Informisawe

SADR@AJ

1
 Informisawe

UVOD

U svim oblastima svog delovawa ~ovek svoju aktivnost svesno usmerava ka

ciqu koji `eli da postigne koriste}i se raznim vrstama saznawa. Analizom postoje}eg
saznawa-podataka i wegovom upotrebom, podatak dobija novu kvalitativnu vrednost i
postaje informacija.
Informacija se transformi{e u bitan elemenat procesa upravqawa, u {irem
smislu, sistema sa kojim je povezana. Vaqana informacija u pravom trenutku i na
pravom mestu mo`e doneti neverovatnu prednost i mo} onome ko je poseduje.1
Informacija je postala jedna vrsta robe, roba koja ima svoju upotrebnu
vrednost, a samim tim i cenu, roba koja se prodaje i kupuje. [ta vi{e, u modernom
poslovawu, informacija, po nekima, predstavqa najvredniju robu. Vrednost
informacije vezuje se za odlu~ivawe i upravqawe konkretnim sistemom. Informacija
se procewuje na osnovu rezultata koji se pomo}u we ostvaruju. Razni korisnici, pa
~ak i jedan isti, mogu imati razli~itu korist od iste informacije, {to zavisi od li~nog
iskustva i znawa, postojawa prethodnih informacija, od trenutka u kom su je dobili, od
na~ina kako su je dobili, mogu}nosti da se iskoristi kao i okru`ewa.
Informati~ka revolucija primorava nas da pa`wu posvetimo informacionoj
tehnologiji bez koje su nam sva vrata zatvorena.
“Menaxerski informacioni sistem je sistem koji obezbe|uje prikupqawe,
obradu, ~uvawe podataka i prezentaciju informacija potrebnih za dono{ewe poslovnih
odluka.”2
Informacije ne trpe inertnost. Menaxer informacionog sistema, dakle, mora
imati jasno postavqene ciqeve strategiju razvoja. Menaxer informacionog sistema
mora posebno voditi ra~una o ovom, mo`da i najzahtevnijem delu posla – izbor
kadrova nikad nije bio lak zadatak.
U fokusu predmeta je subjekt za stvarawe informacije korisne za donosioce
odluke i wen prenos donosiocima odluka. Apostrofiraju se wegove osnovne funkcije:
evidentirawe efekata poslovnih transakcija, klasifikovawe podataka kako bi mogli da
se sumiraju, kao i sumirawe podataka i wihovo preno{ewe i prezentirawe u vidu
ra~unovodstvenih izve{taja, na na~in koristan donosiocima odluka. Kvalitet koji
informacija treba da pru`i zavisi od celokupne organizacije, po~ev od podele rada,
preko forme i sadr`ine obrazaca do kvalitetnog softvera.3
1
Prof. dr Milan Milo{evi}, Za{tita poslovnih podataka, Stru~no informativni ~asopis;
2
Marija Star~evi}, Preduzetni{tvo-preduzetnik organizacija/info, 2005;
3
dr Jablan Stefanovi} Radmila, Interni obra~un, Ekonomski fakultet, Beograd, 2003;

2
 Informisawe

INFORMACIONI SISTEMI

Svedoci smo da posledwih godina u ~itavom svetu, pa i u na{oj zemqi,

informati~ke tehnologije postaju sve zna~ajnije u prenosu raznih informacija i
komunikacija izme|u zainteresovanih strana, kao i mnogim drugim poslovima. Upravo
zbog sve ve}eg zna~aja informati~kih tehnologija, jasno je da se osnovni resursi koje
jedan organizacioni sistem koristi mogu definisati kroz materiju, energiju i
informacije. Informacija kao resurs dobija na zna~aj, te organizacioni sistemi koji
pored svih potrebnih elemenata procesa reprodukcije poseduju i adekvatne
informacije, na}i }e se u prednosti u odnosu na svoje konkurente.
To se mo`e jasno videti iz slede}eg grafi~kog prikaza:

Sam naziv “informacioni sistem” upu}uje nas na zakqu~ak da osnovni element

onog sistema jeste informacija, koja predstavqa skup podataka koji }e omogu}iti
formirawe slike o nekoj pojavi ili ~iwenici.
Praksa je pokazala da postoji mno{tvo raznih tuma~ewa pojma informacije,
kao na primer:
 Informacija je novo znawe o nekoj pojavi ili doga|aju;
 Informacija je deo znawa koji se prenosi primaocu radi smawivawa neodre|
enosti i neizvesnosti sistema;
 Informacija je slika o nekom doga|aju na osnovu koje se donose odluke i
preduzimaju o~ekivane aktivnosti;
 Informacije je nova slika o starim pojavama i doga|ajima.

Bez obzira koje od ovih tuma~ewa pojma informacija budemo prihvatili,

ostaje ~iwenica da je osnovni zadatak menaxera-preduzetnika da donosi razne
poslovne odluke, na bazi kojih upravqaju organizacionim sistemom. Imperative
kvalitetne odluke, ~ije sprovo|ewe treba da donese i optimalne rezultate, jeste
adekvatna informacija. Prema tome, mo`emo zakqu~iti da bez informacija nema
procesa odlu~ivawa, a samim tim ni funkcionisawa bilo kog organizacionog sistema.
Menaxment informacionih sistema u preduze}u, kao organizacionom sistemu,
predstavqa samo jedan od podsistema koji svojim optimalnim dejstvom treba da uti~e
na realizaciju ukupnog zadatka i ciqa sistema kao celine. Proces dono{ewa odluke u
preduze}u postojao je i pre MIS-a, jer dono{ewe odluka bez adekvatnih informacija
nije mogu}e. Novo je jedino to, {to menaxment informacionih sistema koristi
informati~ke tehnologije za brzo prikupqawe, sortirawe, klasifikaciju, skladi{tewe i
prezentovawe informacija menaxmetnu, na osnovu kojih on donosi potrebne odluke
vezane za planirawe, organizovawe, uticaj i kontrolu raznih procesa u preduze}u
firmi.

POJAM, ULOGA I ZNA^AJ INFORMACIJA

Jedan od veoma zna~ajnih resursa, bez kojeg se poslovawe dana{wih

preduze}a ne mo`e ni zamisliti, jesu informacije. Sam proces dono{ewa odluka u
preduze}u ne bi bio mogu} bez adekvatnih informacija, jer one predstavqaju bazu na
osnovu koje se donose odluke od strane menaxera-preduzetnika. Sve informacije,
potrebne menaxmentu preduze}a, skladi{te se, sortiraju, obra|uju i po potrebi koriste

3
 Informisawe

iz informacionog sistema, koji je organizovalo konkretno preduze}e. Prema tome, za

informacije mo`emo re}i da predstavqaju resusre bez kojeg menaxment preduze}a ne
bi mogao da obavqa svoje osnovne aktivnosti planirawa, organizovawa, liderstva,
motivisawa i kontrole.
Privredni subjekti moraju da pribavqaju neprekidno informacije iz okru`ewa u
kojem se nalaze, kako bi se brzo i efikasno prilagodili wegovim zahtevima. U
suprotnom, ako takvih informacija nema, mo`e biti ugro`eno poslovawe preduze}a, pa
~ak i wegov opstanak. Upravo iz ovih razloga, svaki privredni subjekt vodi
neprekidnu bitku za pribavqawe {to ve}eg broja informacija, koje se adekvatno mogu
iskoristiti tokom poslovawa.
U literature se mogu sresti razli~ite definicije informacija.
“Informacija je nivo znawa o nekom doga|aju koja se saop{tava primaocu, da
bi se prouzrokovale ciqu usmerene reakcije.”
“Informacija je deo znawa kojim se smawuje, ili potpuno odstrawuje, neodre|
enost sistema i neizvesnost promena.”
“Informacijom nazivamo sadr`aj onoga {to razmewujemo sa spoqnim svetom,
dok mu se prilago|avamo i dok uti~emo na wega.”
Jedna od najcitiranijih je: “Informacije su podaci koji smawuju neizvesnosti u
dono{ewu odluka.”4
Na osnovu ove definicije, jasno je da treba praviti razliku izme|u podataka i
informacija, {to ~esto nije slu~aj. Podatak ne sumira ~iwenicu.
Iz dana u dan informacija se pridaje sve ve}i zna~aj, naro~ito u procesu
odlu~ivawa, pa se sa pravom smatra da posao menaxera i preduzetnika, u sve
turbuletnijem okru`ewu, ne bi bio mogu} bez informacija adekvatnog kvaliteta i
kvantiteta. Danas za informacije ka`emo da predstavqaju jedan od osnovnih izvora
uspeha i mo}i.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE INFORMACIJA

Osnovne karakteristike koje bi informacije morale da imaju, da bi se koristile

u procesu dono{ewa odluka su:
Relevantnost – informacije moraju biti relevantne, odnosno, da su direktno
vezane za poslovawe organizacionog sistema-preduze}a i da, kao takve, imaju
nepobitan uticaj na pripremu i dono{ewe poslovnih odluka.
Potpunost – informacija mora biti potpuna, odnosno, da u celosti obja{wava
neku pojavu koja je predmet informisawa.
Precizna – informacija mora biti tako formulisana da precizno obja{wava
neku pojavu ili problem, {to bi omogu}ilo dono{ewe odluka koja bi sigurno bile
usmerene ka `eqenom ciqu.
Razumqivost – informacije moraju biti razumqive, jer u suprotnom slu~aju,
one se mogu definisati jedino kao neupotrebqive, a u slu~aju da si i upotrebi odluka
koja bi se donela na bazi we, negativno bi uticala na funkcionisawe preduze}a kao
organizacionog sistema.
Blagovremena – informacija mora biti blagovremena jer u suprotnom, ukoliko
imamo zakasnelu informaciju, problem koji su organi upravqawa poku{ali da re{e
kroz proces dono{ewa odluka nestao bi sa ovog mesta na kome se i identifikovao i
pojavio na sasvim drugom mestu, u kasnije drugoj, uglavnom znatno ve}oj dimenziji.
Prema tome, ako informacija nije blagovremena, ne mo`e pozitivno uticati na proces
4
dr Mom~ilo Milisavqevi} i dr Jovana Todorovi}, Planirawe i razvojna politika preduze}a, Savremena administracija, Beograd,
1992, str. 64;

4
 Informisawe

dono{ewa kvalitetne odluke, a samim tim i pozitivnom delovawu na poslovni rezultat

preduze}a. Prema svemu mo`emo zak`u~iti da informacija ima osnovnu ulogu da
smawi neizvesnost poslovawa preduze}a kao organizacionog sistema i to uti~u}i na
dono{ewe kvalitetnih odluka koje se odnose na interaktivne veze izme|u podsistema,
odnosno, elemenata u sistemu.
Jedan od primarnih ciqeva sistema informisawa je obezbe|ewe stabilnih uslova
poslovawa preduze}a, kao organizacionih sistema, {to se obezbe|uje neprekidnim
tokom pru`awa relevantnih, potpunih, preciznih, razumqivih i blagovremenih
informacija o poslovnim aktivnostima unutar sistema, kao i izvan wega (okru`ewa),
na osnovu kojih }e organi upravqawa donositi kvalitetne upravqa~ke odluke.
Postoji veliki broj kriterijuma na bazi kojih je mogu}e izvr{iti podelu
informacija na vrste. Za potrebe ove nau~ne discipline najadekvatnija je podela na:
 Informacije za strategijsko upravqawe i
 informacije za operativno upravqawe.

Strategijski menaxment preduze}a usmeren je na izbor pravaca, metoda i

instrumenata, na realizaciju postavqenih zadataka i ciqeva preduze}a, kao celovitog
organizacionog sistema. Sam proces definisawa strategije podrazumeva izbor
najpovoqnije i najoptimalnije alternativne varijante u odnosu na osobenosti okru`ewa
u kojem preduze}e obavqa svoju delatnost.
Da bi organi upravqawa mogli da defini{u adekvatne ciqeve i zadatke na
nivou preduze}a, kao celine i da defini{u na~ine, instrumente i puteve za wihovu
realizaciju, nu`no su neophodne adekvatne informacije za strategijsko upravqawe.
S druge strane, operativno upravqawe podrazumeva razradu strategijskih
odluka u operativne odluke. Naime, odluke koje se vezuju za preduze}e kao celinu,
ciqeve i zadatke, potrebno je razraditi po pojedinim organizacionim jedinicama i
funkcijama, sve do parcijalnih zadataka na pojedinim mestima. Da bi onaj proces
dono{ewa operativnih odluka mogao uspe{no da se realizuje, uz o~ekivane rezultate
poslovawa potrebno je koristiti se adekvatnim informacionim sistemom koji opslu`uje
operativni menaxment.

KOMUNIKACIJA

Komunikacija je aktivnost svojstvena qudima, putem koji oni dobijaju uvod u

zna~ewe pojedinih pojava, na osnovu primqenih informacija o wima. Pojam
komunicirawa prou~avan je od strane velikog borja autora, tako da se u literaturi
mogu sresti definicije koje imaju i ne{to izmewenu formu.
Sa stanovi{ta menaxmenta, komunikacija je jedna od krucijalnih aktivnosti,
zahvaquju}i kojoj menaxeri realizuju svoje funkcije planirawa, organizovawa, uticaja
i kontrole.
Prema tome, sve aktivnosti koje se vezuju za funkcije menaxmenta, ondnosno
wihova implementacija, zavise od kvalitetno sprovedenog procesa komunikacije.
Menaxeri-preduzetnici najve}i deo svog radnog vremena provode u komunikaciji sa
raznim interesnim grupama unutar preduze}a i izvan wega (dobavqa~ima, kupcima,
podre|enim radnicima, nadre|enim menaxerima i sl.), osnosno wihovim
predstavnicima. Eksperimentom je dokazano da menaxeri tro{e 45% vremena na
komunikaciju sa podre|enima, 45% vremena u komunikaciji sa eksternim
zainteresovanim interesnim grupama i 10% na komunikaciju sa nadre|enim
menaxerima. Analiziraju}i komunikaciju, ta~nije kanale komunikacije, do}i }emo do
zakqu~aka da postoji:

5
 Informisawe

 vertikalna i
 pobo~na komunikacija.

Vertikalna komunikacija je primarna, s obizirom da zauzima ve}inu prostora i

vremena ukupne komunikacije u sistemu. Ona se sprovodi du` komandnog lanca,
formiraju}i svoje kanale koji se mogu kretati odozgo na dole i odozdo na gore.
Komunikacija koja se sprovodi odozgo nadole, kre}e od top-menaxera, te se
hirejarhijskom lestvicom spu{ta nani`e, do najni`eg menaxera i neposrednog
izvr{ioca, a komunikacija odozdo na gore se sprovodi u suprotnom smeru.
Komunikacija odozgo na dole naj~e{}e se sprovodi radi davawa instrukcija, nare|ewa,
informisawa i uputstva i ocene podre|enih. S druge strane, komunikacija odozdo na
gore sprovodi se radi davawa informacija o tome kako su se realizovali delegirani
zadaci i {ta se de{avalo na ni`im nivoima.
Pobo~na komunikacija se ostvaruje u situacijama kada je u interesu
preduze}a, kao celine da se presko~e tradicionalni hirejarhijski nivoi u komunikaciji,
ostvaruju}i direktan kontakt izme|u aktera realizacije i parcijalnih zadataka i ciqeva.
^esto se nagla{ava da bi se u posebnim situacijama, kada bi se ~ekalo na formalnu
komunikaciju vertikalnog tipa, problem koji se re{ava predimenzionirao, ili ~ak i
poja~ao na nekom novom mestu, u sasvim novoj, uglavnom zna~ajnijoj dimenziji.
Kako bi se izbegle ovakve situacije, ~iji su efekti evidentno opravdali primenu.
Pobo~nu komunikaciju u literaturi mo`emo sresti i pod drugim nazivima, a naj~e{}e
kao “horizontalnu komunikaciju”.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE I ELEMNENTI

INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE

Interpersonalna komunikacija podrazumeva slawe poruke od strane jednog

lica drugom licu, odre|enim kanalima distribucija, uz o~ekivanu povratnu spregu,
odnosno odgovor. Jasno je da komunikacija ima tri osnovna elementa, i to:
 po{iqioca,
 poruku i
 primaoca.

Napred navedena lista elemenata interpersonalne komunikace se od strane

pojedinih autora dopuwuje za:
 buku,
 povretnu spregu i
 koder i dekoder.

Po{iqalac se defini{e kao izvor poruke koji je i pokrenuo proces

komunikacije. Na primer, menaxer koji `eli da delegira na zadatak, objasni podre|
enom, mora da izabere adekvatan kanal distribucije poruke koja pre svega, mora biti
razumqiva za podre|ene, odnosno primaoce poruka.5
Ovako shva}en proces komunikacije je veoma pojednostavqen. Ukoliko
primalac ne `eli da primi poruku in e odgovara na wu, komunikacije nema. Poruka je
u formi u kojoj se prenosi odre|ena informacija. Pritom, poruka mora biti u onoj formi
koja je prihvatqiva i razumqiva za primaoca. Kanali distribucije i poruka se obi~no ne
odvajaju, jer jedno bez drugog ne mogu da egzistiraju.
5
dr Aleksandar Doganxi} i mr Sowa Doganxi}, Menaxment, Vi{a poslovna {kola, Blace, str. 231;

6
 Informisawe

Prijemnik je u~esnik koji poruku prima. Ukoliko poruku niko nije primio,
nema ni procesa komunicirawa. Buka je jedan od elemenata sistema komunicirawa i
predstavqa sve ono {to prati jednu poruku i na putu od po{iqaoca do prijemnika.
Interna buka se prikazuje kao sve ono {to ometa po{iqaoca i prijemnika, npr.
glavoboqa, bolest, slab vid ili sluh i sl. Eksterna buka se naj~e{}e javqa kao smetawa
na aparatima koji se koriste u procesu komunikacije, npr. razni {umovi u telefonskoj
vezi pri prenosu neke poruke itd.
Pored interpersonalne komunikacije, koja predstavqa razmenu mi{qewa
poruka izme|u dva ili vi{e lica. Mogu se sresti i organizaciona i tehni~ka
komunikacija. Organizaciona komunikacija se odvija putem komunikacione mre`e
koja povezuje sve ~lanove organizacije i koja omogu}ava prenos informacija,
parcijalnih zadataka, do neposrednih izvr{ilaca, u ciqu realizacije planiranih
aktivnosti. Tehnolo{ki nivo komunikacije se, pre svega, bazira na utvr|ivawu
najadekvatnijih tehni~kih sredstava, koja bi se koristila u procesu komunikacija.

7
 Informisawe

ZAKQU^AK

Svi mi komuniciramo na ovaj ili onaj na~in. U svakodnevnom poslovawu

komunikacija je “krvo`ilni sastav” svake institucije ili preduze}a jer bez “cirkulacije”
informacija nemogu}e je odvijawe poslovnih procesa. Ve}ina problema me|u qudima
nastaje kao rezultat lo{e komunikacije. Efikasna komunikacije je kriti~an factor
uspeha svake organizacije. Stru~na definicija komunikacije ka`e da je to na~in
razmewivawa informacija ili preno{ewa poruka uz pomo} unapred dogovorenog i
razumqivog sporazumevawa.
Komunikacija je najmawe ono {to mi ka`emo. Na~in kako to ka`emo
neverbalni parametric, npr. izgled, govor tela, mimika, intonacija i ritam glasa,
glasno}a govora i sl., ~ini preko 90% udela kod uspostavqawa odnosa i prihvatawa
poruke u me|uqudskoj komunikaciji.6
Komunikacija je ve{tina. Uspe{ni komunikatori nisu se rodili s tom ve{tinom,
ve} su kroz `ivot, u~e}i od drugih i na svom vlastitom iskustvu usavr{avail svoju
ve{tinu komunicirawa.

6
Prof. dr Milan Milo{evi}, Za{tita poslovnih podataka, Stru~no informativni ~asopis, Beograd, 2001.

8
 Informisawe

L I T E R AT U R A

1. Dr Mom~ilo Milisavqevi} i dr Jovana Todorovi}, Planirawe i razvojna

politika preduze}a, Savremena administracija, Beograd, 1992;
2. dr Jablan Stefanovi} Radmila, Interni obra~un, Ekonomski fakultet, Beograd,
2003;
3. dr Aleksandar Doganxi}, Preduzetni{tvo, Univerzitet u Pri{tini, Ekonomski
fakultet, DOO Timeks Grafoo, Beograd, 2004;
4. Marija Star~evi}, Preduzetni{tvo-preduzetnik organizacija/info, 2005;
5. dr Aleksandar Doganxi} i mr Sowa Doganxi}, Menaxment, Vi{a poslovna
{kola, Blace;
6. Prof. dr Milan Milo{evi}, Za{tita poslovnih podataka, Stru~no informativni
~asopis;