KLASTER KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE

Strategija razvoja
2010-2015.

STRATEGIJA RAZVOJA
KLASTERA KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE
2010-2015.

Kreativnost moe da rei

skoro svaki problem, u
pokuaju da originalnou
pobedi navike, kreativnost
prevazilazi sve prepreke.
George Lois

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

Uvod
Razvoj tehnologije, globalizacija i konkurencija utiu na drutveno-ekonomske prilike i dovode do
ubrzanih promena u okruenju. U naem regionu, privreda se brzo prilagoava ovim promenama,
prepoznaje viedimenzionalni potencijal kreativnih ljudi i intenzivno prati i podrava trendove
definisanja i razvoja kreativne ekonomije. Shodno tome, drutvo ima zadatak da stvori uslove koji
e objediniti kreativnost i tehnologiju i kroz nove poslovne mogunosti doneti prednost regiona.
Klaster kreativnih industrija Vojvodine je kljuni deo kreativne ekonomije kao tipian primer
poslovnog modela zasnovanog na savremenim principima kreativne ekonomije koja je definisana
kao "industrija koja u procesu stvaranja novih vrednosti u svom poreklu nosi individualnu
kreativnost, vetine i talenat, sa potencijalom za otvaranje novih radnih mesta, kroz generisanje i
eksploataciju intelektualne svojine.

Sadraj
2
3
3
4
4
4
4
4
4
4
5
5
6
6
6
6
6
6
8
8
8
8
8
8
8
8
8
8
9
9
9
11
11
11
12
12
12
14
14
14
14
14
14
15
16

Strategija razvoja Klastera kreativnih industrija Vojvodine

Uvod
Sadraj
Kreativnost i ekonomija
Umetnika, nauna i ekonomska kreativnost
Novi pojmovi i koncepti
Kreativni proizvodi i usluge
Kulturna industrija
Kulturna ekonomija
Kreativna industrija
Kreativna ekonomija
Kreativni stale i kreativni preduzetnici
Kreativni gradovi
Kreativni klasteri, povezivanje i regioni
Iskustvena ekonomija
Kreativna ekologija
Eko moda
Kreativni mediji
Osnovni pokretai kreativne industije
Tehnologija, potranja i turizam
Multidimenzionalnost kreativne ekonomije
Ekonomski aspekt
Socijalni aspekt
Kulturni aspekt
Odrivi razvoj
Institucionalni aspekt
Politika odgovornost
Interakcija departmana i ministarstava
Dijalozi i javne debate
Institucijalni mehanizmi
Sistematska analiza
Razvojni trend i potencijali kreativnih industrija
Autorska prava i kreativna ekonomija
Kreativna ekonomija u Republici Srbiji
Klaster kreativnih industrija Vojvodine
Vizija
Misija
Struktura upravljanja
Kljune inicijative i oblasti delovanja klastera
Strateki ciljevi klastera 2010-2015.
Jaanje klastera
Pozicioniranje klastera u drutveno-ekonomskom okruenju
Generisanje novih poslovnih mogunosti
Osnivai Klastera kreativnih industrija Vojvodine
Autor i izvori

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

Kreativnost i ekonomija
Pojam kreativnosti se ne moe iskazati jednostavnom definicijom s obzirom na multidimenzionalni
karakter ovog fenomena. ak i nakon opsenih psiholokih istraivanja nije postignuta saglasnost
u pogledu definisanja kreativnosti kao ljudske osobine ili kao procesa stvaranja originalne ideje.
Meutim, karakteristike kreativnosti koje se ispoljavaju kroz razliite oblasti ljudskog delovanja
mogu se razlikovati kao:

umetnika kreativnost zasnovana na imaginiciji koja ima sposobnost da proizvede

origalne ideje i nove naine interpretacije upotrebom rei, tekstualnih izraza, zvuka i slike;
nauna kreativnost koja podrazumeva znatieljnost i spremnost na ekperimentisanje u
pronalaenju novih reenja i
ekonomska kreativnost kao dinamian spoj inovacija, tehnologije, poslovanja,
marketinga i dr. spoj koji stvara ekonomsku konkurentnu prednost.

S ekonomskog aspekta, veza izmeu kreativnosti i drutveno-ekonomskog razvoja je neraskidiva,

ne samo u smislu akumulacije ekonomskih rezultata, ve i u stvaranju kreativnog kapitala u
ciklusu sadejstvujuih kreativnih aktivnosti - ljudskog kapitala, tehnologije, institucionalnog
okruenja, drutvenog okruenja, otvorenosti i razliitosti.

Novi pojmovi i koncepti

Kreativni proizvodi i usluge

Kreativnost se moe definisati i kao proces u kojem se ideje stvaraju, povezuju i
transformiu u stvari koje imaju vrednost. Drugim reima, kreativnost polazi od ideje, do
stvaranja nove ideje, odnosno, originalnosti u kreiranju neega od niega ili povezivanja
onoga to ve postoji.

Kulturne industrije
UNESCO definie kulturne industrije kao industrije koja kombinuju kreativnost, proizvodnju
i komercijalizaciju sadraja koji je u svojoj prirodi kulturan i nematerijalan i koji je obino
zatien autorskim pravima a moe imati oblik robe ili usluge. Ujedno, kao znaajan aspekt
kulturnih industrija je njihova centralna uloga u promovisanju i ouvanju kulturne
raznolikosti i negovanju demokratskog pristupa kulturi.

Kulturna ekonomija
Kulturna ekonomija primenjuje ekonomske analize na sve stvaralake i izvoake
umetnosti, naslee i kulturne industrije u javnom i privatnom vlasnitvu i kroz ekonomsku
organizaciju kulturnog sektora prati ponaanje proizvoaa i potroaa u uslovima
vladajue politike. Iako kulturna ekonomija koristi disciplinarne ekonomske principe,
osnovna svrha primene je bolje razumevanje dinamike kreativnosti i uea u svetskoj
ekonomiji i tenja ka usklaivanju kulturne politike sa tehnolokom i trgovinskom
politikom.

Kreativne industrije
Kreativne industrije su osnovni koncept kulturnih industirja proirile izvan granica
umetnosti i napravile znaajan pomak u pristupu komercijalno-trinim aktivnostima.
Od ranih 90-tih godina, kada se termin kreativne industrije pojavio u australijskom
izvetaju Kreativna nacija, formirano je nekoliko modela klasifikacije kreativnih industrija.
Model britanskog Ministarstva kulture, medija i sporta, nastao je prilikom restrukturiranja
britanske ekonomije i postao najire prepoznatljiv usled brzine sprovoenja mera za razvoj
kreativnih industrija. Pod snanim uticajem kreativnosti i inovacija i potrebe da se
kreativni sektor definie i ekonomski iskae, Britajnija je zauzela vodeu poziciju u
implementaciji ekonomskog koncepta kreativnih industrija. Pri tome, britanska vlada svaki
sektor smatra kulturnim ali radije koristi termin kreativni kako bi se izbegla nadmena
konotacija samog izraza kulturni. Ovom klasifikacijom je obuhvaeno 13 industrija:
oglaavanje, arhitektura, umetnost i antikviteti, zanatstvo, dizajn, moda, film i video,
muzika, scenske umetnosti, izdavatvo, softver, televizija i radio, video i kompjuterske
igre, dok je drugi znaajan model klasifikacije kreativnih industrija, neto kasnije (2003),

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

predstavila Svetska organizacija za zatitu intelektualne svojine, zasnovan na podeli

industrija koje direktno ili indirektno stvaraju, proizvode, prenose ili distribuiraju proizvode
koji podleu zatiti autorskih prava.
Klasifikacija kreativnih industirja koja je najire prihvaena predstavljena je 2004. godine
na Konferenciji UNCTAD, po kojoj su kljune industrije podeljene u etiri osnovne grupe:
naslee, umetnost, mediji i primenjeni dizajn.

Klasifikacija kreativnih industrija

Naslee
Kulturna
mesta
Arheoloka
nalazita,
muzeji,
biblioteke,
izlobe i dr.

Umetnost

Tradicija
Umetniki
proizvodi,
stari zanati,
festivali,
proslave
i dr.

Vizuelna
umetnost

Scenska
umetnost

Izdavatvo i
tampani
mediji

Slikarstvo,
vajarstvo,
fotografija i
antikviteti

Muzika,
teatar,
ples,
cirkus i dr.

Knjige,
novine,
publikacije i
dr.

Audio
vizuelna
umetnost
Film, televizija,
radio i druga
radiodifuzija

Primenjeni dizajn
Dizajn
Enterijer,
grafika,
moda,
nakit,
igrake i
dr.

Novi
mediji

Kreativne
usluge

Softver,
video
igre,
digitalni
sadraji i
dr.

Arhitektura,
oglaavanje,
istraivanje
i razvoj,
kultura i
rekreacija

Kreativna ekonomija
Bez obzira na razliite stavove u pogledu definisanja i klasifikacije kreativnih industrija,
sasvim je sigurno da su kreativne industrije srce kreativne ekonomije koju definiemo kao:

o
o
o
o
o

Mediji

Koncept koji stvaranjem kreativnih dobara doprinosi ekonomskom rastu i razvoju;

Stvaranje prihoda i otvaranje novih radnih mesta kroz promociju socijalne
inkluzije, kulturne razliitosti i razvoja ljudskih potencijala;
Jaanje interakcije ekonomskih, kulturnih i socijalnih aspekata i tehnologije,
intelektualne svojine i ciljeva u turizmu;
Skup ekonomskih aktivnosti koji se bazira na razvoju i povezivanju makro i mikro
nivoa sa ukupnom ekonomijom;
Mogunost za paralelno delovanje multidisciplinarnih resora u kreiranju inovativnih
politikih uslova i odgovora.

Kreativni stale i kreativni preduzetnici

Kao kreativni stale u drutvu prepoznati su ljudi profesionalci, umetnici i nauni radnici
koji stvaraju ekonomske, drutvene i kulturne aktivnosti, naroito u urbanim okruenjima.
Tanije, kreativni stale ine ljudi koji se bave naukom, tehnologijama, arhtekturom i
dizajnom, edukacijom, umetnostima, muzikom i zabavom, koji proizvode nove ideje,
tehnologije ili nove kreativne sadraje. U svom delovanju, kreativni stale sarauje sa
grupama kreativnih profesionalaca iz drugih oblasti biznisa, finansija i prava pri emu
zajedniki vrednuju kreativnost, individualnost, otvorenost, razliitost i dostignua.
Istaknuti predstavnici kreativnog stalea su kreativni preduzetnici, uspeni i talentovani
ljudi koji razvijaju nove naine razmiljanja i ponaanja, koji tragaju za novim
mogunostima u okruenju i nalaze put da ideje transformiu u kreativne proizvode i
usluge.

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

Kreativni gradovi
Ideja kreativne ekonomije je nala najjae uporite u ekonomiji gradova te je nastao
koncept kreatini grad kao termin koji opisuje urbanu celinu u kojoj se proimaju razliite
vrste kulturnih aktivnosti kao sastavni deo gradske ekonomske i drutvene organizacije.
Potencijalni kreativni grad treba da ima izgraenu jaku drutvenu i kulturnu
infrastrukturu, da ima potencijal zapoljavanja kreativnih stvaralaca i da bude atraktivan
za finansiranje i kulturnu afirmaciju.
Mrea kreativnih gradova:

o
o
o
o
o
o
o

UNESCO gradovi literature: Edinburg UK, Ajova US, Melburn Australija;

UNESCO gradovi muzike: Bolonja Italija, Gent Belgija, Glazgov UK, Sevilja
panija
UNESCO gradovi dizajna: Berlin Nemaka, Buenos Aires Argentina, Kob Japan,
Montreal Kanada, Nagoja Japan, enzen Kina, angaj Kina;
UNESCO gradovi folklora i tradicije: Asvan Egipat, Kanazava Japan, Santa Fe
US;
UNESCO gradovi gastronomije: engdu Kina, Popajan Kolumbija;
UNESCO grad medija: Lion Francuska i
UNESCO grad filma: Bredford UK.

Kreativni klasteri, povezivanje i regioni

Za porast produkcije kreativnih proizvoda i usluga velikim delom zasluno je pozitivno
prelivanje koje ostvaruju preduzea koja meusobno sarauju. Kao to organizacije i
pojedinci ostvaruju saradnju na nivou grada ili regiona tako ne postoje ogranienja za
saradnju izmeu grupacija kreativnih preduzea sa bilo kojih lokacija. Udruivanje
preduzea i umetnika iz oblasti filma, muzike, vizuelnih umetnosti, mode, dizajna i
arhitekture podstie ekonomsku, drutvenu i kulturnu interakciju koja zauzima sve
znaajniju ulogu u njihovom daljem rastu.

Iskustvena ekonomija
Koncept iskustvene ekonomije se zasniva na ideji da e ljudi u veoma bliskoj budunosti
odvajati odreeni deo svojih prihoda kako bi iskusili ili stekli neobina ivotna iskustva.
Ovakve elje i tenje se neminovno ostvaruju preko potronje i upotrebe kreativnih
proizvoda i usluga koji se bitno razlikuju od jednostavnih proizvoda i usluga u
svakodnevnoj upotrebi. Ovaj koncept se sve vie iri i potvruje i postavlja nove
kriterijume i zadatke pred kreativne idustrije za organizaciju dogaaja koji e posetiocima
izazivati nezaboravne iskustvene impresije.

Kreativna ekologija
Koncept kreativne ekologije ogleda se u kreativnom razmiljanju i istraivanju okruenja,
podizanju svesti o vanosti umetnosti u drutvu i doprinosu razvoju ekoloki odgovornih
zajednica.

Eko moda
Eko modna industrija usvaja trendove upotrebe tekstila proizvedenog od organskih,
prirodnih ili recikliranih vlakana kao to su organski pamuk, svila, konoplja, juta ili
bambus. Proizvodnja ovih sirovina ne zagauje ili znantno manje zagauje okolinu, koristi
manje energije a vie ljudskog angaovanja, stvaralatva, talenata i vetina, biorazgradive su i lako se recikliraju. Zeleni akcioni plan do 2030. godine predvia niz mera
za formiranje organskog trita, uzgoj sirovina, proizvodnju vlakana i smanjenje zagaenja
koje proizvode tekstilne industirje za 30%. Pored toga, eko modna industrija podstie
afirmaciju lokalnih identiteta i kultura u etnikom i etikom pogledu.

Kreativni mediji
Nagli porast odgovornog ponaanja u proteklih 10 godina razvio se pod uticajem medija,
drutvenih mrea i interneta. Poruke o nasilnom ponaanju, ugroavanju prava i
unitavanju prirodne sredine prenose se preko novina, magazina, blogova, knjiga, You
Tube-a i izazivaju razliita reagovanja. Potroai postaju edukovani i informisani i tragaju
za odgovornim ponaanjem, ekolokim reenjima i proizvodima i ujedinjuju se u peticijama
globalnih razmera.

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

Osnovni pokretai kreativnih industrija

Digitalna revolucija i komunikacije dovele su do izuzetnog razvoja i rasta kreativnih industrija te su
u ekonomskom smislu glavni pokretai naglog napretka poseno kada je u pitanju:

Tehnologija - koja je visoko nauna i tehnoloka otkria prilagodila u trine proizvode i

usluge. Ovi procesi kreativne ekonomije i inovativnosti su toliko snani i uestali da utiu
na pozitivne promene u dravnim sistemima koji se prilagoavaju i kreiraju platforme koje
podravaju saradnju nauke i kreativnosti;
Potranja - poveanje zahteva i potranje za novom generacijom kreativnih proizvoda lei
u realnom porastu prihoda i irenju globalnog trita koje masovnom proizvodnjom i
sniavanjem cena lako nalazi put do potroaa i
Turizam - kao specifino trite u stalnom rastu i promenama koje koristi kreativne
proizvode i kulturne usluge kao osnovne motive i pokretae.

Multidimenzionalnost kreativne ekonomije

Ekonomski aspekt - osim znaajnog udela u nacionalnoj ekonomiji preko zapoljavanja i

kreativnih roba i usluga, kreativna ekonomija promovie razliitost, trinost i inovativnost,
pomae oivljavanje naputenih urbanih celina, razvija ruralne sredine dok u isto vreme
neguje tradiciju i zatitu kulturnog naslea.
Drutveni aspekt
o Doprinos otvaranju novih radnih mesta je najznaajniji drutveni uticaj kreativnih
industrija koje ujedno podstiu sticanje novih znanja, vetina i kvalifikacija.
o Drugi znaajan drutveni doprinos kreativnih industrija je njihova uloga u jaanju
drutvene inkluzije koja usmeravanjem kulturnih aktivnosti prema odreenim
drutvenim grupama i zajednicama dovodi do socijalne kohezije.
o Takoe, ukljuivanjem ena u proizvodne procese, modnu industriju i zanate i
organizaciju kulturnih aktivnosti kreativne industrije vre promociju i uticaj na
rodnu ravnopravnost.
o Tesna povezanost kreativne ekonomije i obrazovnog sistema kroz uticaj na rano
formiranje drutvenog ponaanja a kasnije na razvijanje individualnosti je od
kljunog znaaja za razvoj kulturno orijentisane populacije.
Kulturni aspekt - koliki je uticaj kreativne ekonomije moe se sagledati kroz porast
ekonomskih i kulturnih vrednosti preko kreativnih proizvoda i usluga koji doprinose razvoju
kulture pojedinca i drutva i polazita da je kulturni izraz svojstvena ljudska tenja te u
tom smislu kulturna raznolikost ima kljunu ulogu u promovisanju ekonomskog,
drutvenog i kulturnog razvoja.
Odrivi razvoj - kreativne industrije direktno doprinose odrivom razvoju s obzirom da je
ovaj pojam u velikoj meri prevaziao okvire zatite ivotne sredine, te kulturna odrivost
podrazumeva procese koji se odnose na odrivost kulturnih dobara, manjinskih jezika i
tradicija, umetnikih dela, predmeta i naslea, graevina i lokaliteta. Uloga koncepta
kreativnih industrija i kreativne ekonomije je da skrene panju kulturnim i politikim
institucijama o potrebi strategija i investicija koje e obezbediti odrivi pravac razvoja.
Institucionalni aspekt - s politikog stanovita, stvaranje kulturnih vrednosti udruenih
sa ekonomskim potencijalom koji stvaraju kreativne industrije, dovodi do postizanja optih
drutvenih ciljeva koji su istovremeno i ciljevi vlade koja kreira institucionalno okruenje i
uslove za razvoj kulture i identiteta nacije, regiona, gradova i zajednica.
o Politika odgovornost
Interakcija departmana i ministarstava
Najvei uticaj kreativne ekonomije u pogledu politike odgovornosti i
vladajue administracije i ministarstava s kojima je u interakciji ispoljava
se u obalsti ekonomije, trgovine, regionalnog razvoja, trita rada,
domaih i stranih investicija, tehnologija i komunikacija, kulture, turizma,
socijalne zatite i obrazovanja.
Dijalozi i javne debate
Pojedinci i organizacije kreativnih industrija se u svom delovanju tesno
povezuju sa drugim ekonomskim sektorima i otvaraju brojna pitanja,
zakljuke i perspektive i generiu potrebu za meusobnim dijalogom na
svim nivoima koji ukljuuju:

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

Javni sektor (javne kulturne institucije, muzeji, galerije...)

Privatni sektor (profesionalne i komercijalne firme iz svih oblasti
kulture i kreativnih produkcija i distribucije)
Neprofitni sektor (festivali, dogaaji, kulturna udruenja...)
Civilni sektor (NVO, fondacije, akademije, profesionalna
udruenja...)
Institucijalni mehanizmi
Multidimenzionalna priroda kreativne ekonomije i industrije zahteva integrisan
pristup efikasnih institucionalnih mehanizama koji e koordinirati usklaivanje
sektorskih politika kako bi se izbeglo fragmentirano donoenje mera te
usporavanje rasta i razvoja punog potencijala kreativne ekonomije.
Sistematska analiza
Sprovoenje efikasnih mera koje e dovesti do razvoja kreativne ekonomije na
lokalnom, nacionalnom i meunarodnom nivou podrazumeva i uporedno
prikupljanje informacija i sprovoenje analiza kroz definisanje tri kljune oblasti:
Definisanje i razumevanje strukture kreativne ekonomije, svih uesnika,
njihovih meusobnih povezanosti i povezanosti kreativnog sektora sa
drugim ekonomskim sektorima,
Utvrivanje metoda za analizu delovanja kreativne ekonomije i i doprinosa
koji ostvaruje u ukupnom ekonomskom i drutvenom ivotu i
Sveobuhvatne statistike i analitike preglede koji e obezbediti
ocenjivanje i ekonomski, trgovinski i radni doprinos kreativnog sektora.

UNESCO 2009 Statistika matrica sektora kulturnih industrija

Sektori kulturnih industrija
Kulturno i
prirodno
naslee
Muzeji
-i virtuelni
Arheoloka i
istorijska mesta
Kulturna i
prirodna mesta

Izvoenje
i
manifestac
ije
Scenska
umetnost
Muzika
Festivali i
Sajmovi

Vizuelna
umetnost
Likovna
umetnost
Fotografija
Zanatska
umetnost

Knjige i
tampa
Knjige
Novine
tampa
Biblioteke
i
virtuelne
Sajmovi
knjiga

Srodni sektori
Audiovizuelni i
interaktivni
mediji
Film i video
TV i radio
-i internet
Video igre
-i online

Dizajn i
kreativne
usluge
Modni dizajn
Grafiki
dizajn
Enterijer
Eksterijer
Arhitektura
Marketing

Turizam
arter
putovanja i
turistike
usluge
Prenoite i
smetaj

Sport i
rekreacija
Fitnes
Zabava
Zabavni parkovi

Duhovna kulturna batina

Duhovna batina

Edukacija i vetine

Edukacija i vetine

Arhiviranje i ouvanje

Arhiviranje i ouvanje

Oprema i pratei materijali

Oprema i pratei
materijali

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

10

Razvojni trend i potencijali kreativnih industrija

Meunarodna politika koja predvia implementaciju nacionalnih strategija za unapreenje
kreativne ekonomije u zemljama u razvoju utemeljena je Milenijumskom deklaracijom u kojoj je
postignuta meunarodna saglasnost u pogledu osam milenijumskih razvojnih ciljeva koje treba
postii do 2015. godine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Borba protiv siromatva i gladi,

Univerzalno osnovno obrazovanje,
Promovisanje rodne ravnopravnosti i osnaivanja ena,
Smanjenje smrtnosti dece,
Unapreenje zdravlja majki,
Borba protiv HIV-a i AIDS-a, malarije i drugih bolesti,
Ouvanje prirodne sredine,
Razvoj globalne razvojne saradnje.

2008. godine svetska finansijska i ekonomska kriza smanjile su obim internacionalnog trgovanja
za 12%, meutim, rast izvoza kreatvinih roba i usluga se nastavio i dostigao 592 biliona dolara,
to je dvostruko vie u odnosu na 2002. godine odnosno rast od 14% godinje. Ovaj podatak
ujedno je i potvrda da kreativne industrije ima veliki potencijal za zemlje u razvoju koje imaju
ansu da zauzmu svoje mesto u jednom od najdinaminijih sektora svetske ekonomije.

Autorska prava i kreativna ekonomija

Autorska prava u sferi zakona o intelektualnoj svojini obezbeuju zatitu originalnog rada i
autorstva u slikarstvu, vajarstvu, muzici, romanistici, poeziji, drami, plesu, arhitekturi, uputstvima
za upotrebu, tehnikoj dokumentaciji i softveru. Pravnom zatitom stvaraocu se daje ekonomsko i
moralno pravo nad njegovom kreacijom kao i pravo javnosti i pristupu delu. Sprovoenjem
institucionalnih mera u ovoj oblasti doprinosi se ekonomskom i drutvenom razvoju.
Opravdanost potovanja prava o autorstvu je dvojaka:

Ekonomska opravdanost kroz podsticanje i nagraivanje pojedinaca ili grupa iz kreativnih

industrija koji su uloili vreme, vetine i novac da bi stvorili nove kreacije i dela i

Moralna opravdanost kroz potovanje rada i doprinosa kulturnoj razliitosti.

Kreativna ekonomija u Republici Srbiji

Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutva Republike Srbije u sektoru za
savremeno stvaralatvo i kreativne industrije ureuje politiku i stvara okruenje za razvoj kulturne
i kreativne industrije, kulturne odnose i analize u oblasti knjievnosti i izdavatva, savremene
vizuelne umetnosti i multimedija, muzike umetnosti i diskografije, scenske i muziko-scenske
umetnosti i kinematografije, dok Pokrajinski sekretarijat za kulturu Vojvodine deluje preko etiri
sektora: sektora za kulturno naslee i javne nabavke, sektora za savremenu umetniku produkciju
i meuregionalnu saradnju, sektora za kulturu manjinskih zajednica i amaterizam i sektora za
pravne i materijano-finansijske poslove.
Prema podacima, u 2004. godini bilo je 5909 registrovanih kompanija iz sektora kreativnih
industrija da bi se ovaj broj uveao za 41% u 2007. godini, kada su najveu stopu profita
zabeleila filmska (13,6%) i muzika (12.7%) industrija a zatim i arhitektura (8,5%), oglaavanje i
propaganda (8,2%), video i kompjuterski mediji (8,2%), tamparska (6,3%) i izdavaka (5,6%)
industrija.
Po strukturi, 96% ovih kompanija spada u mikro-biznis sa 1 do 10 zaposlenih radnika, visoko
obrazovnog profila, sa znanjem stranizh jezika, IT znanjem i kreatinim vetinama.
Sa srednjim strunim obrazovanjem u sektoru je zaposleno 5700 ljudi a sa visokim preko 9800
koji ostvaruju izvoz od 73 miliona USD, od ega je 33% iz sektora dizajna enterijera i 13% iz
oblasti grafikog dizajna.

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

11

Izvetaj o uvoenju inovativnih procesa u poslovanje pokazuje da je 30,53% preduzea uvelo

inovacije a 18,99% sve oblike dizajna. Ova preduzea izdvojila su sredstva za inovativne aktivnosti
i to 31,49% za obrazovanje i obuke, 0,67% za sve oblike dizajna i 13,62% za trokove
marketinga.
Uvedene inovacije iz oblasti kreativnih industrija zabeleene su u oblasti:

inovacije u marketingu:
o Promena dizajna ili pakovanja proizvoda 17,84%
o Novi mediji za promociju proizvoda 21,83%
o Nove distributivne metode 12,21%
o Nove metode formiranja cena proizvoda 26,06%

Zatita prava intelektualne svojine:

o Prijava patenata 2,11%
o Prijava malih patenata 1,29%
o Zatita industrijskog dizajna 3,17%
o Zatita iga 9,27%
o Zatita autorskog prava 3,64%
o Registracija dizajna 5,99%
o Robne marke 10,33%
o Vremenska prednost u odnosu na konkurenciju 18,43%
Izvetajima Republikog Zavoda za statistiku u oblasti kulture obuhvaeni su bioskopi, pozorita,
radio-stanice, TV centri, filharmonije i profesionalni orkestri, biblioteke, muzeji i umetnike
galerije i arhivi, izdavake delatnosti i tampa.
Postoji potreba za definisanjem i usklaivanjem izvetaja u oblasti kreativnih industrija kako bi se
pojedine grane koje belee ekspanziju i ostvaruju znaajne ekonomske rezultate poput oglaivaa i
marketing agencija uvrstile u proces analize i istraivanja.

Klaster kreativnih industrija Vojvodine

Klaster kreativnih industrija Vojvodine (Creative Industries Cluster of Vojvodina) je osnovan 2010.
godine kao poslovni model koncipiran na temeljima savremene kreativne ekonomije. Struktura
lanstva koju ine institucije kulture, obrazovne institucije i privrednici iz svih oblasti kreativnih
industrija uz podrku republikih i pokrajinskih institucija ine interakciju koja dovodi do
viedimenzionalnih rezultata i razvoja. Ovako pozicioniran Klaster ima sve preduslove da se razvija
i deluje kao relevantan predstavnik kreativnih industrija, povezuje i udruuje nacionalne kreativne
kompanije, proiruje regionalnu i meunarodnu saranju i iri svest o ekonomskom potencijalu i
mogunostima sinergije sa drugim industrijskim granama.

Vizija
Vizija Klastera kreativnih industrija Vojvodine je da se pozicionira kao regionalno i meunarodno
prepoznatljiv kreativni Klaster koji snano doprinosi razvoju kulturnih i kreativnih industirja i
stvara uslove u okruenju za njeno dalje irenje i jaanje.

Misija
Misija je stvaranje uslova da Klaster kreativnih industrija Vojvodine postane pouzdan partner u
razvoju i primeni novih proizvoda i usluga sa visokim potencijalom za stvaranje profita, vaan
partner u razvoju pojedinaca, preduzea i regionalnog biznisa i koordinator uticaja na drutveno i
poslovno okruenje.

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

12

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

13

Struktura upravljanja
Prema Statutu Udruenja, odluivanje i upravljanje u Klasteru kreativnih industrija Vojvodine vri:

Skuptina, koju ine svi lanovi kao najvii organ upravljanja, ijim radom rukovodi
Predsednik.

Upravni odbor od 7 lanova upravlja aktivnostima Udruenja izmeu sednica Skuptine,

ijim radom rukovodi Predsednik UO.

Izvrni direktor odgovoran za poslovanje udruenja u skladu sa odlukama Skuptine i

Upravnog odbora.

Stalne i privremene radne grupe i struni savetnici koji se bave zadacima i pitanjima od
interesa za lanove i Udruenje.

Kljune inicijative i oblasti delovanja klastera

Za ostvarenje svoje vizije Klaster kreativnih industrija Vojvodine je fokusiran na:

Podrku, povezivanje i meusobnu saradnju tri kljuna segmenta kreativnih industrija:

kulture i umetnosti, dizajna i medija;
Proirenje saradnje kreativnih industrija sa drugim industrijskim granama kroz podizanje
svesti o mogunostima sinergije u stvaranju novih vrednosti, proizvoda i usluga;
Meunarodna saradnja sa klasterima i partnerima u zajednikim projektima radi postizanja
obostranih ciljeva, razmene znanja i iskustva i daljeg jaanja i razvoja.

Strateki ciljevi klastera 2010 2015.

JAANJE UDRUENJA

Razvijanje interne komunikacije, pravila i procedura,

Izgradnja kapaciteta za zapoljavanje i menadment Klastera,
Razvijanje i usavravanje portfolia usluga Klastera,
Izgradnja
odrivog
finansijskog
plana,
ukljuujui
istraivanja
fondova EU i
Poveanje broja lanova.

korienje

POZICIONIRANJE UDRUENJA U DRUTVENO-EKONOMSKOM OKRUENJU

Poveanje vidljivosti i pozicioniranje Klastera na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i

meunarodnom nivou,
Saradnja sa republikim i pokrajinskim institucijama i zavodima,
Saradnja sa institucijama za obrazovanje i istraivanje,
Saradnja sa neprofitnim organizacijama u zajednikom uticaju na drutveno okruenje,
Proirenje saradnje sa domaim i inostranim partnerima.

GENERISANJE NOVIH POSLOVNIH MOGUNOSTI

Podizanje svesti o mogunostima unapreenja konkurentnosti srpskih malih i srednjih

preduzea kroz poveanje domae tranje za kreativnim proizvodima i uslugama,
Osmiljavanje i izrada vizuelne i poslovne strategije malih i srednjih preduzea za nastup
na meunarodnim sajmovima,
Primena savremenih znanja u podizanju kvaliteta poslovanja,
Stvaranje poslovnih prilika na regionalnom i meunarodnom tritu,
Razmenjivanje znanja i iskustava izmeu lanova Klastera.

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

14

OSNIVAI LANOVI KLASTERA KREATIVNIH INDUSTRIJA VOJVODINE

2010

INSTITUCIONALNA PODRKA

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

15

Autor:
Tatjana Kalezi
Izvori:
Branislav Savi, Hristina Miki i Ana urin, Kreativne industrije u Srbiji - direktorijum kreativno profesionalnih
usluga", Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije-SIEPA i UNDP, Srbija, 2008. godina.
Statistika inovativne aktivnosti 2006-2008. Saoptenje 336, Republiki zavod za statistiku, 2009.
Creative industries development strategy, A report by the ERC Service Industries Subcommittee Workgroup on
Creative Industries, Septembar 2002.
UN Creative economy Report 2008.Creating Global Statistics for Culture: Expert Scoping Study, Final Report.
Montreal, UNESCO Institute for Statistics. 2006.
The UNESCO Framework for Cultural Statistics (FCS) 2009.
UN Summary of High-level Panel on Creative Industries document TD/L.379. 2004.
UNIDO Creative Industries and Micro & Small Scale Enterprise Development: A Contribution to Poverty
Alleviation. Vienna 2002.
UNESCO sekretarijat, Jun 2010
Fotografije: UK Ministarstvo kulture, medija i sporta

Klaster kreativnih industrija Vojvodine Strategija razvoja 2010-2015.

16