Zakon o Izmenama I Dopunama Zakona o Planiranju I Izgradnj

ZAKON
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA

O PLANIRANJU I IZGRADNJI
lan 1.
U Zakonu o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 –
ispravka i 64/10 – US), u lanu 1. stav 2. ta ka se zamenjuje zapetom i dodaju re i:
„kao i na izgradnju objekata koji se u smislu zakona kojim se ure uje rudarstvo
smatraju rudarskim objektima, postrojenjima i ure ajima.”
lan 2.
U lanu 2. ta ka 6) re i: „javnih objekata” zamenjuju se re ima: „objekata
javne namene”, a re i: „se utvr uje opšti interes” zamenjuju se re ima: „je predvi eno
utvr ivanje javnog interesa”.
Ta ka 8) menja se i glasi:
„8) urbana obnova jeste skup planskih, graditeljskih i drugih mera kojima se
obnavlja, ure uje ili rekonstruiše izgra eni deo grada ili gradskog naselja; ”
„16) naseljeno mesto jeste izgra eni, funkcionalno objedinjeni prostor na
kome su obezbe eni uslovi za život i rad ljudi i zadovoljavanje zajedni kih potreba
stanovnika;”
Ta ka 19. menja se i glasi:
„19) gra evinsko podru je jeste ure eni i izgra eni deo naseljenog mesta,
kao i neizgra eni deo podru ja odre en planskim dokumentom za zaštitu, ure enje ili
izgradnju objekta;”
Posle ta ke 20) dodaje se ta ka 20a), koja glasi:
„20a) gra evinski kompleks predstavlja prostornu celinu koja se sastoji od
više me usobno povezanih samostalnih funkcionalnih celina, odnosno katastarskih
parcela, koje mogu imati razli itu namenu;”
„22) objekat jeste gra evina spojena sa tlom, koja predstavlja fizi ku,
funkcionalnu, tehni ko – tehnološku ili biotehni ku celinu (zgrade svih vrsta,
saobra ajni, vodoprivredni i energetski objekti, objekti infrastrukture elektronskih
komunikacija – kablovska kanalizacija, objekti komunalne infrastrukture, industrijski,
poljoprivredni i drugi privredni objekti, objekti sporta i rekreacije, groblja, skloništa i
sl.); ”
„24a) ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje
konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i
objekti za gajenje golubova, kuni a, ukrasne živine i ptica); prate i objekti za gajenje
doma ih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje vrstog stajnjaka,
objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje sto ne hrane (senici, magacini
za skladištenje koncentrovane sto ne hrane, betonirane silo jame i silo tren evi),
objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi) i drugi sli ni objekti
na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.);”
Ta ka 25) briše se.
-2-

„26) linijski infrastrukturni objekat jeste javni put, javna železni ka
infrastruktura, dalekovod, naftovod, produktovod, gasovod, objekat visinskog
prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija i sl. koji može biti nadzemni
ili podzemni, ija izgradnja je predvi ena odgovaraju im planskim dokumentom;”
„27) komunalna infrastruktura jesu svi objekti infrastrukture za koje rešenje za
izvo enje radova, odnosno gra evinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne samouprave;”
„28) pripremni radovi jesu radovi koji prethode gra enju objekta i odnose se
naro ito na: rušenje postoje ih objekata na parceli, izmeštanje postoje e
infrastrukture na parceli, raš iš avanje terena na parceli, obezbe enje prostora za
dopremu i smeštaj gra evinskog materijala i opreme, gra enje i postavljanje
objekata, instalacija i opreme privremenog karaktera za potrebe izvo enja
radova(postavljanje gradilišne ograde, kontejnera i sl.), zemljani radovi, radovi kojima
se obezbe uje sigurnost susednih objekata, odnosno sigurnost i stabilnost terena
(šipovi, dijafragme, potporni zidovi i sl.), obezbe ivanje nesmetanog odvijanja
saobra aja i koriš enje okolnog prostora;”
„32) rekonstrukcija jeste izvo enje gra evinskih radova na postoje em
objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: uti e na stabilnost i sigurnost
objekta; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled
objekta ili pove ava broj funkcionalnih jedinica; ”
„33) dogradnja jeste izvo enje gra evinskih i drugih radova kojima se
izgra uje novi prostor van postoje eg gabarita objekta, kao i nadzi ivanje objekta, i
sa njim ini gra evinsku, funkcionalnu ili tehni ku celinu;”
„36a) teku e (redovno) održavanje objekta jeste izvo enje radova koji se
preduzimaju radi spre avanja ošte enja koja nastaju upotrebom objekta ili radi
otklanjanja tih ošte enja, a sastoje se od pregleda, popravki i preduzimanja
preventivnih i zaštitnih mera, odnosno svi radovi kojima se obezbe uje održavanje
objekta na zadovoljavaju em nivou upotrebljivosti, a radovi na teku em održavanju
stana jesu kre enje, farbanje, zamena obloga, zamena sanitarija, radijatora i drugi
sli ni radovi;”.
lan 3.
U lanu 7. stav 1. posle re i: „Evropske unije” zapeta se zamenjuje ta kom, a
re i: „ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i drugim propisima, standardima,
tehni kim normativima i normama kvaliteta.” brišu se.
lan 4.
Naslov iznad lana 9. i lan 9. brišu se.
lan 5.
U lanu 13. ta ka 2) ta ka i zapeta zamenjuju se ta kom.
Ta ka 3) briše se.
-3-
lan 6.
U lanu 15. stav 2. briše se.
lan 7.
U lanu 17. stav 1. menja se i glasi:
„Regionalni prostorni plan se izra uje za ve e prostorne celine
administrativnog, funkcionalnog, geografskog ili statisti kog karaktera, usmerene ka
zajedni kim ciljevima i projektima regionalnog razvoja.”
Stav 3. briše se.
lan 8.
lan 9.
lan 20. menja se i glasi:
lan 20.
Prostorni plan jedinice lokalne samouprave sadrži naro ito:
1) obuhvat gra evinskog podru ja;
2) planirane namene prostora;
3) mrežu naselja i distribuciju službi i delatnosti;
4) prostorni razvoj saobra aja i infrastrukturnih sistema;
5) delove teritorije za koje je predvi ena izrada urbanisti kog plana ili
urbanisti kog projekta;
6) potrebne šematske prikaze ure enja za naselja;
7) planiranu zaštitu, ure enje, koriš enje i razvoj prirodnih i kulturnih dobara
i životne sredine;
8) pravila ure enja i pravila gra enja za delove teritorije za koje nije
predvi ena izrada urbanisti kog plana;
9) mere i instrumente za sprovo enje plana;
10) mere za ravnomerni teritorijalni razvoj jedinice lokalne samouprave.
Za delove administrativnog podru ja grada Beograda, van obuhvata
generalnog urbanisti kog plana, donose se prostorni planovi gradskih opština sa
elementima i sadržajem prostornog plana jedinice lokalne samouprave u skladu sa
ovim zakonom. ”
lan 10.
U lanu 21. re i: „i koje je” zamenjuju se re ima: „ili koje je”.
lan 11.
lan 24.
Generalni urbanisti ki plan sadrži naro ito:
1) granice plana i obuhvat gra evinskog podru ja;
-4-
2) generalna urbanisti ka rešenja sa namenama površina koje su pretežno

planirane u gra evinskom podru ju;
3) generalne pravce i koridore za saobra ajnu, energetsku, vodoprivrednu,
komunalnu i drugu infrastrukturu;
4) podelu na celine za dalju plansku razradu planovima generalne regulacije
za celo gra evinsko podru je;
5) druge elemente koji su zna ajni za dalju plansku razradu urbanisti kog
plana. ”
lan 12.
lan 26.
Plan generalne regulacije sadrži naro ito:
1) granice plana i obuhvat gra evinskog podru ja;
2) podelu prostora na posebne celine i zone;
3) pretežnu namenu zemljišta po zonama i celinama;
4) regulacione i gra evinske linije;
5) potrebne nivelacione kote raskrsnica ulica i površina javne namene;
6) koridore i kapacitete za saobra ajnu, energetsku, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
7) mere zaštite kulturno-istorijskih spomenika i zašti enih prirodnih celina;
8) zone za koje se obavezno donosi plan detaljne regulacije sa propisanom
zabranom izgradnje do njegovog donošenja;
9) lokacije za koje se obavezno izra uje urbanisti ki projekat, odnosno
raspisuje konkurs;
10) pravila ure enja i pravila gra enja po celinama i zonama za koje nije
predvi eno donošenje plana detaljne regulacije;
11) druge elemente zna ajne za sprovo enje plana.”
lan 13.
lan 27.
Plan detaljne regulacije se donosi za delove naseljenog mesta, ure enje
neformalnih naselja, zone urbane obnove, infrastrukturne koridore i objekte i
podru ja za koja je obaveza njegove izrade odre ena prethodno donetim planskim
dokumentom.
Plan detaljne regulacije za izgradnju objekata komunalne i energetske
infrastrukture može se izuzetno doneti i kada prostornim planom jedinice lokalne
samouprave njegova izrada nije odre ena.”
lan 14.
-5-
lan 28.
Plan detaljne regulacije sadrži naro ito:
1) granice plana i obuhvat gra evinskog podru ja, podelu prostora na
posebne celine i zone;
2) detaljnu namenu zemljišta;
3) regulacione linije ulica i javnih površina i gra evinske linije sa elementima
za obeležavanje na geodetskoj podlozi;
4) nivelacione kote ulica i javnih površina (nivelacioni plan);
5) popis parcela i opis lokacija za javne površine, sadržaje i objekte;
6) koridore i kapacitete za saobra ajnu, energetsku, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
7) mere zaštite kulturno-istorijskih spomenika i zašti enih prirodnih celina;
8) lokacije za koje se obavezno izra uje urbanisti ki projekat ili raspisuje
konkurs;
9) pravila ure enja i pravila gra enja po celinama i zonama;
10) druge elemente zna ajne za sprovo enje plana detaljne regulacije.
Za zone urbane obnove planom detaljne regulacije razra uju se naro ito i
kompozicioni ili oblikovni plan i plan parternog ure enja.
Kada se urbanisti kim planom namena zemljišta menja tako da nova namena
zahteva bitno druga iju parcelaciju plan detaljne regulacije može sadržati i plan
parcelacije.”
lan 15.
lan 30.
Pravila ure enja sadržana u prostornom planu podru ja posebne namene,
prostornom planu jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne
regulacije sadrže naro ito:
1) koncepciju ure enja karakteristi nih gra evinskih zona ili karakteristi nih
celina odre enih planom prema morfološkim, planskim, istorijsko-ambijentalnim,
oblikovnim i drugim karakteristikama;
2) urbanisti ke i druge uslove za ure enje i izgradnju površina i objekata
javne namene i mreže saobra ajne i druge infrastrukture, kao i uslove za njihovo
priklju enje;
3) stepen komunalne opremljenosti gra evinskog zemljišta po celinama ili
zonama iz planskog dokumenta, koji je potreban za izdavanje lokacijske i
gra evinske dozvole;
4) opšte i posebne uslove i mere zaštite prirodnog i kulturnog nasle a,
životne sredine i života i zdravlja ljudi;
5) posebne uslove kojima se površine i objekti javne namene ine
pristupa nim osobama sa invaliditetom, u skladu sa standardima pristupa nosti;
6) popis objekata za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi
konzervatorski ili drugi uslovi za preduzimanje mera tehni ke zaštite i drugih radova,
u skladu sa posebnim zakonom;
-6-
7) mere energetske efikasnosti izgradnje;

8) druge elemente zna ajne za sprovo enje planskog dokumenta.
Pravila ure enja za delove u obuhvatu planskih dokumenata za koje je
odre ena dalja planska razrada su pravila usmeravaju eg karaktera za dalju plansku
razradu.”
lan 16.
lan 31.
Pravila gra enja u prostornom planu podru ja posebne namene, prostornog
plana jedinice lokalne samouprave i planovima generalne i detaljne regulacije sadrže
naro ito:
1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi u pojedina nim zonama pod
uslovima utvr enim planskim dokumentom, odnosno vrstu i namenu objekata ija je
izgradnja zabranjena u tim zonama;
2) uslove za parcelaciju, preparcelaciju i formiranje gra evinske parcele,
kao i minimalnu i maksimalnu površinu gra evinske parcele;
3) položaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice
gra evinske parcele;
4) najve i dozvoljeni indeks zauzetosti ili izgra enosti gra evinske parcele;
5) najve u dozvoljenu visinu ili spratnost objekata;
6) uslove za izgradnju drugih objekata na istoj gra evinskoj parceli;
7) uslove i na in obezbe ivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje
vozila.
Pravila gra enja iz stava 1. ovog lana izra uju se za pretežne namene,
odnosno zone u obuhvatu plana, a odnose se na pojedina ne gra evinske parcele u
meri dovoljnoj da budu osnov za izdavanje lokacijske dozvole na ukupnom zemljištu
obuhva enom planom, osim za gra evinsko zemljište obuhva eno planom za koje je
odre ena obaveza dalje planske razrade.
Pravila gra enja utvr uju se prema mesnim prilikama ili u skladu sa aktom
kojim se ure uju opšti uslovi o parcelaciji i izgradnji.
Pravila gra enja u zavisnosti od vrste planskog dokumenta mogu da sadrže i
druge uslove arhitektonskog oblikovanja, materijalizacije, završne obrade, kolorita i
drugo.”
lan 17.
lan 32.
Grafi kim delom planskog dokumenta prikazuju se rešenja u skladu sa
sadržinom plana.
Grafi ki deo prostornog plana izra uje se na topografskim kartama, a mogu
se koristiti, u zavisnosti od raspoloživosti i potrebnog nivoa detaljnosti i satelitski
snimci, karte iz postoje ih geografskih informacionih sistema, ažurne
georeferencirane ortofoto podloge i overeni katastarsko-topografski planovi.
-7-
Grafi ki deo urbanisti kog plana izra uje se po pravilu na overenom

katastarsko-topografskom, odnosno overenom topografskom planu, odnosno
overenom katastarskom planu.
Grafi ki deo urbanisti kog plana, osim plana detaljne regulacije, može se
izra ivati i na ažurnim georeferenciranim ortofoto podlogama, satelitskim snimcima ili
kartama iz postoje ih geografskih informacionih sistema.
Grafi ki deo planskog dokumenta izra uje se u digitalnom obliku, a za
potrebe javnog uvida prezentuje se i u analognom obliku.”
lan 18.
lan 33.
Dokumenti prostornog i urbanisti kog planiranja moraju biti uskla eni, tako da
dokument užeg podru ja mora biti u skladu sa dokumentom šireg podru ja.
Planski dokumenti moraju biti u skladu sa Prostornim planom Republike
Srbije.
Na regionalni prostorni plan za podru je autonomne pokrajine, regionalni
prostorni plan za podru je grada Beograda, prostorni plan jedinice lokalne
samouprave, generalni urbanisti ki plan i planove generalne regulacije sedišta
jedinica lokalne samouprave, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost ministra
nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u pogledu uskla enosti tih
planova sa planskim dokumentima šireg podru ja, ovim zakonom i propisima
donetim na osnovu ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana
prijema zahteva za davanje saglasnosti.
Na prostorne planove jedinica lokalne samouprave, generalne urbanisti ke
planove i planove generalne regulacije sedišta jedinica lokalne samouprave na
teritoriji autonomne pokrajine, posle javnog uvida, pribavlja se saglasnost nadležnog
organa autonomne pokrajine, u pogledu uskla enosti tih planova sa planskim
dokumentima šireg podru ja, ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema zahteva za davanje
saglasnosti.
Na urbanisti ki plan koji se izra uje u obuhvatu plana podru ja posebne
namene unutar granica proglašenog ili zašti enog prirodnog dobra, posle javnog
uvida, pribavlja se saglasnost ministra nadležnog za poslove prostornog planiranja i
urbanizma, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine, u pogledu uskla enosti
sa planskim dokumentima šireg podru ja, ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 30 dana od dana prijema
zahteva za davanje saglasnosti.
Ako ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma, odnosno
nadležni organ autonomne pokrajine ne odlu i po zahtevu za davanje saglasnosti na
planove generalne regulacije sedišta jedinice lokalne samouprave u roku od 30 dana,
smatra e se da je saglasnost data.
U slu aju da ministar nadležan za poslove prostornog planiranja i urbanizma
utvrdi da nema uslova za davanje saglasnosti na plan, naloži e nosiocu izrade
planskog dokumenta izradu novog nacrta tog planskog dokumenta u roku od 90
dana od dana dostavljanja naloga.
U fazi izrade i donošenja planskog dokumenta, pribavljaju se samo
saglasnosti i mišljenja, propisani ovim zakonom.”
-8-
lan 19.
Naslov iznad lana 34. i lan 34. menjaju se i glase:
"6. Obavezna dostava priloga planskog dokumenta
lan 34.
Organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavlja se
prilog regulaciono-nivelacionog rešenja ulica i javnih površina sa elementima za
obeležavanje na geodetskoj podlozi."
lan 20.
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. re i: „podru ja prostornih jedinica
nivoa 2 po nomenklaturi statisti kih teritorijalnih jedinica” brišu se.
Dosadašnji st. 5. i 6 postaju st. 4. i 5.
Dosadašnji st. 7. i 8. brišu se.
Dosadašnji st. 9. i 10. postaju st. 6. i 7.
lan 21.
lan 41.
Planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u sedištu
donosioca.”
lan 22.
lan 42
Po donošenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata
se objavljuje u službenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u
službenom glasilu Republike Srbije, službenom glasilu autonomne pokrajine ili
službenom glasilu jedinice lokalne samouprave. Planski dokument se u celosti
objavljuje u elektronskom obliku i dostupan je putem interneta.”
lan 23.
„Registar vodi ministarstvo nadležno za poslove prostornog planiranja i
urbanizma.”
Stav 3. briše se.
Dosadašnji stav 4. postaje stav 3.
lan 24.
lan 44. briše se.
lan 25.
U lanu 46. stav 2. ta ka 2) briše se.
-9-
„3) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta;”

U ta ki 7) ta ka i zapeta zamenjuju se ta kom.
Ta ka 8) briše se.
lan 26.
U lanu 48. posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:
„Koncept za izmenu i dopunu planskog dokumenta, u zavisnosti od potrebe,
može da sadrži samo tekstualni prilog.
Za izradu i donošenje manje složenih planskih dokumenata, kao i za manje
izmene planskog dokumenta, na osnovu mišljenja vršioca stru ne kontrole, nije
obavezna izrada i stru na kontrola koncepta plana, ve se u skladu sa odlukom o
izradi i donošenju, odnosno izmeni planskog dokumenta, odmah pristupa izradi
nacrta plana.”
lan 27.
„Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine.”
lan 28.
U lanu 54. stav 1. posle re i: „rešenjem” dodaju se re i: „za izgradnju novih i
dogradnju postoje ih objekata,”
Stav 2. menja se i glasi:
„Lokacijskom dozvolom, po zahtevu investitora može se predvideti i fazna,
odnosno etapna izgradnja.”
„Zahtev za izdavanje lokacijske dozvole obavezno sadrži podatke o vrsti i
nameni objekta koji e se graditi, a može da sadrži i podatke o planiranoj dispoziciji,
tehni ke karakteristike i sli no koje mogu biti prikazane i na grafi kom prilogu, na
katastarsko-topografskoj podlozi.”
„Umesto dokaza iz stava 5. ta ka 3) ovog lana za linijske infrastrukturne
objekte i objekte za proizvodnju elektri ne energije iz obnovljivih izvora, može se
podneti akt nadležnog organa kojim je utvr en javni interes za eksproprijaciju u
skladu sa posebnim zakonom, kona ni upravni akt kojim se ustanovljava pravo
zakupa na poljoprivrednom zemljištu za potrebe izgradnje u skladu sa zakonom
kojim se ure uje poljoprivredno zemljište, kona ni upravni akt kojim se ustanovljava
pravo na izgradnju na šumskom zemljištu u skladu sa zakonom kojim se ure uje
šumsko zemljište, pravnosnažna sudska odluka ili ugovor o ustanovljavanju prava
službenosti sa vlasnikom poslužnog dobra ili pismena saglasnost vlasnika
predmetnog zemljišta, a za ostale energetske objekte iz lana 133. ovog zakona
dostavlja se akt nadležnog organa kojim je utvr en javni interes za eksproprijaciju. U
slu aju da nadležni organ izda jednu lokacijsku dozvolu za više parcela, može se
podneti više dokaza, odnosno isprava razli ite pravne prirode za razli ite katastarske
parcele, ako svaki od tih dokaza ispunjava uslove iz ovog zakona propisane za
pojedina nu katastarsku parcelu. ”
Posle stava 7. dodaje se novi stav 8, koji glasi:
- 10 -
„Kada se kao dokaz iz stava 5. ta ka 3) ovog lana prilaže ugovor o

ustanovljavanju prava službenosti, pravnosnažna sudska odluka ili saglasnost
vlasnika poslužnog dobra iz stava 7. ovog lana, organ nadležan za poslove
državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor,
odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u teretni list lista nepokretnosti za predmetno
zemljište koji vodi organ nadležan za upis i evidenciju prava na nepokretnosti.”
Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 9. menja se i glasi:
„Ako nadležni organ utvrdi da uz zahtev za izdavanje lokacijske dozvole nije
podneta dokumentacija propisana ovim zakonom, obavesti e podnosioca zahteva,
najkasnije u roku od osam dana od dana prijema zahteva, da u roku od 30 dana od
dana prijema obaveštenja dostavi nedostaju u dokumentaciju. Po dostavljanju akta
nadležnog organa kojim se obaveštava podnosilac zahteva o nedostaju oj
dokumentaciji, ne može se naknadno tražiti dokumentacija koja nije navedena u
izdatom aktu. ”
„Ako planski dokument ne sadrži uslove za priklju enje na komunalnu,
saobra ajnu i ostalu infrastrukturu, nadležni organ ih pribavlja po službenoj dužnosti,
o trošku investitora. Organi, odnosno organizacije ovlaš eni za izdavanje tih uslova i
podataka dužni su da ih po zahtevu nadležnog organa dostave u roku od 30 dana od
dana prijema zahteva.”
„Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za
gra evinsku parcelu, što utvr uje organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole, a
može se izdati i za više katastarskih parcela koje ine gra evinski kompleks, u
skladu sa planskim dokumentom. Do donošenja urbanisti kog plana u skladu sa
ovim zakonom, lokacijska dozvola za dogradnju postoje e komunalne infrastrukture
izdaje se u skladu sa fakti kim stanjem u regulaciji postoje e saobra ajnice.”
lan 29.
lan 55.
Lokacijska dozvola sadrži sve urbanisti ke i tehni ke uslove i podatke
potrebne za izradu idejnog, odnosno glavnog projekta, a naro ito:
1) podatke o investitoru;
2) broju i površini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne
objekte i antenske stubove;
3) naziv planskog dokumenta, odnosno urbanisti kog projekta na osnovu
kojeg se izdaje lokacijska dozvola i pravila gra enja za zonu ili celinu u kojoj se
nalazi predmetna parcela;
4) uslove za priklju enje na komunalnu, saobra ajnu i drugu infrastrukturu;
5) podatke o postoje im objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti;
6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.”
lan 30.
U lanu 58. st. 5. i 6. brišu se.
- 11 -
U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 5. re i: „o sprovo enju Programa”

zamenjuju se re ima: „o ostvarivanju prostornog plana”.
U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 6. re i: „st. 1, 3. i 5.” zamenjuju se
re ima: „st. 1. i 3.”
lan 31.
U lanu 59. re i: „st. 1, 3. i 5.” zamenjuju se re ima: „st. 1. i 3.”
U ta ki 6) re : „kriterijume” zamenjuje se re ju: „pokazatelje”.
lan 32.
lan 61.
Urbanisti ki projekat se izra uje, ukoliko je njegova izrada predvi ena
planskim dokumentom ili drugim odgovaraju im aktom jedinice lokalne samouprave,
za jednu ili više katastarskih parcela na overenom katastarsko-topografskom planu i
sadrži:
1) situaciono rešenje, kompozicioni plan i parterno, odnosno pejzažno
rešenje;
2) idejna urbanisti ka i arhitektonska rešenja objekata;
3) prikaz postoje e saobra ajne i komunalne infrastrukture sa predlozima
priklju aka na spoljnu mrežu;
4) opis, tehni ki opis i objašnjenje rešenja iz urbanisti kog projekta.
Urbanisti kim projektom za urbanisti ko-arhitektonsku razradu lokacije može

se utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom
definisanih kompatibilnosti, u zakonom propisanoj proceduri."
lan 33.
U lanu 67. stav 1. posle re i: „za poslove urbanizma” stavlja se ta ka, a re i:
„i rešenje kojim je utvr en javni interes za eksproprijaciju.” brišu se.
lan 34.
lan 68.
Na zahtev vlasnika, odnosno zakupca katastarske parcele vrši se ispravka
granice parcele, pripajanjem gra evinskog zemljišta u javnoj svojini postoje oj
parceli, radi formiranja katastarske parcele koja ispunjava uslove gra evinske
parcele, na osnovu projekta preparcelacije.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana dostavlja se dokaz o pravu svojine, odnosno
zakupa na katastarskoj parceli i saglasnost koju za vlasnika katastarske parcele koja
je u javnoj svojini daje javni pravobranilac.
Prilikom izrade projekta preparcelacije mora se poštovati pravilo da
katastarska parcela u javnoj svojini koja se pripaja susednoj parceli ne ispunjava
uslove za posebnu gra evinsku parcelu, kao i da je manje površine od parcele kojoj
se pripaja.
- 12 -
Na postupak ispravke granica parcele primenjuju se odredbe l. 65. i 66. ovog

zakona.
Troškove ispravke granica parcele snosi vlasnik, odnosno zakupac
katastarske parcele kojoj se pripaja gra evinsko zemljište u javnoj svojini.
Potvr eni projekat preparcelacije predstavlja osnov za otu enje ili davanje
gra evinskog zemljišta u zakup neposrednom pogodbom i zaklju enje ugovora iz
lana 97. ovog zakona.”
lan 35.
U lanu 69. stav 1. posle re i: „postavljanje” dodaje se re : „infrastrukturnih,”,
a re : „telekomunikacionih ” zamenjuje se re ju: „elektronskih” , a posle re i: „manje”
dodaju se re i: „ili ve e”.
U stavu 3. posle re i: „i 20/04 kV” stavlja se zapeta i dodaju re i:
„elektrodistributivnih i elektroprenosnih stubova, kao i stubova elektronskih
komunikacija ”.
U stavu 4. posle ta ke na kraju dodaju se re i: „Za izgradnju, dogradnju ili
rekonstrukciju postoje e komunalne infrastrukture, kao dokaz o rešenim imovinsko-
pravnim odnosima na zemljištu, može da se podnese i popis katastarskih parcela sa
priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta.”
U stavu 5. posle ta ke na kraju dodaju se re i: „Za izgradnju vetroelektrana,
gra evinska parcela predstavlja katastarsku parcelu na kojoj se nalaze vetroturbine
sa pripadaju im nadzemnim objektima vetroelektrana (transformatorske stanice,
stubovi dalekovoda i sli no), s tim da se nadzemni vodovi visokonaponskih
dalekovoda i elise vetroturbina smatraju povlasnim dobrom u odnosu na zemljište
drugih vlasnika koje prele u, a koje se smatra poslužnim dobrom, tako da se za
katastarske parcele ovako odre enog poslužnog dobra ne formira gra evinska
parcela, niti se zahteva podnošenje dokaza u smislu lana 54. stav 5. ta ka 3) ovog
zakona.
U stavu 7. posle re i: „podzemni linijski infrastrukturni objekat” dodaju se re i:
„ili trasa cevovoda malih hidroelektrana i postrojenja za biogas”.
„Za izgradnju malih hidroelektrana, vetroparkova i postrojenja za biogas koje
se grade na katastarskim parcelama koje se grani e sa parcelama koje su u
vodnom, poljoprivrednom ili šumskom zemljištu, gra evinska parcela se formira
unutar katastarske parcele na kojoj se gradi glavni nadzemni objekat/objekti, a kao
dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, uz zahtev za izdavanja lokacijske
dozvole, dostavlja se dokaz u skladu sa lanom 135. ovog zakona, odnosno drugi
dokazi predvi eni ovim zakonom. Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima
za podzemni ili nadzemni deo ovih objekata - cevovode, odnosno vodove, uz zahtev
za izdavanje gra evinske dozvole dostavlja se ugovor o ustanovljavanju prava
stvarne službenosti sa javnim preduze em, odnosno drugom organizacijom koja
gazduje vodnim ili šumskim zemljištem, a kada je vlasnik tog zemljišta drugo pravno
ili fizi ko lice, dokaz o ustanovljavanju prava stvarne službenosti u skladu sa
posebnim zakonima.”
Posle stava 9. dodaju se st. 10 –12, koji glase:
„Investitor za izgradnju objekata iz stava 1. ovog lana ima pravo prolaza i
provoza preko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi
izvo enja radova u toku izgradnje, kada to zahteva tehnološki postupak.
- 13 -
Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omogu e

nesmetani pristup gradilištu i trpe izvo enje radova za potrebe izgradnje objekta ili
ure aja iz stava 1. ovog lana.
Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnog zemljišta
nadoknadi štetu koja bude pri injena prolazom i prevozom. Ako ne bude postignut
sporazum o visini naknade štete, odluku o tome donosi nadležni sud.”
lan 36.
lan 70.
Zemljište za redovnu upotrebu objekta jeste zemljište ispod objekta i zemljište
oko objekta, koje ispunjava uslove za gra evinsku parcelu.
Zemljište za redovnu upotrebu objekta izgra enog u otvorenom stambenom
bloku jeste zemljište ispod objekta, a po zahtevu podnosioca zahteva u postupku
legalizacije nadležni organ može odrediti gra evinsko zemljište ispod objekta kao
zemljište za redovnu upotrebu, uz obavezu podnosioca zahteva da u roku od pet
godina od dana pravnosnažnosti rešenja o legalizaciji pokrene postupak za
utvr ivanje zemljišta za redovnu upotrebu u skladu sa ovim zakonom.
Zahtev za utvr ivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje
gra evinske parcele podnosi se organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za
imovinsko-pravne poslove, ako:
1) postoje a katastarska parcela na kojoj je objekat izgra en predstavlja
samo zemljište ispod objekta, osim u slu aju iz stava 2. ovog lana;
2) se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je
nadležni organ utvrdio da postoji mogu nost legalizacije, odnosno za koji je doneto
rešenje o legalizaciji u skladu sa ranije važe im zakonom, kada je takav objekat
izgra en na gra evinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava koriš enja,
odnosno vlasnik upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina,
Republika Srbija, odnosno lica iji su oni osniva i;
3) je u postupku konverzije prava koriš enja potrebno utvrditi zemljište za
redovnu upotrebu postoje eg objekta, kada je vlasnik objekta fizi ko ili pravno lice, a
kao nosilac prava koriš enja na gra evinskom zemljištu na kome je objekat izgra en
upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili
pravno lice iji je osniva jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili
Republika Srbija ili drugo pravno, odnosno fizi ko lice.
Uz zahtev za donošenje rešenja iz stava 1. ovog lana, vlasnik objekta
dostavlja dokaz o pravu svojine na objektu i osnov sticanja, odnosno dokaz da je po
podnetom zahtevu za legalizaciju nadležni organ utvrdio mogu nost legalizacije,
odnosno rešenje o legalizaciji, kopiju plana parcele, katastarsko-topografski plan,
uverenje organa nadležnog za vo enje poslova državnog premera i katastra da li je
izvršeno obeležavanje, odnosno formiranje katastarske parcele i po kom osnovu, kao
i isprave na osnovu kojih se može utvrditi da li je podnosilac lice iz lana 103, 104,
105, 106. i 106a ovog zakona.
Po prijemu zahteva iz stava 4. ovog lana, nadležni organ pribavlja po
službenoj dužnosti od organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove
urbanizma izveštaj da li postoje a katastarska parcela ispunjava uslove da bude
odre ena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za gra evinsku parcelu,
odnosno da li je, radi utvr ivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta potrebno
izraditi projekat parcelacije, odnosno preparcelacije, da li postoje urbanisti ki uslovi
- 14 -
za izradu ovih projekata, odnosno pribavlja mišljenje, ako je ve izvršeno

obeležavanje ili formiranje katastarske parcele da izrada projekta nije potrebna. Ako
je potrebna izrada projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, izveštaj sadrži i
predlog za formiranje gra evinske parcele.
Izveštaj iz stava 5. ovog lana, kao i projekat parcelacije, odnosno
preparcelacije, izra uju se uz primenu pravila sadržanih u važe em planskom
dokumentu, koja se naro ito odnose na položaj postoje eg objekta u odnosu na
regulaciju i granice katastarske parcele, uslove i na in obezbe ivanja pristupa
parceli, opšti minimum u pogledu površine koji parcela mora ispunjavati u odnosu na
namenu postoje eg objekta ili se primenjuju opšta pravila za formiranje gra evinske
parcele propisana u podzakonskom aktu kojim su utvr ena opšta pravila za
parcelaciju, regulaciju i izgradnju.
Ako izveštaj iz stava 5. ovog lana sadrži obavezu izrade projekta
preparcelacije, organ nadležan za donošenje rešenja obaveštava podnosioca
zahteva o potrebi izrade projekta, sa predlogom za formiranje katastarske parcele.`
Ako se na osnovu izveštaja iz stava 5. ovog lana utvrdi da nema
urbanisti kih uslova za izradu projekta parcelacije, odnosno preparcelacije, nadležni
organ o tome obaveštava podnosioca zahteva, koji ima pravo da u roku od pet dana
od dana prijema obaveštenja podnese prigovor opštinskom, odnosno gradskom ve u
jedinice lokalne samouprave.
Rešenje o utvr ivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i o formiranju
gra evinske parcele donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za
imovinsko-pravne poslove.
Rešenjem iz stava 9. ovog lana odre uju se svi elementi potrebni za
formiranje katastarske parcele, odnosno utvr uje se da je postoje a katastarska
parcela istovremeno i gra evinska parcela, a sastavni deo rešenja je potvr eni
projekat parcelacije ili preparcelacije koji sadrži projekat geodetskog obeležavanja,
odnosno konstataciju da je katastarska parcela ve obeležena, odnosno formirana.
U zavisnosti od osnova sticanja prava svojine na objektu i statusa vlasnika
objekta u smislu odredaba ovog zakona koje se odnose na pravo na konverziju bez
ili uz naknadu, kao i od toga da li se zemljište ispod objekta koristi ili se koristilo na
osnovu ugovora o zakupu zaklju enog u skladu sa zakonom, rešenjem iz stava 9.
ovog lana utvr uje se pravo vlasnika objekta da na zemljištu za redovnu upotrebu
objekta upiše pravo svojine bez naknade, odnosno uz naknadu, u skladu sa
odredbama ovog zakona koje se odnose na konverziju uz naknadu, odnosno pravo
da mu vlasnik zemljišta u javnoj svojini to zemljište otu i ili da u zakup, po tržišnoj
ceni, neposrednom pogodbom, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Na rešenje iz stava 9. ovog lana može se izjaviti žalba ministarstvu
nadležnom za poslove prostornog planiranja i urbanizma, u roku od 15 dana od dana
dostavljanja rešenja.
Pravnosnažno rešenje iz stava 9. ovog lana je osnov za provo enje
promene u katastarskom operatu organa nadležnog za poslove državnog premera i
katastra, odnosno osnov da nadležni organ donese rešenje kojim dozvoljava deobu,
odnosno spajanje svih katastarskih parcela koje ine zemljište za redovnu upotrebu
objekta i kojim se formira katastarska parcela koja ispunjava uslove za gra evinsku
parcelu.
Ako je gra evinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u
skladu sa zakonom, nadležni organ tu injenicu prihvata kao ste eno pravo u
postupku odre ivanja zemljišta za redovnu upotrebu.”
- 15 -
lan 37.
U lanu 71. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Agencija je nosilac izrade prostornih planova iz nadležnosti Republike
Srbije.”
lan 38.
U lanu 75. ta ka 3) re i: „i programa implementacije” brišu se.
„6) pruža stru nu pomo i priprema izvode iz Prostornog plana Republike
Srbije, regionalnog prostornog plana i prostornog plana podru ja posebne namene
za potrebe izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave;”
Posle ta ke 9) dodaju se ta . 9a) i 9b), koje glase:
„9a) priprema godišnji izveštaj o realizaciji Prostornog plana Republike Srbije
na osnovu ESPON pokazatelja;
9b) po potrebi izra uje prostorni plan podru ja posebne namene koji se
finansira iz drugih izvora, u skladu sa zakonom;”
lan 39.
U lanu 87. posle stava 4. dodaju se st. 5 – 8, koji glase:
„Ako je promena namene, odnosno vrste zemljišta iz poljoprivrednog u
gra evinsko izvršena na osnovu zakona, planskog dokumenta ili odluke nadležnog
organa do 15. jula 1992. godine, odnosno do dana stupanja na snagu Zakona o
poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS”, broj 49/92), ne pla a se naknada
za promenu namene zemljišta, bez obzira što je kao na in koriš enja tog zemljišta
upisana njiva, livada, pašnjak i drugo.
Skupština jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetno
zemljište dužna je da organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u
roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostavi akt koji sadrži
obuhvat gra evinskog zemljišta kome je namena promenjena do 15. jula 1992.
godine.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan je da, po
dobijanju akta iz stava 6. ovog lana upiše zabeležbu o obavezi pla anja naknade za
promenu namene, za zemljište kome je namena promenjena iz poljoprivrednog u
gra evinsko zemljište posle roka utvr enog u stavu 5. ovog lana.
Naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta u gra evinsko
zemljište ne pla a se u postupcima legalizacije objekata, kao ni u postupcima za
realizaciju projekata za izgradnju objekata od zna aja za Republiku Srbiju, u kojima
bi obveznik pla anja bila jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili
Republika Srbija. Listu projekata za izgradnju objekata od zna aja za Republiku
Srbiju utvr uje Vlada.
lan 40.
U lanu 94. u stavu 3. posle re i: „da je podnosilac vlasnik” dodaju se zapeta i
re i: „odnosno zakupac”.
U stavu 4. posle re i: „ sredstvima vlasnika” dodaju se re i: „odnosno
zakupca”.
- 16 -

„Licima iz stava 1. ovog lana koji su vlasnici na gra evinskom zemljištu na
kome je po važe em planskom dokumentu planirana izgradnja komunalne
infrastrukture, može se priznati tržišna vrednost tog zemljišta kao stvarni trošak
komunalnog opremanja zemljišta. ”
Dosadašnji st. 5, 6. i 7. brišu se.
lan 41.
„ Otu enje ili davanje u zakup gra evinskog zemljišta iz stava 1. ovog lana,
kada je vlasnik gra evinskog zemljišta u javnoj svojini Republika Srbija, sprovodi
Republi ka direkcija za imovinu Republike Srbije, odnosno nadležni organ
autonomne pokrajine, kada je vlasnik gra evinskog zemljišta u javnoj svojini
autonomna pokrajina.”
Dosadašnji st. 2, 3. i 4. postaju st. 3, 4. i 5.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. posle ta ke na kraju dodaju se
re i: „Pod umanjenjem najve e cene ili najvišeg iznosa zakupnine ne smatra se
popust koji odobrava vlasnik gra evinskog zemljišta za jednokratno pla anje
odre ene cene, odnosno zakupnine, u skladu sa podzakonskim aktom ili opštim
aktom vlasnika zemljišta kojim se ure uje gra evinsko zemljište.”
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. re i: „stava 5.” zamenjuju se
re ima: „stava 6.” .
U dosadašnjom stavu 7. koji postaje stav 8. re i: „stava 6.” zamenjuju se
re ima: „stava 7. ”.
„Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana, Republika Srbija, odnosno
autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu otu iti ili dati u zakup
gra evinsko zemljište po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od tržišne cene,
odnosno zakupnine ili otu iti ili dati u zakup bez naknade kada se radi o ispunjavanju
ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu
ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana ili kada se radi o
me usobnom raspolaganju izme u vlasnika gra evinskog zemljišta u javnoj svojini.
Bliže uslove, na in i postupak otu enja ili davanja u zakup gra evinskog zemljišta
propisuje Vlada.”
U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 10. u ta ki 5) re i: „stava 6.”
zamenjuju se re ima: „stava 7.”
Posle stava 10. dodaju se st. 11 - 14, koji glase:
„U slu aju davanja koncesije ili poveravanja komunalne delatnosti u skladu sa
posebnim zakonima, gra evinsko zemljište se može dati u zakup bez naknade, na
vremenski period predvi en ugovorom o koncesiji na koji se daje u dužini trajanja
koncesije, odnosno na vremenski period na koji je povereno obavljanje komunalne
delatnosti.
Radi ostvarivanja privatno-javnog partnerstva, neizgra eno gra evinsko
zemljište u javnoj svojini može se unositi kao osniva ki ulog u privredna društva, a
vlasnik gra evinskog zemljišta u javnoj svojini može sa fizi kim ili pravnim licem
zaklju iti i ugovor o zajedni koj izgradnji jednog ili više objekata.
Neizgra eno gra evinsko zemljište u javnoj svojini može se unositi kao
osniva ki ulog u javno preduze e.
- 17 -
Vlada bliže propisuje na in i uslove za ulaganje iz st. 12. i 13. ovog lana.”
lan 42.
„Rešenje iz stava 4. ovog lana kona no je u upravnom postupku.”
U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 7. re : „pravnosnažnosti” zamenjuje
se re ju: „kona nosti.”
lan 43.
„Ako se promeni vlasnik objekta, odnosno posebnog (fizi kog) dela objekta
koji je izgra en ili se gradi na gra evinskom zemljištu u javnoj svojini koje se koristi
po osnovu ugovora o zakupu zaklju enom u skladu sa zakonom, zakupodavac e,
na zahtev novog vlasnika, izmeniti ugovor o zakupu tako što e na mesto, odnosno
pored dotadašnjeg zakupca stupiti novi vlasnik objekta, odnosno dela objekta.”
Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:
„Po upisu prava svojine na objektu koji je izgra en ili legalizovan na
gra evinskom zemljištu koje se koristi po osnovu ugovora o zakupu zaklju enog u
skladu sa zakonom, na zahtev zakupca, zakupodavac i zakupac zaklju uju ugovor o
raskidu ugovora o zakupu i eventualno drugi ugovor u skladu sa propisima, kojim e
regulisati na in i uslove izmirenja, odnosno ispunjenja ugovornih obaveza iz ugovora
o zakupu.
Uslove, na in i postupak za izmenu, odnosno raskid ugovora iz stava 4. ovog
lana (na in izmirenja preostalog duga, odnosno izmirenje drugih obaveza preuzetih
ugovorom o zakupu, osloba anje od pla anja ugovorene zakupnine ako je pla ena
tržišna vrednost gra evinskog zemljišta, davanje saglasnosti za konverziju prava
zakupa u pravo svojine bez naknade i sl.) ure uje vlasnik gra evinskog zemljišta u
javnoj svojini.”
lan 44.
Posle lana 99. dodaje se lan 99a, koji glasi:
lan 99a
U postupku eksproprijacije nepokretnosti, na nosioce prava koriš enja na
gra evinskom zemljištu primenjuju se odredbe o administrativnom prenosu,
sadržane u zakonu kojim se ure uje eksproprijacija.”
lan 45.
"Vlasnicima objekata izgra enim na gra evinskom zemljištu za koje je
zaklju en ugovor o zakupu radi izgradnje u skladu sa Zakonom o planiranju i
izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/03, 34/06 i 39/09), utvr uje se pravo svojine
- 18 -
na gra evinskom zemljištu bez naknade, ako je u celosti ispla en iznos zakupnine za
period na koji glasi ugovor o zakupu."
Stav 4. briše se.
"Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne primenjuju se na lica koja po ovom zakonu
mogu ostvariti pravo na konverziju prava koriš enja u pravo svojine uz naknadu, kao
ni na lica iz l. 105, 106. i 106a ovog zakona.”
U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 5. re i: „na osnovu izvoda iz javne
knjige o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima” zamenjuju se re ima: "po
zahtevu tih lica".
lan 46.
Posle lana 101. dodaje se novi lan 101a koji glasi:
lan 101a
Licima koja su upisana kao nosioci prava koriš enja na neizgra enom
gra evinskom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima, prestaje pravo koriš enja na gra evinskom zemljištu i prelazi u
pravo svojine, bez naknade.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na lica koja po ovom zakonu
mogu ostvariti pravo na konverziju prava koriš enja u pravo svojine uz naknadu, kao
i na lica iz l. 105, 106. i 106a ovog zakona.
Upis prava svojine po zahtevu lica iz stava 1. ovog lana vrši organ nadležan
za poslove vo enja evidencije nepokretnosti i pravima na njima u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Po isteku ovog roka, upis prava
svojine vrši organ nadležan za poslove vo enja evidencije nepokretnosti i pravima na
njima, po službenoj dužnosti."
lan 47.
U lanu 102. stav 1. posle re i: „odnosno Republika Srbija” dodaju se re i: „ili
neko drugo pravno, odnosno fizi ko lice.”
„Licima iz l.101. i 101a ovog zakona, u postupku konverzije prava koriš enja
u pravo svojine bez naknade, ne utvr uje se zemljište za redovnu upotrebu objekta. ”
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. re i: „st. 3. i 4.” zamenjuju se
re ima: „st. 4. i 5.”
lan 48.
U lanu 103. stav 1. posle ta ke dodaju se re i: „Troškovi pribavljanja prava
koriš enja gra evinskog zemljišta obuhvataju, u smislu ovog zakona, ukupnu
revalorizovanu cenu kapitala, odnosno imovine ispla enu u postupku privatizacije,
odnosno ukupnu revalorizovanu cenu ispla enu za imovinu ili deo imovine
privrednog društva ili drugog pravnog lica u ste ajnom ili izvršnom postupku, kao i
druge stvarne troškove.”
- 19 -
„Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na lica koja su u postupku javnog

oglašavanja, po tržišnim uslovima, stekla pravo svojine na objektu sa pripadaju im
pravom koriš enja na izgra enom gra evinskom zemljištu u skladu sa posebnim
zakonom, a pre zaklju enja ugovora o kupovini imovine, odnosno dela imovine
privrednog društva ili drugog pravnog lica u ste ajnom ili izvršnom postupku, do dana
stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS,” broj
72/09).”
U dosadašnjem stavu 2. koji postaje stav 3. posle re i: „parcelama” dodaju se
re i „ili na više katastarskih parcela”.
U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. re i: „stava 3.” zamenjuju se
re ima: „stava 4.”
"Nosilac prava koriš enja iz stava 1. ovog lana može ostvariti pravo na
gradnju novih objekata, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postoje ih objekata u
skladu sa namenom zemljišta utvr enom planskim dokumentom, radi obavljanja
pretežne delatnosti, u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona,
osim ako pre isteka tog roka izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena
tog zemljišta."
Posle dosadašnjeg stava 5. koji postaje stav 6. dodaje se stav 7, koji glasi:
"Predmet konverzije iz stava 1. ovog lana ne može biti zemljište koje je
posebnim zakonom odre eno kao zemljište koje se ne može otu iti iz javne
(državne) svojine, odnosno zemljište na kome je predvi ena izgradnja objekata od
javnog interesa i površina javne namene."
lan 49.
U lanu 104. posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5, koji glase:
„Ako u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu podzakonskih akata iz
lana 108. stav 1. ovog zakona, lice iz stava 1. ovog lana ne podnese zahtev za
konverziju prava koriš enja u pravo svojine, nadležni organ po službenoj dužnosti
utvr uje prestanak prava koriš enja u skladu sa odredbama ovog zakona i utvr uje
pravo svojine u korist jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi
predmetno zemljište.
Lica koja su stekla pravo dugoro nog zakupa na neizgra enom ostalom
gra evinskom zemljištu u državnoj svojini, u skladu sa odredbama Zakona o
planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03, 34/06 i 39/09), a zemljište nisu
privela nameni, mogu, na na in propisan st. 2. i 3. ovog lana ostvariti pravo svojine
na tom zemljištu, ako su isplatili u celosti iznos zakupnine za period na koji glasi
ugovor o zakupu.”
lan 50.
lan 106a
Na gra evinskom zemljištu u državnoj svojini na kome su nosioci prava
koriš enja privredna društva i druga pravna lica na koja se primenjuju odredbe
propisa Republike Srbije i bilateralnih me unarodnih ugovora kojima se ure uje
sprovo enje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije („Službeni list SRJ-
Me unarodni ugovori”, broj 6/02), pravo koriš enja može se konvertovati u pravo
- 20 -
svojine uz naknadu u skladu sa ovim zakonom, po okon anju propisanog postupka

za povra aj imovine.”
lan 51.
lan 108.
Vlada propisuje na in odre ivanja tržišne vrednosti gra evinskog zemljišta i
visine naknade po osnovu konverzije prava koriš enja u pravo svojine uz naknadu,
kao i uslove, kriterijume i na in ostvarivanja prava na konverziju prava koriš enja u
pravo svojine uz naknadu.
Izuzetno, jedinica lokalne samouprave može svojim aktom prema
urbanisti kim zonama utvrditi tržišnu vrednost gra evinskog zemljišta na svojoj
teritoriji.
Do donošenja akta iz stava 2. ovog lana, korisnici zemljišta koji imaju pravo
na konverziju uz naknadu mogu to pravo ostvariti u skladu sa ovim zakonom i
podzakonskim aktom iz stava 1. ovog lana.”
lan 52.
U lanu 109. stav 5. re i: „ i predstavlja osnov za promenu upisa u javnoj
knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima” brišu se.
lan 53.
Posle lana 109. dodaje se naslov iznad lana i l. 109a - 109v, koji glase:
„Urbana komasacija
lan 109a
Urbana komasacija (u daljem tekstu: komasacija) je postupak po kome se u
komasacionom podru ju postoje e katastarske parcele, koje se zbog svoje površine,
oblika, položaja, neodgovaraju eg pristupa na površinu javne namene ili iz drugih
razloga ne mogu racionalno urediti i koristiti, pretvaraju u gra evinske parcele. U
postupku komasacije, koji se sprovodi u javnom interesu, vrši se preraspodela
novoformiranih gra evinskih parcela vlasnicima ranije postoje ih katastarskih
parcela, uz istovremeno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i obezbe ivanje
gra evinskog zemljišta za izgradnju objekata i površina javne namene.
lan 109b
Odluku o pokretanju postupka komasacije na odre enom podru ju donosi
skupština jedinice lokalne samouprave.
lan 109v
Vlada bliže ure uje slu ajeve u kojima se vrši postupak komasacije, predmet,
stranke i organe u postupku urbane komasacije, kriterijume za procenu vrednosti
zemljišta i za dodelu zemljišta, troškove i obveznike pla anja troškova, kao i pravna
dejstva urbane komasacije.”
lan 54.
"Idejni projekat sadrži:
- 21 -
1) projektni zadatak potpisan od strane investitora;

2) postoje e stanje sa visinskim kotama gra evinske parcele, položajem
susednih katastarskih parcela i zgrada i nazivima okolnih ulica;
3) situaciono rešenje sa prikazom regulacionih i gra evinskih linija;
4) nivelaciono rešenje sa prikazom spoljnih dimenzija postoje ih i planiranih
objekata;
5) tehni ki izveštaj, odnosno podatke o mikrolokaciji i funkcionalnim,
konstruktivnim i oblikovnim karakteristikama objekata, opis planirane infrastrukture i
njenog priklju enja na spoljnu mrežu, procenu investicionih ulaganja, kao i druge
elemente u zavisnosti od vrste objekta;
6) potpis i overu odgovornog projektanta;
7) saglasnost investitora na idejni projekat.
Idejni projekat objekta visokogradnje pored elemenata iz stava 1. ovog lana
sadrži i:
1) osnove i karakteristi ne preseke objekta, sa prikazanim ukupnim kotama
i spratnom visinom;
2) izgled objekta sa prikazanim visinama venca i najviše ta ke krovne
konstrukcije;
3) kompozicioni plan sa spratnostima planiranih objekata i nagibima ravni
završne etaže;
4) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta.
Idejni projekat objekta niskogradnje pored potrebnih elemenata iz stava 1.
ovog lana sadrži i:
1) podužni profil;
2) karakteristi ne popre ne profile;
3) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta.
Idejni projekat za ure enje slobodnih i zelenih prostora pored potrebnih
elemenata iz stava 1. ovog lana sadrži i:
1) grafi ki prikaz i valorizaciju postoje e vegetacije;
2) plan ure enja površina, sadnje i zelenila;
3) ostale prikaze u zavisnosti od vrste projekta.”
lan 55.
„Investitor je dužan da pribavi saglasnost na tehni ku dokumentaciju od
organa, odnosno organizacija za priklju enje objekta na infrastrukturu kada je to
propisano posebnim zakonom.”
Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:
„Organ, odnosno organizacija iz stava 4. ovog lana dužna je da priklju i
objekat na infrastrukturu, ako je utvr eno da je objekat podoban za upotrebu u
skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ure uje energetika.”
- 22 -
lan 56.
U lanu 133. stav 2. ta ka 5) posle re i: „ustanova” dodaju se zapeta i re i:
„objekata za službene potrebe diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih
država, odnosno kancelarija me unarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je
to propisano bilateralnim sporazumom, kao i stambenih kompleksa višeporodi nog
stanovanja kada je investitor Republika Srbija”.
„9) objekata u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog zna aja i
kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u
zašti enoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog zna aja sa odre enim granicama
katastarskih parcela i objekata u zašti enoj okolini kulturnih dobara upisanih u Listu
svetske kulturne i prirodne baštine, objekata u zašti enim podru jima u skladu sa
aktom o zaštiti kulturnih dobara (osim pretvaranja zajedni kih prostorija u stan,
odnosno poslovni prostor u zašti enoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog zna aja i
kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine), kao i objekata u
granicama nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zašti enog prirodnog
dobra od izuzetnog zna aja (osim porodi nih stambenih objekata, poljoprivrednih i
ekonomskih objekata i njima potrebnih objekata infrastrukture, koji se grade u
selima), u skladu sa zakonom;”
„20) objekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora energije, kao i
elektrana sa kombinovanom proizvodnjom snage 10 i više MW. ”
lan 57.
lan 135.
Uz zahtev za izdavanje gra evinske dozvole prilaže se:
1) lokacijska dozvola;
2) idejni ili glavni projekat u tri primerka, sa izveštajem o izvršenoj tehni koj
kontroli;
3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na gra evinskom zemljištu,
odnosno dokaz o pravu svojine na objektu ako se izvode radovi na nadzi ivanju
objekta;
4) dokaz o ure ivanju odnosa u pogledu pla anja naknade za ure ivanje
gra evinskog zemljišta;
5) dokaz o uplati administrativne takse.
Kada se uz zahtev za izdavanje gra evinske dozvole prilaže idejni projekat,
investitor je dužan da pre prijave radova iz lana 148. ovog zakona izradi glavni
projekat u skladu sa ovim zakonom.
Za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, kao dokaz u smislu stava 1.
ta ka 3) ovog lana, može se dostaviti i kona no rešenje o eksproprijaciji i dokaz da
je krajnji korisnik eksproprijacije obezbedio nov ana sredstva u visini tržišne
vrednosti nepokretnosti, odnosno ugovor o ustanovljavanju prava službenosti sa
vlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika predmetnog zemljišta.
Za izgradnju ili izvo enje radova na gra evinskom zemljištu ili objektu koji je u
vlasništvu više lica, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, prilaže se i overena saglasnost
- 23 -
tih lica, a ako se izvode radovi na nadzi ivanju, prilaže se i ugovor zaklju en u skladu
sa posebnim zakonom.
Za izgradnju ili izvo enje radova na izgradnji objekata za službene potrebe
diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih država, odnosno kancelarija
me unarodnih organizacija u Republici Srbiji, ukoliko je to propisano bilateralnim
sporazumom, investitor nema obavezu da dostavi dokaz iz stava 1. ta ka 4) ovog
lana, ako postoji reciprocitet sa tom stranom državom, o emu potvrdu izdaje
ministarstvo nadležno za spoljne poslove.
Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice, osim lica iz l. 103 – 106a
ovog zakona, kao nosilac prava koriš enja na gra evinskom zemljištu, može ostvariti
pravo na gradnju novih objekata, odnosno dogradnju postoje ih objekata u skladu sa
namenom utvr enom planskim dokumentom, radi obavljanja pretežne delatnosti u
roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako pre isteka tog roka
izmenom planskog dokumenta nije promenjena namena tog zemljišta.
Za izgradnju energetskih objekata, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilaže se
i energetska dozvola u skladu sa posebnim zakonom.
Organ nadležan za izdavanje gra evinske dozvole, po prijemu zahteva
proverava da li zahtev sadrži propisane dokaze i da li je idejni, odnosno glavni
projekat ura en u skladu sa pravilima gra enja sadržanim u lokacijskoj dozvoli.
Ako nadležni organ utvrdi da uz zahtev za izdavanje gra evinske dozvole nije
podneta dokumentacija, odnosno dokazi propisani ovim zakonom, obavesti e
podnosioca zahteva u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva, da u roku
od 15 dana od dana prijema obaveštenja dostavi nedostaju u dokumentaciju. Po
dostavljanju obaveštenja nadležnog organa kojim se podnosilac zahteva poziva da
dostavi nedostaju u dokumentaciju, ne može se naknadno tražiti dokumentacija koja
nije navedena u dostavljenom obaveštenju.
Ako nadležni organ utvrdi da idejni, odnosno glavni projekat nije ura en u
skladu sa pravilima gra enja sadržanim u lokacijskoj dozvoli, obavesti e investitora o
uo enom nedostatku u roku od osam dana od dana prijema zahteva i naložiti mu da,
u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja, uskladi idejni, odnosno glavni
projekat sa pravilima gra enja sadržanim u lokacijskoj dozvoli.
Ako investitor u ostavljenom roku ne dostavi idejni, odnosno glavni projekat
koji je uskla en sa pravilima gra enja sadržanim u lokacijskoj dozvoli, nadležni organ
e rešenjem odbiti zahtev.
Nadležni organ je dužan da, kada utvrdi da idejni, odnosno glavni projekat
nije ura en u skladu sa pravilima gra enja sadržanim u lokacijskoj dozvoli, o tome
obavesti Inženjersku komoru Srbije, radi pokretanja postupka pred sudom asti.
Za objekte za koje gra evinsku dozvolu izdaje Ministarstvo, odnosno nadležni
organ autonomne pokrajine, uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilaže se glavni
projekat i izveštaj revizione komisije.”
lan 58.
lan 138a
Gra enju se može pristupiti na osnovu pravnosnažnog rešenja o gra evinskoj
dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog zakona.
- 24 -
Investitor može pristupiti gra enju i na osnovu kona nog rešenja o

gra evinskoj dozvoli i prijavi radova iz lana 148. ovog zakona, na sopstveni rizik i
odgovornost.
Ako je stranka pokrenula upravni spor, a investitor iz tog razloga ne zapo ne
sa gra enjem objekta do pravnosnažnosti rešenja, investitor ima pravo na naknadu
štete i na izgubljenu dobit u skladu sa zakonom, ako se utvrdi da je tužba
neosnovana."
lan 59.
U lanu 139. stav 1. posle re i „lokalne samouprave” dodaju se re i: „kao i na
prvostepeno rešenje o odobrenju izvo enja radova iz lana 145. ovog zakona
jedinice lokalne samouprave,”.
U stavu 2. ta ka na kraju zamenjuje se zapetom i dodaju re i: „kao i na
prvostepeno rešenje o odobrenju izvo enja radova iz lana 145. ovog zakona
jedinice lokalne samouprave koji se izvode na teritoriji autonomne pokrajine.”
„Gradu Beogradu se poverava rešavanje po žalbi protiv prvostepenog rešenja
o gra evinskoj dozvoli donetoj za gra enje objekta do 800 m² bruto razvijene
gra evinske površine, kao i na prvostepeno rešenje o odobrenju izvo enja radova iz
lana 145. ovog zakona, na teritoriji grada Beograda.”
lan 60.
U lanu 140. posle stava 1. dodaju se st. 2 – 8, koji glase:
„Rešenje kojim se utvr uje prestanak važenja gra evinske dozvole iz stava 1.
ovog lana donosi organ nadležan za izdavanje gra evinske dozvole.
Gra evinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana
pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata gra evinska dozvola, ne izda upotrebna
dozvola, osim za objekte iz lana 133. ovog zakona i porodi ne stambene zgrade
koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba.
Na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava
da pravnosnažna gra evinska dozvola ostaje na pravnoj snazi još dve godine od
roka propisanog stavom 3. ovog lana, ako investitor pruži dokaz da je stepen
završenosti objekata preko 80%, odnosno ako se u postupku utvrdi da je objekat
ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i izvedenim razvodima unutrašnjih
instalacija koje omogu avaju njegovo priklju enje na spoljnu mrežu infrastrukture.
Posle isteka roka iz stava 3. odnosno stava 4. ovog lana, investitor pla a na
ra un Poreske uprave naknadu u visini poreza na imovinu, koji bi se pla ao u skladu
sa zakonom kojim se ure uje porez na imovinu za ceo objekat, da je isti izgra en u
skladu sa gra evinskom dozvolom, sve dok se za tu lokaciju ne izda nova
gra evinska dozvola.
Rešenje kojim se utvr uje prestanak važenja gra evinske dozvole iz stava 3.
odnosno stava 4. ovog lana donosi organ nadležan za izdavanje gra evinske
dozvole, a po pravnosnažnosti to rešenje dostavlja Poreskoj upravi na ijoj teritoriji
se nalazi predmetni objekat.
Nakon isteka roka važenja gra evinske dozvole, nova gra evinska dozvola
za istu lokaciju se može izdati samo na ime drugog investitora, koji u odnosu na
investitora ili njegovog kontrolnog lana, ako je investitor privredno društvo, ne spada
u krug povezanih lica u smislu zakona kojim se ure uje položaj privrednih društava.
- 25 -
Izuzetno od stava 7. ovog lana, nova gra evinska dozvola e se izdati na

ime lica koja su tokom izgradnje od investitora pod tržišnim uslovima kupila objekat,
odnosno posebne delove objekta, ako ta lica podnesu zahtev za izdavanje
gra evinske dozvole na njihovo ime.”
lan 61.
U lanu 141. posle stava 12. dodaje se stav 13, koji glasi:
„Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu rešenja o lokacijskoj i
gra evinskoj dozvoli usled promene investitora shodno se primenjuje i na izmenu
odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvr enog u skladu sa odredbama
Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), kao i na
izmenu rešenja o gra evinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važe ih zakona
kojima je ure ivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem zapo eta
izgradnja objekta.”
lan 62.
U lanu 142. stav 1. re i: „gra enja objekta, odnosno izvo enja radova"
zamenjuju se re ju: "izgradnje", a posle re i: "investitor je dužan da” dodaju se re i:
„obustavi gradnju i”.
Posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Odredba ovog lana koja se odnosi na izmenu rešenja o gra evinskoj
dozvoli usled promena u toku gra enja shodno e se primenjivati i na izmenu
odobrenja za izgradnju i glavnog projekta potvr enog u skladu sa odredbama
Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), kao i na
izmenu rešenja o gra evinskoj dozvoli izdatoj po odredbama ranije važe ih zakona
kojima je ure ivana izgradnja objekata, kada je u skladu sa tim rešenjem zapo eta
izgradnja objekta.”
lan 63.
lan 144.
Posebna vrsta objekata, odnosno radova za koje nije potrebno pribavljati akt
nadležnog organa za gradnju, odnosno akt za izvo enje radova jesu: radovi na
teku em odražavanju objekta ili stana; postavljanje ži ane ili drvene ograde;
gra enje objekata protivgradne odbrane; gra enje jednostavnih objekata koji se
grade na istoj katastarskoj parceli na kojoj je sagra en glavni objekat, a koji se
izvode na na in da ne ometaju redovno koriš enje susednih objekata (vrtna senila do
15m² osnove, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12m² i dubine do 1m,
nadstrešnice osnove do 10m², de ja igrališta, dvorišni kamini površine do 2m i visine
do 3m, kolski prilazi objektima širine 2,5-3m, solarni kolektori i sl.); sto ne jame do
20m² u osnovi; grobnice i spomenici na groblju; peša ke staze, plo e za
obaveštavanje površine do 6m² i druga oprema u zašti enim prirodnim dobrima
(prema odluci privrednog društva, javnog preduze a, odnosno drugog pravnog lica
koji upravlja tim prirodnim dobrom); nosa i antena sa antenama na postoje im
zgradama, putevima, infrastrukturi i kontejnerima elektronskih komunikacija, kao i
tipski kabineti baznih stanica na odgovaraju im nosa ima, sredstva elektronskih
komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih
komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u
postoje u linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija – kablovsku kanalizaciju;
kontejneri za smeštaj elektronsko komunikacione i elektroenergetske opreme i
ure aja, mikrorovovi za opti ke i druge kablove, tipski ormani za unutrašnju i
- 26 -
spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.; stubi i katodne

zaštite za eli ne cevovode i stanice katodne zaštite, oznake kilometraže, oznake
skretanja i zaštitne lule na ukrštanjima sa putevima i prugama na linijskim
infrastrukturnim objektima tipa gasovoda, naftovoda i produktovoda.”
lan 64.
lan 145.
Gra enje objekata iz lana 2. ta . 24) i 24a) ovog zakona, izvo enje radova
na investicionom održavanju objekta i uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom,
izgradnja sekundarnih, odnosno distributivnih mreža komunalne infrastrukture u
okviru postoje e regulacije ulica, kao i ure enje saobra ajnica u okviru postoje e
regulacije ulica, rekonstrukcija, adaptacija, sanacija, promena namene objekta bez
izvo enja gra evinskih radova, promena namene uz izvo enje gra evinskih radova,
izvo enje radova na razdvajanju ili spajanju poslovnog ili stambenog prostora,
ugradnja unutrašnjih instalacija (gas, struja, voda, toplotna energija i sl.) u postoje i
objekat, postavljanje antenskih stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova
elektronske komunikacione mreže, pojedina ni elektrodistributivni i elektroprenosni
stubovi, deo niskonaponske elektrodistributivne mreže koji obuhvata 10 kV ili 20 kV
vod, tipske transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV i deo elektrodistributivne
mreže od transformatorske stanice 10/04 kV ili 20/04 kV do mesta priklju ka na
objektu kupca (1 kV), 10 kV i 20 kV razvodna postrojenja, manje crpne stanice i
manji ski liftovi, priklju ci na izgra enu vodovodnu, kanalizacionu, gasnu i sl. mrežu;
kompresorske jedinice za gas, ure aji za isporuku gasa, solarni kolektori i solarne
elije, tipski toplovodni priklju ci, gra enje zidanih ograda, vrše se na osnovu rešenja
kojim se odobrava izvo enje tih radova, odnosno promena namene objekta, koje
izdaje organ nadležan za izdavanje gra evinske dozvole.
Uz zahtev za izdavanje rešenja iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o pravu svojine u skladu sa lanom 135. ovog zakona;
2) idejni projekat, odnosno glavni projekat, odnosno tehni ki opis i popis
radova za izvo enje radova na investicionom održavanju;
3) informacija o lokaciji za izgradnju pomo nih objekata, garaža,
ekonomskih objekata, zidanih ograda, trafo stanica 10/04 kV ili 20/04 kV, antenskih
stubova i sekundarnih, odnosno distributivnih delova elektronske komunikacione
mreže;
4) dokaz o ure enju odnosa u pogledu pla anja naknade za ure ivanje
gra evinskog zemljišta za izgradnju garaža, ostava i drugih sli nih objekata, kao i za
promenu namene bez izvo enja radova.
Na tehni ku dokumentaciju iz stava 2. ta ka 2) ovog lana za izgradnju
vodova i priklju aka do izgra ene mreže komunalne infrastrukture, pribavlja se
saglasnost javnog komunalnog preduze a, odnosno privrednog društva kome je
povereno obavljanje komunalne delatnosti.
Za radove iz stava 1. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog zna aja
i objektima za koje se pre obnove (restauracije, konzervacije, revitalizacije) ili
adaptacije, moraju izdati konzervatorski uslovi u skladu sa odredbama posebnog
zakona, podnosi se i saglasnost organa, odnosno organizacije nadležne za poslove
zaštite kulturnih dobara na idejni, odnosno glavni projekat.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, po zahtevima za izdavanje rešenja
kojim se odobrava izvo enje radova na objektima iz lana 2. ta . 24) i 24a) ovog
- 27 -
zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u granicama

nacionalnog parka i objekata u granicama zaštite zašti enog prirodnog dobra od
izuzetnog zna aja, kao i za izvo enje radova na investicionom održavanju, adaptaciji
i sanaciji u zašti enoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog zna aja i kulturnih dobara
upisanih u Listu svetske kulturne baštine, rešava nadležni organ jedinice lokalne
samouprave na ijoj teritoriji se nalazi predmetni objekat.
Nadležni organ odbi e rešenjem zahtev ako je za radove navedene u zahtevu
potrebno izdavanje gra evinske dozvole, u roku od osam dana od dana podnošenja
zahteva.
Nadležni organ donosi rešenje kojim se odobrava izvo enje radova, odnosno
promena namene u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva.
Na rešenja iz st. 5. i 6. ovog lana može se izjaviti žalba u roku od osam dana
od dana dostavljanja rešenja.
Po završetku izgradnje, odnosno izvo enju radova, za objekte iz stava 1.
ovog lana, po zahtevu investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.
Pravnosnažno rešenje iz stava 6. ovog lana, za objekte koji se u skladu sa
odredbama zakona kojim se ure uje upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i
pravima na njima mogu upisati u javnu evidenciju, kao i za promenu namene objekta,
odnosno dela objekta bez izvo enja radova, predstavlja osnov za upis u javnu knjigu
o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a ako je za predmetni objekat, odnosno
izvo enje radova izdata i upotrebna dozvola po zahtevu investitora, osnov za upis u
javnu knjigu predstavlja pravnosnažno rešenje iz stava 6. ovog lana i pravnosnažno
rešenje o upotrebnoj dozvoli.”
lan 65.
U lanu 147. stav 1. posle re i: „anamometarskih stubova” dodaju se zapeta i
re i: „kao i stubova za druge namene sa prate om mernom opremom”, a re i: „visine
do 60 metara, pre nika do 300 m” brišu se, a posle re i: „saobra ajnice” dodaju se
re i: „i priklju ci”.
U stavu 2. posle ta ke dodaju se re i: „Uz zahtev za izdavanje privremene
gra evinske dozvole ne prilaže se lokacijska dozvola.”
lan 66.
„Prijava sadrži datum po etka i rok završetka gra enja, odnosno izvo enja
radova, a ako je gra evinska dozvola izdata na osnovu idejnog projekta, dostavlja se
i kopija izveštaja o izvršenoj tehni koj kontroli glavnog projekta. ”
lan 67.
„Gra enjem objekata za koje gra evinsku dozvolu izdaje jedinica lokalne
samouprave može rukovoditi i lice koje ima završene specijalisti ke strukovne
studije, odgovaraju e struke, odnosno smera, položen stru ni ispit, najmanje pet
godina radnog iskustva i sa važe om licencom.”
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. re i: „odobrenje za izgradnju”
zamenjuje se re ima: „gra evinsku dozvolu”.
- 28 -
lan 68.
U lanu 155. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:
„Troškove tehni kog pregleda snosi investitor”.
lan 69.
U lanu 156. stav 3. re i: „izdavanja odobrenja za izgradnju u organu
nadležnom za izdavanje odobrenja za izgradnju” zamenjuju se re ima: „izdavanja
gra evinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje gra evinske dozvole”.
lan 70.
U lanu 158. stav 4. re i: „Pre izdavanja upotrebne dozvole nadležni organ
proverava da li je investitor izvršio sve uplate.” brišu se.
„Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgra en u skladu sa gra evinskom
dozvolom i tehni kom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio; obezbe en
dokaz o kvalitetu izvedenih radova, odnosno ugra enog materijala, instalacija i
opreme, izdat od strane ovlaš enih organizacija; izvršeno geodetsko snimanje
objekta i ako su ispunjeni drugi propisani uslovi.”
Dosadašnji st. 5, 6, 7. i 8. postaju st. 6, 7, 8. i 9.
Posle dosadašnjeg stava 9. koji postaje stav 10. dodaje se stav 11. koji glasi:
„Izuzetno, objekat se može koristiti i bez izdate upotrebne dozvole, ako u roku
od 90 dana od dana formiranja komisije za tehni ki pregled objekta, nadležni organ
nije izdao upotrebnu dozvolu, niti je rešenjem odbio izdavanje upotrebne dozvole.”
lan 71.
U lanu 162. stav 3. re i: „može rešenjem oduzeti” zamenjuju se u re ima:
e rešenjem oduzeti”.
lan 72.
„Sastav, na in izbora i razrešenja sudija suda asti, postupak i na in rada
bliže propisuje ministar nadležan za poslove gra evinarstva.”
lan 73.
lan 74.
U lanu 174. stav 1. ta ka 2) re i: „jedinice lokalne samouprave” brišu se.
Ta ka 3) briše se.
lan 75.
U lanu 176. stav 1. posle ta ke 1) dodaje se ta ka 1a), koja glasi:
„1a) naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno vra anje u prvobitno stanje,
ako se objekat gradi, odnosno izvode radovi bez rešenja iz lana 145. ovog zakona;”.
- 29 -
lan 76.
U lanu 182. stav 1. posle re i: „upotrebljava” ta ka se zamenjuje zapetom i
dodaju re i: „što se konstatuje zabeleškom inspektora o vremenu i mestu dostave na
rešenju, odnosno zaklju ku o dozvoli izvršenja.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Zabeleška iz stava 1. ovog lana sadrži sve relevantne podatke o danu,
mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili izvo a radova ukoliko je ono
poznato, a ukoliko nije postupak e se voditi protiv nepoznatog lica. Naknadnim
identifikovanjem investitora ili izvo a radova ili promenom investitora ili izvo a
radova, postupak iz stava 1. ovog lana se ne prekida niti se produžavaju rokovi
odre eni u tom postupku.”
„Rešenje, odnosno zaklju ak iz stava 1. ovog lana smatra se uredno
dostavljenim danom pribijanja na oglasnu tablu nadležnog organa i pribijanjem na
objekat koji se gradi, odnosno upotrebljava.”
lan 77.
„Na rešenje jedinice lokalne samouprave doneto u postupku inspekcijskog
nadzora u oblasti izgradnje objekata žalba se izjavljuje ministarstvu nadležnom za
poslove gra evinarstva.”
lan 78.
„Naknada za ure ivanje gra evinskog zemljišta u postupcima legalizacije za
porodi ne stambene objekte i stanove u stambenim zgradama ija je neto korisna
površina do 100m² umanjuje se za 99% za svakih 25 m² po lanu porodi nog
doma instva, a za slede ih 100 m² neto korisne površine u istom objektu, naknada
se umanjuje za 60%, osim za objekte izgra ene u ekstra i prvoj urbanisti koj zoni u
skladu sa opštim aktom jedinice lokalne samouprave. ”
Posle stava 6. dodaju se st. 7 – 14, koji glase:
„Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi objekat koji je
predmet legalizacije ure uje iznos naknade iz stava 6. ovog lana.
Pravo na umanjenje iz stava 6. ovog lana ima lice koje je izgradnjom ili
kupovinom porodi nog stambenog objekta ili stana u stambenoj zgradi trajno
rešavalo svoje stambeno pitanje, odnosno ako on ili lanovi njegovog doma instva
nemaju drugu nepokretnost na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se
nalazi objekat koji je predmet legalizacije, a za koji je podnet zahtev za legalizaciju u
skladu sa ovim zakonom.
Naknada za ure ivanje gra evinskog zemljišta sa umanjenjem iz stava 6.
ovog lana može se platiti u jednakim mese nim ratama na period koji ne može biti
duži od 20 godina.
Pravo na umanjenje naknade za ure ivanje gra evinskog zemljišta imaju
vlasnici porodi nih stambenih objekata i stanova u stambenim zgradama u iznosu od
60% na prvih 100 m² objekta koji je predmet legalizacije, osim za objekte izgra ene u
ekstra i prvoj zoni izgra enosti u skladu sa opštim aktom jedinice lokalne
samouprave.
- 30 -
Pravo na umanjenje propisano st. 6 i 10. ovog lana mogu ostvariti lica koja
sa jedinicom lokalne samouprave zaklju e ugovor o ure ivanju me usobnih odnosa
u pogledu naknade za ure ivanje gra evinskog zemljišta ili ugovor o ure ivanju
me usobnih odnosa u pogledu pribavljanja propisane dokumentacije do 30. juna
2012. godine.
Dokumentaciju propisanu ovim zakonom u postupcima legalizacije, na
osnovu pismenog ovlaš enja vlasnika može obezbediti i jedinica lokalne
samouprave. Ugovor o ure ivanju me usobnih odnosa u pogledu pribavljanja
propisane dokumentacije zaklju uje se izme u jedinice lokalne samouprave i
vlasnika, a bliže uslove u vezi sadržine ugovora, troškova i na ina pla anja ure uje
jedinica lokalne samouprave opštim aktom koji donosi u roku od 60 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Kriterijume za umanjenje naknade za ure ivanje gra evinskog zemljišta u
postupcima legalizacije, posebno za objekte izgra ene iz sredstava budžeta
Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave,
odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina,
odnosno jedinica lokalne samouprave, kao i uslove i na in legalizacije utvr uje
ministar nadležan za poslove gra evinarstva u roku od 30 dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave može da propiše da deo naknade za ure ivanje
gra evinskog zemljišta koju vlasnik objekta nije platio za izgradnju linijske komunalne
infrastrukture (vodovod, kanalizacija, javni put) do dobijanja gra evinske dozvole,
odnosno odobrenja za izgradnju, plati po izgradnji iste, odnosno pre priklju enja
objekta vlasnika na linijsku komunalnu infrastrukturu."
lan 79.
U lanu 187. stav 1. ta . 3) i 4) menjaju se i glase:
„3) izgra en na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom
za ure enje ili izgradnju objekata javne namene ili površina javne namene za koje se,
u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvr uje javni interes;
4) izgra en, odnosno rekonstruisan u I stepenu zaštite prirodnog dobra,
odnosno izgra en, rekonstruisan ili dogra en u zoni zaštite kulturnog dobra od
izuzetnog zna aja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne
baštine, odnosno ako su izvedeni radovi na rekonstrukciji ili dogradnji kulturnog
dobra, bez prethodno pribavljenog mišljenja organa, odnosno organizacije koja se
bavi poslovima zaštite nepokretnih kulturnih dobara;”
Ta ke 5), 6) i 7) brišu se.
St. 2, 3. i 4. menjaju se i glase:
„Izuzetno od odredbe stava 1. ta ka 3) ovog lana nadležni organ e
naknadno izdati gra evinsku i upotrebnu dozvolu ako je objekat izgra en na zelenoj
površini (osim objekata izgra enih na postoje im, odnosno planiranim parkovskim
površinama) ili ako je objekat izgra en u zaštitnom pojasu magistralnog ili
regionalnog puta, ako organ, posebna organizacija, javno preduze e ili neko drugo
pravno lice kao upravlja javnog dobra, u skladu sa posebnim zakonom, da
saglasnost za legalizaciju predmetnog objekta, osim za linijske infrastrukturne
objekte za koje gra evinsku dozvolu izdaje nadležno ministarstvo, odnosno nadležni
organ autonomne pokrajine ili ako je taj objekat u funkciji javne namene.
Objekti izgra eni, odnosno rekonstruisani ili dogra eni bez gra evinske
dozvole u II stepenu zaštite prirodnog dobra, mogu biti predmet legalizacije ako su
izgra eni pre donošenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zaštitu ili su
- 31 -
izgra eni iz sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno

jedinice lokalne samouprave, odnosno sredstava pravnih lica iji je osniva
Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Objekti izgra eni, odnosno rekonstruisani ili dogra eni bez gra evinske
dozvole u III stepenu zaštite prirodnog dobra, mogu biti predmet legalizacije ako su
izgra eni pre donošenja akta o stavljanju tog prirodnog dobra pod zaštitu ili su
izgra eni u skladu sa vrednostima, potencijalima i kapacitetima zašti enog prostora,
u skladu sa principima održivog razvoja, o emu dokaz od nadležnog organa,
odnosno organizacije koja se bavi poslovima zaštite prirodnog dobra pribavlja organ
nadležan za izdavanje gra evinske dozvole u postupku legalizacije.”
Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6, koji glase:
"Kada se kao dokaz u postupku legalizacije prilaže zapisnik o izvršenom
vešta enju o tehni koj ispravnosti i ispunjenosti uslova za upotrebu objekta ili
projekat izvedenog objekta koji ne sadrži sve potrebne projekte instalacija, ne
pribavlja se saglasnost u pogledu mera zaštite od požara, a nadležni organ
konstatuje u dispozitivu rešenja da, s obzirom na minimalnu tehni ku dokumentaciju
koja se prilaže uz zahtev, Republika Srbija ne garantuje za stabilnost i sigurnost
objekta.
Odredba stava 5. ovog lana ne primenjuje se na objekte iz lana 133. stav 1.
ta . 2), 3), 4), 5), 10) i 11) ovog zakona, kao i na industrijske objekte u kojima se
proizvode, prera uju i distribuiraju eksplozivne materije, opasne materije i zapaljive
te nosti i gasovi."
Dosadašnji stav 5. briše se.
lan 80.
lan 188.
Uz zahtev za naknadno izdavanje gra evinske dozvole za porodi ne
stambene objekte do 300m² bruto razvijene gra evinske površine, podnosi se dokaz
o pravu svojine, zakupa ili koriš enja na gra evinskom zemljištu, odnosno dokaz o
pravu svojine na objektu ili stanu, fotografije objekta i tehni ki izveštaj o stanju
objekta sa geodetskim snimkom koji sadrži snimak objekta koji je predmet
legalizacije, bruto razvijenu gra evinsku površinu u osnovi objekta, spratnost (po
potrebi i specifikaciju posebnih fizi kih delova po etažama), kao i dokaz o uplati
administrativne takse.
Tehni ki izveštaj iz stava 1. ovog lana može da izra uje i preduzetnik koji
ispunjava uslove za odgovornog projektanta ili odgovornog izvo a radova, u
skladu sa odredbama ovog zakona.
Dokumentaciju iz stava 1. ovog lana može, na osnovu pismenog ovlaš enja
vlasnika obezbediti i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa lanom 185. ovog
zakona.”
lan 81.
lan 190.
Uz zahtev za naknadno izdavanje rešenja o prijavi radova za izgradnju
pomo nog objekta podnosi se dokaz o pravu svojine, zakupa, odnosno koriš enja na
- 32 -
gra evinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, fotografije i skica objekta,
sa naznakom površine i podacima o materijalu od koga je izgra en.”
lan 82.
„Ako se objekti iz stava 1. ovog lana ne koriste za potrebe, ili nisu u funkciji
ostvarivanja nadležnosti državnih organa i organizacija i organa teritorijalne ili lokalne
samouprave, odnosno delatnosti javnog preduze a, odnosno drugog pravnog lica iji
je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave,
pored dokaza navedenih u stavu 1. ovog lana, podnosi se i dokaz o rešenim
imovinsko-pravnim odnosima u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose
na postupak legalizacije objekata, kao i dokaz o ure ivanju me usobnih odnosa sa
organom, odnosno organizacijom koja ure uje gra evinsko zemljište.”
Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.
lan 83.
U lanu 193. stav 1. ta ka 2) menja se i glasi:
„2) za objekat izgra en na gra evinskom zemljištu - ugovor o prenosu prava
koriš enja, odnosno kupovini zemljišta, koji je zaklju en izme u tadašnjeg korisnika
zemljišta i podnosioca zahteva i koji je overen kod nadležnog suda, kao i svi drugi
pravni poslovi na osnovu kojih je podnosilac stekao pravo državine na zemljištu;
ugovor o kupovini objekta ili kupovini objekta u izgradnji izme u vlasnika, odnosno
korisnika zemljišta i podnosioca zahteva, koji je overen kod nadležnog suda; ugovor
o suinvestiranju izgradnje objekta zaklju en izme u vlasnika, odnosno korisnika
zemljišta i podnosioca zahteva, koji je overen kod nadležnog suda; ugovor o otkupu
stana u objektu koji je izgra en na zemljištu koje je u javnoj svojini, kao i svi drugi
pravni poslovi na osnovu kojih se na nesumnjiv na in može utvrditi pravni kontinuitet
prometa zemljišta, objekta, odnosno posebnog dela objekta; pravnosnažno rešenje o
nasle ivanju; pravnosnažno rešenje o statusnoj promeni privrednog društva iz koga
se na nesporan na in može utvrditi pravni kontinuitet podnosioca zahteva.”
Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3, koji glase:
„Ako se kao dokaz iz stava 1. ovog lana prilaže ugovor o prenosu prava
koriš enja koji je zaklju en izme u tadašnjeg korisnika zemljišta i podnosioca
zahteva koji nije sudski overen, po zahtevu podnosioca zahteva, organ nadležan za
imovinsko-pravne poslove na ijoj teritoriji se nalazi predmetno zemljište donosi
rešenje o prestanku prava koriš enja dotadašnjeg korisnika i utvr uje pravo
koriš enja u korist podnosioca zahteva, a po pravnosnažnosti tog rešenja, organ
nadležan za legalizaciju objekata ga prihvata kao dokaz o rešenim imovinsko-
pravnim odnosima na zemljištu.
Kada je predmet legalizacije objekat sagra en na gra evinskom zemljištu
koje je u susvojini, odnosno sukoriš enju više lica, pored dokaza o rešenom
imovinsko-pravnom osnovu podnosioca zahteva, dostavlja se i pismena saglasnost
svih suvlasnika, odnosno sukorisnika na gra evinskom zemljištu, koja je sudski
overena. Smatra e se da je suvlasnik, odnosno sukorisnik na predmetnom zemljištu
dao saglasnost za legalizaciju, ako je znao ili mogao znati za izgradnju predmetnog
objekta, odnosno za izvo enje radova, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio.”
lan 84.
- 33 -
lan 199.
Objekat za koji je podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa odredbama ovog
zakona, a koji je izgra en do 11. septembra 2009. godine, može privremeno do
pravnosnažno okon anog postupka legalizacije, biti priklju en na elektroenergetsku,
gasnu i mrežu elektronskih komunikacija ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i
kanalizaciju.
Ako objekat iz stava 1. ovog lana ne bude legalizovan u skladu sa ovim
zakonom, gra evinski inspektor je dužan da bez odlaganja, po dobijanju akta iz lana
198. stav 1. ovog zakona, primerak tog akta dostavi javnom komunalnom preduze u
ili privrednom društvu koje je privremeno priklju ilo objekat na svoju mrežu, odnosno
infrastrukturu.
Javno komunalno preduze e ili privredno društvo dužno je da po prijemu akta
iz stava 2. ovog lana, bez odlaganja, isklju i objekat sa mreže odnosno
infrastrukture na koju je privremeno priklju en u skladu sa stavom 1. ovog lana.”
lan 85.
U lanu 201. stav 1. posle ta ke 25) dodaju se ta . 26), 27) i 28), koje glase:
„26) opšta pravila za parcelaciju, regulaciju i izgradnju ( lan 31);
27) uslovi i normativi za projektovanje stambenih zgrada i stanova ( lan 120);
28) na in i postupak za raspisivanje i sprovo enje urbanisti ko -
arhitektonskog konkursa ( lan 64).”
lan 86.
lan 204a
Nov anom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazni e se za privredni
prestup privredno društvo ili drugo pravno lice kada traži saglasnost na tehni ku
dokumentaciju ako to nije predvi eno posebnim zakonom, odnosno kada ne priklju i
objekat na infrastrukturu, ako je utvr eno da je objekat podoban za upotrebu, u
skladu sa ovim zakonom ( l. 119 st. 4 i 5).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kazni e se i odgovorno lice u
privrednom ili drugom pravnom licu, nov anom kaznom od 50.000 do 100.000
dinara.
Prijavu za privredni prestup iz st. 1. i 2. ovog lana podnosi nadležni
gra evinski inspektor.”
lan 87.
lan 219. briše se.
lan 88.
Rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i
drugih zahteva za rešavanje o pojedinim pravima i obavezama, podnetih do dana
stupanja na snagu ovog zakona, nastavi e se po propisima koji su važili do dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Postupci za prestanak prava koriš enja na neizgra enom gra evinskom
zemljištu u državnoj svojini zapo eti u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i
izgradnji („Službeni glasnik RS”, br.47/03 i 34/06), koji nisu okon ani do 11.
- 34 -
septembra 2009. godine, nastavi e se po propisima koji su važili do dana stupanja

na snagu tog zakona.
Pravnosnažno rešenje o odobrenju za izgradnju, izdato u skladu sa
odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br.47/03 i 34/06),
može se po zahtevu investitora ukinuti, ako je po pravnosnažnosti tog rešenja
izmenjen planski dokument na osnovu koga se može izdati gra evinska dozvola za
izgradnju objekta ve e površine od objekta ija je izgradnja odobrena rešenjem ije
se ukidanje traži.
Rešenje kojim se ukida rešenje iz stava 3. ovog lana donosi organ nadležan
za izdavanje gra evinske dozvole.
lan 89.
Naknada za koriš enje gra evinskog zemljišta pla a se u skladu sa Zakonom
o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 47/03 i 34/06), dok se navedena
naknada ne integriše u porez na imovinu, a najkasnije do 31. decembra 2013.
godine.
Do isteka roka iz stava 1. ovog lana jedinica lokalne samouprave propisuje
bliže kriterijume, merila, visinu, na in i rokove pla anja naknade za koriš enje
gra evinskog zemljišta, a može ih propisati uzimaju i u obzir i namenu koriš enja
objekta .
Lica koja imaju bespravno sagra ene objekte za koje nije podnet zahtev za
legalizaciju u skladu sa odredbama ovog zakona, lica kojima je pravnosnažno
okon an postupak legalizacije donošenjem akta kojim se odbacuje ili odbija zahtev
za legalizaciju, kao i lica koja nisu zaklju ila ugovor iz lana 185. Zakona o planiranju
i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka i 64/10 – US) do
rušenja bespravno sagra enog objekta pla aju naknadu za koriš enje gra evinskog
zemljišta propisanu aktom jedinice lokalne samouprave u trostrukom iznosu.
lan 90.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u
„Službenom glasniku Republike Srbije”.

Zakon o Izmenama I Dopunama Zakona o Planiranju I Izgradnj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Zakon o Izmenama I Dopunama Zakona o Planiranju I Izgradnj

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon o Izmenama I Dopunama Zakona o Planiranju I Izgradnj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZAKON

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA

Ta ka 26) menja se i glasi:

2) generalna urbanisti ka rešenja sa namenama površina koje su pretežno

7) mere energetske efikasnosti izgradnje;

Grafi ki deo urbanisti kog plana izra uje se po pravilu na overenom

„3) okvirne granice obuhvata planskog dokumenta;”

„Kada se kao dokaz iz stava 5. ta ka 3) ovog lana prilaže ugovor o

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 5. re i: „o sprovo enju Programa”

Urbanisti kim projektom za urbanisti ko-arhitektonsku razradu lokacije može

Na postupak ispravke granica parcele primenjuju se odredbe l. 65. i 66. ovog

Svi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omogu e

za izradu ovih projekata, odnosno pribavlja mišljenje, ako je ve izvršeno

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:

„Odredbe stava 1. ovog lana ne odnose se na lica koja su u postupku javnog

svojine uz naknadu u skladu sa ovim zakonom, po okon anju propisanog postupka

1) projektni zadatak potpisan od strane investitora;

Investitor može pristupiti gra enju i na osnovu kona nog rešenja o

Izuzetno od stava 7. ovog lana, nova gra evinska dozvola e se izdati na

spoljašnju montažu za smeštaj opreme elektronske komunikacije i sl.; stubi i katodne

zakona, kao i za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju objekata u granicama

izgra eni iz sredstava budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno

septembra 2009. godine, nastavi e se po propisima koji su važili do dana stupanja

You might also like