Svetlosni saobracajni znakovi

U svetlosne saobracajne znakove spadaju :

1. svetlosni saobracajni znakovi za regulisanje saobracaja motornim
vozilima
2. svetlosni znakovi za regulisanje saobracaja namenjeni samo pesacima
3. svetlosni znakovi za oznacavanje prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou
4. svetlosni znakovi za tramvaje
5. svetlosni znakovi za oznacavanje radova na putu i drugih prepreka i ostecenja na
kolovozu koja predstavljaju opasnost za ucesnike u saobracaju

Svetlosne oznake su : smerokazi sa reflektnim staklima ili reflektujucim materijama , metalni

elementi sa ugradjenim reflektujucim materijama , svetlosni stubovi i druge slicne svetlosne
oznake

Uredjaji kojima se daju svetlosni saobracajni znakovi za regulisanje saobracaja nazivaju se

semafori .

Mogu biti postavljeni horizontalno, ali najcesce su postavljeni vertikalno. U oba slucaja imaju
isto znacenje.
Upaljeno svetlo na semaforu oznacava :

CRVENO SVETLO - Zabrana prolaza

 ZUTO SVETLO UPALJENO ISTOVREMENO SA CRVENIM
SVETLOM - sluzi za upozorenje ucesnika u saobracaju na skori prestanak zabrane prolaza i
na pojavu zelenog svetla .

ZELENO SVETLO - slobodan prolaz za sva vozila

 ZUTO SVETLO - zabrana prolaza , osim za vozila koja se , u
casu kad se zuto svetlo pojavi , nalaze na tolikoj udaljenosti od svetlosnog znaka da se ne mogu
na bezbedan nacin zaustaviti ispred njega na zadato mesto , a za ostale ucesnike – zabrana
prolaza , osim za pesake koji su vec poceli da prelaze kolovoz .Zuto svetlo najavljuje skoru
pojavu crvenog svetla .
. Ako je uredjaju za davanje svetlosnih saobracajnih znakova za regulisanje
saobracaja na raskrsnici dodat jedan ili vise dopunskih znakova u obliku zelene svetlece strelice ,
vozac moze vozilom da prodje svetlosni znak i da krene u pravcu oznacenom zelenom svetlecom
strelicom i za vreme dok je upaljeno crveno ili zuto svetlo , pri cemu ne sme da ometa saobracaj
vozila koja se krecu po putu na koji ulazi i mora da propusti pesake koji prelaze preko kolovoza .

Zelene svetlece strelice , ako su na uredjaju za davanje svetlosnih saobracajnih znakova , znace
da se vozila smeju kretati samo u pravcu koji pokazuje strelica .
 Ukljucivanje i iskljucivanje vozila u saobracaju

Kao ukljucivanje u saobracaj smatra se polazak sa vozilom sa mesta gde je ono bilo
zaustavljeno ili parkirano, izlazenje sa vozilom na put iz dvorista, garaze, parkiralista ili neke
druge slicne povrsine na kojoj se ne vrsi saobracaj. Prilikom ukljucivanja u saobracaj vozac je
duzan da propusti vozila i pesake koji se krecu glavnim putem, da postuje pravila saobracaja i
saobracajne znake. To cini tako da ukljucenje vrsi u prvu najblizu saobracajnu traku i da pritom
ne ometa druga vozila.Ukljucivanje u drugu saobracajnu traku preko pune linije nije dozvoljeno.

Vozac vozila na motorni pogon kad

se ukljucuje u saobracaj iz dvorista, garaze ili druge povrsine, ako mu je vidik bilo cime
zaklonjen ili mu je vidljivost znatno smanjena zbog vremenskih ili drugih prilika, duzan je da na
mestu gde se ukljucuje postavi lice koje ce mu omoguciti bezbedan izlazak vozilom na put.
Vozac koji vozilom prelazi preko trotoara duzan je da propusti pesake, kao i sva vozila koja
se krecu putem na koji se on ukljucuje.

Iskljucenje sa kolovoza preko pune linije na parking mesto ili

neku drugu povrsinu nije dozvoljeno.
 Kada se vozilom ukljucuje sa
zemljanog puta ili sa neke druge povrsine, vozac vozila to sme ciniti samo ako time ne ometa
druge ucesnike u saobracaju, odnosno, ako je slobodna traka na glavnom putu.Vozac vozila koji
se ukljucuje sa zemljanog puta to mora izvesti na takav nacin da tockovima svog vozila ne
iznosi blato na put sa savremenim kolovozom, tj. da ocisti blato sa vozila pre izlaska na kolovoz.

Iskljucenje sa kolovoza na zemljani put je

dozvoljeno preko isprekidane linije uz propustanje vozila iz suprotnog smera .
 Ukljucivanje sa sporednog na glavni
put, dozvoljeno je ako je saobracajna traka slobodna i kad se propuste vozila koja idu glavnim
putem.

Ukljucivanje na auto-put vrsi se trakom za

ukljucivanje i kad je slobodna krajnja desna traka.

Iskljucenje sa auto-puta vrsi se trakom

obelezenom za iskljucivanje vozila sa auto-puta.
UKLJUCIVANJE U SAOBRACAJ VOZILA JAVNOG GRADSKOG PREVOZA
 Za vreme voznje u naselju, vozac je duzan da vozilu
javnog gradskog prevoza putnika ili posebno obelezenom vozilu kojim se vrsi organizovani
prevoz dece omoguci ukljucivanje u saobracaj kad to vozilo izlazi sa stajalista koje se nalazi
van kolovoza, odnosno sa prosirenja saobracajne trake koja sluzi za stajaliste.
 Na zadnjoj strani autobusa moze biti postavljena nalepnica
plave ili zute boje koja podseca vozace na navedenu zakonsku odredbu.

Ako vozilo javnog gradskog prevoza putnika

(AUTOBUS, TROLEJBUS) vrsi ukljucivanje na kolovoz sa STAJALISTA IZGRADJENOG
NA KOLOVOZU, vozac ovog vozila mora da propusti vozila koja se krecu kolovozom.
 Vozac vozila koje se krece pored vozila javnog
prevoza putnika ili pored autobusa kojim se vrsi prevoz za sopstvene potrebe, zaustavljenog na
stajalistu, mora da se krece smanjenom brzinom tako da ne ugrozava lica koja u to vozilo
ulaze, odnosno iz njega izlaze.
 Ako je stajaliste na sredini kolovoza,
vozac mora da zaustavi svoje vozilo iza vozila javnog gradskog prevoza putnika, kad lica,
ulazeci, odnosno izlazeci iz tog vozila, moraju da predju preko saobracajne trake, kojom se
vozilo krece.
UKLJUCIVANJE U SAOBRACAJ VOZILA ZA PREVOZ DECE

Vozilo za prevoz dece mora biti obelezeno posebnim znakom samo kad se vozilom prevoze
deca.

Znak koji upozorava na prevoz dece kvadratnog je oblika

40x40cm, postavlja se na levoj polovini prednjeg i zadnjeg dela vozila.
Posebno obelezeno vozilo, namenjeno za prevoz dece, pri ukljucivanju sa staljalista ima
prednost u odnosu na sva ostala vozila koja se krecu kolovozom.
 Vozila koja se krecu iza vozila kojim se prevoze
deca, kao i vozila koja tom vozilu dolaze u susret na putu sa dve saobracajne trake, duzna su da
se zaustave, dok deca ulaze ili izlaze iz tog vozila. Kad je vozilo za prevoz dece zaustavljeno
na kolovozu radi ulaska ili izlaska dece, na njemu moraju biti istovremeno ukljuceni svi
pokazivaci pravca.

Znak „deca na putu“

oznacava mesto u cijoj se blizini nalazi skola i pesacki prelaz koji deca cesto koriste
KRETANJE VOZILA PO PUTU

Vozac mora za kretanje svog vozila da koristi iskljucivo put, odnosno kolovoz ili saobracajnu
traku, odnosno stazu namenjenu za saobracaj one vrste vozila kojoj njegovo vozilo pripada, osim
u slucaju opasnosti.
Vozilo se krece desnom stranom kolovoza u smeru kretanja.

Vozac je duzan da vozilo u kretanju drzi sto blize desnoj ivici kolovoza i na
tolikoj udaljenosti od nje da, s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobracaja i stanje i
osobine puta, ne ugrozava druge ucesnike u saobracaju i ne izlaze sebe opasnosti.

Na putu u naselju sa kolovozom na kome za saobracaj vozila u istom smeru postoje najmanje
dve obelezene saobracajne trake, vozac moze za kretanje svog vozila da koristi i saobracajnu
traku koja se ne nalazi uz desnu ivicu kolovoza ako time ne ometa ostala vozila koja se krecu
iza njegovog vozila.

Ako postoji vise saobracajnih traka za isti smer na putu van

naselja, vozac moze za kretanje svog vozila da koristi saobracajnu traku koja se ne nalazi uz
desnu ivicu kolovoza samo u slucaju preticanja.
 Vozila koja na ravnom putu ne mogu razviti brzinu kretanja
vecu od 40 km/h, teretna vozila cija je najveca dozvoljena masa veca od 3.500 kg i vozila koja se
ne smatraju motornim vozilima, moraju da koriste krajnju desnu stranu kolovoza u smeru
kretanja, osim kada skrecu ulevo.

Vozac koji namerava da se krece vozilom unazad moze da izvrsi tu radnju samo na kratkom
delu puta i ako time ne ugrozava ili ne ometa druge ucesnike u saobracaju.

Kad se vozac krece vozilom unazad, duzan je da se krece

onom stranom kolovoza kojom se do tada kretao voznjom unapred.
Vozac ne sme kretanjem vozila unazad: da ulazi u nepreglednu raskrsnicu, da se krece preko
prelaza puta preko zeleznicke pruge u nivou, niti na prevojima i u krivinama gde je preglednost
nedovoljna.
 Kad je kolovoz puta klizav usled snega, leda, blata i sl. Vozac
je duzan da prilagodi svoju brzinu kretanja uslovima saobracaja i puta , tako da moze vozilo
blagovremeno da zaustavi.

Na putu na kome su kolovozne trake fizicki odvojene

jedna od druge, vozac ne sme vozilom da se krece kolovoznom trakom namenjenom za saobracaj
vozila iz suprotnog smera.

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na kome

postoji najmanje cetiri saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da prelazi na kolovoznu traku
namenjenu za saobracaj vozila iz surptonog smera.
 Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na
kome postoje tri saobracajne trake, vozac ne sme vozilom da se krece saobracajnom trakom koja
se nalazi uz levu ivicu puta u pravcu kretanja vozila .

Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u oba smera na

kome postoje tri saobracajne trake srednja saobracajna traka se koristi za preticanje ili za
skretanje u levo.
 Na putu sa kolovozom za saobracaj vozila u jednom
smeru, vozac ne sme vozilom da se krece u zabranjenom smeru.
Vozac ne sme da menja nacin upravljanja vozilom naglim promenama pravca kretanja ili naglim
smanjenjem brzine kretanja vozila, osim u slucaju neposredne opasnosti.
MIMOILAZENJE

Mimoilazenje je prolazenje vozilom pored drugogo vozila koje se po istom kolovozu krece iz
suprotnog smera.

Pri mimoilazenju vozac je duzan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno

rastojanja izmedju svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, a po potrebi i da svoje vozilo
pomeri ka desnoj ivici kolovoza.
 Ako zbog neke prepreke na putu ili zbog drugih
ucesnika u saobracaju ne moze da se izvrsi bezbedno mimoilazenje vozac sa cije je strane
prepreka duzan je da uspori kretanje svog vozila i da ga po potrebi i zaustavi da bi propustio
vozilo iz suprotnog smera.

Kad na raskrsnici vozila dolaze is suprotnih smerova i

skrecu ulevo, vozac mimoilazi vozilo iz suprotnog smera na taj nacin sto ga propusta sa svoje
desne strane.
 Ako je zbog nedovoljne sirine puta ili zbog neke prepreke na
putu mimoilazenje onemoguceno, voac, kome je to s ozbirom na osobine puta i okolnosti
saobracaja lakse da izvede duzan je da se prvi zaustavi i da, po potrebi, kretanjem, unazad ili na
drugi nacin pomeri svoje vozilo i zauzme na putu polozaj koji omogucava mimoilazenje.
Mimoilazenje na putu sa uzduznim nagibom

Na delu puta sa velikim uzduznim nagibom (planinski i dr.) na kome je mimoilazenje vozila
nemoguce ili je veoma otezano, vozac vozila koje se krece niz nagib duzan je da zaustavi svoje
vozilo na pogodnom mestu ako primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib.
 Vozilo koje se krece niz nagib, ako je potrebno, duzno je da
se krece i unazad u slucaju da su vozila iste kategorije.

Vozac koji se krece uz nagib duzan je da zaustavi svoje vozilo,

ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, koje omogucava bezbedno mimoilazenje i
ako bi, u slucaju da tako ne postupi, mimoilazenje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.
 Ako su vozila iste kategorije u prednosti su uvek vozila koja se
krecu uz nagib, osim ako ne postoji prostor za zaustavljanje ili je saobracajnim znakom
drugacije odredjeno.

Kretanje vozila pri mimoilazenju na suzenom delu puta regulisano je pravilima saobracaja.

A
posebno se regulise saobracajnim i svetlosnim znacima ili postavljanjem lica koja daju znake.

Na putu sa velikim uzduznim nagibom na kome je mimoilazenje onemoguceno, pa jedno od

vozila mora da se krece unazad, to ce uraditi:
• svako vozilo koje se susrece sa vozilom koje vuce prikljucno vozilo
• teretno vozilo koje se susretlo sa autobusom

• lako vozilo koje se susrelo sa vozilom vise kategorije

 • ako su vozila iste kategorije, vozilo koje se krece niz nagib

ODSTOJANJE IZMEDJU VOZILA

no odstojanje tako da ne ugrozava bezbednost saobracaja .

avisi od brzine kretanja, vrste i stanja kolovoza, vidljivosti, atmosferskih prilika, stanja vozila i tereta, gustine saobracaja i drugi
tom ne izaziva opasnost i ne ometa druge ucesnike u saobracaju.

reporucuje se pola brzine kretanja vozila izrazeno u metrima (n.pr. za brzinu 100 km/h, preporucuje se odstojanje od 50 m) ili od
znak ispred sebe i kada vozilo koje ide ispred vas prodje taj znak, i Vi trebate proci taj znak, ali tek nakon dve sekunde .
e za dvosmerni saobracaj, na delu puta na kome nije zabranjeno preticanje, krecu jedno za drugim vozila na motorni pogon, najv
100 m.

Bezbedno odstojanje izmedju vozila je regulisano i saobracajnim znakom

SAOBRACAJ U TUNELU
Vozac koji se vozilom krece kroz tunel ne sme da zaustavlja vozilo niti da vrsi polukruzno
okretanje vozila ili kretanje unazad, a za vreme kretanja kroz tunel mora da drzi na vozilu
ukljucena oborena svetla za osvetljavanje puta.
SAOBRACAJ NA PRELAZU PUTA PREKO ZELEZNICKE PRUGE

Ucesnici u saobracaju duzni su da se zaustave pred prelazom puta preko zeleznicke pruge u
istom nivou ako je:
 • uredjaj za zatvaranje saobracaja spusten,

• ako je taj uredjaj vec poceo da se spusta,

○ ako se daju svetlosni ili zvucni znaci koji

upozoravaju da ce taj uredjaj poceti da se spusta, odnosno, da se prelazu puta
preko zeleznicke pruge priblizava voz.
 ○ Pred prelazom puta preko zeleznicke
pruge u istom nivou na kome su postavljeni svetlosni saiobracajni znaci, ucesnici
u saobracaju duzni su da se zaustave kad se pojavi crveno trepcuce svetlo ili
crveno neprekidno svetlo.

Ucesnici u saobracaju koji prelaze preko zeleznicke pruge u istom nivou duzni su da to
cine sa potrebnom opreznoscu i kad svetla na prelazu nisu upaljena, a kada su polubranici
i branici spusteni, vozacima je strogo zabranjen prolaz izmedju njih .

Na prelazu puta preko zeleznicke pruge u istom

nivou na kome nema uredjaja za zatvaranje saobracaja niti uredjaja za davanje znakova
kojima se najavljuje priblizavanje voza, ucesnici u saobracaju mogu da predju preko
zeleznicke pruge tek posto se prethodno uvere da prugom ne nailazi voz ili neko drugo
vozilo koje se krece po sinama.
 BRZINA

Vozac je duzan da brzinu kretanja vozila prilagodi osobinama i stanju puta, vidljivosti,
preglednosti, atmosferskim prilikama, stanju vozila i tereta, gustini saobracaja i drugim
saobracajnim uslovima, tako da vozilo moze blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom
koju, pod datim uslovima, moze da predvidi.
Vozac ne sme da smanji brzinu kretanja vozila do te mere da njegovo vozilo pricinjava
smetnju normalnom odvijanju saobracaja , jer spora voznja je isto tako opasna kao i brza
voznja.

Opste ogranicenje brzine u naseljenim mestima jeste 60 km/h,

osim ako znakom nije drugacije odredjeno.

Na putu u naselju gde saobracajno-tehnicki elementi

omogucavaju ili ne, saobracajnim znakom se moze dozvoliti brzina vozila veca ili manja od 60
km/h.
Brzina kretanja motornih vozila na putu, pod normalnim uslovima saobracaja, ne sme da se
ogranici saobracajnim znakom ispod 40 km/h.

Opste ogranicenje najvece dozvoljene brzine u SRB prema vrsti

puta.

Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od:

• 12
0 kilometara na cas na autoputevima
• 100 km na
cas na putevima rezervisanim za saobracaj motornih vozila

• 80 km na cas na
ostalim putevima
Na putu van naselja vozac ne sme vozilom da se krece brzinom vecom od brzine odredjene
saobracajnim znakom postavljenim na putu.

Na putevima brzina kretanja ogranicava se za sledeca vozila:

• na 80 kilometara na cas –
za autobuse i autobuse sa lakom prikolicom kao i za teretna motorna vozila cija najveca
dozvoljena masa nije veca od 7.500 kg
• na 80 kilometara na cas – za motorna vozila koja vuku prikolicu za stanovanje (karavan)

na 70
kilometara na cas – za autobuse kada se vrsi organizovani prevoz dece, za zglobne
autobuse bez mesta za stajanje, za teretna motorna vozila cija je najveca dozvoljena masa
veca od 7.500 kg , za teretna motorna vozila sa prikljucnim vozilom, kao i za vozila
kojima se vrsi prevoz opasnih materija .
 • na 50 kilometara na cas
– za autobuse sa prikljucnim vozilom za prevoz lica, za gradske autobuse, autobuse koji,
pored ugradjenih sedista, imaju i odredjena mesta za stajanje i teretna vozila koja u
tovarnom sanduku vrse skupni prevoz lica

• na 40
kilometara na cas za vozila koja vuku neispravno vozilo ( slepovanje )

• na 30 kilometara na cas – za traktore

• Za traktore koji vuku prikljucno vozilo kojim se vrsi prevoz lica

Navedena vozila obavezna su da na levoj polovini svoje zadnje strane nose oznaku
saobracajnog znaka koji oznacava najvecu dozvoljenu brzinu kojom se ta vozila smeju kretati.

OBILAŽENJE
 Obilazenje je radnja u saobracaju koja podrazumeva - prolazenje vozilom pored bilo kakvog
objekta (casa, flasa, kontejner, pesak, avion, kamion, stena, rupa.... ) koji se nalazi u nasoj
saobracajnoj traci i nedozvoljava nam dalje kretanje tom saobracajnom trakom.

Ako se na sredini kolovoza nalazi pesacko ostrvo, ili obelezen prostor za parkiranje vozila, ili
neka druga povrsina koja nije namenjena za saobracaj vozila, ili neki objekat, vozila mogu da ih
obilaze na putu :

Sa dvosmernim saobracajem samo sa desne strane

Sa jednosmernim saobracajem sa obe strane

PRETICANJE
 Preticanje je prolazenje vozilom pored drugog vozila koje se
krece u istom smeru.

Preticanje i obilazenje su uslovne radnje i vozac sme da ih uradi samo ako time ne ometa
normalno kretanje vozila koja dolaze iz suprotnog smera i ako na putu ima dovoljno prostora za
bezbedno izvodjenje tih radnji.
Vozac kome je dat znak za preticanje s njegove leve strane duzan je da pomeri svoje vozilo ka
desnoj ivici kolovoza.

Vozac ne sme da povecava brzinu kretanja svog vozila dok ga drugo vozilo pretice.

Ako zbog nedovoljne sirine kolovoza ili njegovog stanja nije moguce
preticanje bez ugrozavanja bezbednosti saobracaja, vozac vozila koje se krece sporije nego
vozila koja se krecu neposredno iza njega duzan je da pomeri svoje vozilo sto vise udesno, a ako
to nije dovoljno da, cim mu to bude moguce, zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu da bi
propustio brza vozila.
 Vozac koji pretice duzan je da svoje vozilo drzi na potrebnom
rastojanju od vozila koje pretice, tako da ga ne ometa niti ugrozava u saobracaju.

Posto izvrsi preticanje ili obilazenje jednog ili vise vozila, vozac je
duzan, cim bude moguce da to izvrsi bez ometanja ili ugrozavanja ostalih ucesnika u saobracaju,
da vozilom ponovo zauzme polozaj na saobracajnoj traci kojom se kretao pre preticanja, odnosno
obilazenja.
 Preticanje i obilazenje vrsi se sa leve strane. Duzina puta
potrebnog za bezbedno preticanje zavisi od ukupnih uslova saobracaja ukljucujuci i brzinu
kretanja vozila.

Preticanje i obilazenje vrsi se i sa desne strane:

Ako je vozilo na kolovozu zauzelo takav polozaj da

zeli da izvrsi skretanje ulevo .

Sinsko vozilo koje se krece sredinom

kolovoza, a sa desne strane postoji saobracajna traka
U losim vremenskim uslovima, kada je kolovoz prekriven ledom ili snegom preticanje se vrsi
samo ako su ispunjeni uslovi za bezbedno preticanje.

Vozac ne sme vozilom da otpocne preticanje ili obilazenje:

• kolone vozila

• ako je vozac koji se krece iza njega vec

otpoceo preticanje
• ako je vozac ispred njega na istoj saobracajnoj
traci dao znak da namerava da pretekne vozilo ili obidje prepreku na putu

• ako saobracajna traka kojom

namerava da izvrsi preticanje nije slobodna na dovoljnom rastojanju
 • ako nakon
preticanja ili obilazenja ne moze da se vrati i zauzme polozaj na traci kojom se kretao
(npr. zbog lose procenjene situacije ili zbog nemogucnosti sagledavanja situacije ispred
vozila koje ima vece dimenzije).

• saobracajnom trakom koja je namenjena za prinudno

zaustavljanje

Vozac vozilom ne sme da pretice drugo vozilo osim bicikla, bicikla sa motorom i motocikla
bez bocne prikolice na kolovozu sa dve saobracajne trake u oba smera:

• kada su postavljeni
saobracajni znakovi
 •

neposredno ispred raskrsnice ili na

raskrsnici koja nije sa kruznim tokom saobracaja, tj. na ukrstanju puteva iste vaznosti i
ukrstanju sa putem sa prvenstvom prolaza

• neposredno ispred i
na prelazu puta preko zeleznicke ili tramvajske pruge u nivou bez branika ili
polubranika
• drugo vozilo koje
se priblizava obelezenom presackom prelazu, ili koje prelazi pesacki prelaz ili koje je
stalo radi propustanja pesaka na tom prelazu

Vozac vozilom ne sme da pretice drugo vozilo na kolovozu sa dve saobracajne trake u oba
smera kada su na kolovozu oznake:
 • puna linija

pocetak pune bele linije

• udvojena puna i isprekidana uzduzna linija i to

sa one strane sa koje je puna linija
 kod tri saobracajne trake (za oba smera), bez
obzira na isprekidanu liniju, krajnjom levom trakom, se ne sme kretati, jer je ona
namenjena za kretanje vozila iz suprotnog smera.

• drugih povrsina obelezenih kao posebne trake za

skretanje, parking prostor ili samo srafure
 • udvojena puna linija koja razdvaja kolovoz po
smerovima

Na kolovozu na kome se saobracaj vrsi u dva smera vozac ne sme vozilom da pretice
drugo vozilo:

• ispred vrha prevoja puta kad je preglednost puta nedovoljna

• u krivini puta kada je

preglednost nedovoljna
 ○ kada je ogranicena vidljivost zbog magle, prasine,
dima i slicno

○ u tunelu i na mostu

Ukoliko postoji vise saobracajnih traka za jedan smer koje su obelezene isprekidanim
uzduznim linijama u pravcu kretanja na kolovozu, vozac sme vozilom preticati ostala
vozila u krivinama i na prevojima , ako time ne ugrozava ostale ucesnike u saobracaju.

Neposredno ispred raskrsnice i na raskrsnici vozac sme da pretice bicikl, bicikl sa

motorom, motocikl bez bocne prikolice (ako nije siri od 1,3 m) i vozila koja:

○ skrecu ulevo – preticu se sa

desne strane
○ skrecu udesno – i to na nacin koji je
bezbedan po sve ucesnike u saobracaju , vodeci racuna da se ne prelazi u traku za
suprotni smer

○ koja se krecu na putu sa

prvenstvom prolaza
 ○ se krecu na semaforizovanoj
raskrsnici ili se krecu na raskrsnici koju regulise saobracajni policajac

○ se krecu na raskrsnici sa kruznim

tokom
 ○ na prelazu preko pruge sa branicima
ili svetlosnim uredjajima

Na putu za dvosmerni saobracaj sa punom linijom

moguce je preticati ako se u preticanju ne prelazi ta puna linija i ne ugrozava preticano
vozilo.
 Ne smatra se preticanjem brze kretanje vozila u
jednoj traci od kretanja vozila u drugoj traci, i to na gradskim saobracajnicama sa vise
saobracajnih traka za jedan smer kretanja vozila.
UPOTREBA SVETALA U SAOBRAĆAJU

Od prvog sumraka do potpunog svanuca (noću), kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti
(magla, sneg, dim, prasina, jaka kisa ...), na vozilu u saobraćaju na putu moraju da budu upaljena
svetla, i to:

• na vozilu na motorni pogon – osim na biciklu sa motorom

i na motociklu bez bočne prikolice – najmanje dva bela svetla na prednjoj strani i paran
broj crvenih svetala na zadnjoj strani;

• na biciklu sa motorom i na motociklu bez

bočne prikolice – najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno
svetlo na zadnjoj strani;
 • na biciklu – jedno belo svetlo na prednjoj strani i jedno crveno
svetlo na zadnjoj strani;

• na zaprežnom vozilu – mora postojati najmanje jedno belo

svetlo na prednjoj strani i najmanje jedno crveno svetlo na zadnjoj strani ili samo jedna
svetiljka koja je izrađena tako da se sa prednje strane vozila vidi belo svetlo, a sa zadnje
strane vozila – crveno svetlo. Ako se na zaprežnom vozilu jedno svetlo nalazi na prednjoj
strani, a drugo na zadnjoj strani, ta svetla moraju biti postavljena na uzdužnoj osi vozila
ili na njegovoj levoj strani, a ako se
na zaprežnom vozilu nalazi samo jedna svetiljka – ona mora biti postavljena na levoj
strani vozila.

Na motociklu, za vreme vožnje na putu van naseljenog mesta, moraju da budu upaljena uvek
(noću i danju) oborena svetla.
U toku dana smanjena vidljivost nastaje zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika (magla,
sneg, jaka kiša, dim, prašina i sl.). Smatra se da je vidljivost smanjena kad vozač ne može jasno
da uoči druge učesnike u saobraćaju na udaljenosti od najmanje 200 metara na otvorenom putu, a
u naselju od najmanje 100 metara.
Zaprežno vozilo mora da ima i dva katadioptera crvene boje, simetrično postavljena na zadnoj
strani vozila . Bicikl mora takodje imati jedan, crvene boje na zadnjoj strani, i po jedan žute ili
narandžaste boje na svakoj strani pedale

Od prvog sumraka do potpunog svanuća (noću), kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti,
moraju da nose upaljena svetla kad se kreću po kolovozu van naselja:
 1. grupa pešaka koja se kreće u organizovanoj koloni –
najmanje jedno belo ili žuto svetlo na čelu kolone, odnosno povorke i najmanje jedno
crveno svetlo na njenom začelju;
2. vodiči teglećih, tovarnih i jahaćih životinja i goniči stoke – najmanje jedno belo ili žuto
svetlo napred i najmanje jedno crveno svetlo pozadi.
Umesto svetla mogu da se upotrebljavaju reflektujuće materije

Kad vozilo na motorni pogon vuče jedno ili dva priključna vozila, na zadnjoj strani poslednjeg
priključnog vozila moraju da budu upaljena najmanje dva crvena svetla, a ako širina priključnog
vozila iznosi više od 1,60 m, na prednjoj strani prvog priključnog vozila moraju biti upaljena dva
bela svetla.

Izuzetno ne mora da ima upaljena svetla:

• vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na osvetljenom delu puta, tako da se jasno vidi sa
dovoljne udaljenosti;

• vozilo koje je zaustavljeno ili parkirano na za to

posebno određenim mestima na kolovozu ili van njega, ili na ulici sa slabijim
saobraćajem;
 • bicikl, bicikl sa motorom i motocikl bez bočne prikolice koji nema
akumulator, kad su azustavljeni ili parkirani u naselju uz samu ivicu kolovoza.

Vozilo na motorni pogon čija dužina ne prelazi 8 m, a širina 2 m, i kome nije pridodato
priključno vozilo, može da ima, kad je zaustavljeno ili parkirano na ulici u naselju, upaljeno
samo jedno svetlo koje se sa prednje strane vidi kao belo svetlo i sa zadnje strane kao crveno
svetlo i koje je postavljeno na suprotnoj strani vozila od ivice kolovoza uz koju je zaustavljeno ili
parkirano.

Velika svetla :

Za osvetljavanje puta vozač vozila na motorni pogon, po

pravilu, upotrebljava velika svetla.
 Kada se upali veliko svetlo na kontrolnoj tabli vozila pali se postojano
svetlo plave boje . Velika svetla osvetljavaju put u duzini od minimum 100 m , a maksimum 200
m.

Vozač vozila na motorni pogon dužan je da umesto velikih svetala za osvetljavanje puta
upotrebljava oborena svetla:

• pre mimoilaženja sa drugim vozilom na

udaljenosti sa koje oceni da svetlom svog vozila zaslepljuje vozača vozila koje mu dolazi
u susret, a pri mimoilaženju sa drugim vozilom – kad vozač tog vozila pređe na oborena
svetla ili kad naizmeničnim paljenjem i gašenjem svetla upozorava da mu velika svetla
smetaju, a uvek na udaljenosti manjoj od 200 m;
• za vreme kretanja za drugim vozilom na kratkom
odstojanju u takvom položaju, da velikim svetlima svog vozila zaslepljuje vozača
vozila ispred sebe;

• za vreme dok vozilom prolazi pored organizovane

kolone ili povorke pešaka;

• kada se kreće putem koji se pruža neposredno pored plovnog puta

ili pored železničke ili tramvajske pruge – u susretu sa plovilom, odnosno sa vozilom
koje se kreče po šinama, a koje nailazi iz suprotnog smera.
 Noću, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti,
vozač vozila na motorni pogon mora, za vreme vožnje, da ima na vozilu upaljena najmanje
oborena za osvetljanje puta.

Oborena svetla za osvetljavanje puta upotrebljavaju se nocu ukoliko je put osvetljen ulicnom
rasvetom pa su velika svetla tu suvisna ili pri mimoilazenju sa drugim ucesnicima u saobracaju ,
kao i za osvetljavanje puta u tunelu .

Kada se upali poziciono i oboreno svetlo na kontrolnoj tabli vozila pali se

zelena lampica postojane boje .

Prelazak sa velikog na oboreno svetlo za osvetljavanje puta i obratno ostvaruje se

jednovremeno i istom komandom .

Svetla za označavanje vozila na motorni pogon upotrebljavaju se od prvog sumraka do

potpunog svanuća (noću), kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti kada je vozilo zaustavljeno
ili parkirano na putu.
 Na kontrolnoj tabli pali se kontrolna lampa sa zelenim neprekidnim svetlom .
Svetla za označavanje vozila na motorni pogon moraju da budu upaljena za vreme dok su
upaljena bilo koja svetla za osvetljavanje puta ili posebna svetla za maglu.

Svetlo za vožnju unazad osvetljava put pri kretanju vozila unazad i bele je
boje.

Pri magli, vozač vozila na motorni pogon mora na vozilu da ima upaljena oborena svetla za
osvetljavanje puta ili svetla za maglu, ili oba svetla istovremeno. Svetla za maglu mogu da se
upotrebljavaju samo po magli ili u slučaju smanjene vidljivosti, a smeju osvetljavati put najviše
35 m. Svetla za maglu koja se nalaze na prednjoj strani vozila mogu biti bele ili žute boje, a na
zadnjoj strani – crvene boje.

Kada se ukljuce svetla za maglu , na kontrolnoj tabli vozila pali se lampica

sa zutim neprekidnim svetlom .
ZAUSTAVLJANJE I PARKIRANJE VOZILA
 Vozac ne sme da zaustavi niti parkira vozilo na mestu na kome bi ono predstavljalo
smetnju za normalno odvijanje saobracaja .

Zaustavljanje vozila je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 15 minuta, osim
prekida koji se vrši da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se reguliše saobraćaj.

Parkiranje vozila je prekid kretanja vozila u trajanju

dužem od 15 minuta, osim prekida koji se vrši da bi se postupilo po znaku ili pravilu kojim se
reguliše saobraćaj.
Na javnom putu van naselja vozač je dužan da uvek, kad za to postoji mogućnost,
zaustavljeno ili parkirano vozilo postavi van kolovoza i to na označenom parking prostoru ili na
drugoj površini.

Vozač koji je zbog neispravnosti na vozilu,

saobraćajne nezgode ili drugog opravdanog razloga prinuđen da vozilo zaustavi na kolovozu
dužan je da preuzme sve mere da zaustavljeno vozilo ne dovede u opasnost druga vozila i da ga
što pre ukloni sa kolovoza.
 Ako je vozač zbog neispravnosti vozila, saobraćajne nezgode ili iz drugog opravdanog razloga
prinuđen da vozilo zaustavi na šinama, dužan je da ga sa šina odmah ukloni, a ako je to
nemoguće – da odmah preduzme potrebne mere da lica koja upravljaju vozilima koja se kreću po
šinama na vreme budu upozorena na opasnost.

Vozač koji zaustavlja ili parkira vozilo na javnom putu

dužan je da ga zaustavi , odnosno parkira neposredno uz desnu ivicu kolovoza.

Na javnom putu na kome se saobraćaj odvija samo u

jednom smenu vozač može da zaustavi, odnosno parkira vozilo uz desnu ili levu ivicu
kolovoza.
Ako se uz desnu ivicu kolovoza nalaze tramvajske ili druge šine, vozač može da se zaustavi ili
parkira vozilo uz levu ivicu kolovoza.
 Vozač može da zaustavi ili parkira na sredini kolovoza
samo ako su mesta obeležena odgovarajućim saobraćajnim znakom ili oznakom na kolovozu.

Vozač ne sme da zaustavi ili parkira vozilo na mestu na

kome bi ono ugrožavalo bezbednost drugih učesnika u saobraćaju ili prestavljalo smetnju za
normalno odvijanje saobraćaja ili kretanje pešaka. Nepropisno parkirano vozilo može biti
uklonjeno po nalogu policajca o trošku vlasnika.

Na putu , odnosno, prostoru namenjenom za zaustavljanje i parkiranje vozila, kao i na posebno

uređenoj saobraćajnoj površini namenjenoj za kretanje pešaka ne smeju se ostavljati vozila koja
se ne upotrebljavaju u saobraćaju ( zbog dotrajalosti) neregistrovana i sl., kao i drugi predmeti
kojima se ometa odvijanje saobraćaja i ugrožava čovekova sredina.

Na zaustavljenom ili parkiranom vozilu ne smeju se otvarati vrata ako se time

ometa kretanje drughih učesnika u saobraćaju ili ako se time ugrožava bezbednost saobraćaja.

Vozač ne sme da zaustavi niti parkira vozilo, naročito na mestima :

• na obeleženom pešačkom prelazu i na udaljenosti
manjoj od 5 m od tog prelaza, kao i na prelazu biciklističke staze preko kolovoza;

• na prelazu puta preko železničke ili

tramvajske pruge u istom nivou;

• na i u blizini železničkih ili tramvajskih šina ako se

time ometa saobraćaj šinskih vozila,
• na raskrsnici i na udaljenosti manjoj od 5 m
od najbliže ivice poprečnog kolovoza;

• u tunelima, na mostovima, u podvožnjacima i na

nadvožnjacima, kao i na delovima puta ispod mostova i nadvožnjaka;

• na delu puta u blizini vrha

prevoja i u krivini gde je preglednost puta nedovoljna i gde se obilaženje vozila ne bi
moglo izvršiti bez opasnosti;
• na delu javnog puta gde bi širina slobodnog prolaza
od zaustavljenog ili parkiranog vozila do neisprekidane uzdužne linije na kolovozu, ili
do suprotne ivice kolovoza ili do neke prepreke na putu bila manja od 3 metra

• na mestu na kome bi zaustavljeno vozilo zaklanjalo

postavljeni saobraćajni znak ili uređaj za davanje svetlosnih, saobraćajnih znakova;

• na biciklističkoj stazi, odnosno traci;

• na obeleženom stajalištu vozila javnog prevoza.

 Vozač ne sme da parkira vozilo naročito:

• ispred prelaza puta preko železničke ili tramvajske

pruge u istom nivou, i to na udaljenosti manjoj od 15 m od tih prelaza;

• na udaljenosti manjoj od 15 m ispred i iza znaka

kojim je obeleženo stajalište za vozila javnog saobraćaja;
• ispred kolskog ulaza i iznad priključka za vodovod i
kanalizaciju ili drugu mrežu komunalnih organizacija

• na mestu na kome bi parkirano vozilo onemogućilo

drugom vozilu parkiranje ili izlazak sa parkirališta;

• na trotoaru, odnosno na pešačkoj stazi, ako to nije izričito regulisano saobraćajnim

znakom. Ako je parkiranje dozvoljeno, mora se ostaviti najmanje 1,6 m širine na površini
za kretanje pešaka, s tim da ta površina ne može biti uz ivicu kolovoza.
• Prinudno zaustavljanje i obelezavanje zaustavljenog vozila na putu

• Vozač je dužan da motorno vozilo, traktor ili priključno vozilo, osim

motocikla bez bočne prikolice, koje je usled kvara zaustavljeno na kolovozu, obeleži
posebnim znakom ( SIGURNOSNIM TROUGLOM) :
• SIGURNOSNI TROUGAO se postavlja iza
zaustavljenog vozila, u vertikalnom položaju na udaljenosti ne manjoj od 50 m i 1 m od
ivice kolovoza , na putu van naselja .

• Ukoliko je vozilo zaustavljeno iza nepregledne krivine ,

sigurnosni trougao treba postaviti tako da bude uočljiv i da na vreme obaveštava druge
učesnike , odnosno pre pocetka krivine .

• Ako je u motornom vozilu ugrađen uređaj za istovremeno uključivanje

svih pokazivača pravaca, u slučaju prinudnog zaustavljanja vozila, taj uređaj mora biti
uključen.
 •

• Ako je zaustavljena kolona motornih vozila, postavljaju se

uporedo dva znaka na kolovozu (kao i kod skupa vozila i vozila za prevoz opasnih
materija).
Ostavljanje vozila na putu

Pre nego što napusti vozilo, vozač koji ostavlja vozilo na putu dužan je da preduzme sve mere
kojim se sprečava da vozilo samo krene s mesta ili pak da ga neovlašđeno lice upotrebi:
○ isključi motor,
○ aktivira parkirnu (ručnu) kočnicu,
○ prebaci ručicu menjača u odgovarajući stepen prenosa,
○ zatvori prozore, zaključa vrata i aktivira alarm ( ukoliko postoji ).

Vozilo koje se parkira na uzbrdici ( uz nagib ) mora da ima:

 ○ prednje točkove okrenute od ivicnjaka,

○ povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

○ ručicu menjača postavljenu i 1. stepen prenosa

Vozilo koje se parkira na nizbrdici ( niz nagib ) mora da ima:

○ okrenute prednje točkove prema ivici kolovoza,

 ○ povučenu parkirnu ( ručnu ) kočnicu,

 ručicu menjača postavljenu u položaj za vožnju unazad

SAOBRAĆAJ NA RASKRSNICI

Raskrsnica je povrsina na kojoj se ukrstaju i spajaju dva ili vise puteva , kao i sira saobracajna
povrsina - trg . Raskrsnice obuhvataju i pesacke prelaze i biciklisticke staze ukoliko su na tom
mestu .
Vozač koji se približava raskrsnici mora da vozi sa povećanom opreznošcu koja odgovara
uslovima saobraćaja i da vozi takvom brzinom da se može zaustaviti i propustiti vozila koja na
raskrsnici imaju prvenstvo prolaza.

Vozac na raskrsnici sme da izvrsi skretanje , polukruzno okretanje i prolazenje pravo kroz
raskrsnicu , naravno ako je to dozvoljeno saobracajnim pravilima i postavljenom signalizacijom .
Pre otpocinjanja svake od ovih radnji , vozac je duzan da se pre same raskrsnice :
○ prestroji za zeljeni smer kretanja kroz raskrsnicu
○ da se uveri da li moze na bezbedan nacin da izvrsi zeljenu radnju ( izvrsiti
provere u vozacka ogledala i okretanjem glave preko ramena – mrtvi ugao )
○ na dovoljnoj udaljenosti obavestiti druge ucesnike u saobracaju o svojoj nameri
○ pristupiti izvodjenju zeljene radnje

Saobracajni znaci koji upozoravaju na priblizavanje raskrsnici :

 PRAVILA PROLAZA VOZILA SU ISTA ZA SVE TIPOVE RASKRSNICA

Prema obliku raskrsnice mogu biti :

„Krstasta raskrsnica“ „T“-raskrsnica

Raskrsnica s kružnim „Y“-raskrnica

tokom saobraćaja
 Saobraćaj na raskrsnici može biti regulisan:

○ Pravilima saobraćaja – Pravilo desne strane

○ Saobraćajnim znacima

○ Svetlosnim saobraćajnim znacima

○ Znacima koje daju ovlašćena lica

 ○ Saobraćaj na raskrsnici regulisanoj pravilima saobraćaja

○ Saobraćaj na raskrsnici regulisanoj saobraćajnim znacima

○ Saobraćaj na raskrsnici regulisanoj svetlosnim saobraćajnim znacima

○ Saobraćaj na raskrsnici regulisanoj znacima koje daju ovlašćena lica

KRETANJE PEŠAKA

Pešak ne sme, po pravilu, da se kreće i zadržava na kolovozu. Ako se pešak kreće po kolovozu,
mora to da čini što bliže ivici kolovoza, i to veoma pažljivo i na način koji ne ometa ili ne
sprečava saobraćaj vozila.
Pesak se sme kretati po kolovozu ako ne postoji trotoar ili druga površina pogodna za kretanje
pešaka ili ako postoji trotoar a pešaci ga ne mogu koristiti iz bilo kog razloga .
Pesaci su dužni da se kreću jedan iza drugog ako bezbednost saobraćaja to zahteva , a naročito
u slučaju slabe preglednosti puta, smanjene vidljivosti ili jakog saobraćaja vozila .

Ako se kolovozom kreće više organizovanih kolona pešaka

odstojanje između pojedinih kolona mora biti najmanje 30 metara. Organizovana kolona pesaka
krece se desnom stranom .
 Pešak koji se kreće po kolovozu van naselja dužan je da se
kreće uz levu ivicu kolovoza u pravcu kretanja, a može da se kreće i uz desnu ivicu ako je takvo
kretanje za njega sigurnije, (nepregledna krivina, usek, odron, provalija, itd.).

Na putu koji ima trotoar ili drugu površinu određenu za kretanje pešaka, odnosno površinu
pored kolovoza pogodnu za kretanje pešaka, pešak je dužan da se kreće po tim površinama.

Pešak koji gura :

• ručna kolica,
• bicikl, bicikl sa motorom ili motocikl,

• lica koja se kreću pomoću pokretnih stolica za nemoćna lica,

 • kao i organizovana kolona pešaka,
moraju da se kreću uz desnu ivicu kolovoza u pravcu kretanja.

Pešacima nije dozvoljeno kretanje na putevima rezervisanim za

saobraćaj motornih vozila i autoputevima.

Pešak je dužan da preko kolovoza i biciklističke staze ili trake

prelazi pažljivo i najkraćim putem, pošto se pre stupanja na kolovoz uveri da to može učiniti
na bezbedan način.
Pešak koji namerava da pređe preko kolovoza na mestu na kome ne postoji obeležen pešački
prelaz ne sme da stupi na kolovoz ako time ometa saobraćaj vozila.
 Na putu koji ima obeležene pešačke prelaze ili posebno
izgrađene prelaze, odnosno prolaze za pešake, pešak je dužan da se pri prelaženju puta kreće tim
prelazima, odnosno prolazima ko oni nisu od njega udaljeni više od 100 m.

Na obeleženom pešačkom prelazu na kome je saobraćaj pešaka

regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima za pešake, pešak je dužan da postupa prema tim
znakovima.

Na obeleženom pešačkom prelazu na kome saobraćaj nije

regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ni znacima koje daje ovlašćeno lice, pešak je
dužan da pre stupanja na pešački prelaz obrati pažnju na udaljenost i brzinu vozila koja mu se
približavaju.
 Ako je saobraćaj vozila regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima za vozila ili
znacima koje daje ovlašćeno lice, pešaci mogu da prelaze preko kolovoza samo dok je
datim znakom dozvoljen prelaz preko kolovoza.
Obaveza je vozača da posveti pažnju pešacima koji se nalaze na kolovozu ili na njega nailaze .
Vozac je duzan da u zavisnosti od potrebe smanji brzinu kretanja ili zaustavi svoje vozilo , a
posebnu paznju mora da posveti na kretanje i ponašanje :
○ dece ( lopta je izletela na put ,sigurno i dete trci za njom ),
○ invalida ( potrebno im je vise vremena da predju kolovoz ) ,
○ starih i nemoćnih osoba,

Vozač ne sme vozilom da preseca :

 kolonu dece,
 vojnika,
 pogrebnu povorku i svaku drugu organizovanu povorku građana koja se
kreće po kolovozu.

Kad prilazi obeleženom pešačkom prelazu, vozač

mora da vozi posebno pažljivo i ako treba zaustavi vozilo ispred prelaza.
 Na delu puta na kome se kreću deca ili su
postavljeni saobraćajni znakovi o učešđu dece u saobraćaju, vozač je dužan da
vozi sa naročitom opreznošđu i takvom brzinom da može vozilo zaustaviti u
slučaju potrebe.

Kada postoje dve ili vise saobracajne trake u

jednom smeru i ako je vozac vozila u desnoj saobacajnoj traci zaustavio svoje
vozilo radi propustanja pesaka , to mora uraditi i vozac drugog vozila , jer nije
dozvoljeno prolaziti i obilaziti zaustavljeno vozilo ispred pesackog prelaza .

Vozač koji skreće na bočni put, na čijem ulazu ne postoji

obeležen pešački prelaz, dužan je da skretanje izvrši smanjenom brzinom i ne sme
da ugrozi pešake koji su već stupili na kolovoz.
 Ako je saobraćaj na obeleženom pešačkom prelazu regulisan svetlosnim
saobraćajnim znakovima ili znacima ovlašđenog lica vozač je dužan da:

 zaustavi svoje vozilo ispred pešačkog

prelaza kad mu je datim znakom zabranjen prolaz,

 ne ometa kretanje pešaka koji su već

stupili na pešački prelaz i kad mu je datim znakom prolaz dozvoljen.

 Skreće smanjenom brzinom i porpusti pešake

koji prelaze bočni kolovoz, i kad je dozvoljen prolaz.
 Vozac ukoliko naidje na deo kolovoza koji je prekriven vodom ( bara ) mora da
uspori kretanje i da polako prodje tu neravninu .Ukoliko bi velikom brzinom
prosao kroz tu neravninu - baru , rizikuje da osteti vozilo jer nema predstavu
kolika je dubina te neravnine i isprskace pesaka i time ugroziti njegovu
bezbednost , a vozac ne sme da ugrozava bezbednost pesaka ni na koji nacin.
SAOBRAĆAJ BICIKALA, BICIKALA SA MOTOROM
I MOTOCIKALA

Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjena je vožnja bicikla deci mlađoj od 12

godina.

Vozač bicikla, bicikla sa motorom i motocikla mora da upravlja vozilom na način kojim se ne
umanjuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi učesnici u saobraćaju, a naročito ne sme da skida
ruke sa upravljača, da se pridržava za drugo vozilo, da prevozi, vuče ili gura predmete koji mogu
da ga ometaju u upravljanju vozilom ili da ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju.

Biciklom u saobraćaju na lokalnim putevima mogu upravljati i deca sa navršenih 7 godina ako
ih prati lice koje je starije od 16 godina.

Biciklom sa motorom u saobraćaju ne sme upravljati lice koje nije navršilo 14 godina.

Vozač bicikla ili bicikla sa motorom ako je stariji od 18 godina sme da prevozi samo dete do 7
godina starosti, i to ako na ovakvom vozilu postoji posebno ugrađeno sedište ispred vozača.
Vozač motocikla sme da prevozi samo lice starije od 7 godina, ali samo na sedištu namenjenom
za prevoz lica i to tako da je ovo lice opkoračilo vozilo.
Vozač motocikla ne sme da prevozi lice koje je pod uticajem alkohola ili koje ne može sobom da
vlada.
Bicikl, bicikl sa motorom i motocikl u saobraćaju na putu mogu imati prikolicu sa dva točka
priključenu tako da je obezbeđena stabilnost vozila. Ova prikolica ne sme biti šira od 0,8 m, a na
zadnjoj levoj strani mora imati trouglasti katadiopter. U prikolicama kao i
u tovarnom sanduku tricikla, tricikla sa motorom i motocikla na tri točka ne smeju se prevoziti
lica.
 Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjeno je učenje vožnje na biciklu i biciklu sa
motorom.
Vozač bicikla i vozač bicikla sa motorom dužan je da se kreće što bliže desnoj ivici kolovoza
( najvise 1 m od ivice kolovoza ), a ako postoji biciklistička staza – po biciklističkoj stazi,
odnosno traci.

Ako se putem krecu dva ili više vozača bicikala ili

bicikala sa motorom , dužni su da se kreću jedan za drugim.

Ako na putu postoji posebno uređena biciklistička staza, vozač bicikla sa motorom i vozač
bicikla mora se kretati desnom biciklističkom stazom u odnosu na smer kretanja saobraćaja. Na
stazama uređenim i obeleženim za saobraćaj bicikala i bicikala sa motorom u oba smera, vozila
se moraju kretati desnom stranom u smeru kretanja vozila.

Vozač bicikla sa motorom ne sme da se kreće biciklističkom stazom,

odnosno trakom, brzinom većom od 25 km na čas.
 Vozač bicikla, bicikla sa motorom i motocikla može da prevozi druga lica samo ako na vozilu
postoje posebna sedišta, a vozač motocikla i u bočnoj prikolici.
Vozač motocikla ili bicikla sa motorom i lica koja se prevoze na tim vozilima moraju da nose
zaštitnu kacigu za vreme vožnje na putu.

Od prvog sumraka pa do potpunog svanuća (noću) kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti,
moraju biti upaljena svetla:

○ na biciklu sa motorom i na motociklu bez bočne

prikolice – najmanje jedno belo svetlo na prednjoj strani vozila i najmanje jedno
crveno svetlo na zadnjoj strani vozila;

○ na biciklu: jedno belo svetlo na prednjoj strani i

jedno crveno svetlo na zadnjoj strani (kao i jedan katadiopter crvene boje na
zadnjoj strani i po jedan katadiopter žute ili narandžaste boje na svakoj strani
pedale).

Na motociklu, za vreme vožnje na putu van naseljenog mesta,

moraju da budu upaljena oborena svetla, uvek, tj. danju, noću i u slučaju smanjene
vidljivosti.
 Vozač bicikla, bicikla sa motorom i zaprežnog vozila, svaku promenu pravca kretanja
mora na vreme signalizirati ostalim učesnicima u saobraćaju, odručenom rukom u smeru
kretanja.
SAOBRAĆAJ ZAPREŽNIH VOZILA I KRETANJE STOKE

Smatra se da vozač upravlja zaprežnim vozilom ako to čini iz vozila ili ako vodi stoku za
povodac idući ispred ili pored nje .
Vozilo se mora drzati što bliže desnoj ivici kolovoza i ne sme da se ostavlja bez nadzora na
putu..
Zaprežnim vozilom na javnim putevima može upravljati samo lice starije od 14 godina.
Vozač zaprežnog vozila dužan je da vodi stoku pri prelasku preko puta rezervisanog za
saobraćaj motornih vozila i na prelazu puta preko železničke pruge u nivou bez branika ili
polubranika.

Zapreznim vozilima nije dozvoljeno kretanje :

• auto – putem
 • putem rezervisanim za kretanje motornih vozila

• gde je postavljen saobracajni znak

Vozač zaprežnog vozila koje se kreće iza drugog zaprežnog vozila dužan je da se kreće iza tog
vozila na dovoljnom odstojanju, a najmanje na odstojanju od 50 metara, da bi se omogućilo
preticanje bržim vozilima.
Licima koja se prevoze zaprežnim vozilom na putu, zabranjeno je stajati u vozilu, sedeti na
stranicama vozila i nalaziti se na rudi za vreme kretanja vozila.
Za zaprežno vozilo koje se kreće na putu može biti privezano samo jedno grlo stoke i to sa
desne strane zadnjeg dela vozila.
Stoka se ne sme ostavljati na putu bez nadzora goniča stoke. Stoku koja se kreće po javnom
putu, gonič stoke mora da drži što je moguće bliže desnoj ivici puta. Preko magistralnih i
regionalnih puteva stoka se može pregoniti samo na preglednom delu puta,
pri čemu se moraju preduzeti potrebne mere da se ne ometa i ne ugrožava bezbednost saobraćaja.
Na javnim putevima zabranjeno je hranjenje, zadržavanje i ostavljanje stoke.
Na magistralnim i regionalnim putevima zabranjeno je goniti stoku u stadu ili krdu i prikupljati
je radi gonjenja na ispašu.
Kad se stoka goni u stadu ili krdu noću, na početku i na kraju stada, odnosno krda, mora se
nalaziti po jedan gonič koji je dužan da nosi upaljeno svetlo vidljivo za druge učesnike u
saobraćaju koji mu dolaze u susret, odnosno koji se kreću iza njega.
 Pod vozilima pod pratnjom, podrazumevaju se vozila kojima je
dodeljena pratnja pripadnika policije ili vojnih lica na posebnim motornim vozilima
snabdevenim uređajima za davanje posebnih svetlosnih ( crvene i plave boje ) i zvučnih znakova
(zavijajućeg zvuka) i to za vreme dok se ti znakovi daju.

Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo ili kolona vozila pod pratnjom dužan je da :
1. zaustavi vozilo,
2. da se pridržava naredbi koje mu daje lice iz pratnje,
3. da noću umesto velikih svetala upotrebi oborena svetla za osvetljavanje puta
Vozac vozila koji se zaustavio zbog nailaska vozila pod pratnjom , svoje kretanje moze
nastaviti tek pošto prođu sva vozila pod pratnjom.

Pri nailasku vozila pod pratnjom, pešaci se moraju ukloniti sa kolovoza dok ta vozila prođu

Vozila pod pratnjom ukoliko imaju ukljucene svetlosne i zvucne

znake , imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila, osim u odnosu na vozila
koja se kreću raskrsnicom na kojoj je saobraćaj regulisan svetlosnim saobraćajnim znakovima ili
znacima ovlašćenog lica i na njih se ne primenjuju zabrane:
○ ograničenju brzine kretanja,
 ○ preticanja i obilaženja kolone vozila , pod uslovom da to moze da se izvede na
bezbedan nacin po sve ucesnike u saobracaju
○ presecanja kolone pešaka pod uslovom da time ne ugrožavaju bezbednost drugih
učesnika u saobraćaju.

Vozila policije i vozila oruzanih snaga , kojima su ukljucena dva rotaciona svetla plave
boje i zvuk promenjivog intenziteta , takodje obezbedjuju prolaz jednom ili koloni
vozila .Vozaci su duzni da obrate paznju na to vozilo , kao i na vozila kojima se
obezbedjuje prolaz , da ih propuste ili da zaustave svoje vozilo .
Vozilo pod pratnjom imaju prvenstvo prolaza nad vozilima sa pravom prvenstva prolaza.
SAOBRAĆAJ VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA PROLAZA

Vozila sa
pravom prvenstva prolaza su vozila: službe hitne pomoći, vatrogasne službe, organa unutrašnjih
poslova, vojske.

Pravo prednosti ovih vozila važi samo onda kada posebnim uređajima daju :
• svetlosne ( rotaciono svetlo plave boje )
• zvučne znake ( zvuk proenjivog intenziteta – zavijajuci zvuk ).

Ovi znaci se moraju dati istovremeno .

 Vozač koji na putu susretne ili ga sustigne vozilo sa pravom prvenstva prolaza dužan je da
propusti to vozilo , a po potrebi i da se zaustavi dok to vozilo prođe.
Da bi omogućili prolaz vozilima sa pravom prvenstva prolaza, pešaci su dužni da se uklone sa
kolovza dok ta vozila ne prođu.
Vozila sa pravom prvenstva prolaza imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga
vozila osim:
1. u odnosu na vozila pod pratnjom
2. vozila koja se kreću raskrsnicama na kojima je saobraćaj regulisan svetlosnim
saobraćajnim znacima, ili znacima ovlašđenog lica.

Na vozilima sa pravom prvenstva prolaza ne primenjuju se propisi:

- o ograničenju brzine,
- o zabrani preticanja i obilaženja kolone vozila
- o zabrani presecanja kolone pešaka.

Kada se međusobno susretnu vozila sa pravom prvenstva prolaza, među njima važe opšta
pravila o prvenstvu prolaza.

TERET NA VOZILU

Vozilo u saobraćaju na putu ne sme da se optereti preko svoje nosivosti koja je upisana u
saobraćajnu dozvolu ili preko dozvoljenog opterećenja, ili preko najveće dozvoljene mase ili
preko mogućnosti koje dozvoljavaju osobine puta i tehničko-konstrukcione mogućnosti vozila.

Teret na vozilu mora da bude tako raspoređen, i po potrebi, pričvršđen i pokriven da:
- ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju i ne nanosi štetu putu i objektima na putu;
- ne umanjuje u većoj meri stabilnost vozila i ne otežava upravljanje vozilom;
- ne umanjuje vozačku preglednost nad putem;
- ne stvara suvišnu buku i da se ne rasipa po putu;
- ne zaklanja svetlosne i svetlosno-signalne uređaje na vozilu, registarske tablice i druge
propisane oznake na vozilu.
Oštećena vozila, predmeti i materije koja mogu da ometaju ili ugroze bezbednost saobraćaja ne
smeju da se ostavljaju na putu ili bacaju na put.

Vozač je dužan da sa kolovoza ukloni predmete koji

sa njegovog vozila padnu na put i predmete koje je prilikom zaustavljanja vozila stavio na
put.
Ako je mogućnosti i ako time ne ometa bezbednost saobraćaja, vozač je dužan da sa kolovoza
ukloni i predmete na koje naiđe u toku vožnje, a ako nije u mogućnosti, dužan je da o tome
obavesti nadležni organ, odnosno organizaciju koja se stara o održavanju puta.

Teret na vozilu ne sme da pređe najudaljeniju tačku na prednjoj strani vozila više od 1 m.
Ako teret na vozilu prelazi za više od 1 m najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila,
najisturenija tačka tereta mora da bude označena crvenom tkaninom.
Teret na zadnjoj strani vozila sme da predje najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila
za najvise 1.5 m .

Teret koji se prevozi na teretnom i priključnom vozilu može da

pređe najudaljeniju tačku na zadnjoj strani vozila najviše za jednu šestinu svoje dužine koja je
kontinualno oslonjena na tovarni prostor – sanduk vozila.

Najisturenija tačka tereta koji se prevozi teretnim motornim ili priključnim

vozilom mora da bude označena tablom kvadratnog oblika, dimenzije 50 x 50 cm, obojena
naizmenično kosim trakama reflektujuće narandžaste ( crvene ) i bele boje . Tabla se postavlja
upravno na uzdužnu osu vozila.
 Dozvoljeno je da teret na teretnom motornom vozilu ili prikljucnom
vozilu bocno predje spoljnu ivicu svetla za oznacavanje vozila najvise 40 cm .

Noću, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, najisturenija tačka na teretu koji se prevozi
vozilom mora da bude označena:

1. svetlom i reflektujućom materijom crvene boje;

2. kad teret na teretnom vozilu ili na priključnom vozilu bočno prelazi za više od 40 cm
spoljnu ivicu prednjeg ili zadnjeg svetla za označavanje vozila , teret mora biti oznacen:
- sa prednje strane sa dva svetla i katadioptera bele boje,
- a sa zadnje strane sa dva crvena svetla i katadioptera .
TERET na vozilu koji može da nanese štetu putu, objektima ili da ugrozi bezbednost u
saobracaju , može da se prevozi samo po posebnom odobrenju .
VUČA PRIKLJUČNIH VOZILA
Vozilom na motorni pogon sme da se vuče samo priključno vozilo koje bitno ne umanjuje
njegovu stabilnost.
 U saobraćaju na javnom putu, vozilu na motorni pogon mogu da
budu pridodata najviše dva priključna vozila za prevoz tereta, odnosno jedno priključno vozilo za
prevoz lica.

Na autoputu i putu rezervisanom za saobraćaj motornih vozila

vučnom vozilu može se pridodati samo jedno priključno vozilo.

VUČA NEISPRAVNIH VOZILA

Vozilom na motorni pogon sme da se vuče drugo vozilo na

motorni pogon samo ako ono, zbog neispravnosti ili nedostatka pojedinih delova, ne može samo
da se kreće.

Vozilom na motorni pogon ne sme da se vuče motocikl bez bočen prikolice ili drugo vozilo na
dva točka.
 Vozilo na motorni pogon sme da se vuče noću, kao i danju u slučaju smanjene vidljivosti, samo
ako na svojoj zadnjoj strani ima upaljena crvena svetla za označavanje vozila ili ako ga vuče
motorno vozilo koje ima, i pri vučenju koristi, žuto rotaciono svetlo.

Vozilo na motorni pogon na putu može da se vuče :

○ pomoću užeta,
○ krute veze (rude)
○ oslanjanjem ili vešanjem vozila o vučno vozilo.

Vucenje vozila pomocu uzeta

Odstojanje između vučnog i vučenog vozila na motorni

pogon, ako se vuče užetom, mora da iznosi 3. do 5. metara.
Pomoću užeta ne sme da se vuče vozilo na motorni pogon na kome su neispravni :
 uređaji za upravljanje
 uređaji za zaustavljanje
 kao i teretno motorno vozilo i autobus.

Vucenje vozila pomocu krute veze ( rude )

 Odstojanje između vučenog i vučnog vozila na
motorni pogon, ako se vuče pomoću krute veze ( rude ) može da iznosi i manje od
3 m.
Krutom vezom ne sme da se vuče vozilo na motorni pogon koje nema :
 ispravan uređaj za upravljanje,
 vozilo na motorni pogon teže koje je teze od vučnog vozila,
 vozilu kome je neispravna radna kočnica.

Vucenje vozila vesanjem

Vozilo koje ima neispravan uredjaj za upravljanje sme se vuci jedino
vesanjem .

Vozilo koje vuče drugo neispravno vozilo ne

sme se kretati brzinom većom od 40 km/h.
Za vreme vučenja vozila oba vozila moraju biti označena znakom kojim
se označava zaustavljeno vozilo na kolovozu (sigurnosni trougao).
Na motorno vozilo koje vuče drugo vozilo trougao se postavlja s
prednje, a na vučeno vozilo – sa zadnje strane.
 Za vreme vučenja neispravnog vozila na motorni pogon u njemu se ne
smeju nalaziti druga lica sem vozača tog vozila, koji poseduje vozačku
dozvolu za tu kategoriju.

Na autoputu i putu rezervisanom za

saobraćaj motornih vozila dozvoljeno je vući neispravno motorno vozilo,
desnom krajnjom trakom do prvog priključnog puta kojim će se isključiti,
ako je razlog za vuču nastao za vreme kretanja autoputem ili putem
rezervisanim za saobraćaj motornih vozila.
Vučenje natovarenog teretnog vozila sa priključnim vozilom ili bez
priključnog vozila, odnosno traktora sa priključnim vozilom dozvoljeno je
samo do prvog mesta pogodnog
za pretovar tereta, a izuzetno i do prvog mesta na kome se može otkloniti
neispravnost na vozilu.