Masne kiseline, seme lana i rak prostate

Džon Baron

Zasićene masti Poluzasićene masti Mononezasićene masti

  Omega-6 masne Omega-3 masne Omega-9 masne

kiseline kiseline kiseline

Meso
Linolna kiselina: Alfa-linolenična Masline i avokado
(životinje Iz ulja sncokreta, kiselina (ALA): Iz ulja
tovljene šafrana, kukuruza, semena lana i kanole.
žitaricama) konoplje, soje, Iz semena konoplje,
oraha, bundeve, zeleniša, oraha i soje,
kanole (repica), i u mesu životinja koje
susama. pasu, jajima
slobodnih kokošaka.

Mlečni proizvodi Arahidonična Eikosapentaenoična  

kiselina – dobija kiselina (EPA) i
se sintezom Dokosaheksaenoična
linolne kiseline i kiselina (DHA): Iz
konzumacije ribe, vodenih
mesa. životinja, algi, i
cepanjem alfa-
linolenične kiseline.

Hidrogenizovana Gama-linolenična    
ulja kiselina (GLA): Iz
semena crne
ribizle i ulja žutog
noćurka

Čokolade,  DGLA    
kokosovo i
palmino ulje

Važno je shvatiti da većina supstanci koje sadrže masti i ulja, imaju više od jedne vrste
masnih kiselina. Ulje kanole , na primer, ima omega 3, 6, i 9 masnoće. Meso nema samo
zasićene masti već i omegu-6 i 3 . Tabela samo pokazuje glavne karakteristike
masnoća koje se unose preko hrane.

ALA, istinita priča

Zdrav razum:

Većinu svog postojanja čovek je jeo hranu koja sadrži omega-6 masne kiseline (linolna i arahidonična
kiselina) i omega-3 masne kiseline (DHA, EPA i ALA) u odnosu oko 1:1 do 2:1. U zadnjih 50 godina, u tzv
“civilizovanom svetu” taj odnos se promenio na 20:1 ili 30:1 a negde i čak na 50:1 u korist omega-6
masnoća. Danas se naša ishrana sastoji od velikih količinavisoko rafinisanih biljnih ulja koja se koriste za
prženje hrane. Ta su ulja (kao suncokretovo, kukuruzno, sojino ili ulje od kikirikija) visoko bogata omega-6
masnim kiselinama. Kao posledicu imamo dramatično smanjen unos omega-3 masnih kiselina koje se
uglavnom mogu naći u neobradjenim zrnima žitarica, pasulju i ostalom mahunastom povrću, kao i morskim
plodovima – tako da su omega-3 masne kiseline postale drugorazredne i ne toliko zastupljene u našoj
ishrani.

Za vreme istih 50-godina, gde smo se otklonili od sirovog semenja i ulja kao što je na pr. ulje semena lana
(bogato sa ALA), dolazi do rapidnog porasta raka prostate.

Zdrav razum nam govori da zadnjih 50 godina radimo nešto pogrešno – i kao što se ispostavlja, verovatno
više stvari.

 Kao što smo gore napomenuli, poremećen je balans omega-6 i omega-3 masnih kiselina, zbog
nepravilne ishrane.
 Ulja se koriste (čak i omega-3) na veoma visokim temperaturama u procesu rafinacije i kuvanja.
Kao što ćemo kasnije videti to je katastrofalno loše.

  Rafinacijom smo uništili sve korisne fitohemikalije kao što su biljna vlakna, (koja su sastavni deo
uljnog kompleksa) i koja igraju glavnu antikancerogenu ulogu u našem organizmu.

 Vrlo retko jedemo svežu, neobradjenu hranu, čak šta više konzumiramo ogromne porcije užeglih
(oksidiranih) masnoća, što dovodi do nastanka velikog broja slobodnih radikala – uzročnika raka.
(Notirajte: Što je masnoća manje zasićena, ona brže užegne – naročito se važi za biljna rafinisana
ulja.

I opet, ako slušate savete medicinske zajednice, bićete ohrabreni da i dalje što više koristite biljna rafinisana
ulja – čak i više nego što ste to do sada činili.

Naučne studije

Studija Duke Univerzitetskog Medicinskog Centra iz jula 2001, govori o tome da seme lana smanjuje rizik
dobijanja raka prostate. Zaključak je da čak i male količine ovog semena sprečavaju deobu ćelija raka
prostate. Takodje, kod ranog stadijuma raka prostate, primećeno je smanjivanje nivoa PSA.

Primećeno je da ljudi sa rakom prostate imaju visok nivo omega-6 kiselina. Naučnici su zaključili da visok
sadržaj omega-6 poluzasićenih masnih kiselina imaju tumor-promovišući efekat, dok omega-3 kiseline rade
upravo suprotno. Clinical Biochemistry, Vol. 32, August 1999, pp. 405-09

Ne vidi se šuma od drveta

Šta se dešava sa ALA u telu?

U zdravom organizmu, ALA se deli u dve forme koje telo može da iskoristi: DHA i EPA.

 Na žalost, taj proces reguliše posebni enzim (delta-6 desaturaza), i on je značajno usporen (do
50% i više) prevelikom prisutnošću linolne kiseline. Ovaj neophodni enzim bukvalno se potpuno
iskoristi u procesu čišćenja od viška omega-6 masti, iz suncokretovog i kukuruznog rafinisanog
ulja, tako da ga nikad nema dovoljno za razlaganje ALA u DHA i EPA.
 Čak šta više, ovaj delta-6 enzim se takodje inhibira uz pomoć trans masnih kiselina koje se nalaze
u hidrogenizovanim uljima, margarinu, i rafinisanim uljima – što su glavne komponente današnje
ishrane.

 Količinu delta-6 dalje smanjuje visok nivo insulina, problem koji je karakteristika razvijenog sveta sa
ogromnim brojem gojaznih i dijabetesa. U Americi je dve trećine stanovništva gojazno.

 I konačno, taj se proces prirodno usporava starenjem.

Svaki od ovih fraktora dovodi do akumulacije ALA, što je kontraproduktivno. Ipak, promena ovakvog stanja
je relativno laka.

 Prekinite sa korišćenjem plastičnih masti – sa hidrogenisanim biljnim i super rafinisanim uljima.

Visoke temperature kojima se ova ulja izložena dramatično menjaju njihovu strukturu. Danas se ne
pravi razlika izmedju visoko rafinisanih i hladno cedjenih ulja. Ona nisu ista i različito se ponašaju u
organizmu.
 Prekinite da pržite sa uljima koja imaju visok sadržaj omega-6 kiselina, kao što je suncokretovo i
kukuruzno ulje i predjite na maslinovo ulje, kokosovo ili avokado ulje, na buter umesto margarina i
to od životinja koje nisu tovljene žitaricama (umereno). A ako ipak morate da koristite ulje za
prženje, koristite male količine rafinisanog avokado, kokosovo ili kanola ulje, koja su otporna na
visoke temperature.

 Promenite ishranu od visoko rafinisanih ugljenih hidrata (belo brašno, hleb, šećer, brza hrana, kola
napici) koja ima visok glikemični indeks i preorijentišite se na više Mediteranski stil ishrane (riba,
crno vino, sveža salata) kako bi poboljšali nivo insulina u krvi.

 I konačno, jedan od efikasnih metoda za razlaganje linolne kiseline je da direktno unesete GLA uz
pomoć suplemenata. Najbolji izvor GLA je ulje semena ribizle. Drugi izvor je ulje žutog noćurka.
Jedna od glavnih prednosti suplementacije sa GLA je konverzija GLA u DGLA, koja se nadmeće
sa arahidoničnom kiselinom i sprečava njene negativne inflamatorne efekte u organizmu.

Budwig Dijeta

Diskusija o raku prostate i semenu lana ne bi bila kompletna bez pomena Dr. Džoane Budwig i njenog
tretmana kancera uz pomoć semena lana. Poznajem puno lekara koji će prigovoriti njenom programu jer ne
postoje ozbiljnije studije koje ga podržavaju. S druge strane, imamo bezbroj slučajeva u Evropi i Americi gde
su ljudi sa rakom prostate koristili velike količine ulja semena lana i imali izvanredne rezultate.

Ukratko, Dr. Budwig je pronašla da ulje semena lana, ima dve komponente masnoća (alfa-linolenična
kiselina i linolna kiselina), koje su spojene uz pomoć duple veze tri “visoko energetska” pi-elektrona. Ta veza
je sposobna da transferiše ogromnu količinu energije do malte ne svake ćelije organizma. Oni koji su
pročitali, Savete čudotvornih lekara, znaju da je kancer nastaje u ćelijama sa niskim nivoom energije.
Drugim rečima, Budwig dijeta može podići nivo energije u ćelijama do ne-kanceroznog nivoa. Čak šta više,
pi-elektroni iz lana dovode do veće asimilacije kiseonika u ćelijama – što je takodje značajan antikancer
faktor ne samo za rak prostate nego i uopšte. IPAK, znajte da zagrevanje ulja semena lana, sprečava ovaj
transfer energije, pa je absolutno neophodno koristiti hladno cedjeno, neprocesuirano ulje.

Zaključak

Šta ja radim

 Koristim celo laneno seme. Više volim seme nego ulje zbog visokog sadržaja korisnih vlakana.
 Takodje uzimam uljne kapsule, zato što se EPA i DHA omega-3 masne kiseline bolje iskorišćavaju
u organizmu od ALA. Još bolje, EPA i DHA delimično zamenjuju omega-6 masti, posebno
arahidoničnu kiselinu u ćelijskim membranama.

 Koristim ulje crne ribizle (kapsule) svaki dan zbog visokog sadržaja GLA.

 Nikako ne koristim hidrogenizovano ili delimično hidrogenizovano ulje (što će vam smuvati ako
jedete u restoranu) i gotovo da ne koristim omega-6 ulja (možda 2 do 4 kašike kanola ili avokado
ulja mesečno za prženje – i to za dve osobe).

 Ne jedem crveno meso  (lični izbor), a umereno ribu i pileće meso – uglavnom manje od 100 grama
dnevno u danima kada jedem meso.
  Vrlo malo unosim mlečne proizvode. Možda pola kile sira mesečno. (Velika potrošnja mlečnih
proizvoda je povezana sa povećanim rizikom dobijanja raka prostate.) Mleko ne koristim uopšte, a
jogurt umereno.

 Koristim  progesteron kremu za muškarce da ublažim efekte svakodnevnih izlaganja

ksenoestrogenima, koji stimulišu BCL2 gen, što dovodi do rasta ćelija prostate – što je glavni uzrok
nastanka raka prostate.

 Koristim ekstrakt semena maline zbog visokog sadržaja elagitanina koji ubija ćelije raka prostate.

 I konačno, koristim antioksidanse i  sredstva koja oslobadjaju testosteron – seme koprive i zeleni
ovas da inhibiram enzim lipoksigenazu koji metabolizira arahidoničnu kiselinu u 5-HETE, osnovnu
“hranu” koja je potrebna ćelijama raka da prežive. Naučnici su više puta demonstrirali da ćelije raka
prostate “masivno i rapidno” umiru za 1 do 2 sata nakon zaustavljanja proizvodnje 5-HETE. Brojni
biljni sastojci kao što su zeleni čaj, palmeto, zeleni ovas i kopriva uspešno inhibiraju ovaj enzim.

Da li to znači da nikad neću dobiti rak prostate? Ne. Na žalost ne postoji garancija za zdravlje, već samo
veće ili manje šanse. Ja mislim da ovakvo ponašanje znači preuzimanje odgovornosti za sopstveno zdravlje
i značajno povećava šanse da NE dobijem rak prostate.