VIŠA ELEKTROTEHNIČKA

ŠKOLA BEOGRAD

DIGITALNE
TELEKOMUNIKACIJE

PREDAVANJE 2.

1. mart 2006. Petar Spalević

 Analiza aperiodičnih signala
 Aperiodične signale i funkcije, koje predstavljaju električne likove ovih
signala, možemo da predstavimo u obliku sume spektralnih komponenata
primenom Furijeovog integrala u trigonometrijskom ili kompleksnom
obliku.
 Kompleksan oblik Furijeovog integrala glasi:
 
1
s t   e j t
d   s  t  e  j t
dt
2  

Ako sa F(ω) označimo spektralnu karakteristiku:


F     s  t  e  jt
dt



1
za Furijeov integral ćemo dobiti izraz: s t    F    e j t
d
2 
 Ovaj izraz predstavlja sumu beskonačno velikog broja komponenata
čije su kompleksne amplitude:
1
S    F    d
2
a učestanosti dve susedne komponente koje se razlikuju za dω.
 Ovi izrazi se nazivaju direktna i inverzna Furijeova transformacija.
 Direktna Furijeova transformacija, tj. određivanje karakteristike F(ω)
direktnim uvođenjem izraza za s(t) u prednji obrazac, može da se
izvede samo u slučaju kada je s(t) apsolutno integrabilna funkcija


u granicama od -∞ do ∞ (  s t dt
ima određenu i konačnu vred-


nost) i ako ispunjava Dirihleove uslove, tj. da je neprekidna u

intervalima konačne dužine.
Skoro svi likovi aperiodičnih signala koji se koriste u
telekomunikacijama, mogu se pogodnim pomeranjem koordinatnog
početka dovesti na oblik s t   0 za t  0
 te spektralna karakteristika postaje

F     s  t  e  j t
dt
Dakle, ovaj izraz za direktnu Furijeovu transformaciju
 može uvek da se koristi.
 Ako vremenska funkcija, koja predstavlja lik signala s(t), nije integrabilna u granicama -∞
do ∞, ovo znači da je

 Prema tome spektralna karakteristika ne može direktno da se dobije. Da bi ipak našli

Furijeov integral i ovakvih funkcija, mi ćemo funkciju s(t) pomnožiti činiocem e-σt, gde je

lim s t   0
σ>0 i ne zavisi od t. Pod predpostavkom da postoji takva vrednost za σ pri kojoj integral
t 

konvergira, možemo da kažemo da je


 e  t
s  t  d


s  t   lim e  t s t  
 0
 Direktna Furijeova transformacija sada dobija oblik:

F    j    s  t  e     j  t dt
0
 Ovakav izraz ćemo koristiti i za određivanje spektralne
karakteristike i za određivanje inverzne Furijeove transformacije.
Na kraju, posmatramo izraz
s t   lim e  t s t 
 0
i određujemo izraze za spektralnu karakteristiku F(ω), kao i za
oreginal funkcije s(t).
 Ovako modifikovana Furijeova transformacija, gde smo sa p=σ+jω
obeležili kompleksnu učestanost, naziva se direktna Laplasova
transformacija: 
F  p    e  p t s  t  dt
0
 Ova transformacija je primenljiva na sve funkcije s(t), samo ako
one ispunjavaju Dirihleove uslove.
  Ako na naš lik s(t) primenimo direktnu Laplasovu
transformaciju i uzmemo lim dobijamo direktnu Furijeovu
transformaciju signala.  0
 Za Laplasove transformacije postoje već sređene tablice koje
daju vezu između F(p) i s(t).
 F(p) se naziva Laplasova transformacija vremenske funkcije
s(t), a s(t) se naziva originalom.
 Najčešće Laplasove transformacije date su u sledećoj tabeli.
Original s(t) Transformacija S(p)
Original s(t) Transformacija S(p) 1
at
1 1/ p e pa
t 1/ p2 1
t  ea t  p  a 2
n!
tn p n 1 a
a t
1 e p  p  a
1
1
  2 p
t 2   1  at  e a t
 p  p  a 2
Original s(t) Transformacija S(p)

sin  0 t
p 2  02

p
cos  0 t
p 2  02

p sin   0 cos 
sin   0 t   
p 2  02

p sin   0 cos 
cos  0 t   
p 2  02

 at 0
e sin  0 t
 p  a  2  02
 at
pa
e cos  0 t
 p  a  2  02
 Spektralna karakteristika F(ω) je kompleksna veličina:
F     F    e j   
gde moduo spektralne karakteristike |F(ω)| (amplitudska
spektralna karakteistika) daje amplitude, a fazni ugao φ(ω) (fazna
spektralna karakteristika) daje početne faze komponenti. Ove
veličine su analogne sa Sn=|Sn| i φn kompleksnog oblika
Furijeovog reda.
 Rezultati dobijeni analizom signala preko Furijeove
transformacije obično se daju sređeni u obliku spektralnih
dijagrama – spektara.
 Pošto su komponente aperiodičnih signala na međusobnoj
udaljenosti dω, te je ovaj spektar gust i zamenjuje se anvelopom.
 Često se amplitudski spektar crta u normalizovanom obliku
F  
F  0
a na faznom spektru se unose fazni uglovi φ(ω) sa svojim
znakom.
 U nekim opsezima učestanosti se menja znak spektralnih
komponenata. Ova pojava se dešava na taj način što se u tom
opsegu učestanosti fazni ugao φ(ω) poveća ili smanji za π.
Od faznih uglova φ(ω) > π odbacuje se ceo broj umnožaka velićine
2 π, tj. n *2 π, a uglovi φ(ω) > π se zamenjuju komplementarnim
uglom koji čini dopunu do 2 π, sa suprotnim znakom. Ove
operacije ne menjaju spektralnu karakteristiku.
 Za fizički realne signale, gde je s(t)=0 za t<0, eksponencijalni
oblik Furijeovog integrala prelazi u odgovarajući trigonometrijski
oblik Furijeovog integrala:
1
s t    F     cos t       d
 0
 Ovo se može uraditi pod uslovom da je F(ω) parna funkcija, a φ(ω)
neparna funkcija od ω, što je u praksi najčešći slučaj.
Trigonometrijski oblik spektralne karakteristike glasi:
F          j   
gde su  
      s t  cos t dt        s t  sin t dt
 

Odavde se dobija:
  
F     2     2   tg     
  
 Oblici spektralne karakteristike F(ω) za razne s(t):
1) ako je s(t) funkcija parna po t imamo

F     2  s t  cos t dt
0

2) ako je s(t) funkcija neparna po t imamo


F      j 2  s t  sin t dt
0
i to bi bio imaginarni spektar.
 Zadatak 1. Primenom Furijeove transformacije odrediti spektralnu
karakteristiku F(ω) i nacrtati spektre:
a) usamljenog jediničnog impulsa, trajanja τ, prikazanog na slici a.
b) usamljenog jediničnog impulsa, trajanja τ, prikazanog na slici b.
Uporediti spektre ovih impusa.
s(t) a) U prvom slučaju imao:
1
  1 
      s t  cos t dt   cos t dt  sin t | 
 0  0
0 t t 1
slika a.   sin   sin 0  1 sin 
s(t)  
1   1 
       s t  sin t dt    sin t dt  cos t | 
 0  0
- t/2 0 t/2 t  1  cos   cos 0   1  cos   1
slika b.  
 1 1
F     2     2    sin 2    cos   1 2 
2 2
1 1
 sin 2   cos 2   2 cos   1  2  2 cos  
 
1    2    2   
2   
 2 sin 2    2 cos    2 cos    2 sin   
  2   2   2   2 
1    2   
 4 sin 2    sin  
  2    2 
1 
       cos   1 
     arctg    arctg   
      1 sin  
 
  
    2    2    2        
 cos 2    sin    cos    sin     2 sin 2   
 arctg   2   2   2   2    arctg   2  
       
 2 sin cos   2 sin cos 
 2 2   2 2 
   
  sin  
 arctg   2    arctg   tg        
     arctg  tg      
     2    2  2
 cos 
 2 
 F(w )
1

0.5

-8p -6p -4p -2p 2p 4p 6p 8p w

t t t t t t t t
j (w )
4p
3p

2p
j (w )
p p
0 0
-8p -6p -4p -2p 2p 4p 6p 8p w -2p
-8p -6p -4p 2p 4p 6p 8p w
t t t t -p t t t t t t t t -p t t t t
-2p
-3p
-4p
 b) U slučaju da se impuls posmatra kao parna funkcija dobijamo
  /2 1  /2
      s  t  cos t dt   cos t dt  sin t | 
  / 2   / 2
1        2   
  sin    sin      sin  
  2   2    2 
  /2 1  /2
       s  t  sin t dt    sin t dt  cos t | 
  / 2   / 2
1         1       
  cos   cos      cos   cos    0
  2   2     2   2 

22    2   
F     2
     
2
 sin 2    02  sin  
 2  2    2 
    
     arctg     Amplitudski spektar je isti kao i
    
u prethodnom slučaju, ali fazni
 
  spektar je jednak 0, što znači da
0
 arctg    arctg  0  0
su sve komponente u fazi.
 2    
 sin  
   2 
 Zadatak 2. Odrediti spektar kosinusnog impulsa amplitude A i trajanja
τ. Talasni oblik impulsa dat je sledećim analitičkim izrazom:

0 za    t   / 2

s t    A za   / 2  t   / 2
0 za  / 2  t  


 Furijeovu transformaciju kosinusnog impulsa možemo

odreditikoristeći se osobinama parnih funkcija.
F  j   F        
   /2  /2
   
      s  t  cos t dt   A cos t  cos t dt  2 A  cos t  cos t dt 
  / 2   0  
            
  t      t  sin       sin      
2       2     2
      A 
A


   
 t      t   
 2       
         
sin     sin     cos    cos   
2 2 2 2  2  A  2 
A  A  A
   
   
   
    
    2 cos  
     A cos      A  2
 A cos    2
 2   
2  2    
2    
2
2    2    1  

  
    
 Tablica karakterističnih tačaka Furijeove transformacije kosinusnog
impulsa daje nam informaciju da je prva nula kosinusnog impulsa
na učestanostima 3π/τ i -3π/τ.
ω -3π/τ -π/τ 0 π/ τ 3π/τ
f -3 /(2τ) -1 /(2τ) 0 1 /(2τ) 3 /(2τ)
F(ω) 0 A τ /2 2A τ / π A τ /2 0

τ=0.1 [s], A=1[V]

 Zadatak 3. Odrediti spektar trougaonog impulsa amplitude A i
trajanja τ. Talasni oblik impulsa je dat izrazom:
0 za    t   / 2
  t
 A1  2  za   / 2  t  0
 
a t    
 A1  2 t  za 0  t   / 2
  
0 za  / 2  t  
 Za određivanje spektra trougaonog impulsa amplitude A i
trajanja τ, možemo se koristiti i kompleksnim oblikom:

 a t   A j    a  t  e  jt
dt 

0  /2
 2   jt  2   jt
A  1  t  e
  
dt  A  1   t  e dt 
 / 2 0
  /2 0  /2
2A 2A
A j   A e
 jt
dt  t e
 jt
dt  te
 j t
dt 
 
 / 2  / 2 0
 /2  /2
2 A e  jt 2 A e  j t
0
A
 e  j t
|    jt  1 |    jt  1 | 
j  2  2
 / 2  / 2 0

 
j / 2
A  j / 2 j / 2 2 A  1 e     2 A  1 e  j / 2    
 e e    j  1      j  1 
j    2  2  2  
  
 
2
 2  2  

2 A  e j / 2  e  j / 2  4 A 1 2 A  e j / 2     2 A  e

 j / 2
   
    j  1    j  1 
  2j   2
   2 
 2     2
   2  

2A    4A 1 2 A e j / 2  2 A e j / 2 2 A e  j / 2  2 A e  j / 2

 sin      j   j  
  2   2  2 2  2  2 2  2
 
sin   
 2  4A 1 e j / 2 2 A e j / 2 e  j / 2 2 A e  j / 2
 A   jA   jA  
   2    2    2

2
 
sin   
 A  
 2   4 A 1  jA e j / 2  e  j / 2  2 A e j / 2  e  j / 2 
  2   2
 

2
 
sin   
 A  
 2   4 A 1  2 A e j / 2  e  j / 2  2 A e j / 2  e  j / 2 
   2 j 2  2
 

2
  
sin   
A j   A
   2 

 2



 2   4 A 1  A sin      2 A e j / 2  e  j / 2 
 2

 
2 2

4A 1

  2 2 2
4A
 
e j / 2  e  j / 2 
4A 1

  2  2
4A  
cos   
 2
 
1  cos  
4 4   A A    2
 A  A cos     cos    A
 2 2  2 2  2   2 2  2 2  2  
2
 
4 4  2
 Tablica karakterističnih tačaka Furijeove transformacije kosinusnog
impulsa daje nam informaciju da je prva nula kosinusnog impulsa
na učestanostima 4π/τ i -4π/τ.

ω -4π/τ 0 4π/τ
f - 2/ τ 0 2/τ
A(jω) 0 Aτ/2 0
A=1[V], τ=0.1 [s]

Amplitudni spektar
pravougaonog,
kosinusnog i trougao-
nog impulsa za
A=1[V], τ=0.1 [s]