Značaj primene informacionih sistema u poslovnim

sistemima sa fokusom na građevinarstvo

Aleksandar Totović, NPS d.o.o.

Konkurentnost je u uslovima savremenih tržišta postala imperativ opstanka i prosperiteta

poslovnih sistema na tržištu. Da bi postojedi poslovni sistem postigao i/ili održao konkurentnu
prednost, ima potrebu za stalnim promenama i inovacijama. U savremenom informacionom
društvu, koje se zasniva na primeni informaciono-komunikacionih tehnologija, inovacija još više
dobija na značaju, kako u tehnološkom smislu, tako još više u njenim poslovnim primenama, koje
su ujedno i razlog za njihovo nastajanje.
Poslovni sistemi koji se bave građevinarstvom nisu nikakav izuzetak od ovih tržišnih pravila, a
naročito u uslovima globalizacije tržišta u kojima velike svetske korporacije rade i kod nas. Razlike
između troškova i prihoda su sve manje, kako u kompletnom poslovanju, tako i u svakom
pojedinačnom projektu, i vrlo često delovi procenta utiču na to ko de dobiti posao, od čega
direktno i zavisi opstanak i prosperitet jedne firme. Ukoliko firma nema precizne, brze i jasne
evidencije i izveštavanja o svim aspektima poslovanja, nede imati brz i precizan odgovor na svaki
pojedinačni zahtev za ponudu u toku izbora izvođača radova. Samim tim, sve je veda šansa da se
ponudi cena koja je ispod isplative kako bi se dobio posao, ili da se ponudi previsoka kako se ne bi
bilo na gubitku, ali se zbog toga posao izgubi. Ponekad se kalkulacije ispod proizvodne cene rade
sa posebnom namerom, kako bi se dobila prilika za pokazivanje potencijala i dokazivanje
kvaliteta, ali se ipak najčešde preduzeda ponašaju na takav način, a toga nisu svesne; budu svesna
tih činjenica tek kada bude prekasno.
Dobar deo kvalitetnog pradenja poslovanja je mogude vršiti i ručnim evidencijama, ali takve
evidencije, nisu dovoljno brze, precizne, podložne su greškama, na njih značajno utiče ljudski
faktor, vrlo često su subjektivne, a zahtevaju veliki broj ljudi koji izvode sve ove akcije, što znači
da su i izuzetno skupe. Ako se trošku doda i vremenska komponenta, dobijamo previsoku cenu
ovakvog načina poslovanja uz sporan rezultat koji se svodi na „brojanje mrtvih“. Iz ovih razloga,
se u poslovne sisteme uvode informacioni sistemi. Ovi sistemi imaju prvenstveno za zadatak, da
veliki broj podataka na najbrži mogudi način prevedu u jednostavan niz korisnih informacija.
Postoji više modela primene informacionih sistema u građevinskim firmama, ali u nastavku de se
govoriti o primeni ERP (Enterprise Resource Planning) sistema, kao sistema koji bi treba da se
nalazi u samom središtu informacionog sistema moderne kompanije.

Šta je ERP?
ERP (skradenica od Enterprise Resource Planning) je, najkrade rečeno, specijalizovani softverski
sistem koji prati sve aspekte poslovanja jedne kompanije i omogudava planiranje, pradenje i
analizu poslovnih aktivnosti.
Implementirani ERP sistem je u mogudnosti da integriše poslovanje različitih delova firme (kao
npr. računovodstvo, prodaja, proizvodnja, itd.) u jedinstvenu celinu. Tako se dobija sistem preko
kojeg je mogude sa jedne strane upravljati svim ljudskim i materijalnim resursima a sa druge
planirati, razvijati i pratiti poslovne procese i procedure.
Firme se odlučuju na implementaciju ERP rešenja, pre svega iz razloga dobijanja integrisanih
finansijskih podataka, integrisanih podataka o nalozima kupaca (investitora), uspostavljanja
standardizacije i ubrzavanja procesa proizvodnje i izvođenja projekata, smanjenja lagera i
standardizacije informacija o resursima (kako mašinskim, tako i ljudskim).
Implementacija ERP sistema delimično se može prilagoditi konkretnim potrebama firme, ali se
veliki deo procesa ipak ne prilagođava nego se insistira na unifikaciji procesa i primeni svetskih
standarda koji su inkorporirani u takve sisteme. Ukoliko bi se kompletno rešenje prilagodilo,
izgubio bi se smisao same implementacije, jer ona i ne bi unela ništa novo u postojedi poslovni
sistem. Sa druge strane, moderno ERP rešenje nosi sa sobom iskustva implementacije u više
desetina hiljada firmi različitih delatnosti i to iskustvo unosi sa sobom u svaku novu
implementaciju. Prilagođavaju se samo pojedinosti koje nisu obuhvadene ERP sistemom, ali u
skladu sa principima rada samog ERP sistema.
Firme koje nemaju implementiran ERP sistem, imaju nepovezane delove informacionih sistema,
ili imaju samo određene delove informacionih sistema. Na takav način se deo podataka nalazi u
informacionom sistemu, a deo ne. Oni podaci koji se nalaze u nekom informacionom sistemu,
najčešde se moraju ponovo prenositi u drugi deo, kako bi se koristio i u njemu. To zahteva
dvostruki ili višestruki unos podataka, što iziskuje dosta vremena, i vrlo često je podložno
greškama. Naravno, dobar deo podataka i nije dostupan, ili je dostupan ali vrlo sporo. U
poslovanju, uglavnom se oslanja na podatke u glavnoj knjizi, a analitički podaci modu biti i
različiti. Princip rada ovakvih sistema se može videti na slededoj shemi:

KUPCI DOBAVLJAČI

ROBNO
RESURSI
KNJIGOVODSTVO

OSNOVNA
PROJEKTI
SREDSTVA

PORESKE KNJIGE

Po implementaciji osnovnog ERP sistema, svi ovi moduli se sklapaju u jedinstveni sistem, gde se
jednom uneti podatak može koristiti uvek i na više mesta (više različitih modula). Podaci se nalaze
takođe u glavnoj knjizi, ali samo osnovni, dok se ostale informacije nalaze kao analitički podaci u
drugim modulima, a koriste se jedinstvenom kombinacijom izveštavanja. Na ovakav način,
informacije se dobijaju brzo i pouzdano, sa znatno vedim brojem podataka, nego što je to slučaj u
nepovezanim sistemima. U skladu sa prethodnim, osnovna koncepcija ERP rešenja prikazan je na
slededoj shemi:
NOVI
SPECIFIČNI KUPCI DOBAVLJAČI
MODULI

ROBNO
RESURSI
KNJIGOVODSTVO

GLAVNA
KNJIGA

OSNOVNA
PROJEKTI
SREDSTVA

PORESKE KADROVSKA
PLATE
KNJIGE EVIDENCIJA

U standardni ERP paket, zavisno od konkretnog rešenja, najčešde spadaju, knjigovodstvo,

finansijska operativa, poreske evidencije, osnovna sredstva, robno-materijalno knjigovodstvo,
kupci, dobavljači, prodaja i nabavka, upravljanje zalihama, proizvodnja, upravljanje resursima i
projektima, kadrovska evidencija i slični moduli koji su najvedim delom standardni za vedinu
kompanija. Tu se obično nalaze i horizontalna lokalna rešenja, kao što su obračun zarada, platni
promet i sl.
U zavisnosti od specifičnosti poslovanja, dodaju se ili izrađuju i specifični namenski moduli, koji
zaokružuju kompletne poslovne procese jedne firme. U našem slučaju, dodaju se namenski
moduli koji obuhvataju građevinsku operativu i upravljanje mehanizacijom.

NOVI SPECIFIČNI AUTOMATIZOVANI

MODULI KUPCI DOBAVLJAČI OBRAČUNI:
TROŠKOVI,
PROIZVODNJA,
RESURSI...

ROBNO
RESURSI MEHANIZACIJA
KNJIGOVODSTVO

PRIPREMA
TEHNIČKA
GLAVNA
KNJIGA

OSNOVNA
PROJEKTI GRADNJA
SREDSTVA

PORESKE KADROVSKA
PLATE
KNJIGE EVIDENCIJA

Pre implementacije dodatnih modula, potrebno je utvrditi da li ved postoje takva specifična
rešenja razvijena u izabranom ERP rešenju, kao i da li takva rešenja zadovoljavaju sve potrebe za
poslovnim procesima. Može se doneti odluka o prihvatanju ved postojedeg modula, njegovom
delimičnom prihvatanju i širenju, ili potpunoj izradi namenskih modula. Mogude je izvršiti i
integraciju sa nekim eksternim rešenjem, ali to najčešde nije dovoljno dobro rešenje, jer se
podaci ne mogu potpuno integrisati, dobar deo podataka ostaje van jednog ili drugog sistema, a
sistemi su i tehnološki i funkcionalno potpuno različiti.

S obzirom da na našem tržištu (tržište Srbije i bivše Jugoslavije) postoje samo parcijalna rešenja,
koja obuhvataju samo osnovne module, ili samo namenske module za gradnju, a da procesi
gradnje ni u svetu nisu obuhvadeni standardnim paketima vedine priznatih ERP rešenja za
potrebe firmi srednje veličine – odlučeno je da se pristupi prilagođavanju jednog od svetski
priznatih ERP rešenja specifičnim potrebama građevinskih firmi. Takvim pristupom je ostvarena
sinergija svetski poznatog ERP rešenja sa velikim iskustvom i kvalitetom, koja sadrži odlične
osnove za dalji razvoj, sa odličnim domadim poznavanjem procesa u građevinarstvu (klijent) i
domadim razvojnim kapacitetima (implementator).

ERP u građevinskoj industriji

Građevinska industrija spada u najkompleksnije poslovne sisteme. Ako uz to uzmemo za dodatak
da posebno pratimo oblast niskogradnje, ceo posao postaje još kompleksniji, jer se u celokupne
procese uključuje i znatno angažovanje mehanizacije u redovnom radu.
Pored redovnih poslovnih celina koje postoje i u vedini drugih firmi (finansije, komercijala,
magacinsko poslovanje, proizvodnja, kadrovi), u ovoj oblasti se glavni akcenat implementacije
stavlja na pradenje gradnje, održavanja saobradajnica, mehanizacije (redovno i investiciono
održavanje, preventivno održavanje, angažovanje mehanizacije) i na ugovaranje poslova,
odnosno na tehničku pripremu.
Ovde se nedemo detaljno baviti prednostima primene ovakvog sistema u procesima komercijale,
magacinskog poslovanja, proizvodnje i finansija, iako njih ima zaista puno i značajno utiču na
olakšavanje svakodnevnog poslovanja preduzeda. Fokusirademo se na procese pradenja gradnje i
njihovo planiranje.

Početak rada u oblasti gradnje počinje definisanjem šifarnika pozicija gradnje, za koje se može
definisati hijerarhija, kao i ispis prema želji pojedinih investitora, ili za svaki pojedinačni projekat.
Građevinska pozicija nije samo definisana kao jednostavan šifarnik, ved ona predstavlja središte
svih dešavanja u procesima gradnje. U bilo kom trenutku mogude je proveriti koliko je posla po
poziciji izvršeno tekudeg meseca, tekude godine ili prethodne godine; pored količine izvršenog
posla po poziciji, mogude je po svim ovim parametrima pratiti i ostvarene stvarne troškove koji su
napravljeni kako bi se konkretna pozicija ostvarila, kao i troškovi po interno definisanim cenama.
Po istoj poziciji, pored izvršenja, mogude je ispratiti i za koliko je ved izvršeno fakturisanje (izdate
situacije) i po kojim prodajnim iznosima. Takođe je mogude pratiti i dobit u odnosu na stvarne
troškove, kao i u odnosu na interno definisan troškove, kako u iznosu, tako i u procentima. Ova
pradenje su moguda po svakoj pojedinačnoj poziciji, ili za kompletnu grupu pozicija koja se sastoji
od pojedinačnih.
Za svaku poziciju se može definisati jedan ili više verzija normativa. Na osnovnu takve postavke,
mogude je da se u bilo kom trenutku izvrši izbor najpovoljnijeg normativa za željenu poziciju.
Kada se govori o izboru najpovoljnijeg normativa, u ovom slučaju se govori o izboru
najpovoljnijeg normativa na osnovu stvarnih troškova izrade građevinske pozicije, odnosno na
osnovu automatizovanog obračuna koštanja materijala i gotovih proizvoda, kao i na osnovu
stvarnih troškova resursa koji se koriste u izvršenju pozicije po definisanom normativu.
Stvarni troškovi se mogu dobiti na osnovu ugrađenih funkcionalnosti pradenja stvarnog troška
nabavke materijala, kao i obračuna troška gotovih proizvoda na osnovu stvarnih troškova
materijala i stvarnih troškova utroška kapaciteta (na osnovu norma časova ili na osnovu jedinice
proizvedenog proizvoda) u proizvodnji. Po sličnoj metodi, sistem može omoguditi i izračunavanje
stvarnog troška angažovanja resursa, a na osnovu stvarnih troškova koji su definisani po svakom
resursu, kao i o ukupnom vremenu njegovog angažovanja.
MATERIJAL OD
ZAVISNI TROŠKOVI
DOBAVLJAČA

KAPACITET

NORMA ČAS ili

DIREKTNI INDIREKTNI
MATERIJAL ZA IZRADU JEDINICA
PROIZVODA TROŠKOVI TROŠKOVI
Pr
M

oi
at

zv
er

od
ija
l/

/L
Lo

ok
ka

ci a
ci

ja
ja

NORMA
PROIZVODNJA U TOKU
ČAS
Proizvod /
Lokacija

PROIZVOD (GP ili PP) TROŠAK RADA RESURSA

Na osnovu tako definisanih pozicija i normativa, preko kreiranja svakog pojedinačnog projekta i
pradenja njegovog životnog ciklusa, mogude je kreirati predmer i predračun i pratiti ga kroz faze
ugovaranja. Predmer i predračun se može kreirati pomodu više različitih automatizacija; preko
definisanih cenovnika (opštih, za investitora, za projekat), preko obračuna stvarnih troškova,
obračunom preko internih troškova, u dinarima, u drugoj valuti, preračunavanjem iz druge valute
u dinare korišdenjem devizne klauzule i sl.
 PROIZVOD (GP ili PP) TROŠAK RADA RESURSA

Po internom cenovniku
Po

Starni troškovi
int St
va
er
no rn
i tr
m
oš ce
ov k no
i vn
iku

INTERNI TROŠAK
TROŠAK POZICIJE RUC 1 RUC 1
POZICIJE

KONAČNA PRODAJNA PRODAJNA CENA

RABAT
CENA POZICIJE POZICIJE

Pored definisanje svih entiteta i predmera, kao jedinstvenog osnovnog dokumenta, mogude je na
osnovu svih ovih podataka formirati i budžete (planiranja) za proizvoljne periode, kako po svakoj
poziciji, tako i po grupama pozicija. Pored budžeta koji se koriste kao osnovni nivo planiranje,
može se koristi i dinamički plan izvršenja pozicija, a na osnovu njih i dinamički plan utrošaka
materijala, kao i utrošaka svih resursa preduzeda (mehanizacija i ljudstvo), vodedi pri tome
računa o raspoloživosti tih istih resursa, a na osnovu jednog definisanih kalendara.

Pošto su svi neophodni parametri gradilišta postavljeni, korišdenjem prethodnih funkcionalnosti,

pradenje utrošaka po gradilištu mogude je formirati i ostalu neophodnu operativnu i zakonsku
dokumentaciju. Na dnevnom nivou se definiše šta je rađeno po gradilištu i poziciji, kao i koji su
resursi korišdeni uz istovremeno definisanje rada konkretnog sredstva mehanizacije, kao i
njegovog mirovanja. Takvim principom knjiženja, svi podaci o pradenju gradilišta unose se na
jednom mestu, a naknadna dokumentacija se izrađuje automatizovano na osnovu ved unetih
podataka.
Na osnovu ovih podataka automatski se formiraju svi obračunski listovi građevinske knjige za
svako gradilište i po svakoj građevinskoj poziciji. Na osnovu dokaznica, ovi radovi se mogu
nepriznati ili zadržati i na kraju kao tako priznati sa strane nadzornog organa se automatski
poslati u situaciju, gde se podaci automatski sortiraju i prema stopi PDV-a, odnosno u zavisnosti
da li su radovi rađeni u naselju ili van njega.
Iz ovako definisane evidencije, automatski se ostvaruju i sva knjiženja na konta glavne knjige,
formiraju potrebne PDV evidencije, analitike kupaca, utrošaka artikala, resursa, priprema
podataka o obavljenim poslovima vozača i mašinista, na osnovu kojih se automatizovano
obračunavaju njihove zarade…
Na isti način kao što je predstavljeno pradenje statistike pozicije, mogude je pradenje statistike i
celokupnog projekta, ali na još složeniji način, kao i svakog resursa (sredstva mehanizacije).
100%
80%
Troškovi 60%
40% Profit
RUC 1
20% Prihod
RUC 2 0%
1.1 1.2 2 3.1 3.2 3.3 3.4 4.1 4.2 5 6.1 6.2

Sva sredstva mehanizacije, s obzirom na njihovu važnost u procesima niskogradnje, mogude je

pored pradenja njihovog angažovanja po gradilištima ili u procesu održavanja, pratiti i na nivou
tekudeg, investicionog ili preventivnog održavanja, uz automatizovane naznake o potrošnji pod
različitim uslovima eksploatacije, ili o tome u kome trenutku je potrebno zameniti ulje ili filter u
nekom od njegovih podsklopova.
S obzirom na način klasifikovanja proknjiženih stavki, vrlo lako se mogu izvudi i najsloženiji
izveštaji o obavljenim ili planiranim poslovima po gradilištu (po celom gradilištu ili na najsitnijim
njegovim delovima) ili van njega, i to bez obzira na to da li su radovi bili planirani ili ne.

Povrat investicije
Projekat implementacije informacionog sistema blisko je povezan sa investicijama, koje novčana
sredstva „povlače“ iz poslovnih procesa. Prilikom donošenja odluke o investiciji ovakve vrste,
postoji neminovno suočavanje sa pitanjem: Kakav uticaj na profit kompanije ima ova investicija?
Za razliku od ulaganja u druge sektore poslovanja (skladišni prostor, mašinski i park, proizvodna
postrojenja…), gde je relativno jednostavno izračunati uštedu ili zaradu – tj. brzinu povrata
investicije, kod ulaganja u informatiku, računica je značajno složenija. Bez obzira što uvođenje
informacionog sistema može dramatično promeniti način poslovanja, softver nam sam po sebi ne
predstavlja ništa „opipljivo“ u smislu izračunavanja profita. Iako činjenica da neulaganje u
informacione sisteme definitivno utiče na smanjenje ili i nestajanje profita. Kako bi se učinak ipak
izmerio treba postaviti i jasne procedure na koji način izračunati povrat ovakvog tipa investicije.
Glavna dobit od implementacije ovakvog sistema može se posmatrati na osnovu promene
ključnih indikatora performansi poslovanja, a za to se obično koriste slededi parametri:
 Porast prodaje
 Smanjenje utroška materijala i škarta
 Smanjenje angažovane radne snage
 Smanjenje opštih troškova
 Fiksni troškovi – osnovna sredstva
 Dugovanja klijenata ka firmi – dužnici
 Nivo zaliha
 Dugovanja firme ka dobavljačima – kreditori

Ključni indikatori performansi poslovanja moraju se na neki način i meriti, odnosno moraju se
definisati osnovne mere, a to su na primer:
 Predviđanje potreba tržišta
 Brzina odgovora na zahteve klijenata
 Tačnost isporuke klijentima
 Precizno upravljanje marginama
 Skradenje potrebnog vremena za prodaju i proizvodnju
 Brzina reakcije na promene tržišta
 Kvalitet svih aktivnosti
 Ispunjenje plana aktivnosti
 Novi proizvodi proizvedeni na vreme
 Troškovi štampe nepotrebnih dokumenata
 Smanjenje broja zaposlenih

Postoje još i brojna druga merenja ključnih indikatora performansi poslovanja, ali je svima
zajedničko da ne postoji jasna matematička formula, ved da se mora sačekati sa sprovođenjem
primene ovakvog sistema i tek posle određenog vremena, na osnovu istorijskih podataka
izračunati puna isplativost. Na osnovu toga, jasno je da je potrebno na samom početku
implementaciji postaviti i jasne ciljeve koji mogu biti merljivi i koji de pratiti ostvarenje ovih
ciljeva tokom implementacije i u periodu od 1-2 godine nakon završene implementacije. Ali
najvažnija stvar u ostvarenju ciljeva je jednostavna, i zahteva da sve zainteresovane strane u
kompaniji prihvate novi sistem kao neminovnost i kao nešto što de poboljšati kvalitet poslovanja
celokupne firme, jer ukoliko postoje otpori prema novom sistemu i njegovo svesno zaobilaženje,
mala je verovatnoda da de se svi planirani ciljevi i ostvariti.