MOTIVACIJA ZAPOSLENIH U BUDUĆNOSTI 

Saša Matić, 17.09.2008. 
 
 
U proteklih sto godina rad se od serijske proizvodnje na traci transformisao u jedan 
daleko kreativniji posao, gde su mašine preuzele sve repetitivne poslove (muženje mleka), 
rutinske poslove, omogućavajući ljudima da se posvete onim delovima poslovnih procesa 
koji traže kreativnost, prilagođavanje i inovaciju. U budućnosti glavni zadatak menadžera 
biće da stalno razvija potencijale svakog zaposlenog i da motiviše onu grupu radnika koja 
će posedovati optimalan skup sposobnosti za izvršenje radnog zadatka.  

Jedan  od  pionira  i  najčuvenijih  teoretičara  poslovnog  upravljanja  Peter  Drucker  kaže: 
”Za  rukovodioce  širom  sveta  glavni  izazov  u  vremenu  pred  nama  biće  upravo  motivacija 
ljudi koji rade sa njima. Sve drugo se lako kupuje u globalnoj ekonomiji, u kojoj je protok 
novca apsolutno slobodan. A kao i inače u životu, najvrednije stvari nemaju cenu i ne mogu 
se kupiti.” 

          Burne  promene  u  globalnom  okruženju  oblikuju  trendove  koji  presudno  utiču  na 
oblikovanje savremenog menadžmenta ljudskih resursa. Posebno se izdvajaju globalizacija 
svetske  privrede,  tehnološki  progres,  promene  na  tržištu  radne  snage.  Zaposleni  sve  više 
postaju stratezi, vizionari, lideri. Zaposleni nije samo izvršilac, već je i kreativac zadataka, 
afirmiše se projektni, timski rad i kooperativnost. U teoriji i praksi upravljanja dominiraju 
tzv. “mekane varijable“, znanje, kreativnost i sposobnost zaposlenih. Glavna karakteristika 
svih  promena  savremenog  preduzeća  proizilazi  iz  činjenice  da  je  osnovni  razvojni  resurs 
znanje.  Novi  vid  organizovanja  Džon  Nejsbit  naziva  “mrežno  povezivanje“.  Po  njemu  su 
mrežno  povezivanje  ljudi  koji  međusobno  razgovaraju,  deleći  tako  informacije  i  resurse. 
Sve  više  se  uočava  sukob  generacija,  razlaz  po  pitanju  stavova  između  “bejbibum“  i 
“bejbibaster“ generacija. Generacije “virtuelne stvarnosti“ i “zelena“ generacija tek treba 
da stignu na posao. 
 
          Teorije  i  prakse  motivacije,  koje  su  opstale  i  doživele  promene  tokom  više  decenija 
sada se suočavaju sa svim gore navedenim izazovima. Menadžment mora da izvuče važne 
zaključke  iz  ovih  promena  i  pronađe  načine  da  se  pokrenu  motivacione  snage  u 
zaposlenim. 
 
‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐ 

          Verovatno  je  da  će  zaposleni  u  budućnosti  biti  vrlo  uvežbani  profesionalci  s 
akademskim  stepenom  obrazovanja.  Oni  postaju  lideri  i  potrebno  im  je  obezbediti 
konstantno  usavršavanje.  Zaposleni  će  veliki  deo  intrinzične  motivacije  primati  iz  svoga 
rada.  Stoga  treba  da  se  kreiraju  izazovni  i  odgovorni  radni  zadaci.  Takvi  poslovi  biće 
rangirani visoko. Zaposlene treba pustiti da se uhvate u koštac sa problemima i treba im 
dati  veći  stepen  autonomije  u  pronalasku  rešenja.  Prenošenje  ovlašćenja  i  stvaranje 
osećaja  kontrole  nad  situacijom  biće  neophodan  korak  u  motivisanju  zaposlenih.  Njihova 
glavna nagrada u poslu biće sam rad. Zaposlenim treba omogućiti da kroz rad ostvare svoje 
potencijale.  Treba  im  obezbediti  prilike  za  obrazovanje,  obuke,  radionice,  pohađanje 
konferencija, koje im omogućavaju da ostanu u toku u svom polju a pretpostavljeni treba 
da  neguje  stil  trenera  i  da  usmerava  zaposlene  na  razvoj.  Kod  zaposlenih  treba  razviti 
osećaj da njihov lični doprinos ima bitan uticaj na rezultate poslovanja preduzeća. 

  1
          Najveća  snaga  motivacije  je  u  čoveku  samom,  stoga  moramo  pronaći  način  da  je 
pokrenemo iz njega. Motivacione tehnike treba da se prilagode svakom zaposlenom, treba 
izbegavati kolektivna rešenja, zaposleni postaju eksperti u svojim oblastima te je potrebno 
pronaći koji ih motivi ponaosob pokreću i raditi na njima. Zaposleni više neće biti u situaciji 
da  primaju  instrukcije  šta  i  kako  raditi,  potrebno  će  biti  samo  usmeravati  njihovu 
ekspertizu.  

          Model  motivisanja  koje  je  praktikovao  Sem  Volton  CEO  kompanije  Wal‐Mart,  po 
mom mišljenju je model budućnosti. Lični kontakti sa zaposlenima tj. komunikacija licem u 
lice  biće  neizostavna  stavka  u  motivisanju.  Razvijen  sistem  poverenja  na  relaciji 
rukovodilac‐zaposleni,  afirmisati  timski  rad  i  kooperativnost  i  naravno  pružiti  mogućnost 
da se zadovolje potrebe iz najvišeg ranga Maslovljeve hijerarhije takođe biće pravilo. Kako 
bi  se  ovi  ciljevi  ostvarili  neophodno  je  održavati  stalnu  i  otvorenu  komunikaciju  između 
zaposlenih i rukovodilaca tzv. motivišuću komunikaciju. 
 

  2