Otisak prsta

Karakteristike
Karakteristike otiska prsta
Sa fizioloskog aspekta otisak prsta predstavlja konfiguraciju
ispupcenja I udubljenja.
Otisak prsta je geometrijska forma koju prilikom kontakta
struktra braydi na jagodici ljudskog prsta ostavlja na nekoj
podlozi.
Otisak prsta je vidljiv ili nevidljiv crtez papilarnih linija
Linije koje formiraju ispupcenja nazivaju se papilatne linije
Papilarne linije su linije koje nastaju redjanjem papila (kvrzica u
u nutrasnjem sloju koze) na povrsini jagodice ljudskog prsta.
Javljaju se u embrinom rayvoju od 6-7 nedelje a potpuno se
formiraju do 21. nedelje zivota.
Nepromenjivost i individualna varijantnost papilarnih linija.
•Karakteristike papilarnih
linija

Izgled
dimenzije
mesto nalazenja
brojnost
globalne I lokalne forme
Izgled i dimenzije papilarnih linija
papilarnih linija
 Papile liče na vulkanski krater.
 Na vrhu kratera se nalazi otvor znojne žlezde ili pore što olakšava
hvatanje i kretanje.
 Spoljašnji sloj kože (epiderm) prati oblik unutrašnjeg sloja (derm), pa
se naređane papile uočavaju na površini kože u vidu nabora.
 Izbočine i udubljenja na površini jagodice prsta nastaju sakupljanjem
mrtvih, otvrdnulih ćelija, koje se neprekidno, u slojevima, ljušte s
površine prsta.
 visina - 0,1 mm - 0,25 mm
 širina - 0,2 mm - 0,5 mm
Obrasci- globalne karakteristike
Obrasci - globalne karakteristike otiska prsta
 Loop (petlja)
 Centa pocket loop (jamicasta centralna petlja)
 Plain whorl (prosta spirala)
 Tented arch (jeloviti luk)
 Plain arch (prosti luk)
 Double loop (dvostruka petlja)
 Accidental (mješoviti, slucajan)
Zastupljenost:
 60% - petljasti tipovi (petlja, dvostruka
petlja i jamicasta petlja )
 30% - spiralni tipovi
 5% - lucni tipovi (luk i jeloviti luk)
 5% - mešoviti
Karakteristicni detalji lokalne karakteristike
Otisak prsta- nevidljiv crtez
 Otisak nastaje kao posledica izlucivanja znoja kroz pore koje se nalaze na
papilarnim linijama prsta.
 Otisak je nevidljiv jer je znoj hemijska supstanca nevidljiva golim okom.
 Znoj H O (99%) + NaCl + KCl + sulfati
2
+ masne kiseline + belančevine
Postupak identifikacije
Faze postupka identifikacije otiskaka prstiju
Postupak
Karakteristike otisaka prstiju
Nepromenjivost broja I rasporeda
minucija (ne moze se izmeniti
izgled papilarnih linija vec smao
trajno unistiti)
Neponovljivost (postoji veliki broj
detalja, minucija, I nemoguce je
ponavljanje dva identicna otiska )
Grupisanje (vrlo vazna
karakteristika koj aomogucava
njihovu klasifikaciju na osnovu
globalnih karakteristik a koja
skracuje vremen uporedjivanja)
Faze prepoznavnaja
Skeniranje otiska
Obrada rezultata skeniranja-
poboljsanje kvaliteta
snimka, uklanjanje suma,
binarizacija, istanjivanje
Izdvajanje karakteristika
(obrazac, karakteristicni
detalji, ukljanjanje laznih
detalja)
Uporedjivanje
Obrada rezultata skeniranja
Obrada rezultata skeniranja
Istanjivanje- pojednostavljivanje detekcije
karakteristicnih tacaka
Obrada istanjenih linija- detekcija I
popunjavanje praznina u istanjenim papilarnim linijama
Izdvajanje karakteristcnih detalja-
Filtriranje karakteristicnih detalja- uklanjanje laznih
karakteristicnih detalja
Merenje karakteristcnih detalja
Uporedjivanje karakteristicnih detalja
Svaki otisak prsta se može predstaviti setom
karakteristicnih detalja.
 Svaki karakteristicni detalj je definisan tipom,
pozicijom i uglom.
 Prilikom uporedivanja dva otiska porede se
njihovi setovi karakteristicnih detalja
Citaci otiska prsta
Opticki citaci,
 Kapacitivni citaci,
 Ultrasonicni citaci,
 Termicki citaci,
 Senzori elektricnog polja
Opticni citaci otiska prsta
 Kada se koristi opticki senzor, prst se pristisne na, za to predvidenu, plocicu.
 Nakon tog prst se osvijetli sa LED izvorom svjetlosti.
 Kroz prizmu i sistem sociva slika se projektuje na kameru.
 Kamera može biti CCD ili modernija CMOS
Ultrasonicni citaci otiska prsta
Ultrasonicna tehnika je zasnovana na postojanju razlike u
akusticnoj impedansi na koži prsta.
Senzori koji se koriste u ovoj tehnici nijesu novi. Vec se dugi
niz godina koriste u medicini za pravljenje eho-snimka.
Frekventni opseg koji ovi senzori upotrebljavaju je od 20KHz
pa do nekolika GHz.
Vršne frekvencije moraju biti u mogucnosti da skeniraju kožu
prsta sa rezolucijom od oko 500dpi (oko 200 tacaka po cm).
Ova rezolucija je neophodna da bi se mogle prepoznavati
karakteristicne tacke na koži prsta.
Kapcitivni citaci otiska prsta
Kapacitivni senzori su, kao i senzori elekticnog polja,
velicine pecata.
Kada se prst postavi na senzor, niz piksela meri varijacije
u kapacitivnosti izmedu senzora i prsta.
Varijacije su posledica postojanja brazdi na koži prsta.
Termicki citaci otiska prsta
Senzori koji mjere temperaturu prsta mogu biti manji od
samog prsta.
Podaci o temperaturi mogu se dobiti prelaskom prsta
prekosenzora.
Senzori sadrže niz tacaka kojima se može detektovati
razlika temperature kože (bore na koži prsta) i vazduha
(udubljenja na koži prsta).
Senzori elektricnog polja
Senzori elektricnog polja su poluprovodnicki senzori
velicinepecata.
Ovi senzori stvaraju elektricno polje i pomocu niza
piksela mere varijacije u polju.
Varijacije su poljedica naboranosti kože prsta.
Zavisno od proizvodaca varijacije elektricnog polja se
detektuju u provodnom sloju kože, ispod površine kože ili
u epidermu.
Prepoznavanje otiska prsta
Rade se mnoga istraživanja sa ciljem da se obezbedi
da samo prst bez ikakvih dodatnih vestackih delova
može biti identifikovan.
Pažnja se usredsreduje na osobine kao što su:
• temperatura,
• provodljivost,
• puls,
• dielektricne konstante,
• krvni pritisak, itd..
Primene prepoznavanja otiska prsta
Kriminalistika
• Uredaji za kontrolu pristupa na vratima zgrada.
• Kontrola pristupa kompjuterskim mrežama.
• Banke upotrebljavaju fingerprint citace za autorizaciju
• Point-Of-Sale (POS) za komercijalne i vladine
aplikacije
Kriminalisticko- tehnicka obrada latentnih
papilarnih tragova
Za izazivanje latentnih tragovva papilarnih linija u
praksi se koriste sledece opste metode:
Fizicke metode izazivanja latentnih tragova
fizicko- hemijske metode izazivanja latentnih tragova
Hemijske metode izazvianja latentnih tragova
Fizicke metode izazivanja latentnih tragova
Podrazumevaju izazivanje latentnih tragova
paiplarnih linija mehanickim nanosenjem tankog sloja
neke materije na mesto gde se uocio ili se pretpostavlja
da se nalazi trag. Najcesce koriscene materije za
izazivanje latentnih tragova su razne vrste praskastnih
supstanci. Za izazivanje latentnih tragova papilarnih
linija fizickom metodom najcesce se koristi postupak
zaprasivanja.
Postupak izazivanja latentnih tragova
zaprasivanjem
Oprema: cetkice za zaprasivanje, rasprsivac za
zaprasivanje, magnetne cetkice, obicni praskovi,
specijalni praskovi, praskovi u spreju, fluprescentni
praskovi…
Cetkice za zaprasivanje, rasprsivaci za
zaprasivanje, magnetne cetkice
Cetkice su okrugle ili pljstnate napravljene od kvalitetne dlake
sibirske veverice, dlake kamile ili perja africke ptice marabu.
Osim cetkica od prirodnih vlakana u koriste se I cetkice od
sintetickih vlakana…
Rasprsivaci za zaprasivanje, konstrukcija rasprsivaca je
razlicita od kalsicnih koji direktno zaprasuju izbacivanjem
oblaka praha na povrsinu na kojoj se izazivaju latentni tragovi,
a postoje I oni koji su kombinacija zaprasivaca I cetkice…
Magnetne cetkice, glavna komponenta ove cetkice je magnet
sa gvozdenim jezgrom I na vrhu magnetni prah koji
istovremeno igra ulogu vlakana I praha koji se nalazi…
praskovi
Obicni praskovi, ustaljena su dva tipa, ugljeni prah I aliminijumski prah,
zbog toga stonemaju nikakvih specificnih svojstava nazivaju se obicni
praskovi. Njihovo svojstvo je da se cvrsce vezu za trag papilarne linije nego
za trag papilarnog medjuprostora pa samim tim tragovi postaju vidljivi.
Specijalni praskovi, osnovno svojstvo specijalnih praskova je da se
nanosenjem na trag papilarne linije najveci deo praha hvata na papilanru
liniju dok papilarni prostor ostaje nenaprasen. Sastoje se od dve vrste cestica
sitnijih I krupnijih. Ovakav prah ima osobine u odnosu na reljefni profil
latentnog traga papilarnih linija. Nanosenjem ovog praha na latentni trag
papilarne linije u prvom trenutku trag u potpunosti prrekrije ceo crtez
papilarnih linija. Medjutim iako krupnije cestice prekriju ceo crtez one ne
prodiru do dna jer im sirina brazdi ne dozvoljava I na taj nacin sitan prah
prelazi na trag papilarne linije dok papilarni medjuiprostor osaje
nenaprasen sto im pospesuje kontrast a time I jasnocu izazivanja tragova.
praskovi
Magnetni praskovi, ova vrsta praskova sastoji se iz dve komponente: sitnog
praha I nesto krupnijih cestica sa feromagnetnim svojstvima. Na supstance
sa feromagnetnim svojstvima deluju magnetne sile I privlace ih. Magnetni
praskovi se prave u nijansama crne, sive I svetlosive boje. Osnovna
karakteristika magnetnih praskova jeste da se od njih dobijajau ozizetno
osetljive cetkice koje minimalno ostecuju papilarne linije, ali se ovi praskovi
ne mogu koristiti za izazivanje latentnih tragova na metalnim povrsinama.
Praskovi u spreju, obicni I specijalni praskovi se mogu dobiti u prodaji I u
spreju, I njihova prednos the sto izisuju manje napora prilikom zaprasivanja
pa se tako konfekcionirani praskovi koriste za izazivanje tragova na vecim
povrsinama.
Fluorescentni praskovi, povrsine sa vise boja veoma su nezahvalne za
izazivanje latentnih tragova klasicnim praskovima zbog cega se za
izazivanje na ovakvim povrsinama koriste fluorescentni praskovi.
Fizicko hemijske metode izaizvanja latentnih
tragova naparavanjem
Postoje tri osnovne metode naparavanja:
Metoda naparavanja sagorevanjem organskih
rastvaraca, metoda izazivanja latentnih tragova
pomocu jodnih para,
Izazivanje latentnih tragova naparavanjem
cijanoakrilatnih estara.