AJNŠTAJNOVA JEDNAČINA

SPONJAŠNJEG FOTOELEKTRIČNOG
EFEKTA

Albert Ajnštajn je prepostavio da se svetlosni talas sastoji od

velikog broja kvanata koji su tek 1926. godine dobili ime
fotoni(sl.4.1). Saglasnost Ajnštajnu svetlost frekfrencije V ne
samo da se ispušta u pojedinačnim proporcijama – kvantima,
kako je to već ranije postavio Plank,, već se i prostire u
prostranstvu i apsorbuje supstancom u pojedinačnim
kvantima čija je energija . Na taj način se prostiranje svetlosti
treba razmatrati ne kao neprikidan talasni proces, nego kao
protokol lokaliẑovani u prostoru diskretih svetlosni kvanata,
koji se kreću brzinom prostiranja svetlosti u vakumu.

Sematski prikaz

Energetski bilans pri fotoefektu može se izraziti kao:

m 2
hv  A j 
2

Za metale prethodne jednacine ima oblik:

hv  A j  Ai  eU z

Na osnovu prethodne relacije, minimalna vrednost frekfrencije

upadnog ugla talasa, pri kojoj moze doći do fotoefekta, inosi:
hc
Ai  hv0 
0

Po Ajnštajnu, kod svetlosti, energija ostaje raspodeljena u

blokovima čija je energija hn. Jedan takav blok je svetlosni
kvant, ili foton. Da bi elektron napustio metal mora da
raspolaže najmanje onom količinom energije koliko iznosi
izlazni rad Ai za taj metal i neke metale imamomo ozlazne
radove u tabeli 3.1. Ako je od fotona primljena energija manja
od izlaznog rada elektron ne može da napusti metal i fotoefekat
se ne javlja.

Objašnjenje fotoefekta je krajnje jednostavno pri

apsorciji, foton predaje energiju elektronu, i ako je ova
energija dovoljno velika da elektron raskine veze koja ga drze
u metalu, on iz njega izlazi. Kako je moguće da elektron primi
energiju od dva fontona zanemarljivo mala, svaki oslobođen
elektron primio je energiju od jednog fotona. Za broj
oslobođeni elektrona treba da bude proporcionalan broju
apsorbovani, fotona, odnosno proporcionalan intenzitetu
upadnog talasa. Ali, kako energija elektrona koji izleće od
energije samo jednog elekrona sledi da energija fotoelektrona
treba da pokazuje linearna od frekfrencije talasa, a da uopšte
ne zavisi od intenziteta talasa, u tabeli su prikazani metali i
izlazni rad.

Ред.бр. Метал
Излазни рад
(ev)
1 Li 2.4
2 Na 2.1
3 K 2.0
4 Cs 0.7
5 W 4.5
6 Pd 5.0
7 Pt 6.3
Преглед метала и вредности излазног рада за сваки метал

Do fotoefekta dolazi kada foton interaguje sa elektronima u

atomu neke supstance tako što se ova energija fotona predaje
jednom elektronu. Ova energija se raspoređuje na energiju
jonizacije atoma i izlazni rad elektrona iz tela dok ostatak
prelazi u kinetičku energiju fotoelektrona Ek
h  v  E jon  Ai  E k

.
h  v  Ai  E k

Stanje površine metala bitno utiče na veličinu izlaznog rada

što je i očigledno prikazano u tabeli 3.2 i grafiku:
 Супстанца  (nm)
0

Na 590
K 640
Cs 780
Ag 220
Au 210
Mg 380
Al 360
Fe 230
Pt 205
Si 250
Granične talasne dužine za različite fotokatode
Granične talasne dužine za različite fotokatode