Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti

dijetetskih namirnica koje se mogu stavljati u promet

Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br.
4/85, 70/86, 69/91 i "Službenom glasniku RS", br.
35/2008. Prestale da važe odredbe koje se odnose na
uslove upotrebe aditiva - vidi: čl. 41. tač. 31.
Pravilnika - SL SCG, 56/2003-2.

Član 1.
Dijetetske namirnice koje se stavljaju u promet u Socijalističkoj Federativnoj Republici
Jugoslaviji moraju u pogledu ispravnosti odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom.
Član 2.
Pod dijetetskim namirnicama, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se namirnice
namenjene ishrani lica kod kojih je izmenjen ili poremećen normalni proces asimilacije ili
metabolizma ili ishrani lica kod kojih je potrebno postići odreñeno dejstvo kontrolisanom
upotrebom namirnica, a koje se, zbog posebnog sastava ili izmenjenih fizičkih, hemijskih,
bioloških ili drugih svojstava, u procesu proizvodnje bitno razlikuju od drugih namirnica iste
vrste.
Član 3.
Kao dijetetske namirnice, u smislu člana 1. ovog pravilnika, smatraju se:
1) namirnice namenjene za ishranu dece do 12 meseci (odojčad) i dece od 12 meseci do tri
godine (mala deca);
2) namirnice sa smanjenom ili povećanom energetskom vrednošću;
3) namirnice sa uravnoteženim sadržajem belančevina;
4) namirnice sa smanjenim sadržajem ugljenih hidrata;
5) namirnice namenjene licima obolelim od šećerne bolesti;
6) dijetetske namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten;
7) dijetetske namirnice namenjene starijim licima;
8) namirnice obogaćene vitaminima, mineralnim materijama i ostalim materijama od
biološke vrednosti;
9) namirnice sa smanjenim ili ograničenim sadržajem natrijuma;
10) zamena za šećer (saharoza);
11) zamena za kuhinjsku so;
12) veštačka sredstva za zaslañivanje;
13) ostale dijetetske namirnice u smislu člana 2. ovog pravilnika.
Član 4.
Ako za pojedine dijetetske namirnice namenjene ishrani odojčadi i male dece (u daljem
tekstu: dečja hrana) ovim pravilnikom nije drukčije propisano, zabranjeno je veštačko
bojenje, konzerviranje hemijskim sredstvima, jonizujućim ili ultravioletnim zračenjem,
zaslañivanje veštačkim sredstvima, kao i dodavanje stabilizatora, antioksidansa, aroma,
emulgatora, biološki aktivnih supstancija i drugih hemijskih sredstava.
U proizvodnji dijetetskih namirnica koje nisu dečja hrana mogu se upotrebljavati dozvoljeni
aditivi na način propisan bližim propisima o zdravstvenoj ispravnosti i kvalitetu za istovrsne
nedijetetske namirnice.
Član 5.
Boja, ukus i miris dijetetskih namirnica moraju biti svojstveni sirovinama od kojih se
proizvode.
Ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano, sirovine, dodaci (aditivi), vitamini i mineralne
soli, koji se upotrebljavaju u proizvodnji dijetetskih namirnica, moraju u pogledu zdravstvene
ispravnosti i sastava ispunjavati uslove koji su propisani bližim propisima o zdravstvenoj
ispravnosti pojedinih životnih namirnica, odnosno uslove propisane u Jugoslovenskoj
farmakopeji i drugim važećim propisima i standardima.
 Član 6.
Dijetetske namirnice ne smeju sadržavati ostatke antibiotika, hormona, organskih
rastvarača, kao ni mikotoksine niti njihove razgradne proizvode u količinama koje se mogu
dokazati propisanim ili priznatim metodama.
Hrana za odojčad preko 12 nedelja i decu do tri godine (dečja hrana) ne sme sadržavati
triptičke inhibitore (iz uljarica i leguminoza), a sadržaj nitrata ne sme biti veći od 100 mg
(izraženo kao nitratni jon) računato na jedan kilogram gotovog obroka pripremljenog za
upotrebu, osim hrane za decu preko šest meseci proizvedene od povrća koja sme sadržavati
najviše do 250 mg nitrata (izraženo kao nitratni jon) računato na jedan kilogram gotovog
obroka pripremljenog za upotrebu.
Sadržaj nitrita u hrani za odojčad preko 12 nedelja i decu do tri godine ne sme biti veći od
0,2 mg, računato na jedan kilogram gotovog obroka pripremljenog za upotrebu (izraženo kao
nitritni jon), a u hrani za decu stariju od šest meseci, koja je proizvedena od povrća i voća,
odnosno sa dodatkom povrća i voća, sadržaj nitrita ne sme biti veći od 2 mg, računato na
jedan kg gotovog obroka pripremljenog za upotrebu (izraženo kao nitritni jon).
Član 7.
Dijetetske namirnice mogu se stavljati u promet samo u originalnom pakovanju
proizvoñača. Na svakom pakovanju mora biti odštampana oznaka: "Dijetetski proizvod".
Ako ovim pravilnikom nije drukčije propisano, na omotu dijetetske namirnice, na sudu u
kome se nalazi namirnica, na deklaraciji na pakovanju namirnice, u jelovniku ili na drugom
pogodnom mestu, moraju biti sledeći podaci:
1) naziv i namena proizvoda;
2) firma, odnosno naziv i sedište proizvoñača;
3) datum do koga se proizvod može upotrebiti i kontrolni broj proizvoñača na osnovu koga
se identifikuje proizvod;
4) neto-količina (težina, zapremina) proizvoda;
5) vrsta, odnosno poreklo sastojaka koji proizvodu daju dijetetska svojstva;
6) hemijski sastav proizvoda u 100 g;
7) energetska vrednost 100 g proizvoda;
8) broj obroka i količina pojedinih obroka;
9) vrsta i količina upotrebljenih dodataka;
10) uputstvo o načinu upotrebe i o načinu čuvanja proizvoda.
Dopušteno je odstupanje od označenih neto-količina pojedinih originalnih pakovanja u
granicama propisanim za srodne nedijetetske namirnice (čokoladu, keks, bombone, mleko u
prahu i sl.).
Član 8.
Dijetetske namirnice namenjene ishrani odojčadi i male dece moraju sadržavati energetske,
gradivne i zaštitne materije u odreñenoj količini i u odreñenom odnosu prema fiziološkim
potrebama odojčadi, odnosno male dece. Te namirnice moraju biti proizvedene tako da
omogućavaju zadovoljavajući stepen svarljivosti i fiziološkog iskorišćavanja u organizmu.
Član 9.
Dečja hrana može se proizvoditi:
1) od mleka, proizvoda od mleka i pojedinih sastojaka mleka;
2) od belančevina biljnog porekla;
3) od žita, od proizvoda od žita i od soje;
4) od mesa, ribe i jaja, belančevina i proizvoda bogatih belančevinama;
5) od ulja, hidriranih ulja i masnoća biljnog i životinjskog porekla;
6) od voća, povrća i njihovih prerañevina;
7) od meda, šećera i drugih prirodnih sredstava za zaslañivanje, kao i od kakao-zrna i
proizvoda od kakao-zrna;
8) od dve ili više sirovina iz tač. 1. do 7. ovog stava.
Dečja hrana može se proizvoditi u tečnom, kašastom, osušenom (dehidriranom,
liofiliziranom i sl.) i pečenom obliku.
Dečjoj hrani mogu se dodavati vitamini, mineralne materije i aminokiseline, kao i odreñeni
dodaci u količinama propisanim u Listi dozvoljenih dodataka za dečju hranu koja je priložena
uz ovaj pravilnik.
 Član 10.
Hrana za odojčad u tečnom obliku ne sme sadržavati krupnije, nerastvorljive čestice
(grudvice, zrnevlje i sl.) i mora biti proizvedena tako da se može brzo i lako pripremiti i bez
teškoća prolaziti kroz otvor na sisaljki.
Dečja hrana proizvedena iz prethodno kuvanih i osušenih ili na drugi prikladni način
pripremljenih žita (kukuruza, pšenice, ječma, zobi, pirinča i dr.) i proizvoda od žita, ne sme
sadržavati ostatke sredstava za ljuštenje i poliranje.
Količina mineralnih materija nerastvorljivih u sonoj kiselini ne sme prelaziti 0,1%.
U pečenim proizvodima, količina u vodi rastvorljivih ugljenih hidrata nastalih razgradnjom
skroba u procesu pečenja ili enzimatskom razgradnjom, ne sme biti niža od 12%.
Sadržaj vode ne sme biti veći od:
1) 5% u keksu i srodnim proizvodima;
2) 6% u mleku u prahu;
3) 7% u hrani sa povrćem koja se brzo priprema i u drugim dehidriranim proizvodima.
Član 11.
Hrana za odojčad koja se stavlja u promet radi zamene ženinog mleka u ishrani odojčadi
ne sme da sadrži u 1 kg gotovog obroka više od:
1) 0,08 ppm arsena;
2) 0,02 ppm kadmijuma;
3) 0,08 ppm olova;
4) 0,005 ppm žive;
5) 1 ppm mangana;
6) 1,5 ppm bakra;
7) 7 ppm cinka.
Dečja hrana proizvedena od povrća, voća, mesa, žita i proizvoda od žita ne sme da sadrži u
1 kg gotovog obroka više od:
1) 0,08 ppm arsena;
2) 0,02 ppm kadmijuma;
3) 0,08 ppm olova;
4) 0,005 ppm žive;
5) 6 ppm mangana;
6) 2,5 ppm bakra;
7) 8 ppm cinka.
Član 12.
Dijetetske namirnice namenjene ishrani odojčadi i male dece u pogledu mikrobiološke
ispravnosti, kao originalni fabrički proizvodi, moraju odgovarati sledećim uslovima:
a) dehidrirana dečja hrana koja se kuva pre upotrebe, ne sme da sadrži:
1) bakterije Salmonella vrste u 50 g (ml);
2) koagulaza pozitivne stafilokoke u 0,1 g (ml);
3) sulfitoredukujuće klostridije u 0,1 g (ml);
4) bakterije Proteus vrste u 0,01 g (ml);
5) Escherichia coli u 0,1 g (ml);
6) koliformne bakterije u 0,01 g (ml);
7) beta hemolitične streptokoke u 0,1 g (ml);
8) ukupno više od 50.000 mikroorganizama u g (ml);
b) dehidrirana dečja hrana koja se ne kuva pre upotrebe, ne sme da sadrži:
1) bakterije Salmonella vrste u 50 g;
2) koagulaza pozitivne stafilokoke u 0,1 g;
3) sulfitoredukujuće klostridije u 0,1 g;
4) bakterije Proteus vrste u 0, 1 g;
5) beta hemolitične streptokoke u 0,1 g;
6) koliformne bakterije u 0,1 g;
7) ukupno više od 30.000 mikroorganizama u 1 g;
8) klijave spore plesni 100 u 1 g;
v) mleko u prahu koje se stavlja u promet kao dečja hrana ili se koristi za izradu dečje
hrane, pored uslova iz odredbe pod b) ovog člana, ne sme da sadrži u direktnom
mikroskopskom preparatu više od 10,000.000 mikroorganizama u 1 ml restituisanog mleka;
 g) gotova dečja hrana u tečnom ili kašastom obliku u hermetički zatvorenim sudovima
mora posle inkubacije u trajanju od sedam dana na temperaturi od 37 oC zadržati
nepromenjena fizička, hemijska i organoleptička svojstva, a u 1 g (ml) ne sme da sadrži više
od 100 mikroorganizama.
Član 13.
Dijetetske namirnice namenjene ishrani odojčadi i male dece koje su pripremljene od
mleka, ili u kojima je mleko osnovni sastojak, ili su izrañene od žita i proizvoda od žita, sa
dodatkom voća, povrća ili mesa, mogu se stavljati u promet samo ako ostaci pesticida u tim
namirnicama, računato na obrok u kome se daju deci, ne prelaze sledeće količine izražene u
mg/kg;
1) Aldrin 0,001

2) DDT u metaboliti 0,003

3) Dieldrin 0,001

4) Forat 0,001

5) NSN (alfa + beta) 0,002

6) Heptahlor + heptahlor-epoksid 0,001

7) Lindan 0,002
Ostali pesticidi mogu biti sadržani najviše u količini deset puta nižoj od najniže količine koja
je za najsličniju namirnicu odreñena propisom o maksimalno dozvoljenim količinama pesticida
u životnim namirnicama.
Član 14.
Hrana za odojčad koja se stavlja u promet radi zamene ženinog mleka u ishrani odojčadi
mora da sadrži najmanje sledeće količine vitamina i mineralnih materija:
a) vitamini:
u 100 kJ u 100 kcal

1) vitamin A od 60 do 120 i.j. od 250 do 500 i.j.

(kao retinol)

ili od 18 do 37 µg od 75 do 150 µg

2) vitamin D od 14 do 24 i.j. od 60 do 100 i.j.

3) vitamin E 0,15 i.j. 0,7 i.j.

4) vitamin B 1 10 µg 40 µg

5) vitamin B 2 14 µg 60 µg

6) vitamin B 6 9 µg 35 µg

7) vitamin B 12 0,04 µg 0,15 µg

8) nikotinamid 60 µg 250 µg

9) kalcijum pantotenat 70 µg 300 µg

10) folna kiselina 1 µg 4 µg

11) biotin 0,4 µg 1,5 µg

12) vitamin C 2 µg 8 µg
b) mineralne materije u obliku pogodnom za dobru resorpciju:
u 100 kJ u 100 kcal

1) kalcijum 12 mg 50 mg

2) fosfor 6 mg 25 mg

3) nitrijum od 5 do 15 mg od 20 do 60 mg

4) kalijum od 20 do 50 mg od 80 do 200 mg

5) hlor od 14 do 35 mg od 55 do 150 mg

6) magnezijum 1,4 mg 6 mg

7) gvožñe 0,04 mg 0,15 mg

Proizvodi koji sadrže više od 0,25 mg gvožña na 100 kJ mogu biti označeni kao proizvodi
obogaćeni gvožñem.
Težinski odnos kalcijuma prema fosforu ne sme biti manji od 1,2:1 niti veći od 2,0:1.
Član 15.
Hrana za odojčad koja se stavlja u promet radi zamene ženinog mleka u ishrani odojčadi
mora da sadrži, računato na 100 kJ, najmanje 0,43 g belančevina (1,8 g/100 kcal) koje po
hranljivoj vrednosti odgovaraju 85% biološke vrednosti kazeina.
Hrana za odojčad iz stava 1. ovog člana mora imati najmanje 70 mg linolne kiseline u
obliku glicerida, računato na 100 kJ (300 mg/100 kcal), i najmanje 15% energije koje potiču
iz masti, računato na ukupnu energetsku vrednost.
Aminokiseline koje su dodate hrani za odojčad moraju biti isključivo u prirodnom L obliku,
osim metionina koji može biti u DL obliku.
Član 16.
Ako hrana iz čl. 14. i 15. ovog pravilnika ne sadrži neku od propisanih materija, ili je ne
sadrži u odreñenoj količini, u deklaraciji na originalnom pakovanju, na istaknutom mestu,
mora stajati upozorenje da se odnosni proizvod ne može koristiti kao jedini izvor hranljivih
materija i da se ishrana odojčeta mora dopuniti sastojcima koji nedostaju u proizvodu.
Član 17.
Kao dijetetske namirnice smanjene energetske vrednosti mogu se stavljati u promet
namirnice čija je energetska vrednost umanjena za najmanje 30% u odnosu na istovrsne
namirnice normalnog sastava. Takve namirnice moraju da sadrže isti odnos vitamina i
mineralnih materija kao i istovrsne namirnice normalnog sastava.
Član 18.
Kao dijetetske namirnice sa smanjenim sadržajem ugljenih hidrata mogu se stavljati u
promet namirnice koje sadrže 70% asimilirajućih ugljenih hidrata (bez celuloze) u odnosu na
istovrsne namirnice normalnog sastava.
Namirnicama iz stava 1. ovog člana mogu se dodavati fruktoza, manitol, sorbitol, saharin,
aspartam, ciklamat i kalijum-acesulfam, u količinama uobičajenim u proizvoñačkoj praksi.
Član 19.
Dijetetske namirnice namenjene ishrani lica obolelih od šećerne bolesti moraju, u pogledu
sadržaja masti, ugljenih hidrata i ukupne energetske vrednosti, odgovarati sledećim uslovima:
 1) težinski odnos glukoze, disaharida i drugih brzo rasorbujućih šećera ne sme biti veći od
8 g na 100 g gotovog obroka;
2) namirnice proizvedene od žita (hleb, pecivo, testenine, kolači, keks i dr.) moraju imati za
30% manje svarljivih ugljenih hidrata (bez celuloze) od istovrsnih namirnica normalnog
sastava;
3) procent kalorija dobijenih od masti ne sme biti veći od 35% celokupne kalorijske
vrednosti gotovog proizvoda, osim kod konditorskih proizvoda (vafle, čajno pecivo, čokolada)
kod kojih taj procent ne sme biti veći od 50%.
4) količina dodatne fruktoze, manitola i sorbitola ne sme uticati na povećanje energetske
vrednosti u odnosu na istovrsne namirnice normalnog sastava.
U proizvodnji namirnica iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti saharin, ciklamat i
aspartam.
Namirnicama normalnog sastava smatraju se ove namirnice čiji je sastav propisan bližim
propisima o kvalitetu životnih namirnica.
Član 20.
Pod nazivom "zamena za šećer (saharoza)" mogu se stavljati u promet i upotrebljavati u
proizvodnji dijetetskih namirnica, pojedinačno ili u mešavini sa dozvoljenim veštačkim
sredstvima za zaslañivanje, sledeći proizvodi:
1) fruktoza ( A-Acrose, Laevulose, D-Fructosa);
2) manitol ( D-Manit, Manitte);
3) sorbitol ( D-Sorbit, Sorbol, D-Glucitol, D-Sorbite).
Član 21.
Deklaracija dijetetskih namirnica namenjenih ishrani lica obolelih od šećerne bolesti i
deklaracija dijetetskih namirnica sa smanjenom količinom ugljenih hidrata, pored podataka iz
člana 7. ovog pravilnika, moraju da sadrže i podatke o vrsti i količini sredstava za zaslañivanje
upotrebljenih kao zamena za šećer, i da ishrana obolelih lica koja koriste te namirnice mora
biti pod nadzorom lekara.
U uputstvu za upotrebu namirnica proizvedenih sa zamenama za šećer mora se navesti
koja se količina odnosne namirnice sme upotrebiti da količina konzumiranog manitola ne bude
veća od 12 g, a količina fruktoze i sorbitola 60 g, pojedinačno ili zajedno, u više obroka
dnevno.
Član 22.
Dnevna količina konzumiranog saharina (izraženo kao natrijumova so) ne sme biti veća od
180 mg ciklamata (izraženo kao ciklaminska kiselina) - od 700 mg, aspartama - od 2800 mg,
a kalijum-acesulfama - od 1050 mg, računato na 70 kg telesne mase lica koje konzumira
namirnicu proizvedenu sa saharinom, ciklamatom, aspartamom ili kalijum-acesulfamom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana dnevna količina saharina koju konzumiraju lica obolela od
šećerne bolesti ne sme biti veća od 1000 mg
.
U uputstvu za upotrebu namirnica proizvedenih sa saharinom, odnosno sa ciklamatom
kalijum-acesulfamom ili aspartamom mora se navesti količina namirnice koja se sme
konzumirati pod uslovima iz st. 1. i 2. ovog člana.
Član 23.
Kod dijetetske namirnice sa smanjenim sadržajem natrijuma mogu se stavljati u promet
namirnice koje u jestivom stanju ne sadrže više od 5,3 milimola (120 mg natrijuma)
preračunato na 100 g namirnice.
Kod dijetetske namirnice sa ograničenim sadržajem natrijuma mogu se stavljati u promet
namirnice koje u jestivom stanju ne sadrže više od 1,7 milimola (40 mg natrijuma) na 100 g
namirnice.
Član 24.
Pod nazivom "zamena za kuhinjsku so" mogu se stavljati u promet dijetetske namirnice
dobijene od materija navedenih u Listi dozvoljenih zamena za kuhinjsku so.
Materije navedene u Listi iz stava 1. ovog člana mogu se koristiti pojedinačno ili u smesi, a
u pogledu čistoće moraju odgovarati uslovima propisanim u članu 5. ovog pravilnika.
 Član 25.
Količina natrijuma u zamenama za kuhinjsku so ne sme biti veća od 5,3 milimola (120 mg)
u 100 g zamene za kuhinjsku so.
Kao sredstvo protiv zgrudvavanja u zameni za kuhinjsku so može se dodavati silicijum-
dioksid ili kalcijum-silikat u količini do najviše 1% pojedinačno ili u kombinaciji, računato na
ukupnu količinu zamene za so.
Kao nosač u zameni za kuhinjsku so mogu se upotrebljavati šećer ili brašno.
Zameni za kuhinjsku so može se dodavati jod u obliku kalijum-jodida u količini propisanoj
za kuhinjsku so.
Član 26.
Osim podataka iz člana 7. ovog pravilnika, deklaracija dijetetskih namirnica sa smanjenim
ili ograničenim sadržajem natrijuma mora da sadrži i podatak o sadržaju natrijuma u
miligramima na 100 g namirnice, a deklaracija namirnica proizvedenih sa zamenom za
kuhinjsku so mora da sadrži i podatak o vrsti i količini materije koja je korišćena kao zamena
za kuhinjsku so, izraženo u miligramima katjona na 100 g namirnice.
Član 27.
Dijetetske namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten su namirnice koje su
posebno formulisane, prerañene ili pripremljene da zadovolje specifične potrebe osoba sa
intolerancijom na gluten.
Član 27a
Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) "namirnice bez glutena "gluten-free" su namirnice:
a) koje se sastoje ili su napravljene od jednog ili više sastojaka koji ne sadrže pšenicu (tj.
sve Triticum vrste, kao što su durum pšenica, spelt i kamut) raž, ječam i ovas ili varijetete
dobijene njihovim ukrštanjem, a kod kojih sadržaj glutena ne prelazi ukupno 20 mg/kg u
namirnici u obliku u kom se prodaje ili distribuira potrošaču;
b) koje se sastoje od jednog ili više sastojaka iz pšenice (tj. sve Triticum vrste, kao što su
durum pšenica, spelt i kamut) raži, ječma i ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim ukrštanjem,
koji su specijalno prerañeni da bi se uklonio gluten, a kod kojih sadržaj glutena ne prelazi
ukupno 20 mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje ili distribuira potrošaču;
2) namirnice sa smanjenim sadržajem glutena su namirnice koje se sastoje od jednog ili
više sastojaka pšenice (tj. sve Triticum vrste, kao što su durum pšenica, spelt i kamut) raži,
ječma i ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim ukrštanjem, koji su specijalno prerañeni da se
sadržaj glutena smanji na nivo izmeñu 20 i 100 mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje
ili distribuira potrošaču;
3) "gluten" je proteinska frakcija pšenice, raži, ječma i ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim
ukrštanjem i ukrštanjem njihovih proizvoda, na koju su neke osobe intolerantne i koja je
nerastvorljiva u vodi i 0,5 M NaCl.
Član 27b
Kod namirnica iz člana 27a tačka 1) Pravilnika sadržaj glutena ne sme prelaziti 20 mg/kg u
namirnici u obliku u kom se prodaje ili distribuira potrošaču.
Kod namirnica iz člana 27a tačka 2) Pravilnika sadržaj glutena ne sme prelaziti 100 mg/kg
u namirnici u obliku u kom se prodaje ili distribuira potrošaču.
Namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten koje u ishrani zamenjuju
značajne osnovne namirnice, moraju da obezbede približno istu količinu vitamina i minerala
kao namirnice koje zamenjuju.
Namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten moraju biti pripremljene sa
posebnom pažnjom i u skladu sa dobrom proizvoñačkom praksom da bi se izbegla
kontaminacija glutenom.
Član 27v
Oznaka "bez glutena" ili "gluten-free" mora da bude istaknuta u neposrednoj blizini naziva
namirnice za namirnice iz člana 27a tačka 1) Pravilnika slovima odgovarajuće veličine koja su
jasno uočljiva i čitka.
Oznaku "sa smanjenim sadržajem glutena" mogu imati namirnice iz člana 27a tačka 2)
Pravilnika ali ove namirnice ne mogu imati oznaku "bez glutena" ili "gluten-free". Pravo
poreklo namirnice ili njenih sastojaka koji potiču iz pšenice, raži ječma i ovsa ili varijeteta
 dobijenih njihovim ukrštanjem mora biti istaknuto u neposrednoj blizini naziva proizvoda
slovima odgovarajuće veličine koja su jasno uočljiva i čitka.
Druge namirnice, koje su po svom poreklu pogodne da budu deo bez-glutenske ishrane, ne
smeju da nose oznaku "dijetetske namirnice", "specijalne dijetetske namirnice" ili bilo koju
drugu sličnu oznaku. Meñutim, ove namirnice mogu da imaju na deklaraciji navod "ova
namirnica je po svom poreklu bez glutena (gluten-free)" ukoliko ispunjava zahteve o
osnovnom sastavu za namirnice bez glutena iz člana 27b stav 1. Pravilnika.
Član 27g
Kvantitativno odreñivanje glutena u namirnicama i sastojcima mora da bude zasnovano na
imunološkoj metodi (npr. ELISA R5 Mendoz metoda) ili drugim metodama koje obezbeñuju
najmanje istu osetljivost i specifičnost.
Korišćena antitela moraju da reaguju sa frakcijama proteina žitarica koje su toksične za
osobe sa intolerancijom na gluten i ne smeju da daju ukrštene reakcije sa drugim proteinima
žitarica ili drugim komponentama namirnica ili sastojaka.
Metode koje se koriste u analitici moraju biti validovane i kalibrisane na sertifikovanom
referentnom materijalu, ukoliko je to moguće.
Limit detekcije ne sme biti viši od 10 mg glutena/kg.
Kvalitativna analiza koja ukazuje na prisustvo glutena ili limit testovi za gluten moraju biti
bazirani na relevantnim metodama (npr. ELISA metode, imunobloting metode, DNK metode).
Član 28.
Dijetetske namirnice za starija lica moraju imati odreñene količine i u odreñenom odnosu
hranljivih, zaštitnih i gradivnih materija, pripremljenih tako da omogućuju optimalni stepen
fiziološke iskorišćenosti u organizmu, i to:
1) najmanje 2,4 g belančevina, koje odgovaraju najmanje 85% biološke vrednosti kazeina,
računato na energetsku vrednost od 100 kJ (10 g belančevina na 100 kcal);
2) da kao izvor masnih materija sadrže ulja biljnog porekla;
3) da u ukupnoj energetskoj vrednosti gotove namirnice udeo iz masnih materija nije veći
od 20%;
4) vitamine i mineralne materije u najprikladnijem obliku za optimalnu resorpciju, i to:
a) vitamini:
u 100 kJ u 100 kcal

- vitamin A (kao retinol) 150 i.j. 650 i.j.

ili 45 µg 200 µg

- vitamin D 14 i.j. 60 i.j.

- vitamin E 0,12 i.j. 0,5 i.j.

- vitamin B 1 50 µg 220 µg

- vitamin B 2 60 µg 250 µg

- vitamin B 6 8 µg 35 µg

- vitamin B 12 0,25 µg 1 µg

- nikotinamid 50 µg 220 µg

- kalcijum-pantotenat 70 µg 300 µg

- vitamin C 3 mg 12 mg
b) mineralne materije:
 u 100 kJ u 100 kcal

- kalcijum 40 mg 170 mg

- fosfor 30 mg 130 mg

- gvožñe 0,4 mg 1,6 mg

- mangan 12 µg 50 µg

- jod 2,4 µg 10 µg
Sadržaj natrijum-hlorida u gotovoj namirnici ne sme biti veći od 1,2 g na jedan kilogram
gotovog obroka.
Član 29.
Dijetetske namirnice proizvedene u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji do dana
stupanja na snagu ovog pravilnika mogu se stavljati u promet ako su proizvedene u skladu sa
propisima o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica koji su bili na snazi pre stupanja na
snagu ovog pravilnika.
Član 30.
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o uslovima u pogledu
zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se mogu stavljati u promet ("Službeni list
SFRJ", br. 6/80).
Član 31.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

Prilog 1

LISTA

DOZVOLJENIH ZAMENA ZA KUHINJSKU SO

Naziv zamene Dozvoljeni sastav smese zamene

za kuhinjsku so

a) kalijum-sulfat; kalijum, kalcijum ili amonijum- Nema ograničenja, osim za:

adipat, glutamat, karbonat, sukcinat, laktat,
tartarat, citrat, acetat, hlorid ili ortofosfat, i/ili R najviše 4%

NH4+ najviše 3%

b) magnezijum-adipat, glutamat, karbonat, citrat, Mg+2 najviše 20%, računato na

sukcinat, acetat, tartarat, laktat, hlorid ili ukupnu količinu katjona K+ , Ca+2
ortofosfat, u smesi sa drugim zamenama za i Nh4+
kuhinjsku so koje ne sadrže magnezijum,
navedenim pod a), v) i g), i /ili

v) holin-acetat, karbonat, laktat, tartarat, R najviše 4%

karbonat, citrat ili hlorid, u smesi sa drugim
zamenama za kuhinjsku so koje ne sadrže holin,
navedenim pod a), b) ili g), i/ili

g) adipinska, gutaminska, limunska, mlečna ili nema ograničenja

jabučna kiselina

Prilog 2

LISTA

DOZVOLJENIH DODATAKA ZA DEČJU HRANU

Dozvoljena količina u 100 g gotovog obroka

Redni
Naziv dodataka i grupe u proizvodima koji se
broj
koriste kao zamena u ostaloj dečjoj hrani
za ženino mleko

1 2 3 4

1. Ugušivači

1.1. Guar-guma 0,1 g

1.2. Brašno semena rogača 0,1 g 0,2 g

1.3. Diskrob-fosfat 0,5 g samo u 6 g sam ili u

proizvodima na bazi kombinaciji
soje

1.4. Acetilirani diskrob-fosfat 2,5 g sam ili u 6 g sam ili u

kombinaciji kombinaciji

1.5. Fosfatirani diskrob-fosfat 2,5 g sam ili u 6 g sam ili u

kombinaciji kombinaciji

1.6. Hidroksipropil skrob 2,5 g sam ili u 6 g sam ili u

kombinaciji kombinaciji

1.7. Acetilirani diskrob adipat 6 g sam ili u

kombinaciji

1.8. Diskrob glicerol 6 g sam ili u

kombinaciji

1.9. Acetilirani diskrob glicerol 6 g sam ili u

kombinaciji
1.10. Karagenan 0,03 g

1.11. Neamidirani pektin 1 g isključivo u kon-

zervama na bazi voća

2. Emulgatori

2.1. Lecitin (+) 0,5 g 0,5 g

2.2. Mono-i di-gliceridi (+) 0,4 g 0,5 g

3. Podešivači rN

3.1. Natrijum-hidroksid prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi

3.2. Natrijum-hidrogenkarbonat prema uobičajenoj prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi proizvoñačkoj praksi

3.3. Natrijum-karbonat prema uobičajenoj prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi proizvoñačkoj praksi

3.4. Kalijum-hidroksid prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi

3.5. Kalijum-hidrogenkarbonat prema uobičajenoj prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi proizvoñačkoj praksi

3.6. Kalijum-karbonat prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi

3.7. Kalcijum-hidroksid prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi

3.8. Natrijum-citrat prema uobičajenoj 0,5 g

proizvoñačkoj praksi

3.9. Kalijum-citrat prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi

3.10. Kalcijum-karbonat prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi

3.11. L(+) - mlečna kiselina prema uobičajenoj 0,5 g

proizvoñačkoj praksi

3.12. Kulture koje proizvode L(+) prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi
- mlečnu kiselinu

3.13. Limunska kiselina prema uobičajenoj 0,5 g

proizvoñačkoj praksi
3.14. Sirćetna kiselina prema uobičajenoj 0,5 g
proizvoñačkoj praksi

4. Antioksidansi

4.1. Mešani koncentrati tokoferola 1 mg 300 mg/kg masti sam

(+) ili u kombinaciji

4.2. alfa-Tokoferol (+) 1 mg 300 mg/kg masti sam

ili u kombinaciji

4.3. L -askorbilpalmitat (+) 1 mg 200 mg/kg masti

4.4. L -askorbinska kiselina i Na - i 50 mg izraženo kao 50 mg izraženo kao

K -askorbat (+) askorbinska kiselina askorbinska kiselina

5. Arome

5.1. Ekstrakt vanile prema uobičajenoj

proizvoñačkoj praksi

5.2. Etil-vanilin 7 mg

5.3. Vanilin 7 mg

5.4. Prirodne arome iz osnovnih prema uobičajenoj

sirovina proizvoñačkoj praksi

6. Boje

6.1. Karamel (koji nije dobijen 0,3 g

amonijačnim ili aminijačno-
-sulfitnim postupkom)

6.2. Beta-karotin 0,08 g

6.3. Prirodne boje iz osnovnih prema uobičajenoj

sirovina proizvoñačkoj praksi

7. Enzimi

7.1. Alfa-i beta- Amilaze (izvor prema uobičajenoj prema uobičajenoj

slad) (+) samo za hranu na proizvoñačkoj praksi proizvoñačkoj praksi
bazi cerealija
NAPOMENE:
1. Dodaci označeni sa (+) smeju se upotrebljavati i u proizvodnji hrane za odojčad od 12
nedelja.
2. Potrebno je voditi računa o ukupnoj količini jona Na i K i njihovoj ravnoteži.
3. Težinski odnos ukupnog kalcijuma prema ukupnom fosforu ne sme biti manji od 1,2:1
niti veći od 2,0:1.
IZMENE

Pravilnik o izmeni Pravilnika o uslovima u pogledu

zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se
mogu stavljati u promet
Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br.
70/86.

Član 1.
U Pravilniku o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se
mogu stavljati u promet ("Službeni list SFRJ", br. 4/85) u članu 6. stav 3. menja se i glasi:
"Sadržaj nitrita u hrani za odojčad preko 12 nedelja i decu do tri godine ne sme biti veći od
0,2 mg, računato na jedan kilogram gotovog obroka pripremljenog za upotrebu (izraženo kao
nitritni jon), a u hrani za decu stariju od šest meseci, koja je proizvedena od povrća i voća,
odnosno sa dodatkom povrća i voća, sadržaj nitrita ne sme biti veći od 2 mg, računato na
jedan kg gotovog obroka pripremljenog za upotrebu (izraženo kao nitritni jon)."
Član 2.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima

u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica
koje se mogu stavljati u promet
Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SFRJ", br.
69/91.

Član 1.
U Pravilniku o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se
mogu stavljati u promet ("Službeni list SFRJ", br. 4/85 i 70/86) u članu 18. stav 2. menja se i
glasi:
"Namirnicama iz stava 1. ovog člana mogu se dodavati fruktoza, manitol, sorbitol, saharin,
aspartam, ciklamat i kalijum-acesulfam, u količinama uobičajenim u proizvoñačkoj praksi. "
Član 2.
U članu 22. stav 1. menja se i glasi:
Dnevna količina konzumiranog saharina (izraženo kao natrijumova so) ne sme biti veća od
180 mg ciklamata (izraženo kao ciklaminska kiselina) - od 700 mg, aspartama - od 2800 mg,
a kalijum-acesulfama - od 1050 mg, računato na 70 kg telesne mase lica koje konzumira
namirnicu proizvedenu sa saharinom, ciklamatom, aspartamom ili kalijum-acesulfamom.
Član 3.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom listu SFRJ".
 Član 41. tačka 31. Pravilnika o kvalitetu i uslovima
upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za
aditive i njihove mešavine
Pravilnik je objavljen u "Službenom listu SCG", br.
56/2003 od 26.12.2003. godine.

Član 41.
...
Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da važe odredbe koje se odnose na
uslove upotrebe aditiva u sledećim pravilnicima:
...
31. Pravilnik o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se
mogu stavljati u promet ("Službeni list SFRJ", br. 4/85, 70/86 i 69/91);
...

Na osnovu člana 43. stav 1. tačka 4) Zakona o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i
predmeta opšte upotrebe ("Službeni list SFRJ", broj 53/91, "Službeni list SRJ", br. 24/94 -dr.
zakon, 28/96 - dr. zakon i 37/02 i "Službeni glasnik RS", br. 79/05 - dr. zakon i 101/05 - dr.
zakon) i člana 17. stav 4. i člana 24. Zakona o Vladi ("Službeni glasnik SR", br. 55/05, 75/05 -
ispravka i 101/07),
Ministar zdravlja donosi

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o uslovima

u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica
koje se mogu stavljati u promet
Pravilnik je objavljen u "Službenom glasniku RS", br.
35/2008 od 4.4.2008. godine.

Član 1.
U Pravilniku o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti dijetetskih namirnica koje se
mogu stavljati u promet ("Službeni list list SFRJ", br. 4/85,70/86 i 69/91 i "Službeni list SCG",
broj 56/03 - u daljem tekstu: Pravilnik), u članu 3. tačka 6. menja se i glasi: "6) dijetetske
namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten."
Član 2.
Član 27. menja se i glasi:
"Član 27.
Dijetetske namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten su namirnice koje su
posebno formulisane, prerañene ili pripremljene da zadovolje specifične potrebe osoba sa
intolerancijom na gluten."
Član 3.
Posle člana 27. dodaju se čl. 27a, 27b, 27v i 27 g, koji glase:
"Član 27a
Izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:
1) "namirnice bez glutena "gluten-free" su namirnice:
a) koje se sastoje ili su napravljene od jednog ili više sastojaka koji ne sadrže pšenicu (tj.
sve Triticum vrste, kao što su durum pšenica, spelt i kamut) raž, ječam i ovas ili varijetete
dobijene njihovim ukrštanjem, a kod kojih sadržaj glutena ne prelazi ukupno 20 mg/kg u
namirnici u obliku u kom se prodaje ili distribuira potrošaču;
 b) koje se sastoje od jednog ili više sastojaka iz pšenice (tj. sve Triticum vrste, kao što su
durum pšenica, spelt i kamut) raži, ječma i ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim ukrštanjem,
koji su specijalno prerañeni da bi se uklonio gluten, a kod kojih sadržaj glutena ne prelazi
ukupno 20 mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje ili distribuira potrošaču;
2) namirnice sa smanjenim sadržajem glutena su namirnice koje se sastoje od jednog ili
više sastojaka pšenice (tj. sve Triticum vrste, kao što su durum pšenica, spelt i kamut) raži,
ječma i ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim ukrštanjem, koji su specijalno prerañeni da se
sadržaj glutena smanji na nivo izmeñu 20 i 100 mg/kg u namirnici u obliku u kom se prodaje
ili distribuira potrošaču;
3) "gluten" je proteinska frakcija pšenice, raži, ječma i ovsa ili varijeteta dobijenih njihovim
ukrštanjem i ukrštanjem njihovih proizvoda, na koju su neke osobe intolerantne i koja je
nerastvorljiva u vodi i 0,5 M NaCl.
Član 27b
Kod namirnica iz člana 27a tačka 1) Pravilnika sadržaj glutena ne sme prelaziti 20 mg/kg u
namirnici u obliku u kom se prodaje ili distribuira potrošaču.
Kod namirnica iz člana 27a tačka 2) Pravilnika sadržaj glutena ne sme prelaziti 100 mg/kg
u namirnici u obliku u kom se prodaje ili distribuira potrošaču.
Namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten koje u ishrani zamenjuju
značajne osnovne namirnice, moraju da obezbede približno istu količinu vitamina i minerala
kao namirnice koje zamenjuju.
Namirnice namenjene osobama sa intolerancijom na gluten moraju biti pripremljene sa
posebnom pažnjom i u skladu sa dobrom proizvoñačkom praksom da bi se izbegla
kontaminacija glutenom.
Član 27v
Oznaka "bez glutena" ili "gluten-free" mora da bude istaknuta u neposrednoj blizini naziva
namirnice za namirnice iz člana 27a tačka 1) Pravilnika slovima odgovarajuće veličine koja su
jasno uočljiva i čitka.
Oznaku "sa smanjenim sadržajem glutena" mogu imati namirnice iz člana 27a tačka 2)
Pravilnika ali ove namirnice ne mogu imati oznaku "bez glutena" ili "gluten-free". Pravo
poreklo namirnice ili njenih sastojaka koji potiču iz pšenice, raži ječma i ovsa ili varijeteta
dobijenih njihovim ukrštanjem mora biti istaknuto u neposrednoj blizini naziva proizvoda
slovima odgovarajuće veličine koja su jasno uočljiva i čitka.
Druge namirnice, koje su po svom poreklu pogodne da budu deo bez-glutenske ishrane, ne
smeju da nose oznaku "dijetetske namirnice", "specijalne dijetetske namirnice" ili bilo koju
drugu sličnu oznaku. Meñutim, ove namirnice mogu da imaju na deklaraciji navod "ova
namirnica je po svom poreklu bez glutena (gluten-free)" ukoliko ispunjava zahteve o
osnovnom sastavu za namirnice bez glutena iz člana 27b stav 1. Pravilnika.
Član 27g
Kvantitativno odreñivanje glutena u namirnicama i sastojcima mora da bude zasnovano na
imunološkoj metodi (npr. ELISA R5 Mendoz metoda) ili drugim metodama koje obezbeñuju
najmanje istu osetljivost i specifičnost.
Korišćena antitela moraju da reaguju sa frakcijama proteina žitarica koje su toksične za
osobe sa intolerancijom na gluten i ne smeju da daju ukrštene reakcije sa drugim proteinima
žitarica ili drugim komponentama namirnica ili sastojaka.
Metode koje se koriste u analitici moraju biti validovane i kalibrisane na sertifikovanom
referentnom materijalu, ukoliko je to moguće.
Limit detekcije ne sme biti viši od 10 mg glutena/kg.
Kvalitativna analiza koja ukazuje na prisustvo glutena ili limit testovi za gluten moraju biti
bazirani na relevantnim metodama (npr. ELISA metode, imunobloting metode, DNK metode)."
Član 4.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku
Republike Srbije".
Broj 110-00-4/2008-04
U Beogradu 21. marta 2008. godine
Ministar,
prof. dr Tomica Milosavljević, s.r.