Reporter, 20.decembar 2000.

Novinar Petar Lukovic o novoj vlasti u SRJ

MI PLESEMO!

ad se prosle nedelje na DOS (Drzavnoj Oslobodenoj Srpskoj) Televiziji pojavio

savezni premijer Zoran Cizic, nekadasnji Momirov SNP Usvojenik, danas Legenda
koja izjavljuje da mu je ideal da Saveznom vladom rukovodi isto onako kako
Patrijarh Pavle rukovodi Svetim Sinodom (sic!), moglo se – naravno – ocekivati da
cujemo jos koji literarni biser iz prebogate zizicevske riznice; vredelo je, jebem mu
mater, cekati na zen-recenicu koju je Zoran hladnokrvno izgovorio a koju sam
docnije ponavljao kao mantru: "Odvajanje Crkve od drzave ne znaci potpuno
odvajanje". Ova vrsta filozofske katarze, primenljiva kao erotska formula
("Odvajanje razlicitih polnih organa ne znaci potpuno odvajanje"), de facto je Nacin
Misljenja najnovijih savezno/republickih vlasti, bez obzira da li je rec o religiji,
odgovornosti Srbije za rat ili krivicnoj prijavi protiv Milosevica zbog one staklene
bastice na Dedinju.

Po istom Cizicevom Pravilu odvajanja – recimo – poseta druga Kostunice

Hilendaru, najavljena kao strogo privatna, propracena ushicenim opisima naprasno
religioznih novinara koji su otkrili zdrav pravoslavni zivot kroz kontrolisanu
upotrebu ribe I vina, pretvorena je u drzavnicki spektakl s nekoliko stotina zvanica;
danima smo citali I slusali kako su gosti gledali zvezde I u potpunoj, bogohulnoj
tisini molili se za spas Srbije, jer, ocigledno, nemaju pametnija posla.

Pravilo odvajanja glede Voje/Slobe koji se umalo nije zamonasio I ostao u

Hilendaru, sto bi bilo savrseno – na svojoj je kozi osetio karikaturista Predrag
Koraksic; potpredsednik Demokratske Stranke Srbije, buduci ambasador u Londonu,
Vladeta Jankovic, profesor, zamerio je Koraksicu na zloupotrebi karikaturalnih
sloboda jer je druga Voju/Slobu predstavio kao vodu koji ovce vodi u manastir, u
suprotnom pravcu od Evropske Unije. Uvek primenljiva zizicevska Formula
(Apsolutna Sloboda Ne Znaci Potpunu Slobodu) otkrila se u svojoj represivnoj
lepoti, jer – koliko svi znamo – cak ni za vreme Milosevicevog rezima nikom nije
palo na pamet da javno napada Koraksica; ako nista drugo, gest ambasadora
Jankovica govori o patoloskoj potrebi da Voja bude zasticeniji od Slobe, nedostaje
samo jos formalni predlog da Kostunicu proglasimo za hodajuceg DSS-sveca.

Iz takvog autokratskog diskursa koji vodu pretvara u vino, sve je moguce: da

Nenad Canak, danas predsednik Skupstine Vojvodine, snimi disk za City/JUL
Records; da Zoran Ðindic gostuje na TV Pink; da guverner Narodne banke
Mladan Dinkic odrzava koncerte sa svojom grupom Monetarni udar ... sve to u
zemlji u kojoj se I dalje tuku oko kontejnera, usred grada, kao pre neko vece u
centru Beograda. Nije danas kemp kad Canak, na Sid Vicious-tragovima, izvodi
"My Way"; zasto gospodin Canak svoj video-clip nije emitirao pre 5.
oktobra?Hocu da kazem da brutalna promocija Gole Vlasti, vezivala se ona za
Religiju ili Estradu, nije nikakva vrsta eskapizma; u drzavi koja nije definisala svoje
granice, u kojoj su ratni zlocini jos uvek tabu tema, u zemlji u kojoj se bukvalno
umire od gladi – slusati onanisticku izjavu akademika Matije Beckovica ("Mi smo
kraljevski narod") govori o spirali poremecene svesti u kojoj se sve pomesalo:
Hilendar, Sex Pistols, Televizija Pink, ubistva kosarkasa pogresnog imena, otmice,
pravoslavlje I, pre svega, patoloska potreba da nas se ubedi kako je Ovo – bas ona
Sloboda koju smo tako zeljno ocekivali.

Bez iluzije da Zoran Cizic I Vladeta Jankovic nisu korifeji Nove Hilendarske Svesti
– za koju Odvajanje nije potpuno Odvajanje dok se drukcije ne naredi, sa
zanimanjem cekam sta ce se, vaistinu, desiti posle tog famoznog 23. decembra?

Tko zna: mozda Cizic snimi album s tekstovima druga Amfilohija? Mozda
Zoran Ðindic osnuje bend gde ce Merilyn Mensona tumaciti Vladan Batic?
Mozda dr Voja, konacno, odluci da osnuje plesnu grupu s igracicama iz Hilendara?
U svakom slucaju: zrelo je, zna se, idemo dalje.

Ili jezikom rock’n’rolla: Mi Plesemo!