Univerzitet „Educons”

Fakultet poslovne ekonomije

Konsultativni centar Niš

SEMINARSKI RAD

   Šumpeterovo shvatanje inovativne uloge preduzetnika

 
 
 
 
 

Mentor: Student:
Dr Nenad D.Penezić Marija Zonjić 149/10

                       

0
 Niš, maj, 2011. godine

 SADRŽAJ:

APSTRAKT…………………………………………………………………………….......…2
UVOD…………………………………………………………………………………......…..3
1. ŠUMPETER I TEORIJA PRIVREDNOG RAZVOJA......................................................4-5
2. OSNOVNE IDEJE ŠUMPETERA.....................................................................................5-6
3. UVOĐENJE INOVACIJA DONOSI PREDUZIMAČKI PROFIT...................................6-7
4. STUDIJA SLUČAJA NOVI PAZAR...............................................................................7-12
ZAKLJUĆAK..........................................................................................................................13
LITERATURA.........................................................................................................................14

1
 APSTRAKT

Primarni cilj svakog preduzeća jeste njegov opstanak na tržištu, a to se može postići kroz
aktivnost i spremnost preduzetnika da svoje poslovanje prilagode turbulentnom poslovnom
okruženju. Ekonomija nemа ustаljeno stаnje, te preduzetnik pristupa inovаcijаmа, koje se
sаstoje od rаznih novih metodа proizvodnje, ili u rаzličitim kombinаcijаmа novih fаktorа
proizvodnje. Ove inovаcije remete stаnje ekonomske rаvnoteže i izаzivаju njeno kretanje i
rаzvoj. Šumpeter je zastupao stav da postoji proces industrijske mutacije koji neprekidno
menja ekonomsku strukturu, rušeći staru i stvarajući novu. Razmatranje Šumpeterovih teorija
razloženo je u prvom delu rada. Teorijske postavke Šumpetera, razložene u ovom delu rada,
predstavljaju određena usmerenja na osnovu kojih će u drugom delu rada biti sprovedena
studija slučaja na primeru Novog Pazara.

Ključne reči

Investicije,
Kompаnije,
Teorijа privrednog rаzvojа,
Glаvni pokretаčki fаktor,
Tekstilnа industrijа,
Inovаcije,
Novoi Pаzаr-biznis sector,
Privredni razvoj.
USAID

2
 UVOD

Same inovacije se uglavnom svrstavaju u tehnički termin, jer se u najvećem broju slučajeva
odnose na njih. Međutim inovacije bi trebalo da budu pre ekonomski i socijalni termin, nego
tehnički. Preduzetnici nikada ne čekaju velike ideje kako bi sproveli neku od inovacija.
Naime, preduzetnici kreću u inoviranje i ukoliko su im ideje “male“, nikada se ne zna kakav
će krajnji rezultat imati sprovođenje jedne takve inovacije. Tako često inovacije, koje su
naizgled izuzetno značajne, mogu biti bez očekivanih rezultata, a preduzetnici koji teže
jedino velikim inovacijam, unapred zajedno sa svojom poslovnom aktivnošću osuđeni na
promašaj i propust. Što se tiče većine sistemskih inovacija treba znati da su one uglavnom
oslonjene “na promenu“.

Da bi jedno preduzeće bilo preduzetničko ne mora biti novo ili malo. Preduzetništva imamo i
u starim i velikim preduzećima odnosno ona su svuda oko nas. Većina autora tvrdi da
preduzetništva ima češće i više upravo u ovakvim preduzećima. Na primer, firma “Dženeral
elektrik ” je jedna od najvećih firmi koja egzistira duze od sto godina i to na teritoriji velikog
broja zemalja. Ova firma je kod nas poznata i interesantna po tome što je preko svog
podsistema zaduženog za poslove sa finansijama “General electric credit corporation”
omogućila promene koje su uticale na razvoj čitavog američkog finansijskog sistema. Ova
kompanija uvela je dugoročne hartije od vrednosti kao sredstvo finansiranja investicionih ili
nekih drugih poslovnih aktivnosti u preduzeće.

Što se samog preduzetništva tiče, ono se ne pojavljuje isključivo u preduzećima koja se bave
privrednom delatnošću, već i kod preduzeća i institucija koja su svoje poslovanje vezala za
neku od vanprivrednih delatnosti. Veliki broj autora smatra da se preduzetništvo vezuje za
poslovne aktivnosti sa visokom dozom rizika. Preduzetnici iz rizika koji prihvataju uvek
očekuju odredjenu satisfakciju i nadoknadu u vidu profita. Prema tome preduzetništvo mora
biti zasnovano na “svrsihodnim inovacijama”.

3
 1. ŠUMPETER I TEORIJA PRIVREDNOG RAZVOJA

Osnovni cilj svakog preduzeća je njegov opstanak na tržištu. To je moguće ostvariti kroz
aktivan stav preduzeća prema svojoj promenljivoj okolini. Procesi prilagođavanja i aktivnog
povratnog delovanja između preduzeća i okruženja mogu se posmatrati i kao procesi rasta i
razvoja. Posredstvom proizvoda preduzeće se uklapa u svoje promenljivo okruženje.
Proizvodi imaju svoj životni vek, odnosno tržišnu sposobnost (“tržišni rok trajanja).
Vremensku dimenziju opstanka proizvoda diktira obim njegove prodaje u funkciji vremena,
ali i sposobnost raspolaganja određenim vrstama resursa i mogućnost pribavljanja dopunskih
izvora. U smislu reagovanja u vremenu, odnosno reagovanja pre promene, preduzeće treba da
bude spremno na izazove koji dolaze iz okruženja i onog trenutka kada postojeći proizvodi
gube svoju tržišnu sposobnost, bude spremno da na vreme uvede nove proizvode, ili izvrši
inovaciju postojećih proizvoda.

Da bi moglo da reaguje ex ante mora raspolagati širokom lepezom proizvoda, a to u suštini

znači programom asortimana. Novi proizvodni programi su funkcija razvojnog kontinuiteta.
Ako dođe do prekidnosti - diskontinuiteta - po pravilu nastaje kriza. Krize nastaju kao greške
u pretpostavljenom kontinuitetu.

Izbor i opredeljenje za proizvodni program je u stvari kompromis između raspoloživih inputa

i mogućnosti njihovog dopunskog pribavljanja ili supstituisanja, raspoloživog kapaciteta iz
pozicije njegovog profila i profila proizvodnje,s jedne strane i potencijalno sagledane
kupovno sposobne tražnje, sa druge strane.

Promenama u profilu proizvodnje i profilu kapaciteta nastaju promene i u razvojnim i

programskim opredeljenjima. Razvijanje i izbor proizvodne i programske orijentacije i
profila proizvodnje, predstavlja kreativno odabiranje i definisanje njegove proizvodne
funkcije kao robnog proizvođača u društvenoj podeli rada. Ovo je međutim, najniži stepen
konkretizacije osnovne opredeljenosti preduzeća.

Rezultat opredeljenja proizvodne funkcije preduzeća u okviru društvene podele rada je u

suštini njegova specijalizacija. Specijalizacija pretpostavlja kontinuirani proces koji je
podstican neprekidnim delovanjem naučnog, tehničkog i ekonomskog progresa s jedne
strane, i konkurencijom s druge strane.

Proizilazi da je proizvodna i programska orijentacija preduzeća dinamička kategorija, koja je

tokom vremena izložena, u zavisnosti od vrste proizvodnje, više ili manje intenzivnom
kontinuiranom procesu promena. Promena i konflikt su uslovi razvoja. Promena deluje
rušilački, jer joj se uvek neko suprotstavlja. Što je otpor promenama jači, to je rušilačko
dejstvo promene evidentnije. Ova činjenica proizilazi iz dvojnog dejstva tehničkog progresa,
gde se tehnički progres javlja istovremeno kao kategorija koja ima afirmativni karakter, jer
podstiče novo znanje, novi proizvod, novu tehnologiju ..., ali istovremeno dovodi do
obezvređivanja postojećih proizvoda, znanja, tehnologija, itd. U skoro svakom preduzeću i
okruženju postoje snage koje podržavaju promene kao i one koje im se protive. Ako bi se one

4
izjednačile, došlo bi do stanja ekvilibrijuma. Ono ne može dugo trajati, jer pod uticajem
vremena vrlo brzo dolazi do prelaska iz stanja ravnoteže u stanje regresa – nazadovanja, što
uslovljava prekidnost u funkcionisanju, to jest nastanak krize.

Šumpeter spada u neveliki broj ekonomista koji su izgradili sistem ekonomske teorije, a
njegovo shvatanje preduzetnika kao inovatora, u današnjim turbulentnim okolnostma na
tržištu podvlači ispravnost njegovih naučnih stavova.  Joseph Alois Schumpeter ( 1883-1950)
bio je pravnik i ekonomista, političar, a pored toga još i finansijski teoretičar, sociolog i
istoričar, dakle čovek veoma širokog obrazovanja i širokih pogleda. Kao ekonomski pisac bio
je veoma plodan. Prvo delo, pod nazivom Suština i glavna sadržina teorijske narodne
ekonomije napisao je u svojoj 25. godini. Ovo delo bilo je takovog kvaliteta da je na osnovu
njega i izabran za profesora ekonomije. Zatim, 1911. godine u svojoj 29. godini života
napisao je svoj najvažniji rad Teorija privrednog razvoja. Ovo će i ostati njegovo glavno
delo, a sva ostala će manje-više predstavljati dalju razradu ideja sadržanih u njemu.
Šumpeter, iako je bio pod uticajem subjektivističkih pravaca, nije voleo njihove matematičke
metode, niti se njima služio, a sa druge strane , postoji činjenica da je među svim
marksističkim ekonomskim teoretičarima marksizam najbolje poznavao. Većina američkih
ekonomista smatrali su ga marksistom, što je u literaturi navedeno kao pogrešan stav, a
opravdano činjenicom da je on, iako ubeđen u propast kapitalizma taj poredak branio.

2. OSNOVNE IDEJE ŠUMPETERA

Osnovne ideje Šumpetera sadržane su u mišljenju da postoje samo dva faktora proizvodnje:
zemlja i rad. Pa se odatle ta podela može proširiti da rad može biti upravljački odnosno
nezavistan ili izvršan, odnosno najamni. Ostale klasifikacije rada: nekvalifikovani i
kvalifikovani, proizvodni i neproizvodni, prost i složen, umni i fizički itd, Šumpetra ne
zanimaju zato što on, kao pristalica psihološke teorije vrednosti, smatra da rad nema značaja
u analizi vrednosti. Stanje privredne ravnoteže, gde se sav društveni proizvod deli u obliku
zemljišne rente i najamnine, i u skladu je sa ukupnom ličnom potrošnjom, za njega je čista
apstrakcija , potrebna samo za to da bi se , polazeći od prostijeg i idući ka složenijem
objasnilo stvarno stanje.

Osnovni pokretački faktor u kapitalističkoj privredi je profit. Pošto njega u stanju ravnoteže
nema, preduzimač pristupa inovacijama, koje se sastoje u različitim novim metodama
proizvodnje, ili u različitim novim kombinacijama faktora proizvodnje. Ove inovacije remete
stanje privredne ravnoteže i izazivaju njeno kretanje i razvitak. Suprotno od modela
apstraktne statičke privrede, privredni razvitak predstavlja stalnu pojavu. U privredi se
neprestano dešavaju promene, u smislu da uvek dolazi do usavršavanja, tako da u njoj gotovo
uvek valda stanje neravnoteže. Osnovnu ulogu u ovom procesu imaju kapitalistički
preduzimači na kojima leži sprovođenje u život inovacija, iako ne u tom smislu da bi oni bili
tvorci pronalazaka, već u smislu “savladavanja otpora” protiv njihove primene. Taj otpor je
ranije bio motivisan strahom od rizika i neizvesnošću, zatim navikama i raznim
predrasudama, ali u kapitalističkoj privredi on dolazi i od državnog aparata kao i od krupnih
kapitalističkih monopola, kojima neki pronalazak ne odgovara.

Pojam preduzimača (preduzetnika) kod Šumpetra se ne poklapa sa pojmom rukovodioca

predueća. Preduzimač može biti i kapitalista koji sam rukovodi preduzećem, visoko plaćeni
direktor akcionarskog društva, i osnivač takvog društva i finansijer. Jednom rečju pod

5
pojmom preduzimača Šumpeter podrazumeva svakog organizatora primene novih metoda,
odnosno kombinacija čoveka čijom se zaslugom one sprovode u život. Preduzimač mora biti
čovek određenih osobina: slobodnog duha, smeo, inovator, čovek koji nije zarobljen
nikakvim predrasudama, pun intuicije, sebičan, prodoran, spreman da postojećem otporu
suprotstavi svoju volju, energiju, smisao za stvaralaštvo. Zato nove metode i kombinacije
mnogo češće sprovode ljudi koji nisu već angažovani u proizvodnom procesu, ljudi koji
dolaze ili izvan njega uopšte ili bar izvan određene oblasti proizvidnje i prometa.1
Pri tom oni, po pravilu, ne upošljavaju nove faktore proizvodnje (radnike, zemljište), već
samo primenjuju novu kombinaciju postojećih faktora.

Po Šumpeteru se svi novi metodi, odnosno kombinacije mogu podvesti pod jedan od ovih pet
slučajeva:
a) uvođenje takvog novog dobra sa kojim potrošači nisu bili upoznati ili uvođenje novog
kvaliteta inače poznatog dobra;
b) uvođenje novog metoda proizvodnje ili prodaje, kakav u dotičnoj oblasti proizvodnje
odnosno prometa do tada nije bio primenjivan;
c) otvaranje kakvog tržišta na koje proizvođači dotične privredne oblasti još nisu bili
prodrli, pa bilo da je to tržište inače već postojalo ili ne;
d) otvaranje novih izvora sirovina ili polufabrikata za jednu privrednu oblast, bez obzira
na to što su ti izvori za druge oblasti eventualno već bili poznati;
e) uvođenje nove organizacije ili razbijanje postojeće, što se u oba slučaja odnosi
prvenstveno na razne organizacije monopola (kartele, trustove, sindikate i slično).

3.UVOĐENJE INOVACIJA DONOSI PREDUZIMAČKI PROFIT

Profit je i rezultat i motiv inovacija. Ali one imaju za posledicu i to da ih pre ili posle,
usvajaju i sva druga slična preduzeća, jer bi inače propala. Pošto to znači nestajanje profita,
potrebno je pronalaziti nove metode i kombinacije. Inovacijma najsmelijih preduzimača
pokretača, privreda se razvija ciklično, odnosno prolazi naizmenično kroz fazu prosperiteta i
fazu depresije. Uspeh prve inovacije i njome omogućeno ostvarenje visokog profita
određenog preduzimača odnosno preduzetnika, pokreće i ostale, manje smele preduzetnike,
na primenu istih metoda, odnosno uvođenje istih kombinacija, tako da nastaje „ val novih
kombinacija“.

One povalče za sobom i „nove bankarske kredite“, koji znače i novu kupovnu moć i dovode
do skoka cena što podstiče na nove kombinacije. To je faza prosperiteta. Sam prosperitet nosi
u sebi klice svoga kraja, porast cena preko izvesne granice negativo utiče na nove investicije,
konkurencija novih proizvođača počinje da prouzrokuje poslovne gubitke, novčana sredstva
dobijena prodajom novih proizvoda počinju da se upotrebljavaju za isplatu kredita bankama.
Tako počinje faza depresije praćena novim padom cena i ostalim posldicama. Faza depresije
u privredi traje dotle dok ponovo ne počne serija inovacija, što po pravilu ne traje dugo.To je

1
Dr Ljubica M. Zjalić, naučni savetnik, Ekonomski institut, Beograd..
2. . Prof.dr Marko Sekulović, akademik Obren Blagojević, “Ekonomske doktrine”, Bograd 1990
3. The European Community’s Development Policy – Statement by the Council and the Commission, p. 1,
htt:/europa.eu.int
4. Treba podsetiti da je Jozef Šumpeter prvi formulisao teoriju o inovaciji, pri čemu je usmerio značaj inovacije
na proces razvoja kapitalizma kao ekonomskog sistema. “Proces stvaralačkog razaranja osnovna je zbilja
kapitalizma”, Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Globus, Zagreb, 1982, str. 38, 43, 107-109. 113.

6
po Šumpeteru ujedno i objašnjenje profita, kao i kamate koja je njegov deo. Visina kamatne
stope zavisi od obima tražnje za kreditom, kao što i sama utiče na obim inovacija.
Inovaciona teorija jeste teorija gde se privredni ciklusi objašnjavaju naglim nastankom i
uvođenjem inovacija, odnosno pronalazaka novih kombinacija proizvodnih faktora. Teorijske
postavke Šumpetera, razložene u ovom delu rada, predstavljaju određena usmerenja na
osnovu kojih će u drugom delu rada biti sprovedena studija slučaja na primeru Novog Pazara.
U procesima formiranja i razvijanja proizvodne orijentacije, preduzeća serijske proizvodnje,
pokazuju tendenciju izoštravanja proizvodne specijalizovanosti, uz istovremenu težnju za što
većim omasovljenjem proizvodnje. Ovakva težnja odražava se direktno i na širinu podele
rada i podstiče Prof. E. Gutenberg ukazuje na dvojno dejstvo tehničkog progresa na
formiranje proizvodne orijentacije:...”Može se reći da je tehnički progres delotvoran kao
snažan pokretač u domenu formiranja proizvoda i asortimana i da ga karakteriše
istovremenost dvaju suprotno delujućih snaga.

4. STUDIJA SLUČAJA NOVI PAZAR

Ovaj deo rada posvećen je proveravanju primenljivosti pretpostavki u današnjem vremenu i

ekonomskim i tržišnim okolnostima, a po Šumpetrovom shvatanju, odnosno pokušaj
dokazivanja primenjivosti ideja koje su i podstakle proučavanje preduzetništva i u određenoj
meri definisale profil preduzetnika u praksi.

Kreativna destrukcija se po Šumpeteru odvija na sledeći način – „ Preduzetnik nije

pronalazač, nego inovator. Inovator pokazuje da proizvod može biti usprešan ako podiže celu
ekonomiju. Ali isto tako uništava ljude i organizacije čija je tehnologija postala staromodna i
neprofitabilna.“2 Pitanje koje se postavlja jeste da li je Novi Pazar zaista primer kreativne
destrukcije XX veka u našoj zemlji, i ako jeste, da li se preduzetnici koji su i pokrenuli
kreativnu destrukciju po svojim osobinama uklapaju u profil koji je dao Šumpeter.

“Sandžak” je tradicionalni naziv za region jugozapadne Srbije koji uključuje gradove: Novi
Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Prijepolje i Priboj. Region Sandžak je jedan od
najnerazvijenijih regiona u Srbiji. Svetska banka ovaj region definiše kao “oblast aktivno
siromašne populacije”. Biznis sektor u ovom regionu suočava se sa brojnim i složenim
izazovima. Globalna finansijska kriza, koja je inače počela teško da pogađa globalnu
ekonomiju, opterećuje i veliki broj malih i srednjih preduzeća kod kojih postoji rizik da
proizvodnja bude zaustavljena. Iz Šumpetrovog shvatanja privrednog razvitka, zaključak je
da bi preduzetnici morali biti inovativni i svojim inovacijama pokrenuli privredu.

Još u doba osnivanja, Novi Pazar je predstavljao važan privredni centar. Počev od 1990.
godine dolazi do naglog razvoja privatnog preduzetništva. Danas u Novom Pazaru ima preko
450 privatnih preduzeća i preko 2.500 samostalnih radnji, koje se uglavnom bave
proizvodnjom odeće od teksasa i obuće.

Proizvodnja tekstila je relativno nova crta ekonomije, vezana za šezdesete godine XX veka
kada su osnovane prve firme ( tekstilni kombinat “Raška“, danas „Holding Raška“ Novi
Pazar) u sektoru. Od tada se ova industrija uspešno implementirala uz poseban procvat u
periodu 90-tih godina, izražen preko formiranja malih firmi u Novom Pazaru, orijentisanih na

2
www.cgekonomist.com , članak „Ideje koje su pobedile vreme“, Prof. dr. Damjan Srećković

7
proizvodnju džins, sportske i dečije odeće. Danas ovom industrijom dominiraju privatni
lokalni menadžeri a istovremeno industrijski giganti u okviru društvenog sektora prolaze kroz
period krize karakteristične za ovakva preduzeća u celoj zemlji.

Sve do prve polovine devedesetih godina ovaj grad predstavljao jedinstvenu koncentraciju
tekstilnih i prerađivačko- kožarskih kapaciteta, ne samo na području Balkana, već se može
reći i u Evropi. Nastali su isključivo kao rezultat privatne preduzetničke inicijative. “Zlatno
doba” proizvodnje džinsa u Novom Pazaru je bilo do prve polovine devedesetih godina, kada
je godišnji legalni i ilegalni uvoz teksasa dostizao oko 24 milona metara, godišnja
proizvodnja farmerica je iznosila 20 milona komada, a dnevna proizvodnja po radniku 36
komada. Tada je mesečni promet džinsa na robnoj pijaci u ovom gradu iznosio preko 10
miliona evra, odnosno tadašnjih  20 milona DM.  Preduzetnici koji su pokrenuli svoju
proizvodnju odeće od džinsa devedesetih godina i tako stekli zavidan profit, te svoja mala
preduzeća tokom godina pretvorili u kompanije sa velikim brojem zaposlenih i savremenom
opremom za proizvodnju, danas, nerado daju informacije o svojim počecima. To se pre svega
odnosi na evidentan nelegalni uvoz teksasa, plagijatorsvo i zaobilženje plaćanja obaveza
prema državi.

Nelegalnost koja je vezana za devedesete godine odnosi se, pre svega na način tzv.
„kopiranja“ poznatih svetskih brendova, izradu identičnih logoa, modela i načina na koji su
pribavljani originali, koji su se kasnije u masovnoj proizvodnji „kopirali“. Tako da je svako u
vreme „zlatnog doba džinsa“ mogao da na pijaci u Novom Pazaru kupi džins sa potpisom
renomiranih kreatora. Inovativnost preduzetnika se ogleda u tome što su prateći svetske
modne trendove sa visokim kvalitetom odevnih komada, a niskim cenama postali naširoko
poznati u Evropi, a svom gradu doneli prepoznatljivost. Kreativna destrukcija se može
potvrditi na primeru ovog grada, jer ako pođemo od Šumeterove tvrdnje da će jedna dobra
ideja preuzetnika, koja je i u praksi potvrđena kao uspešna i profitabilna navesti i ostale da je
prate, onda je sasvim jasno, s obzirom na masovnost proizvodnje džinsa u ovom gradu i broja
preduzetnika koji se time bave, da se sa istorijskim dokazima i brojevima to može potvrditi.
Takođe, ako se uzme u obzir i Šumpeterova tvrdnja da kreativna destrukcija uništava
organizacije koje su po tehnologiji postale staromodne i neprofitabilne, sasvim je logičan
zaključak da je ovaj grad zaista primer iste.

Sinonim za ekonomiju Sandžaka je “samonikla privreda” u formi biznis-sektora

preduzimljivih poslovnih ljudi nastala početkom devedestih, bez pomoći države i bankarskog
sektora. Nova forma biznis-sektora radikalno je promenila vlasničku strukturu kapitala u
korist privatnog. Kako su preduzetnici iz Novog Pazara svojim inovacijama ostvarili ovaj
preokret valsničke strukture i formirali sasvim nov način proizvodnje za taj grad u tom
vremenskom periodu, potrebno je uporediti njihove inovacije sa onim koje navodi Šumpeter.

Inovacije prema Šumpeteru mogu biti sledeće:

1. uvođenje takvog novog dobra sa kojim potrošači nisu bili upoznati ili uvođenje
novog kvaliteta inače poznatog dobra – moglo bi se reći da su preduzetnici u Novom
Pazaru primenili kombinaciju ova dva metoda. Potrošači su, naravno, bili upoznati sa
odećom od džinsa, ali se inovacija ovde odnosi na to da potrošači u tom preiodu na
našim prostorima nisu mogli da kupe plagijate najvećih svetskih brendova u tako
vrenoj izvedbi. Davedesetih godina odevni predmeti poznatih brendova mogli su da se
kupe ilegalinim putem, odnosno preko kanala koji su dobavljali ukradenu garderobu
iz inostranstva, ili originale u inostranstvu. Po pitanju kvaliteta proizvoda, džins je bio

8
 na zavidnom nivou i nije u velikoj meri odskakao od originalnih preimeraka, a cene
su bile daleko prstupačnije. Postoje nezvanične informacije da je plagijatorstvo bilo
dovedeno do „savršenstva“ u smislu da se konac kojim je štepovana garderoba
dobavljao iz inostranstva, da su rajsfrešlusi takođe uvoženi itd. Veoma zanimljiv
podatak da su „Levi's“ farmerice, što je u to vreme bio svetski hit u inostranstvu, u
Novom Pazaru pakovane u konzerve i u toj ambalaži prodavane. Cena farmerica
upakovanih u konzervu bila je oko 10DM viša u odnosu na isti par koji nije bio
upakovan na taj način.

2. uvođenje novog metoda proizvodnje ili prodaje, kakav u dotičnoj oblasti

proizvodnje , odnosno prometa do tada nije bio primenjivan – i ova vrsta inovacija
se može pronaći u proizvodnji Novog Pazara. Prethodno navedeno pakovanje,
proizvodnja plagijata, masovna prodaja u Srbiji i okolnim zemljama.

3. otvaranje kakvog tržišta na koje proizvođači dotične privredne oblasti još nisu bili
prodrli , pa bilo da je to tržište inače već postojalo ili ne – što je slučaj na ovom
primeru, gde je u veoma kratkom vremenskom roku nikla čitava imperija džins
proizvodnje. Takođe, nastanak takvog tržišta nastavio je svoj rast i razvoj (privredni
razvoj), pa se proširilo i na ostale evropske zemlje u smislu izvoza džinsa u Italiju,
Nemačku, Tursku, gde se mogu uključiti i zemlje u našem regionu. Kompenzacije su
takođe bile veoma česte, tako da su se u dućanima Novog Pazara mogle naći
italijanske ciplele, kvaltetne kožne jakne, brendirana odela. Postojale su i određene
tvrdnje da se novopazarski džins mogao kupovati i u renomiranim radnjama u Italiji,
evropskom, pa i svetskom centru mode.

4. otvaranje novih izvora sirovina ili poluproizvoda za jednu privrednu oblast, bez
obzira što su ti izvori za druge oblasti eventualno već bili poznati – preduzetnici su
uglavnom uvozili sirovine iz Evrope, iako postoje tvrdnje da je deo tog uvoza bio
sproveden na nelegalan način. Kako su političke okolnosti u zemlji devedesetih
godina omogućavale procvat „crnog tržišta“, ovakav način se može iz određenog ugla
shvatiti i kao preduzetnička snalažljivost i fleksibilnost. Prilagođavanje okolnostima,
pronalaženje kanala tj. izvora sirovina, te profitiranje, zatim konstantan razvoj do
određenog vremena, a nakon toga traženje načina da se odgovori krizi, i pretvranje
malih preduzeća u kompanije zaista jeste preduzetnički poduhavat. Kasnijih godina se
nelegalnost određenih poslovnih poteza, od kojih se profitiralo, preokrenula u
oformljavanje prepoznatljivih brendova na tržištu Srbije. Danas, u svakom većem
gradu u našoj zemlji postoji bar jedan butik neke džins kompanije iz Novog Pazara.

5. uvođenje nove oranizacije ili razbijanje postojeće, što se u oba slučaja odnosi
prvenstveno na razne organizacije monopola - u ovom slučaju može se shvatiti da je
u „gradu džinsa“ došlo do razbijanja postojeće organizacije i do formiranja novih
oblika organizovanja proizvodnje.

Od druge polovine devedesetih, javljaju se brojne poteškoće u poslovanju privatnih

preduzetnika, zbog kojih je došlo do drastičnog pada prozvodnje džinsa.Ovo se, pre svega,
odnosi na povećanje konkurencije usled velikog uvoza jeftine odeće sa Istoka i carinjenje
odeće po nerealno niskim carinskim osnovicama. Predimenzionirani kapaciteti i uvođenje
moderne tehnologije, bez jasne strategije i sektorske organizovanosti preduzetnika, povećalo
je i unutrašnju konkureciju među samim proizvođačima džinsa. Pored toga, postepeni

9
prelazak sive ekonomije u legalne privredne tokove doveo je do suočavanja preduzetnika sa
potrebom izmirivanja obaveza prema državi. Od sredine 2003. godine proizvodnja džinsa i
lake konfekcije već poprima obrise današnje duboke recesije, jer su se uslovi poslovanja još
više pogoršali. Privatni preduzetnici su ulagali u opremu i objekte nadajući se proširivanju
tržista po zaključenju Ugovora o tekstilu sa EU, kao i sređivanju situacije na domaćem
tržištu. Preduzetnici su, u međuvremenu, postali „zatočenici sopstvenog uloženog kapitala“ i
danas posluju na godišnjem nivou sa oko 5% kapaciteta, u odnosu na „zlatno doba džinsa 90-
tih“.
Društvena svojina je prestala da bude dominantna vlasnička struktura kapitala i beleži stalni
pad, posebno sa početkom procesa privatizacije nakon društvenoekonomskih promena 2000.
godine.
Po vlasničkoj strukturi, oko 95% preduzeća u Sandžaku su u privatnoj svojini, oko 2% su
preduzeća u mešovitoj svojini, na društvenu svojinu se odnosi oko 1% su preduzeća u
zadružnoj svojini i 1% su preduzeća u državnoj svojini. Privatna preduzeća prosečno postoje
od 5 do 20 godina, a neka i više, sa prostom, složenijom i najsloženijom organizacionom
strukturom. Oko 97% privatnih preduzeća ima prostu organizacionu strukturu do 50
zaposlenih, oko 2% su preduzeća sa složenijom strukturom i klasifikuju se u srednja
preduzeća do 250 zaposlenih, dok oko 1% preduzeća posluje sa najsloženom organizacionom
strukturom kao velika preduzeća, sa preko 250 zaposlenih radnika.3

Jedan od glavnih razloga postojanja društvenih tenzija je ekonomski pritisak vezan za

nezaposlenost građana. Pružanje podrške jednoj od strana u konfliktu može dovesti do
ostvarivanja prihoda, kao na primer zapošljavanja od strane političke partije ili verske
zajednice. Privredni sektor je, takođe,glavni izvor poreskih prihoda za lokalne budžete.
Samim procesom zapošljavanja skida se pritisak sa društvenog sistema socijalne pomoći.
Tako je u interesu samih opština, kao i u interesu običnih građana, da privatne kompanije
posluju uspešno. Ovo je primer demokratski razvijenog društva. Ukoliko firma ode pod stečaj
vlasnik gubi uloženi kapital, a samim tim stotine i hiljade ljudi ostaju bez prihoda. Mnogi od
njih će morati da zatraže socijanu pomoć od državnih institucija. Pored toga, lokalne i
republičke vlasti gube značajan prihod od poreza,i od firmi i od bivših radnika. Sve to
zajedno, povećani zahtevi za socijanu pomoć i smanjenje prihoda od poreza primoraće
državu na novo zaduživanje u inostranstvu, što će opet opteretiti buduće generacije.

Osnovni razlog za to leži u opadanju aktivnosti privatnog biznis-sektora. Zato od vitalnog

interesa za sve državne autoritete treba da bude jačanje privatnih firmi što je više moguće.
Pružanje adekvatne pomoći biznis-sektoru mora biti ključni zadatak. Tako će se uspostaviti
ambijent u kome dobijaju i firme i država. Osim toga, razvijena privreda obezbeđuje socijanu
stabilnost i smanjuje društvene tenzije.

U svakoj od opština Sandžaka, u zavisnosti od sektora koji su angažovali veći broj zaposlenih
u periodu pre velikih društveno-ekonomskih promena, egzistiraju privredni sektori koji su i
danas oslonac razvoja na lokalnom nivou. U odnosu na instalisane kapacitete privatnog
biznis-sektora, realna je procena da će ovi sektori i u buduće dominirati. Ekonomiju Novog
Pazara, kao privredni i ekonomski centar Sandžaka, karakterišu sledeći najzastupljeniji
podsektori: proizvodnja džinsa i lake konfekcije, proizvodnja obuće, tapaciranog nameštaja,
lake metalne industrije, te komercijalni saobraćaj.

Privatno preduzetništvo je, dakle, dominanto u vlasničkoj stukturi malih i srednjih preduzeća
u Sandžaku i jedini je oslonac na svakom od lokalnih nivoa. Relativno visoko učešće sektora
3
Percepcija privatnog biznis sektora Sandžaka,Forum ZDF, Evropski pokret u Srbiji, lokalno veće N. Pazar

10
trgovine, kako u stvaranju dohotka, tako i u ukupnom broju preduzeća, posledica je, pre
svega, niskog nivoa ukupne privredne aktivnosti, a ne objektivnog rasta i modernizacije
privredne strukture. Najveći interni problemi privatnog preduzetništva Sandžaka leže upravo
u nedostatku stručne radne snage i menadžerskog kadra. Imajući u vidu izvoznu
orijentisanost većine proizvodnih preduzeća u oblasti prerađivačke industrije (proizvodnje
džinsa, lake konfekcije, obuće, tapaciranog nameštaja, prerade mesa, mleka i mlečnih
provoda), još uvek duga i komplikovana administrativna procedura za izvoz i uvoz robe je
jedan u nizu ograničavajućih faktora koji su posledica sveopšteg nacionalnog ambijenta.

Odsustvo podrške i nedostatak mudrosti i pragmatizma lokalnih i republičkih političkih elita,

jedan je u nizu objektivnih uzroka pravog sunovrata oba podsektora za nepunih deset godina
je ostvaren i ekspanzivni rast i opšta recesija. Prozvođače džinsa dodatno prate problemi:
blokade poslovnih računa, plaćanje obaveza prema državi, servisiranje bankarskih kredita i
obaveza prema poslovnim partenirma.

Logičan sled događaja u okolnostima sa kakvim su se našli proivođači džinsa jeste taj da se
određeni broj preduzetnika, doživevši krah u poslovanju, povukao iz te sfere proizvodnje, a
da se određeni broj preduzetnika održao, i uz pomoć svojih inovacija, menadžerskog talenta i
dovoljno finansijskih sredstava nastavio da razvija i širi svoj biznis. Određene procene da se
proizvodnja džinsa u Novom Pazaru ugasila, demamtovane su informacijama koje su dospele
u javnost, a vezane su za udruživanje tekstilaca iz Novog Pazara i stvaranje „ASSTEX“
asocijacije tekstilaca. Da se današnji uslovi poslovanja drastično razlikuju od uslova iz
devedesetih godina prošlog veka, govori u prilog činjenica da podršku u prevazilaženju krize
ovi preduzetnici mogu očekivati i od strane države, tj. Agencije za razvoj malih i srednjih
preduzeća, Agencije za ekonomski razvoj Sandžaka – SEDA, Ministarstva ekonomije i
regionalnog razvoja. Finansijsku i logističku pomoć kompanije dobijaju i od USAID –
Američke agencije za regionalni razvoj. Upoređujući okolnosti u kojima je nastalo „carstvo
džinsa“, a kao što je prethodno navedeno, bez pomoći države i banaka, danas su se okolnosti
veoma izmenile, pa u održavanju na poslovnoj sceni pomažu i država i nevladine
organizacije. Preduzetnici koji su uvideli značaj i prednosti udruživanja, i pronašli načine za
inplementiranje svojih ideja na drugačiji način od onog na koji su počeli izgradnju svog
biznisa, i u današnjim kriznim uslovima uspevaju da svoje proizvode promovišu u
inostranstvu, a da ih ujedno dobro plasiraju i na domaćem tržištu. Šumpeter kaže da je
preduzetnik smeo, da ne robuje predrasudama, da ima smisla da pruži otpor postojećoj
situaciji. Ako se uzme u obzir činjenica da ne poseduje veliki broj ljudi razvijen smisao za
biznis, onda je sasvim jasno da nije bilo realno očekivati da će svi preduzetnici koji su
otpočeli svoj biznis devedesetih opstati do danas.

U kojoj meri je poslovna klima izmenjena govore i ciljevi ASSTEX-a, a to su: poštovanje
zakonskih propisa i rešenja, smanjenje obima „sive ekonomije“, borba protiv monopola i
nelojalne konkurencije, organizovanje stručnih skupova, sajmova, seminara i drugih oblika
stručnog usavršavanja iz oblasti tekstilne industrije. Veoma značajano za preduzetništvo
Novog Pazara jeste učestvovanje na svetskim sajmovima i prezentiranje proizvoda, što je
veoma dobar marketnig za proizvođače tekstila iz ovog grada. Tekstilci su nastupali na
sajmovima u Dizeldorfu, Moskvi, Tirani, Poljskoj, Rusiji, Belorusiji... Koliko je ovakav
način podrške važan govori činjenica da su sve kompanije koje su učestvovale u programima
trgovačkih misija i sajmova (uz podršku USAID-a) prodale su od 2008. godine robu u
vrednosti od 10 milona američkih dolara.

11
O preduzetničkom duhu govore i podaci o kompaniji „GUNS D.O.O“ koja je osnovana 1998.
godine kao mala krojačka radionica. Upornim radom i investicionim ulaganjima formirano je
moderno preduzeće za proizvodnju džins odeće i lake konfekcije. GUNS D.O.O poseduje
robnu marku Big Boys Jeans koja je zaštićena u preko 20 država Evrope. Fabrika poseduje
kompjuterizovane mašine za šivenje, kamenovanje, brušenje i doradu. Preduzeće „Denistar“
registrovano je 1989. godine i od tada proizvodi mušku i žensku odeću od džinsa.
Proizvodnja se odvija u objektu površine 3. 000 m2. O sebi kažu da su kompanija sa
ekskluzivnim „good will-om“ na međunarodnom tržištu mode. Postoji još dosta uspešnih
kompanija iz ovog grada, a među njima su i „Exact jeans“, „Brug jeans“, „Exit jeans“ i još
dosta onih firmi koje udružene osvajaju tržište Evrope.

Veoma je važno naglasiti pomoć koju tekstilci dobijaju od USAID-a, a vezana je za

usklađivnje sa standardima, što je od izuzetne važnosti za mala i srednja preduzeća, jer stvara
uslove za uspešniji nastup na stranim tržištima i ostvarivanje većih prihoda od izvoza. U
pitanju je standard ISO 9001 je međunarodno priznati standard kojim se potvrđuje visok
kvalitet proizvodnje i upravljanja u preduzeću. ISO 9001 identifikuje primenu savremenih
metoda u poslovanju, transparentnog računovodstva, potom kvalitetno upravljanje ljudskim
resursima, kao i visoke standarde u upravljanju. U isto vreme sertifikat je preduslov za izvoz
robe tržišta širom sveta i omogućava preduzećima iz Srbije da lakše ostvaruju prodaju,
prošire svoje kapacitete, otvore nova radna mesta, i time doprinesu stvaranju uslova za
jačanje ekonomske situacije u zemlji. Kako bi pomogao sandžačkim kompanijama u
prevazilaženju osnovnih prepreka ka poslovnom uspehu, Program za jačanje ekonomske
sigurnosti USAID spovodi čitav niz aktivnosti usmerenih na podršku razvoja malih i srednjih
preduzeća. Do sada je kroz ovaj program prošlo 80 preduzeća iz Sandžaka kojima je
omogućeno da osavremene svoje marketinške materijale, poboljšaju menadžerske veštine i
usavrše tehnike prodaje.4

Bez sumnje se može zaključiti da se region Sandžak, kao najnerazvijeniji deo Republike
Srbije, definitivno održava na preduzetničkom duhu poslovnih ljudi koji su, istovremeno, i
najveći potencijal ovog regiona. Privatna preduzetnička inicijativa je za sveukupnu
populaciju Sandžaka jedina prespektiva i, nesporno, značajan segment ukupne privredne
aktivnosti. Preduzetnički duh je veoma lako prepoznati u ovim ljudima koji su upeli u
prevazilaženju poslovnih prepreka dvadesetak godina unazad, promenili svoju percepciju
biznisa, prilagodili se novim zahtevima tržišta, usvojili nove norme i standarde poslovanja i
prizvodnje. Njihova jaka volja za upehom i osvajanjem inostranih tržišta ogleda se i u
njihovoj svesnosti da samo udruženi i otvorenog uma za nove načine poslovanja mogu postati
konkurentni i priznati u inostranstvu. Šumpeterova shvatanje inovacija i stvaranja profita
može se primeniti na ovim preduzetnicima koji zaista jesu inovatori.

4
www.asstex.org

12
 ZAKLJUČAK

Šumpeter spada u neveliki broj ekonomista koji su izgradili sistem ekonomske teorije, a
njegovo shvatanje preduzetnika kao inovatora, u današnjim turbulentnim okolnostma na
tržištu podvlači ispravnost njegovih naučnih stavova. Osnovne ideje Šumpetera sadržane su u
mišljenju da postoje samo dva faktora proizvodnje: zemlja i rad. Suprotno od modela
apstraktne statičke privrede, privredni razvitak predstavlja stalnu pojavu. U privredi se
neprestano dešavaju promene, u smislu da uvek dolazi do usavršavanja, tako da u njoj gotovo
uvek valda stanje neravnoteže. Osnovnu ulogu u ovom procesu imaju kapitalistički
preduzimači na kojima leži sprovođenje u život inovacija, iako ne u tom smislu da bi oni bili
tvorci pronalazaka, već u smislu “savladavanja otpora” protiv njihove primene. Novi Pazar
kao parktični primer kreativne destrukcije doživeo je procvat tekstilne industrije devedesetih
godina prošlog veka. Epitet „ grad džinsa“ Novi Pazar je dobio zaslugom sposobnih
preduzetnika koji su našli načina da priču o svom biznisu pronesu kroz svet. Poslovanje
tekstilnih preduzeća se tokom godina znatno promenilo, pre svega promenom političkih
okolnosti u zemlji. Globalna kriza nije zaobišla i najveće proizvođače teksasa u ovom delu
Evrope. Najsposobniji preduzetnici održali su svoje poslovanje do danas, ali su način
njihovog poslovanja, tržišne okolnosti i politička situacija daleko drugačiji od onih u kojima
su počeli. Polako prevodeći svoje poslovanje u evropske tokove, njihova shvatanja su se u
mnogome promenila, i to u smislu udruživanja, zalaganja protiv „sive ekonomije“,
poštovanja zakonskih odredbi i uvođenja svetskih standarda u poslovanje. Uz veliku pomoć
države i uz Programa za jačanje ekonomske sigurnosti – USAID, oni danas izlažu svoje
modele na najvećim svetskim sajmovima tekstilne industrije.

13
 LITERATURA:

1.Dr Ljubica M. Zjalić, naučni savetnik, Ekonomski institut, Beograd

2. . Prof.dr Marko Sekulović, akademik Obren Blagojević, “Ekonomske doktrine”, Bograd 1990
3. The European Community’s Development Policy – Statement by the Council and the
Commission, p. 1, htt:/europa.eu.int
4. Treba podsetiti da je Jozef Šumpeter prvi formulisao teoriju o inovaciji, pri čemu je
usmerio značaj inovacije na proces razvoja kapitalizma kao ekonomskog sistema. “Proces
stvaralačkog razaranja osnovna je zbilja kapitalizma”, Kapitalizam, socijalizam I
demokracija, Globus, Zagreb, 1982, str. 38, 43, 107-109. 113.
5. “Percepcija privatnog biznis sektora Sandžaka, Forum ZDF,Evropski pokret u Srbiji,
lokalno veće Novi Pazar
7. www.asstex.org (15.04.2011.)
8. www.cgekonomist.com (15.04.2011.)

14