Dokumentalistika                                                                                            prvih  5  predavanja  

Dokumentalistika                                                      1.predavanje                                                          13.10.2010.  

Uvod u informacione nauke

=QDQMHMHQHãWRþLPHse bave sve informacione nauke. Ne bave se stvaranjem istih.

Postoje dve vrste znanja:
]QDQMHRQHþHPXLQIormacija)
]QDQMHNDNRGRüLGRLQIRUPDFLMHWMSUYHYUVWH]QDQMDLNDNRMHNRULVWLWL
ýLPHVHEDYHLQIRUPDFLRQHQDXNH"
Informacione nauke su zapravo nauke o:
- organizaciji(organizacijom znanja-informacija )
-þXYDQMHPLQIRUPDFLMD
-obradom informacija
-širenjem informacija (disimilacija)
-NRULãüHQMHPQDMYLãHüHPRVHEDYLWLRYLP
To bi otprilike bili zadaci svih informacionih nauka.
Sam pojam informcije se dugo brkao sa pojmom informatike, jer se informacione
nauke vezuju za kompjutere. Informatika je uzimana za sinonim informacije.
5Hþ LQIRUPDWLND SRWLþH RG IUDQFXVNLK UHþL information automatique .RG 1HPDFD UHþ
LQIRUPDWLNDR]QDþDYDVDPRQDXNXRSURJUDPLUDQMXLQLãWDYLãH-HGLQR5XVLGDQDVJRYRUH
informacione nauke za sve. U tu informatiku ne spada sadržaj informacije.

Informatika – bavi se kompjuterskom obradom podataka.

Informacione nauke – nauke o informacijama u najširem smislu.

,QIRUPDFLRQH QDXNH VX RVQRYQH QDXNH D LQIRUPDWLND MH SRPRüQD QDXND

Informatika stavlja težište na pronalaženje podataka, a informacione nauke stavljaju
težište na širenje i razmenu znanja.
Kako su nastajale informacione nauke?
Na ove nauke su uticali pohranjivanje i potraživanje informacija. Kompjuterizacija
se razvila sa potrebom da se brže pohrane i pretraže informacije. 3UDSRþHFLLQIRUPDFLRQLK
QDXNDVHåXXJRGLQXNDGDMHRVQRYDQPHÿXQDURGQLELEOLRJUDIVNLLQVWLWXW3RO2WOHL
$QUL /D )RQWHQ 3UDYOMHQD MH PHWRGRORJLMDþXYDQMD L ãLUHQMD LQIRUPDFLMD 'DNOH SRþLQMH
GD VH UD]PLãOMD L GRNXPHQWDOLVWLþNL D QH VDPR ELEOLRWHþNL =DGDWDN RYRJ LQVWLWXWD QLVX
ELOH VDPR NQMLJH YHü VYR ]DSLVDQR OMXGVNR ]QDQMH X VYLP GRNXPHQWLPD VYH ELEOLRWHNH
arhivi, muzeji).
Osnova je bila sadržaj informacije, a ne oblik (slike, fotografije, geografske karte,
dijagrami).
Dokumentalistika je u WRYUHPHVKYDüHQDNDRSRVWXSDNVDNXSOMDQMDNODVLILNRYDQMD
LGLVWULEXFLMH]QDQMDWRVXRQHSUYHWULRVRELQHRUJDQL]DFLMDþXYDQMHREUDGD9LãHMHWD
dokumentalistika uticala na razvoj bibliotekarstva i arhivistike, umesto sopstvenog
razvoja.
Informacione nauke kakve danas poznajemo su stvorene 1961.godine.
%LEOLRJUDIVNLLQVWLWXWVHXJDVLRDMHVWYRUHQNRUSXV3RQRYRMHYUDüHQ]DNOMXþDNGD
GD MH VDGUåDM YDåQLML RG REOLND L SRQRYR VH GRãOR QD RQR R þHPX VX 2WOH L /D )RQWHQ
govorili.
Tada je dokumentalistika postala samo jedna od informacionih nauka. Te
LQIRUPDFLRQH QDXNH VH QH EL VNXSLOH GD YHü QLVX SUHWKRGQR SRVWRMDOH 9DåQR MH NRMH VX
ELOHSUYHLQIRUPDFLRQHQDXNH NRMHVXVHSRMDYLOH=DMHGQLþNRLPMH ELORkomunikacija
(širenje informacija) i interdisciplinarnost (jedna nastajala iz druge).
Prve informacione nauke:
- 1938. Semiotika ýDUOV0RULV
Slede dve nauke koje su jedna drugu vukle.
-1939. 7HRULMDRGOXþLYDQMD se naslanja na filozofiju i psihologiju
-1944. Teorija igara QDVUHüX
Teorija odOXþLYDQMD MH WDGD VD WHRULMRP LJDUD SRVWDOD QXNOHXV ]D UD]YRM
LQIRUPDFLRQLKQDXND'DELVHQDLJUDPDQDVUHüXUXOHWL NRQMVNHWUNHGRELMDORELOHVX
potrebne informacije, pa je ponovo sadržaj postao važan.
3UYLNRPSMXWHULNRULãüHQLVXXUDWQHVYUKHDOLL u SAD u kazinima.
-1944. Kompjuterske nauke – -DQ IRQ 1RMPDQ L $ODQ 7MXULQJ VX ELOL ]DþHWQLFL
koji su postavili osnovu za kompjuterologiju, za pribavljanje informacija.
Kompjuterske nauke (kao tehnika) i informacija (kao fenomen)stvaraju prvu
modernu informacionu nauku DOKUMENTALISTIKU 1915.godine. naravno da su
bibliotekarstvo i arhivistika prve, ali ih nismo tako shvatali sve do pojave
GRNXPHQWDOLVWLNH 'RNXPHQWDOLVWLND VH YUDüD RVQRYL – sadržaju. Kompjuter nam je
olakšao praksu, ali još uvek nemamo teoriju sa kojom bi se služili. Zato nastaje
-1948. Teorija informacija koja je bila kompatibilna sa dokumentalistikom.
Šenon i Viver su prvu informaciju posmatrali kao fenomen koji se ne može definisati
(kao život ili elektricitet). Kada se ta teorija informacija pojavila, sve ovo prethodno je
dobilo osnovu.
 -1948. Kibernetika (Viner)- sva se svela na to da bez informacije ne možete
pokrenuti robota.
-1950. Opšta teorija sistema – RPRJXüDYDGDLQIRUPDFLMHXGUXåXMHPRXVLVWHPHL
da nambude lakše. Tu je pomoJOD SVLKRORJLMD QDURþLWR ELKHYLRULVWLþND WHRULMD 2VQRYD
leži XWRPHGDSRGVWDNQHPRþRYHNDGDELUD5RUãDKRYHPUOMH
-1951. Strukturalna lingvistika 1RDPýRPVNLRPRJXüLODIRUPLUDQMHYHãWDþNLK
jezika . bavi se jezikom, ali ne samo prirodnim kao semiotikDYHüLNRPSMXWHUVNLP
Sve ovo je do
- 1961.godine dovelo do informacionih nauka.
8LQIRUPDFLRQHQDXNHVSDGDPDWHPDWLþNDORJLNDLVWRULMDNQMLJHLUXNRSLVDMHUVH
EDYLPR LVWRULMRP NRPXQLNDFLMH L]PHÿX RQRJ NR SLãH L RQRJ NRML þLWD SRãWR MH WR QHND
vrsta komunikacije, a komunikacija je razmena informacija). Informaciona nauka
SURXþDYD NRPXQLNDFLRQH SURFHVH 2QD X VYRP LVWRULMVNRP GHOX SURXþDYD LVWRULMVNH
SURPHQH SURPHQH REOLND LQIRUPDFLMD L SURPHQH X VLVWHPX NRULãüHQMD L SUHQRãHQMD
komunikacija.

O teorijskim osnovama informacije

.OMXþQLSRMDP]DUD]XPHYDQMH NRPXQLNDFLRQRJSURFHVDLUD]PHQXLQIRUPDFLMDMH
relevantnost 2QD MH YDåQLMD RG WDþQRVWL 1D WHRUHWVNRP QLYRX VH MDYOMDMX SUREOHPL
LPDMXüLXYLGXUHOHYDQWQRVW6DWHRUHWVNRJQLYRDMHYDåQR
1. razmena informacija – moraju teorijski da smisle razmenu informacija
2. razmena zapisanih informacija – prepiske, knjige, pisma
3. informacija kao fenomen – šta je i da li uvek postoji teorija
4. komunikacija kao proces
5. mehanizam komunikacije – þLVWRWHKQLþNRSUDNWLþQRSLWDQMH- praksa
(time se bavioBel kako da pošalje informaciju pravovremeno i što brže i kako da
eliminiše šum)
3UYD þHWLUL VX NOMXþQL SRMDP UHOHYDQWQRVWL âWD üH QDP LQIRUPDFLMD NRMD QDP QH
treba!
-pravovremeno prenošenje relevantnih informacija
5HOHYDQWQDLQIRUPDFLMDMHQHRSKRGQDQXåQD WDþQDLSUDYRYUHPHQD ,]WRJD VOHGL
GHILQLFLMDãWDMHUHOHYDQWQRVW5HOHYDQWQRVWMH PHUDGHORWYRUQRVWLL]PHÿXL]YRUDLFLOMD X
procesu komunikacije. Primer – informacija koju jedan šalje drugi pULPDLRQDVWLåHWDþQR
onako kako je prvi preneo drugom ali i postiže efekat kod tog drugog, da on nešto uradi
sa njom.
âWRMHGHORWYRUQRVWYHüDWRMHLUHOHYDQWQRVWYHüD.
=DNRQRGLVWULEXFLMLþODQDND%UHGIRUGRY]DNRQ – WLþHVHUHOHYDQWQRVWL)RUPXOLVan
MH JRGLQH L QHPD L]X]HWDND 2Q MH LVWUDåLYDR WHPX R SDUHQMX QRMHYD L SURXþDYDR
NDNDY MH RGQRV UHOHYDQWQLK þODQDND L QRYLQD X NRMLPD VH RQL REMDYOMXMX âWR PDQMH
þDVRSLVDWRMHYHüDYHURYDWQRüD
þDVRSLVD– UHOHYDQWLKþODQDND
þDVRSLVD– 499 UHOHYDQWQLKþODQDND
þDVRSLVD– UHOHYDQWQLKþODQDND

2. Zakon o produktivnosti autora (Lotika ga je formulisao)

6YLüHUHüLãWRMHDXWRUSURGXNWLYQLMLRQMHLUHOHYDQWQLMLDOLWRQHPRUDGD]QDþL.DGDVH
zna broj autora koji su napisali samo jedaQþODQDNPRåHPRVDYHOLNRPYHURYDWQRüRPGD
NDåHPRNROLNRQMLKMHQDSLVDORGYDLOLYLãHþODQDND%LüHLKPDQMH
l(el) - EURMDXWRUDMHGQRJþODQND
n – EURMUHOHYDQWQLKþODQDND
A – DXWRULVDYLãHUHOþODQDND
A= l/n2
OYDWHRULMDQHYDåL]DKXPDQLVWLþNHQDXNH.
=LJIULGRYPRGHOGLVWULEXFLMHUHþL – temelji se na Bredfordu. Važan je za izradu baza
podataka. Važan je za indeksiranje pojmova citata.
4. Sola Prajsov zakon o mericitata – EURMþODQDNDNRMLVXþHãüHFLWLUDQLRGGUXJLKMHQD
QLYRXVWDWLVWLþNHJUHãNH.
8UNKDUWRY ]DNRQ R NRULãüHQMX SHULRGLNH – XRþLRMHQHVUD]PHUXL]PHÿX NRULVQLND L
þDVRSLVD âWR YLãH NRULVQLND LPD ELEOLRWHND WR H PDQMH þLWDMX QDVORYL 2YDM ]DNRQ YUOR
malo važi za knjige, ali u potpunosti važi za periodiku.
 Dokumentalistika                                                        2.predavanje                                                          201.10.2010.  

Podela publikacija
3XEOLNDFLMHVXJUDILþNLPSRVWXSNRPXPQRåHQLGRNXPHQWLNQMLJHþDVRSLVLSODNDWL

I Podela publikacija prema sadržaju:

1. primarne publikacije – osnovne publikacije
3ULPDUQH SXEOLNDFLMH VDGUåH QHSRVUHGQH UH]XOWDWH QDXþQR-LVWUDåLYDþNRJ UDGD 7R VX LOL
nova saznanja ili nove interpretacije poznatih saznanja. Tu ubrajamo monografske
publikacije, serijske publikacije (novine – jer donose nove vesti), disertacije, magistarski
radovi, finansijski izveštaji.
2. sekundarne publikacije – sadrže preglede i prikaze radova objavljenim u
SULPDUQLP SXEOLNDFLMDPD 8 QMLK XEUDMDPR NQMLJH UH]LPHD QDXþQL SULND]L NQMLåHYQH
kritike, biliografije, enciklopedije, antologije, hrestomatije.
3. tercijarne publikacije – WRVXYRGLþLGRGRNXPHQDWD3RPRüXQMLKPRåHPRGD
GRÿHPRGRSXEOLNDFLMDRGNRMLKVHL]UDÿLYDODSULPDUQDSXEOLNDFLMD7XVSDGDMXOHNVLNRQL
adresari (pisaca), bibliografije bibliografija.

II Podela publikacija prema vremenu:

1. YUHPHQVNL RPHÿDQH – one koje se samo jednom pojave. Tu su: monografije,
SXEOLNRYDQDJUDÿDL]DUKLYDUHFLPR
2. YUHPHQVNL QHRPHÿDQe – VYH NRQWLQXDFLMH 7X VX SHULRGLND L WHNXüD
bibliografija.

III Podela publikacija prema obliku zapisa informacija:

1. konvencionalne – informacija je zapisana prirodnim jezikom i nije potrebno
QLNDNYRWHKQLþNRSRPDJDOR]DþLWDQMH3RWUEQRMHVDPRGDSR]QDMHPRMH]LNQDNRMHPMH
pisano.
2. nekonvencionalne – informacija je zapisana veãWDþNLPMH]LNRPXREOLNX NRGD
LOL MH ]DSLVDQD SULURGQLP MH]LNRP DOL QDP MH SRWUHEQR WHKQLþNR SRPDJDOR GD ELVPR JD
SURþLWDOLPLNURILOP
-HGDQ RG QDMYHüLK SUREOHPD X LQIRUPDFLRQRM QDXFL MH pohranjivanje i pretraživanje
dokumenata. Zato su nam potrebni dokumentacioni jezici.
Dokumentacioni jezici VXYHãWDþNLMH]LFL.RULVWHVHXLQIRUPDFLRQLPMH]LFLPD]D
- SRKUDQMLYDQMHþXYDQMH
- pretraživanje
- indeksiranje

Postoje 3 tipa dokumentacionih jezika:

1. klasifikacioni sistemi – to je hijerarhijski tip dokumentacionih jezika
koji grupišu pojmove u klase. Oni mogu biti univerzalni (UDK) i specijalizovani (DDK).
2. liste termina – nisu hijerarhijski tip jezika; kontrolisani su. Služe za
NRRUGLQLUDQR LQGHNVLUDQMH 6DGUåDM GRNXPHQDWD VH GRELMD SRPRüX NOMXþQLK UHþL
3UHGPHWQLLQGHNVNOMXþQHUHþL– to su liste termina (jer tu nikada ne ide sve od A do Š,
YHüRQRãWRPLRGDEHUHPRNRQWUROLãHPR
3. tezaurusi – KLMHUDUKLMVNR VX NRQWUROLVDQL GLQDPLþNR SURPHQOMLYL MH]LFL
3RYH]DQLVXVHPDQWLþNLLJHQHULþNL6DVWoje se od:
a) deskriptori (normirani termini)
DVDQMLPDVHVHPDQWLþNLLJHQHULþNLSRYH]XMX
b) nedeskriptori (alternativni termini)
5HþQLFLVLQRQLPDVXWH]DXUXVL,PDPRUHþLQMHQVLnonim, koje povezujemo hijerarhijski
WDNR ãWR SUYR LGX QDMVOLþQLML VLQRQLPL QDãRM UHþL 3UYR QDMMDþH YH]H PHÿX UHþLPD SD
slabije.
6YDND HQFLNORSHGLMD LPD GHORYH NRML VX WH]DXUXVL ]DWR ãWR LPDPR UHFLPR UHþ 6UELMD SD
RSHW6UELMDSDRQGDUHþ1LNROD3DãLüSored koje piše Srbija. To se zove uputnica, a svaki
tezaurus ima uputnice.
Najbolji primer WH]DXUXVDMHUHþQLNSVHXGRQLPD5HFLPRGDLPDPR
x 3DYOH8JULQRYSVHXGRQLP 9DVLOLMH3RSRYLü
deskriptor alternativni termin

x ,YR$QGULü SVHXGRQLPD
GHVNULSWRU üH RYGH ELWL QMHJRYR LPH D QH SVHXGRQLP MHU MH SR LPHQX GDOHNR
poznatiji.
6YLWH]DXUXVLRGUHÿXMX:
- ekvivalenciju (krasan=divan)
- srodnost (ovoga nema u listama termina)
- hijerarhiju
Svi ovi dokuPHQWDFLRQLMH]LFLVHQHSUDYHVDPRSRVHELYHüVOXåH]DSURFHVLQGHNVLUDQMD
Indeksiranje MHSURFHV NRMLVH YUãLSRPRüXGRNXPHQWDFLRQLKMH]LNDLWUHEDGDRPRJXüL
što bolje i brže pretraživanje.
,QGHNVLUDQMHMHVNXSQDþHOD PHWRGDLSRVWXSDND NRMLPD VHXnekom momentu dodeljuju
termini da bismo opisali sadržaj dokumenta; to se kasnije unosi u bazu podataka i
pretrazuje se.
QDþHOD
metode dokument termini
postupci
opisivanje sadržaja dokumenta
pretraživanje

Svako indeksiranje ima 3 faze:

1.faza – analiza dokumenta – PRUDPRGDSURþLWDPRGRNXPHQW
- ovde se radi i selekcija pojmova
2.faza – sada ide prevod odabranih pojmova u dokumentacioni jezik
3.faza – slaganje indeksnih termina prema pravilima tog odabranog
fokumentacionog jezika

Indeksiranje može biti:

- slobodno – skoro ga više i nema; biramo pojmove bez
RE]LUDQDREOLNLVHPDQWLþNHRGQRVH
- kontrolisano – koristimo termine koje smo unapred
odredili i ne možemo da ubacimo neki drugi
0RåHPRLPDWLVOHGHüXpodelu indeksiranja:
1. koordinatno – više je vezano za prirodne jezike; koriste se pojmovi istog nivoa
2. automatsko – DXWRPDWVNDVHOHNLMDNOMXþQLKUHþLIDOHPXQHNHQLMDQVH
- ne možemo još uvek da indeksiramo fraze

Posebna vrsta indeksiranja je citiranje indeksa.

- Pregled svih citiranih dokumenata u objavljenim radovima
- Važno je zbog toga koliko nekoga citiraju
- Veza za citiranje mora biti relevantna
Na osnovu svih tih citata pravi se lanac citata (umrežava ih Kobson). Dobija se indeks
autora i indeks naslova. Tu može da se prati ko koga citira.
To je prošireni ili umreženi indeks autora i naslova. Svaki citirani rad posle može da se
uzme kao odrednica. Oni se danas prave kao tezaurusi.
 Dokumentalistika                                                                    3.predavanje                                    27.10.2010.  

Razvoj informacione nauke

5D]YRM LQIRUPDFLRQH QDXNH QLMH ODNR SULND]DWL MHU VH RQD UD]OLþLWR WXPDþL 'D EL
neka nauka bila informaciona ona mora da ima tri faktora:

1. informaciona tehnologija (vezuje se za kompjuterizaciju)

In 1=informatika
- od pronalaska telegrafa
[Bibliotekarstvo je starije od informacione nauke, a informacionih nauka nema pre 50-ih
godina XX veka.]
6PDWUDOR VH GD üH LQIRUPDFLRQH QDXNH GD UHãH sve probleme. Dve tehnološke
oblasti koje su doživele bum 50-ih i 60-ih godina su reprografija (fotokopir aparati) i
telekomunikacija, dok su 70-ih godina to isto doživeli kompjuteri. Informaciona
tehnologija je bila primarna za definisanje informacionih nauka.
-)UDQFXVNL UHþQLN L] JRGLQH R LQIRUPDFLRQRM QDXFL NDåH GD MH WR QDXND R
kompjuterskoj obradi informacija.
-1967.godine – QDXþQLN 9DMVPDQ – ,QIRUPDFLRQD QDXND SRWLþH L] WHKQRORJLMH RSHW MH
tehnologija starija od nauke)
1968.godine – Borko – Informaciona nauka obuhvata istraživanje prezentacije i u
SULURGQLP L X YHãWDþNLP MH]LFLPD 2WYRUHQD MH PUHåD ]D SULURGQH VLVWHPH LQIRUPDFLMD
7HåLãWHMHQDVUHGVWYLPD]DSURXþDYDQMHNRPSMXWHUL
- Ždanova – ,QIRUPDFLRQDQDXNDL]XþDYDRSWLPDOQXRUJDQL]DFLMXinformacija na osnovu
VDYUHPHQLKWHKQLþNLKVUHGVWDYD
6YH GHILQLFLMH VX RJUDQLþHQH WHKQRORãNLP QDSUHGNRP 6YH GHILQLãX WHKQLNX UDGD
DOLQLNRQHNDåHãWDMHSUHGPHWL]XþDYDQMDLQIRUPDFLRQHQDXNH

2. dokumentacija i pretraživanje informacija

in=dokumentalistika
8RYRMREODVWLVHNDRVLQRQLPX]LPDGRNXPHQWDOLVWLND,RYRMHRPHÿDQDVWYDUQLVXVYL
na dokumentu, nisu svi na prirodnom jeziku). Dokumentalistika je nastala sa pojavom
Bredfordove knjige Documentation 1948.godine.
                                                                                                                         
1
 In  –  informaciona  nauka  
Dokumentalistika je postupak prikupljanja, klasifikovanje i distribucija dokumenata, bez
RE]LUD QD YUVWX VDGUåDM L REOLN GRNXPHQWD 7DNRÿH QH EL SRVWRMDOD EH] NRPSMXWHUD
Težište je ovde na dokumentu.
1H YRGL VH UDþXQD R VDGUåDMX YHü MH RYGH WHåLãWH QD SRKUDQL L þXYDQMX GRNXPHQWD
(GRNXPHQWDOLVWLNDXSUDNWLþQRPVPLVOX
Bredford je želeo da postoji šifra za sve ljudske delatnosti (izum savršenog jezika za sve).
7DNRQHãWRQLMHELORPRJXüH
Za dokumentalistiku su važna SRGUXþMD:

1. organizacija informacija - prikupljanje, pohranjivanje i klasifikovanje informacija

2. oprema za pohranjivanje i pretraživanje informacija
PHKDQLþNRSUHYRÿHQMH– WUHEDGDRVPLVOLPRYHãWDþNLMH]LN
LQIRUPDFLRQHSRWUHEHNRULVQLNDLVWUDåLYDþD

Dokumentalistika se najranije preorijentisala na kompletiranje pre svih nauka.

Nerazdvojna je sa kompjuterima.

3. savremene komunikacione nauke

,JUHQDVUHüXSRMDYLOHVXVH-ih godina. Ovde se misli i na kibernetiku i lingvistiku.
- 9H]DQRMH]DGLVWULEXFLMXLQIRUPDFLMDNDNRüHPRMHSUHQHWL)

Trebalo bi da postoje sva tri faktora.

âWDMHSRGUXþMHLQIRUPDFLRQLKQDXNDXFHOLQL",QIRUPDFLRQDQDXNDQHPDGHILQLFLMX
predmeta. Ona barata sa samim predmetom po sebi (kao elektricitet, kao zdravlje). Ne
PRåHVHGDWLGHILQLFLMDLQIRUPDFLRQHQDXNH1MXRGUHÿXMXSRGUXþja a ne predmeti.
Tehnološki institut u Džordžiji (1961/1962) predložio je definiciju informacionih
QDXND WR MH QDXND NRMD SURXþDYD RVRELQH L SRQDãDQMH LQIRUPDFLMD VLOH NRMH XSUDYOMDMX
protokom informacija i sredstva za obradu informacija (radi njihovog širenja i
dostupnosti).
Iz te definicije nastaje 8 oblasti kojima se bavi svaka:
1. nastajanje informacija (kako nastaju, kakve su po svom kvalitetu, vrednosti)
2.diseminacija (širenje ili distribucija informacija - protok)
3. prikupljanje informacija
4. organizacija informacija (baze podataka)
5. pohranjivanje informacija
6. pretraživanje informacija
7. interpretacija informacija
 8. upotreba informacija

Recimo, novinarstvo, bibliotekarstvo, matematika, logika nemaju svih 8 oblasti.

Ovo bi bile definicije SRGUXþMDDVDGDLGXGHILQLFLMHFLOMHYD
- Gofman : Informaciona nauka je svaki organizovani korpus znanja koji je
]DVQRYDQ QD QDþHOLPD NRMD WXPDþH XVORYH SRG NRMLPD VH VWYDUDMX L SUHQRVH
informacije (ne uslovljava upotrebu tehnologije).
- 9HUVLQJ L 1HYHOLQJ  ,QIRUPDFLRQD QDXND SURXþDYD RVRELQH VWUukturu i prenos
informacija.
Sve ove definicije imaju informacionu tehnologiju, ali informaciona tehnologija nije
sve.
Sve nauke informacionih nauka su starije od informacione nauke, a pripadaju
LQIRUPDFLRQLP QDXNDPD ELOH VX SRPRüQH QDXNH 9DåQX XORJX u svemu ima
informaciono-GRNXPHQWDFLRQDGHODWQRVWVSDMDQDXþQLLVWUXþQLSRWHQFLMDO
Informaciono-dokumentacione službe imaju informaciono-dokumentacionu delatnost.

Informaciona nauka je jedna, a ima više disciplina.

,QIRUPDFLRQDQDXNDLPDNOMXþQDRGUHÿHQMDXRGQRVXQDVDPXLQIRUPDFLMX
1. proces – šta je osnovni proces? Osnovni proces za informacionu nauku je
NRPXQLNDFLMD,QIRUPDFLRQDQDXNDSURXþDYDUD]QHSURFHVHDRYRMHRVQRYQL
2. feneomen – osnovni fenomen je informacija. Fenomen je uvek stariji od nauke.
3. pojam – osnovni pojam je relevantnost. Pojmova ima više. Pojam mora biti
NOMXþQRYDåDQ]DIHQRPHQ5HOHYDQWQDLQIRUPDFLMDQDPMHQDMYDåQLMD7R]QDþLGDMH
LQIRUPDFLMDWDþQDLSUDYRYUHPHQD
 Dokumentalistika                            4.predavanje        ;//ĚĞŽŝƉŽēĞƚĂŬ///Ϳ                    03.11.2010.    

Informacija i relevantnost

3RPHQXOL VPR GD SRVWRMH WUL RGUHÿHQMD fenomen – informacija, pojam – relevantnost i
proces – komunikacija. Sva tri su uvek u simbiozi.

Informacija je postala od Šenonove i Viverove teorije 1949.godine koja kaže da je

informacija osnovni faktor komunikacije. Ona je starija od informacione nauke i važna je
za ogroman broj nauka. %LOR NRML REOLN VLPEROLþQH NRPXQLNDFLMH ]DKWHYD LQIRUPDFLMX
(zašto komuniciramo ako nemamo šta da kažemo).
-Jezik je VLPEROLþQDNRPXQLNDFLMDQDSULPHU
,QIRUPDFLMD MH LQWHUGLVFLSOLQDUQL  IHQRPHQ 'XJR MH VKYDWDQD VD WHKQLþNH VWUDQH D WR MH
kako je preneti (glas, zvuk, signal). Šenon i Viver su upozoravali da svaka informacija
ima 3 nivoa:
x WHKQLþNL
x VHPDQWLþNLL
x ELKHYLRULVWLþNLSVLKRORãNLLVRFLMDOQL
Informaciju posmatramo kroz proces komunikacije. Osnovni proces komunikacije je
NDNR GD VH LQIRUPDFLMD NRMD QDVWDMH X MHGQRM WDþNL L]YRUX ãWR WDþQLMH UHSURGXNXMH QD
GUXJXWDþNX>WHKQLþNLQLYR@
9DåQRMHGDVDþXYDPR]QDþHQMHLQIRUPDFLMH>VHPDQWLND@
Važno je da otklonimo izvore šumova. [tehnika i bihevioristika]

Idealna šema

izvor predajnik * prijemnik odredište

Informacija signal signal informacija

šum WDþNDXNUãWDQMD šum

(pitanje bihevioristike) (pitanje tehnike)
3UHGDMQLN MH SRVUHGQLN 2G QMHJD QH LGH LQIRUPDFLMD YHü VLJQDO 8 WDþNL XNUãWDQMD L X
SULMHPQLNX PRJX ELWL L]YRUL ãXPD 8 WDþNL XNUãWDQMD MH QDMSULVXWQLMD VHPDQWLND L]PHÿX
predajnika i prijemnika).
7HNXQRYLMHYUHPHVHLQIRUPDFLMDL]XþDYDVDYLãHDVSHNDWD

Relevantnost
Kao što informacija ne postoji bez procesa prenošenja, tako ni relevantnost ne može bez
procesa komunikacije.
-povratna veza postoji samo ako imamo relevantnu informaciju
,]YRU PRåH GD SUHX]PH XORJX RGUHGLãWD 5HOHYDQWQRVW MH PHUD GHORWYRUQRVWL L]PHÿX
izvora i odredišta u komunikacionom procesu. Pojednostavljeno, to je razumevanje. Ako
SULþDPR R SRMPX YUHPH RQR VH PRåH UD]OLþLWR VKYDWLWL NDR PHUD GLPHQ]LMD PHUHQMH
(saP þLQ merenja) PHUQD MHGLQLFD VHF PLQ K GDQ PHUHQMH X] SRPRü LQVWUXPHQDWD
PHWHRURORãNDþLQMHQLFDVDPRXQDãHPMH]LNX
Nigde nisu sinonimi informacija i znanje. ,QIRUPDFLMD üH ELWL WDþQD L SUDYRYUHPHQD DOL
QHüHELWLUHOHYDQWQDSULPHUSRGYRGQL ribolov)
5HOHYDQWQD LQIRUPDFLMD MH UD]PHQD ]QDQMD =QDQMH MH RUJDQL]RYDQR SUHPD SRGUXþMLPD
XYHN PRUD ELWL SUHGVWDYOMHQR MH]LNRP SULURGQLP LOL YHãWDþNLP L SRKUDQMHQR MH X
dokumentima. Za razmenu znanja – datoteka na izvoru i datoteka na odredištu. Biblioteke
su najbolje mesto za razmenu znanja jer je knjiga najbolji i najpouzdaniji izvor iz kojeg
OMXGL XþH 3RX]GDQLMD MH RG GDWRWHND QD GUXJLP PHGLMLPD VLJXUQLMD 3ULPHUL GDWRWHND
OMXGVNDPHPRULMDNQMLJDNDWDORJIRQGRYL]ELUNHQDXþQR-informativna sredstva.
Definicija relevantnosti: razmena znanja je efikasna ako informacija koja se prenosi iz
jednog fonda (izvora) proizvede što više promena na odredištu.
Princip promene – važna je povratna informacija.

Idealna shema:
dokument znanje na sve ovo

XWLþXšumovi
izvor odredište (socijalni,
ideološki,
informacija vremenski)
Informacija se prenosi jezikom (WHKQLþNR SLWDQMH – GD OL MH SULURGDQ LOL YHãWDþNL MH]LN).
Postavlja se pitanje odakle izvoru informacija? Iz dokumenta (pišem knjigu, a podatke
VDPGRELRL]GRNXPHQWD'RNXPHQWLVXL]YRU]QDQMD2QLVHPRJXGLUHNWQRXNOMXþLWLX
LQIRUPDFLMXUHFLPRQLNRMRãQLMHSURþLWDRNQMLJXDPLVPRGRãOLGRQRYLKVD]QDQMDWRMH
SXW GR ]QDQMD .RULVQLN NRML þLWD NQMLJX WDNRÿH VWYDUD QHNDNYR DSVWUDNWQo znanje. Ako
QHNR NR MH SURþLWDR NQMLJX QDSLãH NULWLNX QD QDãX NQMLJX RGUHGLãWH - znanje), sada
XYHüDYDPR]QDQMHLRQDMNRMHSLVDRNQMLJXGRELMDSRYUDWQXLQIRUPDFLMX (put od znanja do
L]YRUD SD üH NQMLJD NRMD MH GRãOD GR RGUHGLãWD VDGD SRVWDWL GRNXPHQW L] NRJD üH QHNR
uzimati informacije kao što smo mi uzimali za našu knjigu.
U svakom segmentu komunikacije mora da se obezbedi relevantnost
-informacija može da proizvede razne efekte.
3RYHüDWLUHOHYDQWQRVW]QDþLãWRYLãHXPDQMLWLãXPLOLJDSRWSXQRHOLPLnisati.

III deo
Sve vreme govorimo o prenosu informacija, ali kakve te informacije mogu da budu?
Povezivanje tj. pakovanje informacija se zove konsolidacija informacija. Taj pojam je
XYHR 81(6&2 NDNR EL VH QDXþQL UDGRYL SUL]QDYDOL 1HPD QDXþQRJ UDGD EHz
konsolidovanih informacija.
Cilj razmene informacija je da se korisniku ponudi relevantna informacija. Kod
indeksiranja se prenose sve informacije, što je i razlika indeksiranja u odnosu na
konsolidovanje informacija.
1LMHGDQSUHWUDåLYDþSDQL*RRJOH nemaju konsolidaciju informacija.
Konsolidacija informacija predstavlja javno znanje koje je selektovano QD VSHFLILþDQ
QDþLQ DQDOLWLþNL REUDÿHQR (istraženo), vrednovano i prestruktuirano (prepakovano).
Svaka knjiga je upravo to.
 Dokumentalistika                                                  5.predavanje                                          10.11.2010.  

=ORXSRWUHED LQIRUPDFLMD MH þHVWD DOL MH RGJRYRUQRVW LVNOMXþLYR QD NRULVQLNX 2QD MH
PRJXüD QDMþHãüH SULOLNRP SUHSDNLYDQMD LQIRUPDFLMD NDGD VSDNXMHPR SULþX NRMD QH
postoMLWDNRãWRNRULVWLPRWDþQHLSROXWDþQHLQIRUPDFLMH7RVH]RYHspinovanje. Spiner
MH þRYHN NRML VH EDYL NRQVROLGDFLMRP LQIRUPDFLMD 0DUNHWLQJ MH SUYL SULPHU VSLQRYDQMD
Postoje zakonski procenti dozvoljenog spinovanja.
Zašto se informacije konsoliduju?
1. konsolidovane informacije mogu da smanje neizvesnost – pr: pretražite Google,
QDÿLWHVYHRGRNXPHQWDOLVWLFLLL]DÿLWHQDLVSLW
Informacije konsolidujemo u skladu sa potrebama korisnika.
2. konsolidovane informacije moraju da podlegnu nekim konvencijama prilikom
SUH]HQWRYDQMDNRULVQLFLPDXVNODGXVDQDþHOLPDREODVWLNRMRMSULSDGDNRULVQLN
3. konsolidovane informacije moraju da prodube znanje korisnika, uskladu sa
potrebama korisnika – da kao korisnik znamo malo više o proizvodu.
4. konsolidovane informacije bi trebalo da imaju uticaj na informacije tj. da
imamo povratnu informaciju nakon, recimo, odlaska proizvoda u promet.

Osnovni proces informacione nauke MH NRPXQLNDFLMD 6YH RYR R þHPX VPR JRYRULOL MH
deo procesa komunikacije (neverbalne, verbalne, telekomunikacije..).
3RUHNORUHþLMHRGODWLQVNHUHþLkomunikacio – deljenje; podelimo znanje sa drugima.
.RPXQLNDFLMD MH SURFHV NRMLP VH LQIRUPDFLMH SUHQRVH SXWHP ]DMHGQLþNRJ VLVWHPD
VLPERODRGUHÿHQLPNDQDOLPDRGL]YRUDGRRGUHGLãWD
Proces komunikaFLMH XNOMXþXMH L povratnu informaciju X LGHDOQLP VOXþDMHYLPD RG
RGUHGLãWD GR L]YRUD 7DNRÿH NRPXQLNDFLMD PRåH VDGUåDWL L L]YRU ãXPD QDPHUDQ LOL
nenameran). Šum je uvek vezan za faktor okoline a to je zato što nema komunikacije koja
nema smetnje (nema vakuum komunikacije).
U toku komunikacije moramo da rešimo 3 problema:
1. WHKQLþNL SUREOHPL – RGQRVH VH QD WDþQRVW LQIRUPDFLMD 2G L]YRUD GR FLOMD
LQIRUPDFLMD PRUD ELWL WDþQD 6LPEROL NRML VWLJQX QD RGUHGLãWH PRUDMX ELWL YHUQL NDR NRG
izvora.
2. VHPDQWLþNL problemi – RGQRVH VH QD SUHFL]QRVW ,QIRUPDFLMD MH WDþQD DOL QLMH
dovoljno precizna. Da li i izvor i odredište isto razumeju informaciju?
3. problemi relevantnosti – RGQRVHVHQDGHORWYRUQRVWHIHNDWýXYDMX]QDþHQMH
VYHMHGREURRGUDÿHQRDOLQDPQLãWD WHLQIRUPDFLMHQH]QDþH
- primer sa ljuljaškom
Da bi informacije bile relevantne, informacije moramo da vrednujemo i konsolidujemo.
Sve bi bilo lako da imamo dvosmernu komunikaciju. Problem je sa marketingom i
SROLWLþNRPSURSDJDQGRP
Posebna vrsta komunikacije je difuzija (širenje). To je komunikacija u kojoj se
LQIRUPDFLMHãLUHXYLãH]DMHGQLFDVPHURYDJUXSD7UDþHYLVXGREDUSULPHUGLIX]LMH.RG
GLIX]LMH SUYL JODV RG NRMHJ NUHüH LQIRUPDFLMD JXEL WUDJ R WRM LQIRUPDFLML =DWR VH UDGH
ankete i ispitivanja javnog mnjenja. Tek tu moramo da konsolidujemo informacije. Za
difuziju uopšte nije važna novina informacija. Ona podrazumeva da mi imamo te nove
LQIRUPDFLMH5DþXQDVHQDUHOHYDQWQRVWUHODWLYQHQRYLQHLQIRUPDFLMDVDGDVDPRYDNDYDOL
EXüXWDNDY
Postoje 2 vrste difuzija:
- Homofilija – WUDQVIHU LQIRUPDFLMD VH MDYOMD L]PHÿX OMXGL NRML VX VOLþQL 7R MH
NRPXQLNDFLMDSRVOLþQRVWL)LOLRV-VOLþQRVWVOLþQLOMXGL
- Heterofilija – komunikacija po suprotnosti.
âWRMHKRPRILOLþQRVWYHüDWRMHNRPXQLNDFLMDGHORtvornija. Ali, ne spinuju se informacije
GDELSROLWLþDULGRELOLJODVOMXGLþLMXSRGUãNXYHüLPDMXYHüVHLGHQDQHRSUHGHOMHQHDWR
QLVXQLKRPRILOLþQLQLKHWHURILOLþQL1HSRVWRMLDSVROXWQDKRPRILOLMD

Struktura informacionih sistema (jer informacija ne postoji u vakuumu)

Sistem je skup elemenata u interakciji.

6LVWHP NRML MH QDSUDYLR þRYHN (humani sistem) je skup elemenata koji spajaju
interakciju sa zadatim ciljem.
Informacioni sistemi QDSUDYLR LK MH þRYHN VX YUVWD NRPXQLNDFLRQLK VLVWHPD NRML
odabLUDMX RUJDQL]XMX NRQVROLGXMX SRKUDQMXMX þXYDMX L ãLUH LQIRUPDFLMH VD FLOMHP GD
RQH SRVWDQX GRVWXSQH NRULVQLFLPD &LOM LP MH GD XYHüDMX MDYQR ]QDQMH PHÿX
KRPRILOLþQLPJUXSDPD
Svi informacioni sistemi moraju da reše ona 3 problema.
Postoje informacioni sistemi koji se bave samo konsolidacijom informacija, to su
DQDOLWLþNL L]YRUL &(6L' NRML DQDOL]LUDMX LQIRUPDFLMH 2QL VH VYH YUHPH EDYH
konsolidacijom informacija.
Svaki informacioni sistem mora da ima 6 osnovnih funkcija:
1. odabir izvora informacija – YHüRYLPSRþLQMHNRQVROLGDFLMDLQIRUPDFLMD
2. pribavljanje informacija
3. prestrukturisanje informacija – obrada informacija koje smo pribavili
(novinar pravi vest)
4. organizovanje i pohrana YHüREUDÿHQLKLQIRUPDFLMD
5. pretraživanje i pronalaženje informacija
6. širenje (diseminacija) informacija

2
Ovo je jedan informacioni sistem.
Na svakom koraku se javlja šum.

                                                                                                                         
2
 TV  stanica  je  jedan  informacioni  sistem