅ 10 − 4 m3.
4 4
Broj obrtaja kolenastog vratila iznosi:
ω 380
nv = = = 60,45 s-1.
2π 2π
88
Indikatorska snaga motora je
. 2 PiVH nv i 2 ⋅ 10 ⋅ 10 5 ⋅ 11,78 ⋅ 10 −4 ⋅ 60,45 ⋅ 8

(W cv ) i = = = 284,8 kW.
10 3 τ 10 3 ⋅ 4
Efektivna snaga motora iznosi
. .
(W cv ) ef = η m ⋅ (W cv ) i = 0,85 ⋅ 284,8 = 242,08 kW
čime se za litarsku snagu motora dobija:
.
. (W cv ) ef 242,08
(W cv ) l = = −4
= 25687,6 kW / m3.
i ⋅ VH 8 ⋅ 11,78 ⋅ 10
Specifična indikatorska potrošnja goriva
.
B ⋅ 3600 20 ⋅ 10 −3 ⋅ 3600
bi = .
= = 0,253 kg / kWh.
(W cv ) i 284,8
Zadatak 3.11 Odrediti broj obrtaja kolenastog vratila u sekundi i specifičnu efektivnu
potrošnju goriva čet-vorocilindričnog četvorotaktnog dozel-motora, ako je efektivna snaga
.
motora (W cv ) ef = 109 kW, srednji efektivni pritisak Pef = 5,6 · 105 Pa, stepen kompresije ε =
.
14, zapremina komore sagorevanja Vc = 2,5 · 10-4 m3 i potrošnja goriva B = 6,5 ⋅ 10 −3 kg / s.
Rešenje:
nv = 30 s-1, bef = 0,215 kg / kWh.
Zadatak 3.12 Odrediti efektivni stepen iskorišćenja šestocilindričnog četvorotaktnog motora,

ako je srednji efektivni pritisak Pef = 7 · 105 Pa, donja toplotna moć goriva qd = 40000 kJ / kg,
prečnik D = 0,1 m, hod klipa S = 0,08 m, srednja brzina klipa cm = 10 m / s i potrošnja goriva
.
B = 5 ⋅ 10 −3 kg / s.
Rešenje:
ηe = 0,254.
Zadatak 3.13 Odrediti potrošnju goriva za šestocilindrični četvorotaktni dizel-motor, ako je

srednji indika-torski pritisak Pi = 8 · 105 Pa, ukupna zapremina cilindra Va = 8 · 10-4 m3,
zapremina komore sagorevanja Vc = 7 · 10-5 m3, broj obrtaja kolenastog vratila nv = 2500 min-
1
, donja toplotna moć goriva qd = 43000 kJ / kg, efektivni stepen iskorišćenja motora ηe = 0,35
i mehanički stepen iskorišćenja ηm = 0,8.
Rešenje:
89
Potrošnja goriva iznosi:

.
. (W cv ) i 73
B= = = 3,88 ⋅ 10 −3 kg / s.
η i ⋅ q d 0,438 ⋅ 43000
.
Zadatak 3.14 Osmocilindrični četvorotaktni dizel-motor efektivne snage (W cv ) ef = 180 kW,
radi sa gorivom donje toplotne moći qd = 43000 kJ / kg, pri efektivnom stepenu iskorišćenja
motora ηe = 0,4. Odre-diti u procentima toplotu koja je pretvorena u koristan rad, gubitak
toplote usled hlađenja i gubitak toplote u izlaznim gasovima, ako je protok rashladne vode
kroz motor mv0 = 2 kg / s, razlika tempe-rature vode na ulazu i izlazu iz motora ∆ t = 10oC,
količina gasova dobijena pri sagorevanju 1 kg goriva Vg = 16 m3 / kg, količina vazduha
neophodna za sagorevanje 1 kg goriva Vv = 15 m3 / kg, temperatura izlaznih gasova tg =
560oC, srednji zapreminski toplotni kapacitet goriva czpg = 1,5 kJ / ( m3 · K ) i temperatura
vazduha tv = 20 oC.
Rešenje:
Toplota koja je pretvorena u koristan rad iznosi:
. .
Q ef = (W cv ) ef = 180 kW.
Potrošnja goriva u motoru ima vrednost:

.
. (W cv ) ef 180
B= = = 10,46 ⋅ 10 −3 kg / s.
ηe ⋅ qd 0,4 ⋅ 43 ⋅ 10 3
Procentualni iznos toplote pretvorene u koristan rad

.
Q ef 180 ⋅ 100
qe = ⋅ 100 = = 40%.
.
B⋅ q d 10,46 ⋅ 10 −3 ⋅ 43 ⋅ 10 3
Toplota predata rashladnoj vodi iznosi:
. .
Q hl = m v 0 c pv 0 (t 2 − t1 ) = 2 ⋅ 4,1868 ⋅ 10 = 83,74 kW
ili u procentima:
.
Q hl 83,74
q hl = ⋅ 100 = ⋅ 100 = 18,62%.
.
B⋅ q d 10,46 ⋅ 10 −3 ⋅ 43 ⋅ 10 3
Gubitak toplote nastao odvođenjem izduvnih gasova u okolinu iznosi:

. .
Q g = B(V g c pg t g − Vv c pv t v ) = 10,46 ⋅ 10 −3 (16 ⋅ 1,5 ⋅ 560 − 15 ⋅ 1,3 ⋅ 20) = 136,5 kW
90
u procentima:
.
Qg 136,5
qg = ⋅ 100 = ⋅ 100 = 30,35%.
.
B⋅ q d 10,46 ⋅ 10 −3 ⋅ 43 ⋅ 10 3
Zadatak 3.15 Odrediti toplotni bilans, u procentima, četvorocilindričnog četvorotaktnog

karburatorskog motora, ako je srednji efektivni pritisak Pef = 6,45 · 105 Pa, stepen kompresije
ε = 7, zapremina komore sagorevanja Vc = 1 · 10-4 m3, hod klipa S = 0,092 m, broj obrtaja
kolenastog vratila nv = 4000 min-1, donja toplotna moć goriva qd = 43,8 · 103 kJ / kg,
specifična efektivna potrošnja goriva bef = 0,34 kg / kWh, gubici toplote sa rashladnom
. .
vodom Q hl = 46 kW, gubici toplote u izduvnim gasovima Q g = 56 kW, gubici toplote usled
. .
nepotpunog sagorevanja goriva Q ns = 39,6 kW i ostali gubici toplote Q ost = 20 kW.
Rešenje:
Kako je radna zapremina cilindra:
VH = (ε - 1 ) · Vc = ( 7 - 1 ) · 1 · 10-4 = 6 · 10-4 m3
to je efektivna snaga motora:
. 2 Pef VH nv i 2 ⋅ 6,45 ⋅ 10 5 ⋅ 6 ⋅ 10 −4 ⋅ 4000 ⋅ 4

(W cv ) ef = = = 51,6 kW.
10 3 τ 10 3 ⋅ 60 ⋅ 4
Toplota pretvorena u koristan rad iznosi:

. .
Q ef = (W cv ) ef = 51,6 kW.
Potrošnja goriva:
.
. bef ⋅ (W cv ) ef 0,34 ⋅ 51,6
B= = = 4,87 ⋅ 10 −3 kg / s.
3600 3600
Toplota pretvorena u koristan rad, u procentima, iznosi:

.
Q ef 51,6 ⋅ 100
qe = ⋅ 100 = = 24,2%.
.
B⋅ q d 4,87 ⋅ 10 −3 ⋅ 43,8 ⋅ 10 3
Gubici toplote nastali usled hlađenja motora vodom, u procentima, iznose:

.
Q hl 46
q hl = ⋅ 100 = −3
⋅ 100 = 21,6%.
.
B⋅ q d 4,87 ⋅ 10 ⋅ 43,8 ⋅ 10 3
91
Gubici tolote nastali odvođenjem izduvnih gasova u okolini su:

.
Qg 56
qg = ⋅ 100 = −3
⋅ 100 = 26,3%.
.
B⋅ q d 4,87 ⋅ 10 ⋅ 43,8 ⋅ 10 3
Gubici toplote nastali usled nepotpunog sagorevanja goriva iznose:

.
Q ns 39,6
q ns = ⋅ 100 = ⋅ 100 = 18,6%.
.
B⋅ q d 4,87 ⋅ 10 −3 ⋅ 43,8 ⋅ 10 3
Ostali gubici toplote su

.
Q ost 20
q ost = ⋅ 100 = −3
⋅ 100 = 9,3%.
.
B⋅ q d 4,87 ⋅ 10 ⋅ 43,8 ⋅ 10 3
Sada jednačina toplotnog bilansa ima oblik:
q = q e + q hl + q g + q ns + q ost = 24,2 + 21,6 + 26,3 + 18,6 + 9,3 = 100%.
Zadatak 3.16 Motor sa unutrašnjim sagorevanjem snage 320 kW koristi gorivo čija je donja
toplotna moć 43000 kJ/kg pri efektivnom stepenu iskorišćenja od 38%.Potrošnja vazduha
iznosi 25 kg po jednom kilogramu goriva. Odrediti u procentima gubitke toplote u izduvnim
gasovima i sistemu hlađenja pri potpunom sagorevanju goriva, ako je temperatura izlaznih
gasova 450oC, a temperatura vazduha je 20oC. Ostale gubitke toplote zanemariti. Dimni gas
smatrati da ima osobine idealnog gasa tako da je cpg = 1,15 kJ / ( kgoC ) i cpv = 1,013 kJ / (
kgoC ).
Rešenje:
Potrošnja goriva u motoru iznosi:
.
. 3600 ⋅ (W cv ) ef 3600 ⋅ 320
B= = = 70,5 kg / h.
ηe ⋅ qd 0,38 ⋅ 43 ⋅ 10 3
Toplote iskorišćenja u motoru je:

. .
Q ef = B⋅ q d ⋅ η e = 70,5 ⋅ 43 ⋅ 10 3 ⋅ 0,38 = 1,152 ⋅ 10 3 kJ / h.
Gubici toplote nastali odvođenjem izduvnih gasova u okolinu iznose:
. .
Q g = B(m g c pg t g − mv c pv t v ) = 70,5 ⋅ [(25 + 1) ⋅ 1,15 ⋅ 450 − 25 ⋅ 1,013 ⋅ 20] = 912869 kJ / h.
Gubitak toplote prouzrokovan hlađenjem je:
. . . .
Q hl = B⋅ p d − (Q ef + Q g ) = 70,5 ⋅ 43 ⋅ 10 3 − (1,152 ⋅ 10 3 + 912869) = 966631 kJ / h.
92
tako da su procentualni gubici toplote u izlaznim gasovima:

.
Qg 912869
qg = ⋅ 100 = ⋅ 100 = 30,1%.
.
B⋅ q d 70,5 ⋅ 43 ⋅ 10 3
Procentualni gubici toplote u sistemu za hlađenje su

.
Q hl 966631
q hl = ⋅ 100 = ⋅ 100 = 31,89%.
.
B⋅ q d 70,5 ⋅ 43 ⋅ 10 3
Zadatak 3.17 Pregrejana vodena para pritiska 4 bar i temperatura 260oC ekspanduje
adijabatski do pritiska 1 bar, a zatim se pri stalnom pritisku komprimuje da stanja 3 u kome
je specifična zapremina jednaka početnoj ( slika 3.8 ) i na kraju se pri v = const. zagrevanjem
dovodi u početno stanje.
Slika 3.8 - Zamišljeni kružni proces u P,v i T, s dijagramu.

Odrediti:
a.) stepen suvoće u stanju 3 b.) koristan rad i korisnu toplotu ciklusa c.) skicirati
ciklus u P, v, i T, s dijagramu d.) promenu entropije za proces 2,3 e.) termički stepen
iskorišćenja ciklusa
Rešenje:
x3 = 0,357 qk = W'k = 490,9 kJ/kg
s3 - s2 = 3,949 kJ/(kg ⋅ K) ηt = 0,312.
Zadatak 3.18 U parnoj mašini se ostvaruje Karnoov ciklus sa vodenom parom između
temperature 300oC i 20oC ( slika 3.9 ).
Odrediti termički stepen iskorišćenja ciklusa i odnos rada turbine prema radu kompresora
kada su:
a.) svi procesi reverzibilni
b.) kada je izentropski stepen iskorišćenja turbine pri ekspanziji 0,80 a izentropski stepen
iskoriš-ćenja pri kompresiji 0,60.
93
Rešenje:
T1 − T2 573 − 293
a.) ηC = = = 0,488.
T1 573
b.) Izentropski rad turbine kao i izentropski rad pumpe ( kompresora ) definisani su sledećim
jednačinama. Za izračunavanje ovih radova potrebno je poznavati sve veličine u karakteri-
stičnim stanjima ciklusa. Iz tablice 4, za vodenu paru, za t1 = 300oC, sledi:
hg1 = 2749 kJ/kg, ht1 = 1345 kJ/kg,
sg1 = s2 = 5,705 kJ/(kg ⋅ K) st1 = 3,2548 kJ/(kg ⋅ K).
Za t2 = 20oC veličine stanja vode ( tečne i parne faze ) su
st2 = st3 = 0,2964 kJ/(kg ⋅ K) sg2 = sg3 = 8,666 kJ/(kg ⋅ K)
ht2 = 83,90 kJ/kg, hg2 = 2537 kJ/kg.
Stepen suvoće, u stanju 2, posle izentropske ekspanzije pare sg1 = s2 procesa je
s1 − st 2 5,705 − 0,2964
x2 = = = 0,646.
s g 2 − s t 2 8,666 − 0,2964
Time je određena specifična entalpija vlažne vodene pare u stanju 2
h2 = ht 2 + x 2 ( hg 2 − ht 2 ) = 83,90 + 0,646( 2537 − 83,90) = 1668,6 kJ/kg.

Izentropski rad turbine ( slika 3.9 ) biće
W ' t = hg1 − h2 = 2749 − 1668,6 = 1080,4 kJ/kg.
Stepen suvoće x3 se takođe određuje pomoću entropije s3. Za t1 = 300oC važi:
sl4 = s3 = 3,2548 kJ/(kg ⋅ K)
čime se dobija
3,2548 − 0,2964
x3 = = 0,353.
8,666 − 0,2964
94
Slika 3.9 - Karnoov kružni proces sa suvozasićenom parom.

Entalpija vlažne pare, u stanju 3, će biti
h3 = ht 3 + x3 ( h g 3 − ht 3 ) = 83,90 + 0,353( 2537 − 83,90) = 949,8 kJ/kg.
Izentropski rad kompresije određuje se iz jednačine:
− W ' kom = ht 4 − h3 = 1345 − 949,8 = 395,2 kJ/kg.
Odnos radova, pri reverzibilnim promenama stanja pare, turbine i kompresora
W 'turbine 1080,4
= = 2,73.
W ' kompr . 395,2
b.) Izentropski stepen iskorišćenja turbine, dat je jednačinom
h1 − h2 '
ηst = = 0,80
h1 − h2
čime se može odrediti entalpija vlažne pare nakon nepovratne promene stanja pare ( slika
3.10 ):
h2' = h1 − η st (h1 − h2 ) = 2749 − 0,80(2749 − 1668,6) = 1884,7 kJ/kg.
Slika 3.10 - Stvarna promena stanja u T, s dijagramu
95
Na sličan način je određena specifična entalpija vode (h4') nakon kompresije:
1 1
h4 ' = h3 + (h4 − h3 ) = 949,8 + (1345 − 949,8) = 1608,6 kJ/kg.
η sk 0,6
Stvaran rad turbine iznosi:
W ' cv = hg1 − h2 ' = 2749 − 1884,7 = 864,3 kJ/kg.
Stvaran rad kompresora sledi iz jednačine:
− W ' sk = h4 ' − h3 = 1608,5 − 949,8 = 658,7 kJ/kg.
Odnos stvarnih radova turbine i kompresora je vrednosti
W ' turbine 864,3

= = 1,31.
W ' kompr . 658,7
Zadatak 3.19 1 kg suvozasićene vodene pare pritiska 10 bar širi se u parnom postrojenju
obavljajući Karnoov ciklus. Pritisak u kondezatoru iznosi 0,1 bar.
Izračunati koristan rad ciklusa i termički stepen iskorišćenja.
Rešenje:
W ' k = 596,2 kJ/kg; ηc = 0,296.
Zadatak 3.20 Vodena para pritiska 40 bar ulazi u turbinu obavljajući Rankinov ciklus.
Pritisak u kondeza-toru je 0,06 bar. Ciklus započinje ekspanzijom suvozasićene pare. Odrediti
termički stepen iskorišćenja ciklusa.
Rešenje:
Da bi se utvrdio stepen iskorišćenja potrebno je izračunati rad turbine, rad pumpe i
razmenjenu toplotnu energiju.
Rad pumpe određuje jednačina, za nestišljiv fluid:
− W ' p = h4 − h3 = vt 3 ( P4 − P3 )
gde je: P4 = 40 bar, P3 = 0,06 bar. Za pritisak u kondezatoru, iz tablice 5, sledi:
vt 3 ≈ 0,001 m3/kg, ht3 = 151,46 kJ/kg.
Na taj način reverzibilan rad pumpe će biti ( u odsustvu gubitka rada! ):
− W ' p = vt 3 ( P4 − P3 ) = 0,001(40 ⋅ 10 2 − 0,06 ⋅ 10 2 ) ≈ 3,99 kJ/kg.
Entalpija tečne faze vode (4') ima vrednost:
h4 ' = W ' p + ht 3 = 3,99 + 151,46 ≈ 155,45 kJ/kg.
96
Rad turbine određuje slaedeća jednačina, za slučaj izentropske ekpanzije vodene pare u
turbini:
s1 = s2 tj. sg1 = s2 ( P2, x2 ) = 6,069 kJ/(kg ⋅ K).
hg1 = 2800 kJ/kg ht1 = 1087,48 kJ/kg.
Za P2 = 0,06 bar: sl2 = 0,5205 kJ/(kg ⋅ K), sg2 = 8,328 kJ/(kg ⋅ K) čime je određen stepen
suvoće ( na kraju izentropske ekspanzije pare
s 2 − sl 2 6,069 − 0,5205
x2' = = = 0,71.
s g 2 − sl 2 8,328 − 0,5205
Entalpija vlažne pare ( posle izentropske ekspanzije u turbini ) je vrednosti:
h2' = 151,46 + 0,71(2567 − 151,46) = 1866,5 kJ/kg.
Izentropski rad turbine je
W ' cv = hg1 − h2 ' = 2800 − 1866,5 = 933,5 kJ/kg.
Dovedena toplota, vodi, da bi se tečna faza (h4') prevela u suvozasićenu paru (hg1) iznosi
qcv = h1 - h4' = 2800 - 155,45 = 2644,55 kJ/kg.
Termički stepen iskorišćenja toplotne energije, zadatog ciklusa, iznosi
W ' k W ' cv − | W ' p | 933,5 − 3,99

ηR = = = = 0,35.
q cv q cv 2644,55
Toplota koju je radno telo predalo kondezatoru ( parne turbine ) iznosi
(qcv)23 = hl3 - h2' = 151,46 - 1866,5 = - 1710,04 kJ/kg.
Zadatak 3.21 U parnoj mašini ostvaruje se Rankinov ciklus između temperature 300oC i
20oC. Odrediti termički stepen iskorišćenja ciklusa i odnos rada turbine prema radu pumpe
kada su:
a.) svi procesi reverzibilni
b.) kada je izentropski stepen iskorišćenja turbine 0,80 a izentropski stepen iskorišćenja
pumpe 0,96 ( slika 3.11 )
Rešenje:
a.) ηR = 0,403 W't/W'p = 125,5
b.) η'R = 0,322 W't/W'p = 96,4.
97
Zadatak 3.22 U reverzibilnom Rankinovom ciklusu ( slika 3.11 ) vodena para ulazi u turbinu
na pritisku 20 bar i temperaturi 400oC. Pritisak u kondezatoru iznosi 0,05 bar:
a.) naći koristan rad ciklusa
b.) ako se kao rezultat ireverzibilne ekspanzije u turbini

entropija povećava za 1,37 kJ/(kg ⋅ K), na pritisku u
kondezatoru 0,06 bar, koliki će tada biti rad ciklusa?
Slika 3.11 - Rankinov ciklus sa pregrejanom parom u T, s

dijagramu.
Rešenje:
a) W'1,2 = 1073 kJ/kg; W'3,4 = 1,995 kJ/kg; W'k = 1071,26 kJ/kg.
b) W'1,2 = 653 kJ/kg; W'k = 651 kJ/kg.
Zadatak 3.23 Pregrejana vodena para temperature 320oC i pritiska 40 bar obavlja u parnom
postrojenju Rankinov ciklus ( slika 3.12 ). Odrediti termički stepen iskorišćenja i odnos
radova turbine i pumpe:
a) kada su svi procesi reverzibilni

b) kada je izentropski stepen iskorišćenja turbine 0,80
odnosno pumpe 0,96. Kondenzacija se obavlja na to = 15oC.
Slika 3.12 - Rankinov ciklus sa pregrejanom parom u h, s

dijagramu
Rešenje:
a) Za P1 = 40 bar i t1 = 320 oC ( tablica 6, prilog ) daje veličine stanja pregrejane vodene pare
h1 = 3009 kJ/kg s1 = 6,446 kJ/(kg · K).
Za t2 = 15oC ( tablica 5, prilog ) su veličine stanja dvofazne ravnoteže vode
hl2 = 62,97 kJ/kg hg2 = 2528 kJ/kg.
98
sl2 = 0,2244 kJ/(kg · K) sg2 = 8,780 kJ/(kg · K).

Kako je s1 = s2 to je izentropskom ekspanzijom postignuto stanje u kome je stepen suvoće
pare
s1 − sl 2 6,446 − 0,2244
x2 = = = 0,727
s g 2 − sl 2 8,780 − 0,2244
odnosno specifična entalpija vlažne pare:
h2 = 62,97 + 0,727 ( 2528 - 62,97 ) = 1855 kJ/kg.
Rad turbine pri reverzibilnoj ekspanziji pare ( proces 1 - 2 ) iznosi:
W ' cv = h1 − h2 = 3009 − 1855 = 1154 kJ/kg.
Rad pumpe troši se na prepumpavanje vode ( proces 3 - 4 ). Za povratan proces taj rad je
vrednosti
4
− W ' p = ∫ vdP = 1,001 ⋅ 10 −3 ⋅ 10 2 (40 − 0,017) = 4,002 kJ/kg vl3 = vl4.
3
Odnos radova turbine i pumpe pri reverzibilnim promenama stanja radnog tela
W ' cv / W ' p = 1154 / 4,002 = 288,3.
Entalpija vode ( tečne ) koja napušta pumpu se izračunava iz jednačine
h4 = hl 3 − W ' p = 62,97 − ( −4,002) = 66,972 kJ/kg.
Dovedenu toplotu, neophodnu za zagrevanje tečne faze i njeno prevođenje u pregrejanu paru
(stenje 1), određuje jednačina
(qcv)41 = h1 - h4 = 3009 - 66,972 ≈ 2942 kJ/kg.
Termički stepen iskorišćenja ciklusa ima vrednost:
q k W ' t +W ' p 1154 − 4,002

ηR = = = = 0,39.
qd (q cv ) 41 2942
b) Sa izentropskim stepenom iskorišćenja ( turbine i kompresora ) odgovarajući odnosi bi bili:
h2' = h1 − η st (h1 − h2 ) = 3009 − 0,8(3009 − 1855) = 2085,8 kJ/kg.
Entalpija vode, nakon obavljenog rada pumpe, bila bi
99
1 1
h4 ' = h3 + (h4 − h3 ) ≈ 62,97 + (66,97 − 62,97) = 67,14 kJ/kg.
η sk 0,96
Sada, stvaran rad turbine bi iznosio
W ' cv = h1 − h2 ' = 3009 − 2085,8 = 923,2 kJ/kg.
Odgovarajući stvaran rad pumpe bi tada bio
− W ' p = h4 ' − h3 = 67,14 − 62,97 = 4,17 kJ/kg.
Odnos radova, pri stvarnim promenama stanja radnog tela, će biti:
W ' cv / W ' p = 923,2 / 4,17 = 221.
Dovedena toplota ( proces 4' - 1 ) iznosi
(qcv)4'1 = h1 - h4' = 3009 - 67,14 = 2941,86 kJ/kg.
tako da je stepen iskorišćenja ovog ciklusa ( za stvarne procese ):
W ' cv +W ' p 923,2 − 4,17

ηR' = = = 0,31.
(q cv ) 4 '1 2941,86
Zadatak 3.24 Maksimalan i minimalan pritisak u Rankinovom ciklusu ( slika 3.13) iznose:
80 bar i 0,60 bar. Vodena para, koja izlazi iz prve turbine je suvozasićena i pritiska 10 bar,
ponovo se zagreva tako da ima istu entalpiju kao na ulasku u prvu turbinu; para se zatim
ponovo ekspanduje tako da iz druge turbine izlazi suvozasićena.
Odrediti termički stepen iskorišćenja ciklusa. Zanemariti rad pumpe.
Slika 3.13 - Šematski prikaz energetskog postrojenja sa Rankinovim ciklusom.
Zadatal 3.25 Parno postrojenje obavlja Rankinov ciklus sa ponovnim zagrevanjem vodene
pare. Pritisak u kotlu je 50 bar, a temperatura 480oC; pritisak u kondezatoru je 0,05 bar. Po
izlasku iz prve turbine para se ponovo zagreva do pritiska 3 bar i temperature 480oC. Odrediti
odnos radova turbine i pumpe kao i termički stepen iskorišćenja kada su:
100
a) svi procesi reverzibilnni

b) izentropski stepen iskorišćenja za pumpu 0,95, a za turbinu 0,88.
Rešenje:
a) W 't / W ' p = 315. b) ηR = 0,392.
Zadatak 3.26 Proračunati termički stepen iskorišćenja i specifična potrošnja vodene pare
(slika 3.14). Para koja ulazi u prvu turbinu nalazi se na pritisku 40 bar i temperaturi 400oC,
pritisak u kondezatoru iznosi 0,03 bar. Uzeti da je para koja izlazi iz prve turbine
suvozasićena i da se zatim ponovo zagreva da početne temperature.
Rešenje:
ηR = 0,395; mp = 2,52 kg/kWh.
Slika 3.14 - Ciklus sa ponovnim pregrevanjem pare u T, s

dijagramu.
Zadatak 3.27 Parno postrojenje prikazano na slici 3.13 radi sa ponovnim zagrevanjem
vodene pare. Para pritiska 120 bar i 460oC ulazi u turbinu1 a zatim se ponovo zagreva na
440oC i 25 bar. Pritisak u kondezatoru je 0,04 bar.
a) za koliko se poveća termički stepen iskorišćenja u slučaju ponovnog zagrevanja pare?

b) za koliko će se promeniti stepen suvoće pare u odnosu na slučaj kada ne bi bilo ponovnog
zagrevanja pare?
Za proračun ovog zadatka koristiti h, s dijagram vodene pare.
Rešenje:
Termički stepen iskorišćenja sa zagrevanjem pare η1 = 0,436; termički stepen iskorišćenja bez
ponovnog zagrevanja: η2 = 0,428, pa je razlika 1,8%. Sa ponovnim zagrevanjem: x2' = 0,826,
bez ponovnog zagrevanja x3 = 0,733, razlika 11,26%.
Zadatak 3.28 U parnu mašinu ulazi para pritiska 140 bar i temperature 600oC gde se
ekspanduje do temperature 143,57oC, a zatim se zagreva do 600oC i ponovo ekspanduje.
Pritisak u kondezatoru je 0,01 bar. Izentropski stepen iskorišćenja pumpe je ηk = 1.
a) Naći termički stepen iskorišćenja ciklusa i uporediti ga sa termičkim stepenom

iskorišćenja ciklusa bez ponovnog zagrevanja kada bi se para početnog stanja ekspandovala
do pritiska u kondezatoru.
b) Prikazani ciklus u P, v, T, s dijagramu.
101
Rešenje:
Termički stepen iskorišćenja sa ponovnim zagrevanjem pare u ciklusu:
η = 0,492.
Stepen iskorišćenja bez ponovnog zagrevanja:
η = 0,475.
Zadatak 3.29 Vodena para stanja: P1 = 80 bar i temperatura t1 = 500oC ekspanduje u parnoj
turbini sa izentropskim stepenom iskorišćenja turbine 0,86. Pritisak na kraju ekspanzije iznosi
P3 = 0,05 bar. Pumpa koja kondezat prebacuje ponovo u parni kotao radi sa izentropskim
stepenom 0,74. Temperatura okoline je 20oC a pritisak 1 bar. Za ovaj Rankinov kružni proces
nacrtati:
a) Sankijev dijagram protoka energije
b) Grasmanov dijagram protoka energije.
Rešenje:
a) Za crtanje protoka energije neophodno je odrediti rad turbine, kompresora kao i razmotriti
procese razmene toplote.
Stanje 1:
P1 = 80 bar, t1 = 500oC; h1 = 3397 kJ/kg; s1 = 6,722 kJ/(kg · K);
para je pregrejana ( t1 > ts1 = 294,98oC ). Podaci slede iz tablica.
Turbina
Rad turbine ( pri ekspanziji pare ) određuje se iz jednačine. Da bi se izračunao ovaj rad
potrebno je odrediti stanje pare nakon izentropske ( x2' ) odnosno stvarne ( x2 ) promene
stanja.
Za izentropsku ekspanziju pare u turbini ( s1 = s2' ) stepen suvoće pare, posle ekspanzije,
iznosi:
s1 − s l 2 6,722 − 0,4760
x2' = = = 0,79.
s g 2 − sl 2 8,394 − 0,4760
Entalpija pare ( vlažne ), nakon ekspanzije, ima vrednost
h2 = h1 − η e (h1 − h2' ) = 3397 − 0,86(3397 − 2052,1) = 2240,4 kJ/kg.
tako da se može izračunati stepen suvoće pare, posle stvarne ekspanzije pare u turbini:
h2 − hl 2 2240,4 − 137,74
x2 = = = 0,87.
hg 2 − hl 2 2561 − 137,74
102
Sada je stvaran rad turbine ( proces od 1 - 2 ):
(W ' cv )12 = h1 − h2 = 3397 − 2240,4 = 1156,6 kJ/kg.
Pumpa ( crpka, kompresor )

Pošto pumpa prebacuje tečan kondezat u parni kotao ( na P1 = 80 bar ) to je rad pumpe
određen veličinama stanja kondezata i jednačinom
1
(W ' cv ) 34 = h3 − h4 = ( hl 3 − h4 ' )
ηk
h4' = 146,4 kJ/kg.
Entalpija h4' je određena iz izentropskih uslova s3 = s4 = 0,476 kJ/(kg · K) pri čemu tačka 4'
leži na izobari P1 = P4 = 80 bar. Stvaran rad crpke iznosi:
1
(W ' cv ) 34 = (137,74 − 146,4) = −11,7 kJ/kg.
0,74
Prema tome, entalpija vode pre ulaza u parni kotao je vrednosti:
h4 = hl 3 − (W ' cv ) 34 = 137,74 + 11,7 = 149,44 kJ/kg.
Na osnovu toga temperatura je viša od ts3 ( što se interpolacijom može odrediti uz pomoć
(tablice) i P1 = P4 = 80 bar ).
Dovedena toplota u parni kotao (P4 = P1 = const ) izračunaće se pomoću
(qcv)41 = h1 - h4 = 3397 - 149,44 = 3247,56 kJ/kg.
Toplota odvedena kondenzatorom ( P2 = const ) sledi iz zavisnosti
(qcv)23 = h3 - h2 = hl3 - h2 = 137,74 - 2240,4 = - 2102,66 kJ/kg.
Termički stepen iskorišćenja ciklusa daje jednačina
W ' k (W ' cv )12 − | (W ' cv ) 34 | 1156,6 − 11,7

ηt = = = = 0,353.
qd (q cv ) 41 3247,56
Za crtanje dijagrama protoka energije ( slika 3.15 ) treba imati na umu koja se energija dovodi
(qcv)14 i na šta se ova sva raspoređuje kao i činjenica da se deo energije preko kondezata vraća
u proces a preostali deo energije odvodi ( rashladnim fluidom ). Pri tome dijagram se crta u
odnosu na neku referentnu entalpiju ho i time izražavaju relativni odnosi definisani ovim
veličinama.
103
Slika 3.15 - Dijagram protoka energije ( Senkijev dijagram )
b) Dijagram protoka eksergije
Za njegovo crtanje neophodno je poznavati eksergiju u pojedinim stanjima ciklusa kao i

gubitke koji se javljaju usled nepovratnih procesa na pojedinnim mestima ciklusa. Eksergija
fluida pri strujanju kroz uređaje određuje se iz izraza
ex = h − h0 − T0 ( s − s 0 ) = h − T0 s − h0 + T0 s 0 .
Stanje okoline je dato sa P0 = 1 bar i t0 = 20oC tako da su veličine stanja vode
h0 ( P0, T0 ) = 84,2 kJ/kg; s0 ( P0, T0 ) = 0,296 kJ/(kg · K).
Izraz ( - h0 + T0 s0 ) ima, za zadato stanje okoline, konstantnu vrednost
- h0 + T0 s0 = - 84,2 + 293 · 0,296 = 2,5 kJ/kg.
Eksergija pare u stanju 1
ex 2 = h1 − 293s1 + 2,5 = 3397 − 293 ⋅ 6,722 + 2,5 = 1429,9 kJ/kg.
Eksergija pare u stanju 2 ( posle stvarne promene stanja u turbinni ):
ex 2 = h2 − T0 s 2 + 2,5 = 2240,4 − 293 ⋅ 7,365 + 2,5 = 84,95 kJ/kg.
gde je s2 entropija vlažne pare posle stvarne ekspanzije pare u turbini:
s 2 = s l 2 + x 2 ( s g 2 − sl 2 ) = 0,476 + 0,87(8,394 − 0,476) = 7,365 kJ/(kg ·.K)
104
Eksergija tečne vode u stanju 3
ex3 = hl 3 − 293 ⋅ sl 3 + 2,5 = 137,74 − 293 ⋅ 0.476 + 2,5 = 0,77 kJ/kg.
Eksergija tečne vode pre ulaza u parni kotao ( s4 = 0,486 kJ/(kg ·.K) je dobijeno
interpolacijom za h4 = 149,44 kJ/kg ):
ex 4 = hl 4 − 293 ⋅ sl 4 + 2,5 = 149,44 − 293 ⋅ 0.486 + 2,5 = 9,54 kJ/kg.
Slika 3.16 - Dijagram protoka eksergije ( Grasmanov dijagram ).
Eksergija dovedene toplote:
ex q = ex1 − ex 4 = 1429,9 − 9,54 = 1420,36 kJ/kg.
Gubici eksergije* se javljaju u turbini i pri radu kompresora.
Turbina
Neiskorišćen deo eksergije ( praktično gubici ) pri radu turbine je:
∆ex12 = ex1 − (W ' cv )12 = 1429,9 − 1156,6 = 273,3 kJ/kg.
Gubitak eksergije je određen porastom entropije s2 - s1 > 0:
ex g12 = T0 ( s 2 − s1 ) = 293 ⋅ (7,365 − 6,722) = 188,4 kJ/kg.
*
Gubitak eksergije se označava i kao termodinamički gubitak rada.
105
Pumpa ( kompresor )
Povećan utrošak rada ( gubici ) iznosi:
ex g 34 = (W ' cv ) − ex 4 = 11,7 − 9,54 = 2,16 kJ/kg.
Kondezator
Eksergija predata rashladnom fluidu:
∆ex 23 = ex 2 − ex3 = 84,95 − 0,77 = 84,18 kJ/kg.
Grasmanov dijagram - dijagram protoka eksergije - prikazan je na slici 3.16. U odnosu na ex1
ekse-rgijska efikasnost ciklusa ( stepen povratnosti ) je pravo merilo termodinamičke
efikasnosti pri raz-ličitim transformacijama energije i u ovom primeru ima vrednost
(W ' cv )12 − | (W ' cv ) 34 | +ex 4 1156,6 − 11,7 + 9,54

ζ= = ⋅ 100 = 80,7%.
ex1 1429,9
Termmički stepen iskorišćenja ( ηt = 0,353 ) upoređuje različite kvalitete energije: koristan

rad (W'k) i dovedennu toplotu ( qcv)41. Na taj način tim stepenom iskorišćenja se, zapravo, ne
mogu ob-uhvatiti termodinamički gubici energije prouzrokovani nepovratnim odvijanjem bilo
kog procesa. Za razliku od toga, stepen povratnosti ( ζ = 0,807 ) neposredno proizilazi iz
drugog principa termodinamike i stoga jeste pokazatelj kojim se upoređuju samo
transformabilni oblici energije u koristan rad ( desnokretnih procesa - u ovom zadatku ), ili
druge korisne oblike energije. Svaka ter-modinamička analiza, pretvaranja jednog u druge
oblike energije, bi uvektrebala da sadrži i eksergijsku efikasnost tog pretvaranja energije. Iz
poređenja navedenih stepena, jasno je da termič-ki stepen iskorišćenja ima nisku vrednost
upravo zbog toga što u sebi sadrži i onaj deo toplotne energije ( anergiju ) koja se ni pod
kakvim uslovima procesa ( za dato stanje okoline ) ne može prevesti u druge oblike energije.
.
Zadatak 3.30 Rashladno postrojenje, kapaciteta hlađenja Qh = 120 kW, radi pri temperaturi
kondezacije (ispred regulacionog ventila ) t1 = - 15oC i temperaturi kondezacije t4 = 25oC.
Odrediti masu freona-12 koji cirkuliše, koeficijent hlađenja i teorijsku snagu kompresora
postrojenja, ako je entalpija pare freona-12 na izlazu iz kompresora h2 = 225 kJ/kg. Para na
izlazu iz isparivača je suvozasićena.
Rešenje:
Iz tablice za freon-12 entalpija pare freona ( koja dolazi iz isparivača u kompresor ) iznosi h1
= 180,846 kJ/kg. Entalpija freona je na ulazu u isparivač h4 = 59,653 kJ/kg pošto je h3 (T3) =
h4 (T4).
Specifični kapacitet hlađenja ( 3.15 ) jednog kilograma freona-12 biće
qh = h1 - h4 = 180,846 - 59,653 = 121,193 kJ/kg.
106
Maseni protok rashladnog fluida iznosi:

.
. Q 120
m= h = = 0,99 kg/s.
q h 121,193
Teorijski rad kompresora
(W ' cv )12 = h1 − h2 = 180,846 − 225 = −44,154 kJ/kg.
Za koeficijent hlađenja dobija se
qh 121,193
εh = = = 2,74.
| (W ' cv )12 | 44,154
Teorijska snaga kompresora rashladnog postrojenja iznosi:
.
(W ' cv ) t = m | (W ' cv )12 |= 0,99 ⋅ 44,154 = 43,71 kW.
.
Zadatak 3.31 Rashladno postrojenje kapaciteta Qh = 120 kW radi sa freonom-12 kao
rashladnim fluidom na temperaturi isparavanja t1 = - 5oC i temperaturom kondenzacije t4 =
25oC. Odrediti koeficijent hlađenja i standardni kapacitet hlađenja postrojenja pri temperaturi
isparavanja t'1 = 15oC i tempe-raturi kondenzacije iznosa t'4 = 30oC, ako je teorijska snaga
.
kompresora postrojenja (W cv ) t = 30 kW i koeficijent punjenja kompresora pri radnim
parametrima ηv = ηvs = 0,7. Para na izlazu iz isparivača je suvozasićena.
Rešenje:
Specifični zapreminski kapacitet hlađenja za standardne parametre ( t'1 = - 15oC i t'4 = 30oC )
iznosi:
.
h' − h' 180,846 − 64,539
q vs = 1 4 = = 1277,85 kJ/m3
v'1 0,091018
Specifični zapreminski kapacitet hlađenja za radne uslove je određen sa t1 = - 5oC i t4 = 25oC

pa je
.
h − h4 185,243 − 59,633
qv = 1 = = 1933,25 kJ/m3
v1 0,064963
pri čemu su vrednosti specifičnih entalpija h1, h4, h'1 i h'4, odnosno specifična zapremina v1 i
v'1 uzete iz tablica za freon-12 ( tablice ).
Standardni kapacitet hlađenja postrojenja ima vrednost:
.
. Q η q 120 ⋅ 0,7 ⋅ 1277,85
Q0s = h vs vs = = 79,32 kW
ηv qv 0,7 ⋅ 1933,25
107
pa se za koeficijent hlađenja dobija:
.
Q0s 79,32
εh = .
= = 2,64.
(W cv ) t 30
.
Zadatak 3.32 Rashladno postrojenje kapaciteta hlađenja Qh = 105 kW radi pri temperaturi
isparavanja t1 = - 10oC i temperaturi kondenzacije ( ispred regulacionog ventila ) t4 = 20oC.
Odrediti efektivni specifični kapacitet hlađenja mašine, ako je entalpija freona-12 na izlazu iz
kompresora h2 = 225 kJ/kg, indikatorski stepen iskorišćenja ηi = 0,9 i mehanički stepen
iskorišćenja ηM = 0,87. Para na izlazu iz isparivača je suvozasićena.
Rešenje:
Prema tablici za freon-12, entalpija pare freona na ulazu u kompresor je suvozasićena i t1 = -
10oC pa je h1 = 183,058 kJ/kg. Entalpija pare freona je na ulazu u isparivač h4 = 54,828 kJ/kg
= h3 (T3).
Specifični maseni kapacitet hlađenja je:
qh = h1 - h4 = 183,058 - 54,828 = 128,23 kJ/kg.
.
Maseni protok freona-12, potreban za kapacitet hlađenja Qh , će biti
.
Q . 105
m= h = = 0,82 kg/s.
q h 128,23
Teorijski rad kompresora iznosi:
(W ' cv )12 = h1 − h2 = 183,058 − 225 = −41,942 kJ/kg.
dok je teorijska snaga kompresora postrojenja:
.
(Wcv ) t = m | (W ' cv )12 |= 0,82 ⋅ 41,942 = 34,39 kW.
Indikatorska snaga kompresora je:

.
. (W cv ) t 34,39
(W cv ) in = = = 38,21 kW.
ηi 0,9
to je efektivna snaga kompresora:

.
. (W cv ) t 38,21
(W cv ) ef = = = 43,92 kW.
ηM 0,87
108
Efektivni specifični kapacitet hlađenja rashladnog postrojenja iznosi:

.
Qh 105
k ef = .
= = 2,39.
(W cv ) ef 43,92
Zadatak 3.33 Rashladno postrojenje ima kapacitet hlađenja 840 · 103 kJ/h pri radnoj
temperaturi isparavanja -10oC, temperaturi kondenzacije 28oC. Temperatura fluida ispred
prigušenog, regulacionog ventila je 20oC. Odrediti standardni kapacitet hlađenja pri
temperaturi isparavanja -15 oC, temperaturi kondenzacije 30oC i temperaturi ispred
regulacionog ventila 25oC. Uzeti da se sa povećanjem odnosa pritiska u kompresoru
koeficijent punjenja smanjuje na 8%. Rashladno sredstvo je freon-12 a ηv = 1.
Rešenje:
Za radne parametre rashladnog postrojenja iz tablice za freon-12 na liniji zasićenja je h4 = h3
= ht3 (t3 = 20oC)
h4 = 54,828 kJ/kg, Pk / P = 3,22, v1 = 0,076646 m3/kg = vg1 ( t1 = -10oC )
h1 = 183,058 kJ/kg = hg1 ( t1 = -10oC ).
Za standardne parametre fluida je sledećih veličina stanja
Pk = 7,67 bar P0 = 1,825 bar h'1 = 180,846 kJ/kg
h'4 = 59,653 kJ/kg Pk / P0 = 4,21 v'1 = 0,091018 m3/kg.
Sada su radni i standardni specifični zapreminski kapaciteti hlađenja
.
h − h4 183,058 − 54,828
qv = 1 = = 1673,02 kJ/kg
v1 0,076646
.
h ' − h' 180,846 − 59,653
qv s = 1 4 = = 1331,53 kJ/kg.
v'1 0,091018
Standardni kapacitet hlađenja rashladnog postrojenja bi bio
.
. Q h η v s q v s 840 ⋅ 10 3 ⋅ 0,92 ⋅ 1331,53
Q0s = = = 615 ⋅ 10 3 kJ/h.
ηv qv 1673,02
Zadatak 3.34 U kompresorskom rashladnom vazdušnom postrojenju ( slika 3.17 ) vazduh u

rashladnoj komori je na pritisku P1 = 1 bar i temperaturi t1 = -10oC. Kompresor sabija vazduh
izentropski do pritiska P2 = 5 bar, posle čega u razmenjivaču toplote snižava svoju
temperaturu pri stalnom pritisku do t3 = 10oC. Zatim se vazduh širi u ekspanzionoj mašini
adijabatski do početnog pritiska i kao takav ulazi u rashladnu komoru gde se, oduzimajući
toplotu od tela koja se hlade, zagreva do temperature t1 = -10oC i ulazi u kompresor.
109
Odrediti temperaturu vazduha koji ulazi u rashladnu komoru, teorijski rad, kapacitet hlađenja
vazduha i koeficijent hlađenja kod posmatranog postrojenja i postrojenja koje radi po ciklusu
Karnoa između istih temperatura. Vazduh ima svojstva idealnog gasa i cmp = 29,1 kJ/(kmol ·
K); ‫ = א‬1,4.
Rešenje:
Za proces povratne adijabatske ekspanzije vazduha ( idealan gas ) u ekspanzionoj mašini je:
( x −1) / x ( x −1) / x 1, 4 −1
P  P  1 1, 4
T4 = T3  4  = T3  1  = 283  = 179 K.
 P3   P2  5
Za proces povratne adijabatske kompresije vazduha u kompresoru ima se
( x −1) / x
P 
T2 = T1  2  = 263 ⋅ 5 0, 286 = 416 K.
 P1 
Slika 3.17 - Kompresorska vazdušna rashladna mašina - karakteristični procesi.
Tehnički rad sabijanja vazduha u kompresoru rashladne mašine iznosi:
29,1
(W ' cv )12 = h1 − h2 = c p (T2 − T2 ) = ( 263 − 416) = −153,74 kJ/kg.
28,96
dok je tehnički rad ekspanzije vazduha u ekspanzionoj mašinni
29,1
(W ' cv ) 34 = c p (T3 − T4 ) = ( 283 − 179) = 104,5 kJ/kg.
28,96
Specifični kapacitet hlađenja je:
29,1
q h = h1 − h4 = c p (T1 − T4 ) = ( 263 − 179) = 84,4 kJ/kg.
28,96
110
Koeficijent hlađenja ima vrednost

qh 84,4
εh = .
= = 1,71
| (W cv )12 | − | (W ' cv ) 34 | 49,24
pri čemu je utrošeni rad levokretnog kružnog procesa
W ' cv = (W ' cv )12 + (W ' cv ) 34 = −153,74 + 104,5 = −49,24 kJ/kg.
Koeficijent hlađenja postrojenja koje bi radilo po ciklusu Karnoa između istih temperatura, bi
bio
T1 263
ε hC = = = 13,15.
T3 − T1 283 − 263
Zadatak 3.35 Kompresorska parna rashladna mašina ( slika 3.18 ) koristi kao rashladno
sredstvo amonijak čija je temperatura na ulazu u kompresor t1 = -18oC, gde se povratno
adijabatsko sabijanje do temperature t2 = 26oC i stepen suvoće pare x2 = 1 ( slika 3.18 ). Iz
kompresora amonijak se odvodi u kondenzator C gde se pri stalnom pritisku potpuno pretvara
u tečnost ( x3 = 0 ), nakon čega se izentropski širi u cilindru ekspanzione mašine D do
temperature t4 = -18oC. Potom se amonijak uvodi u rashladnu komoru A gde isparava,
oduzimajući toplotu od tela koja se hlade, do stanja 1. Odrediti rashladni kapacitet amonijaka,
toplotno opterećenje kondezatora, rad koji se troši u ciklusu i koeficijent hlađenja.
Rešenje:
Kapacitet hlađenja amonijaka, tj. toplota koju apsorbuje 1 kg amonijaka u rashladnoj komori
A, iznosi
q h = h1 − h4 = r0 ( x1 − x 4 ) r0 = r (T4 ) = h g 4 − hl 4 = r1 (T1 ).
Slika 3.18 - Kompresorska parna rashladna mašina.
Iz tablice, za amonijak, za temperaturu t1 = -18oC na ulazu u kompresor dobija se:
r0 = h g1 − hl1 = 1421,7 − 98,8 = 1322,9 kJ/kg.
111
Vrednost stepena suvoće x1 i x4 se mogu odrediti iz toplotnog ( T,s ) dijagram za amonijak ili
analitički iz uslova izentropske kompresije pare amonijaka u kompresoru B:
s 2 = s1 = s l1 + x1 ( s g 1 − s l1 ).
Iz tablice za amonijak, za temperaturu t1 = -18oC, ima se
s l1 = s l 4 = 0,4040 kJ/(kg · K) s g1 = s g 4 = 5,5900 kJ/(kg · K)
a za temperaturu t2 = 26oC:
s g 2 = s 2 = 5,0244 kJ/(kg · K) s l 2 = s 3 = 1,1349 kJ/(kg · K).
Stepen suvoće pare amonijaka pre kompresije pare ( stanje 1 ) će biti
s 2 − sl1 5,0244 − 0,4040

x1 = = = 0,891.
s g1 − s l1 5,5900 − 0,4040
Na analogan način je stepen suvoće pare amonijaka nakon izentropske ekspanzije ( s3 = s4 )

pare
s3 − sl 4 1,1394 − 0,4040
x4 = = = 0,142
s g 4 − s l 4 5,5900 − 0,4040
pa je kapacitet hlađenja
q h = r1 ( x1 − x 4 ) = 1322,9(0,891 − 0,142) = 990,9 kJ/kg.
Toplotno opterećenje kondenzatora, tj. toplota koja se predaje rashladnoj vodi u kondenzatoru
C, iznosi
q 23 = h3 − h2 = r2 (T2 ).
Za temperaturu t2 = 26oC, iz tablice za amonijak, promene specifične entalpije pri

kondenzaciji pare daće iznos oslobođene toplotne energije
q 23 = r2 = h3 − h2 = 303,6 − 1465,6 = −1162 kJ/kg
Utrošeni rad ciklusa će biti
W ' cv = q 23 + q h = −1162 + 990,9 = −171,1 kJ/kg.
Za koeficijent hlađenja dobija se
qh 990,9
εh = = = 5,79.
| W ' cv | 171,1
112
Zadatak 3.36 Kompresor rashladnog postrojenja ( slika 3.19 ) usisava vlažnu paru
amonijaka na temperaturi t1 = -10oC i sabija je adijabatski do pritiska pri kojem je temperatura
t2 = 20oC i stepen suvoće x2 = 1. Iz kompresora para amonijaka dolazi u kondenzator u kome
voda za hlađenje ima, na ulazu, temperaturu t'v = 16oC, a na izlazu t''v = 19oC. U redukcionom
ventilu tečni amonijak se prigušuje do pritiska 2,909 bar. Posle toga NH3 ulazi u isparivač iz
koga izlazi sa stepenom suvoće x1 i ponovo ulazi u kompresor. Toplota, neophodna za
isparavanje amonijaka, se uzima iz sole (20% rastvor MgCl2) koja na ulazu u isparivač ima
temperaturu t's = 5oC, a na izlazu iz isparivača t''s = - 8oC.
Odrediti teorijsku snagu motorrashladne mašine i časovnu potrošnju amonijaka, sole i vode za
.
hlađenje, ako je kapacitet rashladnog postrojenja Qh = 100 kW. Toplotni kapacitet sole iznosi
2,995 kJ/(kg · K), a vode 4,186 kJ/(kg · K).
Rešenje:
Rad kompresora je određen zavisnošću
(W ' cv )12 = h1 − h2 .
Iz tablice za amonijak, na temperaturi t2 = 20oC, se može odrediti
h g 2 = 1461,5 kJ/kg s l 2 = s l 3 = 274,9 kJ/kg
r2 (T2 ) = hg 2 − hl 2 = 1186,6 kJ/kg
dok je entalpija vlažne pare amonijaka, na temperaturi t1 = -10oC, određena stepenom suvoće
x1
h1 = hl1 + x1 ⋅ r1 = 135,2 + 0,92 ⋅ 1296,8 = 1328,2 kJ/kg.
Iz uslova s1 = s2 = 5,092 kJ/(kg · K) sledi vrednost stepena suvoće pare u stanju 1
s1 − sl1 5,092 − 0,5440

x1 = = = 0,92.
s g1 − sl1 5,4730 − 0,5440
Slika 3.19 - Šema rashladnog postrojenja sa amonijakom kao rashladnim fluidom.
113
Sada je teorijski rad kompresora ( izentropski proces 1 - 2 ) vrednosti
(W ' cv )12 = h1 − h2 = 1328,2 − 1461,5 = −133,3 kJ/kg.
Za određivanje snage motora rashladne mašine neophodno je znati protok rashladnog fluida
(amonijak) koji usisava kompresor
. .
. Q Qh
m= h = .
q h h1 − h4
Kako je prigušivanje ( 3 - 4 ) karakteriše uslovom procesa h3 = h4, to se ima
h4 = h3 = 274,9 kJ/kg = hl3 ( t3 = 20oC ).
Sada je kapacitet hlađenja postrojenja:
q h = h1 − h4 = 1328,2 − 274,9 = 1053,3 kJ/kg
pa se za maseni protok rashladnog fluida dobija:
. 100
m= = 0,095 kg/s.
1053,3
Teorijska snaga motora rashladne mašine, za izentropske uslove rada, će iznositi
. .
(W cv ) t = m | (W ' cv )12 |= 0,095 ⋅ 133,3 = 12,67 kW.
. .
Potreban maseni protok sole kroz isparivač dobija se iz uslova | Q h |=| Q sola | , odnosno:
.
. Qh 100
ms = = = 2,57 kg/s.
c p s (t ' s −t ' ' s ) 2,995[5 − (−8)]
Neophodan maseni protok vode za hlađenje kondenzatora iznosi:
.
. m⋅ r2 (T2 ) 0,095 ⋅ 1186,6
mv = = = 8,98 kg/s.
c pv (t ' ' v −t ' v ) 4,186(19 − 16)
Zadatak 3.37 Rashladno postrojenje koje radi sa amonijakom kao rashladnim fluidom ima
.
kapacitet Qh = 120 kW pri čemu temperatura isparavanja iznosi t1 = -10oC. Para amonijaka na
izlazu iz isparivača je suvozasićena. Temperatura kondenzacije iznosi t3 = 35oC, pri čemu je
kondezat pothlađen do te-mperature t3 = 30oC ( slika 3.20 ).
114
Odrediti koeficijent hlađenja teorijskog ciklusa, časovnu

potro-šnju amonijaka i teorijsku snagu motorarashladne
mašine. Zadatak rešiti koristeći ( log P, h ) dijagram.
Slika 3.20 - Dijagram ( log P, h ) za amonijak rashladnog

procesa.
Rešenje:
Stanje pare amonijaka na ulazu u kompresor određuje se iz ( log P, h ) dijagrama u preseku
temperature zasićenja amonijaka t1 = -10oC i krive zasićenja x = 1, kada je:
P1 = 2,9 bar, h1 = 1750,5 kJ/kg.
Stanje pare amonijaka na kraju izentropske kompresije se takođe određuje iz ( log P, h )

dijagrama u preseku izentrope s1 = s2 i izobare P2 koja odgovara temperaturi zasićenja
amonijaka (t3 = 35oC ), kada je:
P2 = 12,5 bar h2 = 1970,8 kJ/kg.

Kondenzacija pare amonijaka je izobaro-izotermski proces ( 2 - 3 ), pothlađivanje amonijaka
ostvaruje se izobarski ( 3 - 3' ), dok se prigušivanje ( 3' - 4 ) odvija pri stalnoj entalpiji
rashladnog fluida h3 = h4. Iz ( log P, h ) dijagrama, uzimajući u obzir navedene procese, sledi:
h3' = 666 kJ/kg h4 = h3' = 455 kJ/kg.
Kapacitet hlađenja 1 kg amonijaka iznosi:
q h = h1 − h4 = 1750,5 − 455 = 1295,5 kJ/kg
dok je maseni protok amonijaka ( potreban za obezbeđenje odgovarajućeg kapaciteta hlađenja

postrojenja )
.
Q
. 120
m= h = = 0,093 kg/s.
q h 1295,5
Utrošeni rad kompresora iznosi:
(W ' cv )12 = h1 − h2 = 1750 − 1970,8 = −220,3 kJ/kg.
pa se za koeficijent hlađenja dobija
qh 1295,5
εh = = = 5,88.
| (W ' cv )12 | 220,3
115
Potrebna teorijska snaga motora rashladne mašine biće:
. .
(W cv ) t = m | (W ' cv )12 |= 0,093 ⋅ 220,3 = 20,488 kW.
Treba zapaziti da svako rešenje, gde se koriste relativne vrednosti specifične entalpije ( h ) i
entro-pije ( s ), zavisi od usvojenog referentnog stanja za koje se biraju nulte vrednosti
veličina potrebnih za proračun.
Zadatak 3.38 Kroz rashladni uređaj struji amonijak zapreminskim protokom iznosa 0,4
m3/min. Amonijak se kondezuje na temperaturi 34oC, dok se isparavanje obavlja na
temperaturi - 14oC. Kondezovani amonijak struji kroz ekspanzioni ventil gde se prigušuje do
pritiska isparavanja. Vlažna para amo-nijaka se izentropski komprimuje ( slika 3.21 ) u
kompresoru do pritiska kondezacije kada para postaje suvozasićena. Odrediti, ako su procesi
strujanja fluida u rashladnom uređaju stacionirani:
a.) stepen suvoće pare amonijaka na ulazu i izlazu iz

isparivača uređeja,
b.) toplotu koja je odvedena u isparivaču rashladnog uređaja,
c.) toplotu predatu kondezatoru
d.) koeficijent hlađenja postrojenja.
Slika 3.21 - Prigušivanje u ciklusu parne kompresorske

rashladne mašine.
Rešenje:
a) x1 = 0,883; x4 = 0,172,
. .
b) Q h = m( h1 − h4 ) = 13,97 kW
. .
c) Q 23 = m( h3 − h2 ) = −16,91 kW
qh 13,97
d) εh = = = 4,75.
| (W ' cv )12 | 2,943
Zadatak 3.39 Kompresor rashladnog postrojenja, koje koristi amonijak kao rashladno
sredstvo, kompri-muje paru amonijaka iz isparivača izentropski do temperature 50oC, posle
čega se para izobarskim hlađenjem prevodi u tečnu fazu na pritisku 6,149 bar. Tečan
amonijak je na ulazu u ekspanzioni ventil temperature 2oC, a ekspanzija se obavlja do pritiska
1,3164 bar. Ako je toplotni kapacitet pregrejane pare amonijaka 3 kJ/(kg · oC), vode cpv =
4,186 kJ/(kg · oC) odrediti:
a) koeficijent hlađenja rashladnog postrojenja

b) potrebnu snagu kompresora, ako rashladno postrojenje treba da proizvodi led od vode
temperature 18oC u masi 1000 kg/h.
Smatrati da procesi strujanja rashladnog fluida imaju stacionaran karakter. Karakteristične

promene stanja radnog tela pokazane su na slici 3.22.
116
Rešenje:
a) Koeficijent hlađenja rashladnog postrojenja je:
qh h − h6
εh = = 1 .
| (W ' cv )12 | | h1 − h2 |
Specifična entalpija rashladnog fluida ( stanja 1 ) na ulazu u kom-

presor određena je izentropskom promenom stanja amonijaka u kompresoru:
s1 = s2 = sl1 + x1 ( sg1 - sl1 ).
Slika 3.22 - Ciklus kompresorske parne rashladne

mašine sa pothlađivanjem kondezata.
Kako je u izobarskom procesu hlađenja ( proces 2 - 3 ) pregrejane pare amonijaka promene

specifične entropije ( slika 3.22 ) radnog tela
T2 3232
∆ s23 = s2 - s3 = cp ln = 3 ln = 0,397 kJ / ( kg · K ).
T3 283
to je specifična entropija amonijaka na kraju kompresije ( stanje 2 )
s2 = ∆ s23 + s3 = 0,397 + 5,2104 = 5,6074 kJ / ( kg · K ).
Za pritisak kondezacije P2 = P3 = 6,1495 bar iz tablica za amonijak (ravnoteža para-tečnost)

ima se
s 3 = s g 3 = 5,2104 kJ/(kg · K) h3 = h g 3 = 1453,3 kJ/kg

s 4 = s l 3 = 0,8808 kJ/(kg · K) h4 = hl 3 = 227,6 kJ/kg
t 3 = t 4 = 10 0 C.
Kako je za pritisak isparavanja fluida P1 = P6 = 1,3164 bar ( tablice,ravnoteža para-tečnost ) u

karakterističnim stanjima amonijak ima sledeće vrednosti potrebnih veličina stanja
hl1 = hl 6 = 53,6 kJ/kg s l1 = 0,2240 kJ/(kg · K)
h g1 = h g 6 = 1407,6 kJ/kg s g1 = 5,7481 kJ/(kg · K).
117
Stepen suvoće pare amonijaka na ulazu u kompresor će biti
s 2 − s l1 5,6074 − 0,2240
x1 = = = 0,974
s g1 − sl1 5,7481 − 0,2240
odnosno specifična entalpija vlažne pare amonijaka na ulazu u kompresor:
h1 = hl1 + x1 (hg1 − hl1 ) = 53,6 + 0,974(1407,6 − 53,6) = 1772,4 kJ/kg.
Pošto je t5 < t4 tečen amonijak je pothlađen. Za prigušivanje ( na slici 3.22 proces 5 - 6 ) važi:
h5 ≈ hl5 = h6 = 153 kJ/kg
koristeći tablice za amonijak za temperaturu pothlađivanja 5oC. Stepen suvoće pare

amonijaka nakon prigušivanja ( stanje 6 ) iznosi
h6 − hl 6 153 − 53,6
x6 = = = 0,074
hg 6 − hl 6 1407,6 − 53,6
Stanje 2 leži u područiju pregrejane pare amonijaka te je specifična entalpija pare amonijaka
( posle kompresije )
h2 = h3 + c p (t 2 − t 3 ) = 1453,3 + 3(50 − 10) = 1573,3 kJ/kg.
Sada je koeficijent hlađenja rashladnog postrojenja:
h1 − h6 1772,4 − 153
εh = = = 8,13
| h1 − h2 | 199,1
Teorijski rad kompresora ima vrednost
(W ' cv )12 = h1 − h2 = 1772,4 − 1573,3 = −199,1 kJ/kg.
b) Potrebna snaga kompresora se određuje iz uslova odvedene toplote od vode ( da bi se

dobio led )
. . . 1
Q v = m v c pv ∆t v + m L rL = [1000 ⋅ 4,186(18 − 0) + 1000 ⋅ 334] = 21,86 kW.
3600
Pri tome je rL = 334 kJ/kg latentna toplota očvršćavanja vode na temperaturi 0oC. Teorijska
.
snaga kompresora biće određena pomoću toplote odvedene od vode (Q v ) i koeficijenta
hlađenja (εh) i njena je vrednost
.
. Qv 21,86
(W cv ) = = = 2,69 kW.
εh 8,13
118
Zadatak 3.40 Odrediti minimalnu potrebnu snagu kompresora, kompresorskog parnog

rashladnog postroje-nju, ako se u kondenzatoru kondezuje 1000 kg/h freona-12 pritiska 7 bar i
temperature 60oC. Tečnost rashladnog fluida ulazi u ekspanzioni ventil na temperaturi 25oc
gde se prigušenje do pritiska isparava-nja 1 bar ( slika 3.23 ). Koliko toplote se troši na
isparavanje freona? Procese strujanja rashladnog fluida smatrati stacionarnim.
Rešenje:
Uz zanemarivanje promene kinetičke i potencijalne energije potrebna snaga kompresora je
minimalna i jednaka izentropskoj kompresiji rashladnog fluida. Rad kompresije je:
(W ' cv )12 = h1 − h2
pri čemu je za pritisak P2 = 7 bar i temperaturu t2 = 60oC para freona-12 pregrejana. Iz tablice
8 (prilog) za pregrejanu paru freona-12 je:
h2 = 221,854 kJ/kg s 2 = 0,759 kJ/(kg · K)
Slika 3.23 - Ciklus kompresorske parne rashladne mašine sa pothlađivanjem kondenzata i

šemom procesa u ( T, s ) i ( h, s ) dijagramu.
Temperatura ključanja koja odgovara pritisku kondenzacije 7 bar određuje se, tablica 7 za
freon-12 (ravnoteža para-tečnost), interpolacijom:
ts = t3 = 27,59oC.
Specifična entalpija freona-12 na ulazu u kompresor određena je izentropskim procesom

kompresije fluida
s1 = s2 = 0,759 kJ/(kg · K).
Za pritisak isparavanja P1 = 1 bar, iz tablica za pregrejanu paru freona-12, entalpija i

temperatura se određuje interpolacijom:
h1 = 184,728 kJ/kg t1 = - 11,6oC.
119
Sada je potrebna snaga kompresora:
. . .
(W cv )12 = m | (W ' cv )12 |= m | ( h1 − h2 ) |= 1000 ⋅ (3600) −1 | (184,728 − 221,854) |= 10,31 kW.
Toplota utrošena na isparavanje freona iznosi:
q R = q 51 = h1 − h5 = 184,728 − 59,653 = 125,075 kJ/kg.
Pri tome je:
h5 = h4 = 59,653 kJ/kg
dobijeno iz tablica za freon-12 ( ravnoteža para-tečnost ) za temperaturu pothlađivanja 25oC.

Ukupna ''proizvedena hladnoća'' iznosi:
. . 1000
Q h = m⋅ q h = ⋅ 125,075 = 34,74 kW.
3600
120
LITERATURA
1. Đorđević B. ,Valent V. , Šerbanović S. , Termodinamika i termotehnika

,Građevinska knjiga ,Beograd,1987.
2. Malić D., Đorđević B., Valent V., Termodinamika strujnih procesa ,Građevinska
knjiga, Beograd,1980
3. Đorđević B., Valent V., Radojkovoć N., Termodinamika i termotehnika, Zadaci,
Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Nišu, TMF , Beograd,1982.
4. Đorđević B., Tasić A., Tablice i dijagrami termodinamičkih veličina ,Tehnološko-
metalurški-fakultet, Beograd,1978.
5. Ražnjević K., Toplinske tablice i dijagrami ,Đuro Đaković ,Slavonksi Brod,1964.
6. Grozdanović D. K., Sistemi za obradu podataka. Tehnološko-metalurški-
fakultet,Beograd,1986.
121

ReĹ Enih Zadataka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

ReĹ Enih Zadataka

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

ReĹ Enih Zadataka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZBIRKA

dipl.ing. Schell Csaba

Uputsvto studentima za rešavanje zadataka................................................................. 1

Iako se ne može smatrati jedino mogućim postupkom, osnovne karakteristike takve

Navedeni redosled pripremanja, obrade i nalaženja rešenja zadataka proistekao je iz

1. TERMODINAMIČKE OSOBINE I ENERGETSKA INTERAKCIJA

Apsolutni pritisak je:

Za vakum u procentima dobija se:

P = 0.989+ = 8.989bar = 8.989 * 10 5 N / m 2

Slika 1.1 - Merenje protoka fluida.

Površina ulaznog otvora dijafragme je:

Protok mase tečnosti određuje se pomoću izraza :

b) Ne uzimajući u obzir pritisak vodenog stuba pad pritisaka iznosi :

Greška izazvana zanemarivanjem visine vodenog stuba je:

T 2 =T 1 (2 v1 / v 2 )=2T 1 =2(180+273)=906K ili t 2 =633 o C

Proverom jednačina se dobija:

Zapremina se određuje iz jednačine:

mRT 1.473 * 8.315 * 773

Zadatak 1.11 Odrediti gustinu ugljen-dioksida i ugljen-monoksida (idealni gasovi) na

Zadatak 1.14 Pregrejana vodena para mase 1 kg zauzima zapreminu od 0,00826 m 3 na

b) Da bi se izračunao pritisak preko Van derValsovu jednačina stanja prethodno se moraju

27 Ru2Tc2 27 * 8.315 2 647.3 2 kN

gde je T c =647,3K i P c =220,5bar

Ru T a 8.135 * 653 554.26

c) Proračun pritisaka po Soaveovu jednačinu stanja počinje izračunavanjem parametara m,

pri čemu je za voda faktor acentričnosti ω =0,344

α = [1 + 1.0006(1 − 1.0088 0.5 )]2 = 0.991 gde je Tr=T/Tc=653/647,3=1,0088

Ru2Tc2 8.315 2 647.3 2 kN

8.135 * 653 554.26

Zadatak 1.15 Izračunati kritičan faktor kompresibilnosti izračunava se primenom jednačine

Pc v mc 220.5 * 100 * 0.0560

Vrednosti kritičnih parametara za vodu date su u tablici.

Zadatak 1.19 Izračunati zapreminski izohorski i izobarski toplotni kapacitet ugljen-

c| mp =(7/2)R u =(7/2) 8,315=29,102kJ/(kmol*K)

Zapreminski toplotni kapacitet ugljen-monoksida određuje se iz jednačine:

Zadatak 1.20 Odrediti specifičan, molarni i zapreminski ( na normalnim fizičkim uslovima)

c | v = (5/2) R = (5/2) (8,315/28)=0,742kJ/(kg*k) i χ =1,4

b) Zamenom vrednosti koeficienata B,C,...,F (određenih za azot iz tablice) u jediničnu, ima se

c | p =B+2CT+3DT 2 +4ET 3 +5FT 4 =

=1.068490-2*0.134096*.001*273+3*0.215569*10 −6 *273 2 -4*0.078632*10 −9 *273 3

+5*0.069850*10 −13 *273 4

Specifičan izohorski toplotni kapacitet izračunava se:

Sličnim postupkom se za temperaturu 100 o C (373K) nalazi :

c) Srednji specifičan izobarski toplotni kapacitet u stanju idealnog gasa određuje se

Zamenom vrednosti koecifijenata B,C,...,F azota, uz T 2 =373K i T 1 273K, u jednačinu

Izložitelj adijabate određuje se:

a)kada se zavisi od temperature,

Slika 1.2 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid.

II Iz tablice za termodinamičke veličine stanja vode na liniji zasićenja se za temperaturu

Slika 1.3 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid.

S obzirom da je utvrđeno da je na datim uslovima (P 1 = 1 bar i t 1 =60 o C ) voda u stanje

Slika 1.4 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid

II iz tablice se za temperaturu t 2 =180 o C očitava pritisak zasićenja P s =10,027bar. Kako je za

Slika 1.5 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid

Slika 1.6 - Šematski prikaz P - v dijagrama za realan fluid

b) Iz tablice 9 , za pritisak 1,9022 bar , nalazi se:

t=20 o C v = 0.062734m 3 / kg ; h = 200.49kJ / kg ; s = 0.744kJ /(kg * K )

t=30 o C ; h = 206.969kJ / kg ; s = 0.7658kJ /(kg * K )

=1.068490-20.134096.001273+30.21556910 −6 273 2 -40.07863210 −9 *273 3

+50.06985010 −13 *273 4