Uvod:

Narodno stvaralastvo, sem umetnickih I literarnih vrednosti, ima svoja

prakticna obelezja. Razlicite narodne umotvorine svojim vaspitnom
funkcijom imale su snazan uticaj na mlade I negovale su moralne vrednosti,
njihova misljenja, mastanja...

Kroz poslovice, pesme, zagonetke, moze se saznati dosta o narodu,

njegovim kulturnim karakteristikama. Tako mozemo videti da se odredjena
imena daju po danu rodjenja, kao magijska zastita od zlih sila, ima ulogu
cuvara, zastitnika od uroka, od bolesti…Blagoslov je svecana izreka kojom
se izrazava zelja, dobro I sreca osobi kojoj je namenjen. Basme su ritualni
tekstovi sa magijskim znacenjem koji treba da zastite, donesu dobro , oteraju
zlo…
Veoma su zanimljiva verovanja u pravila po kojima se izrazava sta se
valja ciniti, a sta ne. Tako se ‘valja’ da se dete po rodjenju polozi na desnu
stranu da ne bi bio levak, ‘valja’ se kada se dete prvi put osisa , pramen kose
odneti u skolsko dvoriste da bi bilo dobar djak, isto tako ’ne valja’ paliti
decije haljine, ‘ne valja’ ljubiti dete dok spava…Ovim primerima pokazuje
se uska povezanost narodnog verovanja I obicaja sa prirodom I prizivaju se
milostive sile koje mogu doneti dobro.
Nega odojcadi bila je upotpunjena prigodnim pesmama za koje se
verovalo da prizivaju san, teraju uroci, pomazu detetu pri njegovim
aktivnostima, pospesuju govorne sposobnosti,.. Tako nastaju Uspavanke,
cupaljke, tahunjaljke, prohodalice, govornice, basme protiv bolesti, protiv
straha…
Detinjstvo odlikuju razne vrste igara koje predstavljaju neiscrpno
podrucje kreativnog I vaspitnog delovanja , ucenja, grupnih aktivnosti.
Njima se podstice psihicki I fizicki razvoj detete, njegova kreativnost I
sposobnost opazanja. Medju igrama I pesmama za igru isticu se:
razbrajalice, redjalice, brzalice, rugalice.
Pesme o zovotinjama imaju visestruku vaspitnu ulogu: neguju ljubav
prema zivotinjama , prosiruju decije iskustvo, razvijaju mastu I osecanja kod
dece. Mnoge od njih su saljivog I zabavnog karaktera I sluze za igru I
razonodu.
 Poslovice o deci I coveku na specifican, pomalo satirican nacin I sadrzaj
bave se tematikom coveka : ‘ covek je tvrdji od kamena, a slabiji od jajeta’,
moralnih normi : ‘ Postuj starije, pa ce I mladji tebe’ , odnosima medju
ljudima : ‘ Koliko ljudi, toliko cudi ‘ , duhovnim vrednostima : ‘ Odeca ne
cini coveka ‘ , cestitosti : ‘ Obraz nema cene ‘ I ovakvim nacinom
izrazavanja navode decu I odrasle na razmisljanje o svojim postupcima,
stavovima…
Mladost, kao doba sazrevanja I prelaska iz sveta detinjstva u svet
odraslih, samostalnih ljudi, nosi sa sobom nove tematike, probleme, igre,
intelektualni razvoj, I razna zivotna iskustva koja su nasal svoje mesto u
prigodnim pesmama o mladosti.
Kolo, kao najpoznatija igra pracena pesmom izrazava vedrinu mladosti,
medjusobne simpatije, ljubavni zar.
Ljubavne pesme I basme iskazuju vecitu tematiku I neiscrpnu
inspiraciju o ljubavi, kao najlepsem osecanju. One isticu I slave zensku
lepotu, opisuju ljubavne ceznje I susrete, rastanke, docaravaju ljubavne
dozivljaje.
Zagonetke su umotvorine u obliku kratkih pitanja za cije odgovore su
potrebni ostroumno razmisljanje I mastovito poredjenje: ‘ Vodom ide, ne
bucka, travom ide, ne suska. (Senka)’
Pitalice su anegdotske I duhovite slicice iz zivota koje imaju dublja
znacenja jer sadrze duhovit I paradoksalan stav prema pojavama na koje se
odnose. ‘ Pitali Kraljevica Marka:- Kako postade taki junak?- Naucio sam se
od dece I pascadi.
Poslovice mogu izrazavati posredne I neposredne zivotne pouke I mogu
koristiti u razlicitim zivotnim okolnostima: ‘Ko ne cuva svoje, nece ni
tudje’, Ko rano rani, dve srece grabi’.
Poslovice o znanju pruzaju odredjenu vrstu saveta koji mogu doprineti
boljem razumevanju I primeni znanja: ‘ Ispeci pa reci’, ‘ Bez alata nema ni
zanata’

Zakljucak:

Narodno stvaralastvo ne sme se podceniti niti smatrati manje vaznim od

strucnih I naucno-istrazivackih studija o coveku, jer ono na najposredniji
nacin opisuje, izrazava, propagira I neguje karakteristican duh odredjenog
naroda, sudeluje u ocuvanju njegovog identiteta I podstice psihofizicki
razvoj licnosti I olaksava njenu socijalnu integraciju u drustvo.