Bolnički Informacioni Sistem BIS – OPIS

KRATAK POGLED

Dvadesetak bolnica različitih po veličini i vrsti, od malih

specijalističkih do velikih kliničkih bolnica, investiralo je u BIS
rešenja u cilju poboljšanja svojih kliničkih i finansijskih
rezultata i zadovoljstva. Kroz inovativnu kombinaciju softvera,
usluge i tehnologije, naša rešenja pomažu klijentima u
pružanju visoko kvalitetne i isplative usluge lečenja.

Šta karakteriše BIS ?

• Intuitivan softver - olakšava uvoñenje i smanjuje vreme

potrebno za učenje.
• Ugrañeni sadržaj - podržava stvarne, ne teoretske,
procese zasnovane na dobroj praksi i domaćim specifičnostima.
• Inovativna tehnologija - pruža zdravstvenim radnicima kompletnu informaciju na mestu
pružanja usluge, obezbeñujući tako najbolje moguće odluke u procesu lečenje
• Profesionalna usluga i iskustva - stečena tokom implementacije i podrške klijentima u
dvadesetak bolnica, prenose se i pomažu novim klijentima u bržem postizanju ciljeva
Arhitektura

BIS je integralni sistem koji informatički podržava sve primarne bolničke procese

• Upravljanje podacima pacijenta

• Podrška lečenju
• Finansije i obračun usluga
• Podrška odlučivanju i upravljanju bolnicom

BIS arhitektura

PACIJENT LIS (laboratorija)

identifikacija i kretanje
HL7 RIS (radiologija)
...

OBRAČUN LEČENJE
Operaciona sala
Evidencija i fakture Standardna medicinska
dokumentacija Transfuzija
Mikrobiologija
...
Specijalistički
PIS (ERP) podsistemi
Apoteka
Kuhinja

BIS izveštaji
Business intelligence

Zagreb, 17.07.2009. 1 Hypo Expo II centar, Marohnićeva 1

Aplikacije BIS-a i njihova povezanost

Upravljanje podacima pacijenta

BIS rešenja pomažu u efikasnom voñenju pacijenta od njegovog prvog javljanja

i zakazivanja termina pa do njegovog otpusta iz bolnice. Administrativni podaci
se unose samo jednom i dostupni su na svim potrebnim mestima, tako da
osoblje nije opterećeno unosom uvek istih podataka, a pacijent ne mora
odgovarati uvek na ista pitanja. Rezultat je ubrzani protok pacijenta kroz
bolničke procese i ušteda u administrativnom radu, što direktno utiče na
povećanu efikasnost i kvalitet usluga lečenja i nege.

Osnovne funkcije u ovim aplikacijama su:

• zakazivanje i liste čekanja

• identifikacija pacijenta
• administriranje opštih i demografskih podataka pacijenta
• provera statusa osiguranja i povlastica
• registracija dolaska pacijenta sa dodelom jedinstvenog broja epizode lečenja
• pristanci pacijenta i ostala prijemna dokumentacija
• dodela odelenja, sobe i kreveta
• praćenja kretanja pacijenta tokom boravka u bolnici
• otpust pacijenta
• upravljanje elektronskim zdravstvenim kartonom pacijenta, odnosno arhivom svih pacijentovih
podataka, kako medicinskih tako i nemedicinskih.
 Podrška lečenju

BIS rešenja za podršku lečenju pružaju inteligentnu i trenutnu

informaciju o toku lečenja pacijenta. Nalazi i rezultati pretraga se
generišu u trenutku i na mestu dogañaja, a BIS osigurava trenutnu
dostupnost i distribuciju kroz sva uključena odeljenja, što omogućava
kompletni pristup lečenju pacijenta.

Osnovne funkcije u ovim aplikacijama su:

• izrada i upravljanje pacijentovim medicinskim podacima i dokumentacijom. Primeri toga su:

dijagnoze, anamneza, status, specijalistički nalazi i mišljenja, nalazi dijagnostičkih pretraga,
decursus, otpusno pismo, operacione liste, itd.
• distribucija medicinskih podataka i dokumenata učesnicima u lečenju, zasnovano na
ovlašćenjima korisnika i ulogama u lečenju
• elektronsko propisivanje lekova, odnosno medikamentna terapija sa mogućnošću raznih kontrola,
kao i automatskog evidentiranja utroška za obračun i automatskog naručivanja u bolničku
apoteku
• elektronsko naručivanje pretraga, sa automatskom dostavom rezultata po završetku pretrage
• elektronsko naručivanje krvi i krvnih preparata
• integracija sa 'spoljnim' specijalističkim aplikacijama po HL7 protokolu. Razmena podataka o
pacijentu u cilju naručivanja postupaka i distribucije nalaza po izvršenoj pretrazi

Sopstvenim ili integrisanim 'spoljnim' aplikacijama, BIS rešenja za podršku lečenju, osim odeljenja,
obuhvataju celi spektar bolničkih radilišta koja učestvuju u lečenju pacijenta, kao što su: hitni prijem,
operacione sale, laboratorije, radiološka delatnost, poliklinika itd.

Obračun usluga, troškovi lečenja

Osnovni preduslovi uspešnog finansijskog poslovanja bolnice su

kvalitetan obračun usluga i efikasno praćenje troškova lečenja. BIS
rešenja pružaju korisniku prilagodljive alate za obračun, kao i efikasne
metode evidentiranja i praćenja troškova lečenja.

Osnovne funkcije u ovim aplikacijama su:

• Administracija za potrebe obračuna - Administracija podataka o naručiocu, podataka o

platiocu, evidentiranje postupaka i utrošak lekova i materijala, evidencija PPTP, ....
• Obračun lečenja - Izrada računa po raznim kriterijumima i cenovnicima
• Obrade za RZZO - propisani izveštaji i obrasci za RZZO, predaja digitalno potpisanih računa na
CD-u, odvajanje računa za povrede, konvencije, dopunsko osiguranje ...
• Analize i izveštavanje - Simulacija računa u toku lečenja, realizacije po raznim dimenzijama,
meñuobračuni, propisani obrasci za Institut za javno zdravlje u papirnatom i digitalnom obliku, ...
• Integracije - Automatski prenos računa u glavnu knjigu i saldakonti, integracija utroška lekova sa
skladišnim i materijalnim poslovanjem, integracija sa nabavkom.
 Podrška odlučivanju, upravljanje bolnicom

Za uspešno upravljanje bolnicom potrebno je sve više kvalitetnih informacija. Brze i

pravilne odluke oslanjaju se na informacije koje su u datom trenutku na raspolaganju,
a uspešne uprave bolnica razlikuju se od drugih upravo po tome što na promene u
okruženju najbrže reaguju.

Savremeni informacioni sistemi za podršku u odlučivanju upravo to omogućavaju, a u

sklopu BIS-a vam predstavljamo nekoliko rešenja:

• BIS izveštavanje - Više-dimenzionalno izveštavanje zasnovano na obračunu lečenja i

evidentiranju troškova. Izveštaji su oblikovani u saradnji s eminentnim ekonomistima koji rade u
zdravstvu, a namenjeni su upravama i nadzornim odborima bolnica.
• Program 'KRUNA' - Program iz našeg ERP sistema 'Gradovi prozori' , namenjen planiranju i
praćenju realizacije plana, kao i analizama po različitim pokazateljima.
• Poslovno izveštavanje (Business Intelligence) - Omogućava brz uvid u sve aspekte
poslovanja bolnice, i pomaže pri predviñanju budućih dogañanja. Informacije se crpe iz skladišta
podataka (Data Warehouse) koje udružuje podatke iz raznih izvora (klinički sistem, sistem
obračuna, ERP sistem, kadrovska evidencija i obračun plata itd). Za poslovno izveštavanje BIS
koristi program Panorama NovaView
 ELEKTRONSKI ZDRAVSTVENI KARTON

"Pacijentovi zdravstveni podaci lečenja dostupni

su
trenutno, tačno i sigurno"

Kako je u centru sistema pacijent, sve aplikacije, pa i one dugih proizvoñača, počinju i završavaju sa
zapisima u BIS ''kartoteci'' u kojoj svaki pacijent ima svoj zapis, odnosno svoj elektronski zdravstveni
karton (EZK). Elektronski zdravstveni karton je skup svih podataka pacijenta koji su nastali tokom
različitih epizoda lečenja pacijenta. To je arhiva kompletne pacijentove dokumentacije, a primeri podataka
koji čine EZK su:

• demografski podaci (dob, pol, adrese, bračno stanje, i sl.)

• podaci o alergijama, imunizacijama, ..
• istorija bolesti, odnosno svi dokumenti koji čine istoriju jedne bolesti, kao što su: anamneza i
status, nalazi i mišljenja, tok lečenja, otpusno pismo itd.
• rezultati laboratorijskih nalaza
• radiološki snimci (RTG, CT, MR, ...)
• ostale slike (npr. endoskopija, laparoskopija, patologija i sl.)
• podaci o medikamentnim terapijama
• podaci o naručenim postupcima
• izvršeni postupci i utrošeni lekovi i materijali
• itd.
Osnovna uloga elektronskog zdravstvenog kartona:

• omogućava arhiviranje zdravstvenih podataka pacijenta

• omogućava arhiviranje podataka potrebnih za obračun lečenja
• predstavlja pregled istorije pacijentovog zdravstvenog stanja, naravno sa gledišta pružaoca
usluge (bolnice)
• omogućava deljenje pacijentovih podataka meñu autorizovanim učesnicima u lečenju pacijenta
• osnova je za odlučivanje
• izvor je podataka za nacionalne registre i statistike, odnosno omogućava slanje podataka bez
identiteta pacijenta u državne institucije kao što su RZZO, MZ RS i IZJZS za potrebe voñenja
zdravstva na nacionalnom nivou
• u pojedinim slučajevima služi kao zakonski element za dokazivanje utvrñene dijagnoze i izvršenih
postupaka
• omogućava naučne radove i istraživanja nad deidentifikovanom grupom EZK
• može poslužiti kao osnovna baza za obuku mladih lekara

Važno je napomenuti da pacijent, odnosno njegov EZK, u BIS-u ima sopstvenu jedinstvenu identifikaciju,
zahvaljujući čemu se izvan BIS sistema podaci ne mogu identifikovati sa pacijentom. To omogućava
slanje i obradu podataka za potrebe statistike i naučnih istraživanja, bez ugrožavanja pacijentove
privatnosti.
TEHNOLOGIJA
O softveru

Tokom razvoja BIS aplikacije koristili smo se višeslojnim (n-tier)

objektno orjentisanim pristupom. U sloju poslovnih pravila stvoren je
čitav niz poslovnih objekata koji po odreñenim poslovnim pravilima
upravljaju setovima podataka i funkcijama (primeri toga su pacijent,
lekar, odeljenje i sl.). U podatkovnom sloju je razvijen niz pravila za
pristup podacima čime se postiže jedinstven pristup heterogenim
podacima, a pristup je omogućen na razne načine, najčešće putem
nativnih database procedura, ali i putem ODBC-a ili drugih industrijskih
standarda kao što je na primer HL7.

• Sigurnost - Sigurnost, odnosno pravo pristupa funkcijama i podacima, rešena je u

posebnom sloju (okviru), koji pre svake akcije proverava ima li korisnik pravo da izvrši
traženu akciju.
• Navigacija - Navigacija je deo programa kojim se korisnik kreće kroz sistem, odnosno
bira funkcije sistema koje želi izvršavati. U BIS-u je navigacijski okvir (framework)
poseban deo prezentacijskog sloja koji omogućava dinamičko kreiranje navigacijskih
funkcija zavisno od konfiguracije sistema i ovlašćenjima korisnika sistema
• Programi drugih proizvoñača - BIS je ''centralni'' sistem koji po pravilu integriše druge
aplikacije tako što sa njima razmenjuje podatke putem HL7 poruka (najčešće šalje
narudžbu za postupke i prima nalaze po izvršenom postupku), ali je u nekim slučajevima
moguće i delove tuñih aplikacija uključiti u sam BIS.
• Poruke izmeñu sistema (Messenger) - Slanje i primanje poruka u BIS-u omogućavaju
komunikaciju u realnom vremenu i to HL7 prema 'spoljnim' aplikacijama i XML prema
internim aplikacijama. Osim toga za neka Web rešenja u BIS-u se koriste i 'batch' poruke
uglavnom FTP i e-mail.
• Vreme - Kako ne bi došlo do hronoloških nelogičnosti usled nesinhronizovanih vremena
na različitim serverima i lokalnim ili udaljenim klijentima, BIS koristi vlastitu sinhronizaciju,
odnosno vlastito 'službeno' vreme dogañaja.
• Print - Za štampanje nalaza, izveštaja i drugih dokumenata, BIS koristi poseban okvir
('framework') u kojem je moguće konfigurisati oblik ispisa pre predaje operativnom
sistemu na štampanje. Osim štampanja na papir, izlaz je moguć i u datotekama XML,
Excel i pdf formata.

O tehnološkoj platformi

• Programski jezici i alati: .C#.net/, Visual Basic, Crystal Report, Infragistics, Panorama
NovaView
• Operativni sistem na serverima: Windows Server 2003
• Database: SQL Server 2005
• Klijenti: Win 98SE/2000/XP/Vista, Thin klijenti
• Lokalna mreža: Ethernet, TCP/IP
• Remote veze: ADSL, ISDN iznajmljena ili dial-up veza, VPN
O hardveru

Arhitektura

BIS je aplikacija koja se može koristiti na više načina, ali se u instalacijama sa većim brojem
klijenata najčešće koristi terminalni način rada. U takvom načinu rada programi BIS-a se izvode
na serverima, a terminali samo prikazuju sliku koju im terminal serveri šalju. Prednost ovog
načina rada je izuzetno mala potreba za održavanjem klijenata (terminala), velika sigurnost i
raspoloživost sistema u slučaju kada mrežu poslužuje više servera.

Serveri

BIS ne zahteva naročito snažne servere jer se poslovi raspodeljuju na više servera, pa su to
obično jedno ili više-procesorski Intel Xeon bazirani računari sa OS-om Microsoft Windows
Server 2003. Prema funkciji, serveri su:

• database serveri - Na database serveru (ili više database servera u 'clusteru') se

instalira BIS korisnička baza podataka i svi korisnici pristupaju istoj bazi. Ovo je
uobičajeno 'najjači' od svih servera. Prostor na disku može biti unutar samog servera
(jednostavnije izvoñenje) ili kao 'spoljni' deljivi diskovi, pogotovo kod 'cluster' servera.
Database je Microsoft SQL Server,
• aplikacijski serveri - Na aplikacijskim serverima se izvodi deo programa sa poslovnim
pravilima poslovnih procesa. Ovi serveri 'komuniciraju' sa database serverima, odnosno
pristupaju podacima.
• terminal serveri - Ovi serveri su potrebni samo ako se korisnik odlučio za 'terminalni'
način rada klijenata. Oni su 'produžena ruka' klijenata, odnosno na njima se izvodi
prezentacijski deo programa (GUI). OS koji omogućava terminalni rad je Windows
Terminal Services.

Klijenti

Terminalni način rada omogućava korišćenje celog niza različitih klijenata, a što je takoñe važno,
moguće je koristiti i postojeće (stare) računare jer su zahtevi za memorijom i procesorskom
snagom klijenta minimalni. Broj klijenata nije ograničen.
INTEGRACIJA
Ne postoji, ni u svetu pa tako niti u Srbiji, bolnički informacioni sistem koji sam
može pokriti sve procese bolnice. Svaki bolnički informacioni sistem uvek čini
skup aplikacija više proizvoñača, koje pokrivaju specifična područja, često i kao
sastavni deo nekog kompjuterizovanog medicinskog ureñaja.

Kvalitet takvog bolničkog informacionog sistema meri se stepenom integrisanosti

svih tih aplikacija, tako da bolnički sistem zovemo integralnim kada sve, ili barem većina,
aplikacija u njemu meñusobno komunicira.

Iako je integracija neophodna u svim poslovnim procesima, zasigurno je u bolnicama ipak

najvažnija integracija u procesu lečenja. U tom smislu je BIS, sa svojim Registrom pacijenata i
elektronskim zdravstvenim kartonom, 'centar' integralnog informacionog sistema. Od njega
započinje svaka akcija (npr. kada drugom sistemu predaje podatke pacijenta i narudžbu za
postupak) i u njemu ona završava (npr. kada iz drugog sistema prima i beleži povratnu
informaciju, odnosno nalaz nakon izvršenog postupka).

Za komunikaciju, odnosno za integraciju aplikacija drugih proizvoñača u jedinstveni integralni

sistem, BIS koristi industrijsku normu HL7, u svetu najrašireniju normu koja propisuje način
komuniciranja izmeñu aplikacija u zdravstvu.

SIGURNOST

Ovde ne govorimo o sigurnosti u smislu zaštite od gubitka podatka, već

u smislu zaštite od zloupotrebe. Svaki medicinski podatak koji se može
identifikovati sa odreñenim pacijentom je osetljiv i treba biti zaštićen.
BIS ima robusni sistem zaštite i provere, koji je ujedno i dovoljno
fleksibilan da omogući ovlašćenim korisnicima pristup podacima
pacijenta, u meri koliko je u tom specifičnom trenutku potrebno.

Sistem ovlašćenja
Svaki korisnik BIS-a pristupa programima i podacima sopstvenim
identifikacionim kodom (user ID i lozinka) kojem BIS sigurnosni okvir,
zavisno od dodeljenih ovlašćenja, dopušta ili brani pristup funkcijama i
podacima BIS-a. Provera se vrši po pravilima koja su odreñena za
svaku ulogu u procesu lečenja, i dodatno na osnovu ličnih ovlašćenja
svakog korisnika. Na primer: lekar u nekoj specijalističkoj ambulanti po
pravilima odreñenim za njegovu ulogu u toj ambulanti ima pravo pristupa podacima 'svojih'
ambulantnih pregleda i pacijenata, ali kada mu neko drugo odeljenje pošalje pacijenta na
konzilijarni pregled tada mu uloga kozilijarnog lekara dozvoljava i ograničeni uvid u podatke tog
pacijenta, ali samo za tu epizodu lečenja, osim ako mu administrator sistema nije postavio
dodatna lična pravila, odnosno dodatna ovlašćenja ili zabrane.
Višeslojni sistem ovlašćenja u BIS-u omogućava fleksibilno postavljanje pravila, od restriktivnih
do liberalnih, zavisno od sigurnosne politike u bolnici.

Istorija podataka
Osim zaštite od zloupotrebe i pristupa podacima od strane neovlašćenih korisnika, BIS sistem
omogućava i zaštitu od zloupotrebe promene podataka od strane ovlašćenih korisnika. BIS
sigurnosni sistem beleži svaku važnu promenu podatka, tako da se po potrebi, naknadno može
utvrditi istorija promena zaštićenog podatka, ko je izvršio promenu i kada.
Pristup bazi podataka
Baza podataka je zaštićena na način da krajnji korisnik može pristupiti zaštićenim podacima
pacijenata tek nakon provere kroz BIS sigurnosni okvir, tj. bazi se ne može pristupiti raznim
alatima za administraciju već isključivo putem programa BIS-a. U bazi podataka korisnika su
korisničke lozinke kriptovane i nevidljive su čak i administratoru sistema.

Zakon
Nažalost u Srbiji još uvek ne postoji zakon koji definiše zaštitu elektronski zapamćenih
medicinskih dokumenata, i postupke u skladu sa pravilima struke u procesu lečenja pacijenta.
Jedini zakon koji, osim Ustava, ureñuje zaštitu ličnih podataka je ''Zakon o zaštiti podataka o
ličnosti''. Sigurnosni sistem u BIS-u omogućava poštovanje tog zakona, ali da bi se iskoristile sve
prednosti BIS-a i elektronskog zdravstvenog kartona, potrebno je da Bolnica donese dodatne
smernice za neke specifične situacije u procesu lečenja, jer su odredbe postojećeg Zakona za
neke situacije previše uopštene.

Preduslovi i sigurnosni standardi

Za postizanje sigurnosti i privatnosti pacijentovih podataka potrebno je zadovoljiti niz
administrativnih, tehničkih i fizičkih preduslova. BIS osigurava tehničke preduslove, odnosno daje
programske procedure koje po definisanim pravilima elektronski štite medicinske podatke koji se
nalaze u računaru. Meñutim, program sam po sebi ne može delotvorno da zaštiti podatke ako
korisnik ne ispuni ostale potrebne administrativne i fizičke preduslove. Neki od preduslova su:

• Bolnica treba da izvrši analizu rizika i utvrdi sigurnosne rizike i mogućnost povredivosti.
• Bolnica treba da donese vlastitu sigurnosnu politiku i propiše procedure koje na osnovu
potreba struke odreñuju pravila pristupa podacima za autorizovano osoblje
• Bolnica treba da informiše sve korisnike sistema o specifičnostima elektronski arhiviranih
podataka, sa sigurnosnog aspekta
• Bolnica treba da propiše disciplinske mere za učesnike koji se ne pridržavaju propisanih
sigurnosnih procedura
• Bolnica treba da onemogući pristup računaru neautorizovanim osobama, kako fizički
tako i putem računarske mreže
• Svaki korisnik BIS-a sme da ima samo jedan pristupni identifikacioni kod (User ID i
lozinka)
• Pristupni identifikacioni kod je individualan, odnosno daje se jednoj osobi, a ne nekoj
interesnoj grupi ili službi i sl.

Okolina
BIS se korisniku predstavlja kroz interfejs koji je intuitivan i jednostavan za korišćenje. Navigacija
kroz aplikacije i funkcije je hijerarhijska, a prilagodljiva je svakom korisniku sistema, zavisno od
definisanih ovlašćenja i uloge koju ima u sistemu.
Norme, standardi
Propisane norme koje se koriste u BIS-u uglavnom se odnose na područje obračuna usluga za
RZZO, dok za lečenje, osim za dijagnoze, za sada ne postoje propisane norme. Trenutno se u
BIS-u koriste sledeće propisane norme i šifarnici:

• MKB (ICD) v.10 za šifrovanje dijagnoza

• ATK (''Bela knjiga'') za šifrovanje lekova
• Klasifikacija medicinskih postupaka (PPTP i ''Plava knjiga'' ) - šifrovanje usluga i
postupaka za potrebe obračuna lečenja
• DTS (DGR) - za novi način obračuna

Identifikacija pacijenta
Ispravna identifikacija pacijenta je važna da bi ostvarili pravilo jedan pacijent - jedan zapis. No,
neke zemlje su ukinule JMBG-a, ne postoji jedinstveni nacionalni standard identifikacije osoba,
što je donelo odreñene probleme u identifikaciji pacijenata. U meñuvremenu je npr. HZZO svojim
osiguranicima dodelio jedinstveni broj osnovnog osiguranja, ali će biti potrebno nekoliko godina
da on stvarno postane jedinstven, dok svi osiguranici ne zamene svoje postojeće zdravstvene
knjižice. U svakom slučaju BIS je spreman za jedinstvenu nacionalnu identifikaciju koja god bila
(JMBG), bila ona ''ručna'' ili ''on-line'', a u meñuvremenu se identifikacija pacijenta obavlja po
sledećim elementima:

• prezime i ime (+datum roñenja, +adresa stanovanja)

• broj osigurane osobe, za RZZO pacijenta
• broj dokumenta, za strance

Lekari se identifikuju prema kodu dodeljenom od LKS.

Digitalni potpis
Elektronski potpis se u BIS-u koristi samo u finansijskom delu, odnosno u delu potpisa računa. U
zdravstvenom delu, odnosno kod potpisa medicinske dokumentacije, on se ne koristi jer zakonom
nije još propisano rukovanje, odnosno distribucija i arhiviranje digitalno potpisanih medicinskih
dokumenata.