Visoka škola strukovnih studija za informacione i

komunikacione tehnologije

SEMINARSKI RAD

Tema: Telepatologija

Studenti: Stojić Predrag 108/08 mentor: Goran Zajić

Aleksić Dejan 44/08

Mart 2008, Beograd

Sadržaj

2
1.Uvod
Telemedicina je uspešna integracija svih oblasti medicine, računara i
telekomunikacionih tehnologija, koja već četiri decenije omogućuje bržu, bolju i
jeftiniju zdravstvenu zaštitu širom sveta. To je razmena svih bitnih medicinskih
informacija u obliku teksta, slike, video zapisa i zvuka, bez obzira na udaljenost, u
cilju dijagnostike, konsultacije, edukacije ili zajedničkih istraživanja, onda kad to nije
moguće neposredno.

Važno je razumeti da nova tehnologija, koja doživljava revolucionarni razvoj i

procvat na planetarnom nivou, nije zamena za tradicionalnu posetu lekaru i klasični
lekarski pregled u kućnoj poseti ili u svakoj ordinaciji na svetu.

Savremena telekomunikaciona tehnologija može biti od velike pomoći svakom lekaru

da svoje mišljenje o pacijentu interaktivno proveri jednim ekspertskim mišljenjem
stručnjaka iz bilo kog dela sveta. Dovoljno je da sve karakteristike na osnovu kojih
postavlja dijagnozu, u digitalnom obliku pošalje na konsultaciju specijalisti ili ustanovi
koja pruža tu novu vrstu usluga. Telemedicina omogućuje da zdravstvena zaštita,
dijagnostika i lečenje pacijenata u manjim mestima i zaostalim krajevima, bude na
nivou vrhunskih ustanova bez upućivanja bolesnika u druge bolnice ili u inostranstvo.
Umesto njih putovaće, skoro brzinom svetlosti, sve važne karakteristike o njihovoj
bolesti u vidu istorije bolesti, laboratorijskih podataka, EKG, EMG, audio i video
zapisa, svih medicinskih slika (Rentgena, CT, MR, UZ, patohistoloških, citoloških,
elektronskomikroskopskih itd.). Eksperti ili timovi konsultanata će svojim znanjem iz
svih oblasti medicine u najkraćem roku u interaktivnoj komunikaciji pomoći kolegi,
medicinskoj sestri, tehničaru ili, u nekim slučajevima, neposredno pacijentu da se
dođe do tačnije dijagnoze i terapije. Telemedicina premošćuje geografske prepreke i
socioekonomske neprilike i snažno doprinosi socijalizaciji medicine. Umesto skupih ili
nemogućih putovanja bolesnika i njihovih pratilaca, njima će doputovati znanje i
savet vrhunskih stručnjaka iz najpoznatijih svetskih medicinskih ustanova.

3
2.Telepatologija

2.1.Šta je telepatologija?

Telepatologija је grana telemedicine i patologije koja koristi теlekomunikacione

тehnologije da olakša prenos patoloških slika bogatih informacijama
između udaljenih lokacija za potrebe dijagnostike, obrazovanja i istraživanja.
Obično se ovo radi  preko standardnih тelefonskih linija, regionalne mreže (WAN),
ili lokalne mreže (LAN). Putem telepatološke mreže, slike se mogu poslati na drugi
kraj bolnice ili na druge lokacije širom sveta.

Telepatološki sistemi su podeljeni u tri glavne grupe: sistemi zasnovani na statičnim

slikama,Real-time sistemi  i virtuelni slajd sistemi. Prva grupa ima povoljniju,tj.
razumniju cenu i upotrebljiva je u najširem opsegu podešavanja, аli mana tih sistema
je u tome što su u stanju da prikažu samo izabrani podskup mikroskopskih
polja. Real-time sistemi i sistemi virtuelnih slajdova omogućavaju
konsultant patologu da proceni ceo uzorak. Sa Real-Time sistemima, konsultant
аktivno radi,mikroskop se nalazi na udaljenom mestu -
menja fokus, osvetljenje, uvećanje i  vidno polje po želji.
Virtuelni slajd sistemi koriste  automatizovani skener koji uzima sliku iz slajda koja
onda može biti prosleđena na drugu lokaciju radi postavljanja dijagnoze.Iako se na
prvi pogled čini da su real-time i virtual slide sistemi idealni,ipak postoje određeni
nedostaci za svaki od tih sistema.Real-time sistemi ostvaruju najbolje rezultate na
LAN mrežama,
аli performance datog sistema mogu biti slabije ako sistem radi tokom perioda
visokog mrežnog saobraćaja ili ako se koristi Internet kao pravi oslonac. Skeniranje
virtuelnih slajdova, u ovom trenutku je vremenski intenzivan posao, koji zahteva da
se sa određenog mesta u trajanju od minute pa do nekoliko sati skenira svaki
pojedinacni slajd. Mana ovih sistema je takođe sto su dosta skupi.

2.2.Bazični aspekti telepatologije

Telepatologija se može primeniti na široki spektar aktivnosti u patologiji.

Ovo uključuje preglede:

-slučajeva autopsije
-hiruških uzoraka
-biopsije
-fine iglene biopsije
-citoloških uzoraka
-intraoperativnih zamrznutih uzoraka
-mikro bioloških uzoraka
i ostalih...

4
U telepatologiji sledeće kategorije slike se mogu prenositi:

-makroskopske (neophodno za autopsije uzorke ex-tempore i hiruške uzorke)

-slike dobijene svetlosnim mikroskopom (tekstura tkiva , celularne i nuklearne
karakteristike neophodne za normalne dijagnostike)
-slike dobijene flourescentnom mikroskopijom (imunohistohemiske procedure,
analize hromozoma)
-slike dobijene konfokalnim laserskim mikroskopom (trodimenzionalna
rekonstrukcija, analiza hromozoma)
-slike dobijene transmisionim elektronskim mikroskopom
-slike dobijene skenirajućim elektronskim mikroskopom

Telepatologija se najčešće koristi za pregled ex-temore uzoraka i ekspertske

konsultacije i analize.

Potencijalna upotreba telepatologije u rutinskom radu patologa određenim je

sledećim tehničkim faktorima:

-kvalitetom opreme korišćene za akviziciju i konvertovanje slika u digitalnu

formu
-kvalitetom i brzinom prenosa slika
-kvalitetom reprodukcije slika nakon prenosa
-kvalitetom korišćenog hardvera i sofvera
-akvizicijom i kvalitetom povezanih slika i baze podataka pacijenta
-implementacijom telepatološkog sistema u rutini posla instituta
-iskustvom i edukacijom patologa

2.3.Savremena telepatološka mreža

Telepatologija predstavlja jednu od najznačajnijih telemedicinskih usluga.Patologija

je značajna za donošenje dijagnoze i zaključka o malignitetu, i neophodna je u
svim hirurškim intervencijama. Međutim, ova specijalnost je deficitarna, uopšte, a
patolozi su neravnomerno raspoređeni po medicinskim centrima. Ove činjenice
dodatno ukazuju na značaj telepatologije i potrebu za uvođenjem ovog servisa, i to u
globalnom vidu, web-orijentisano. Prepoznajući značaj telepatologije, nedavno je
pokrenut COST projekat IC0604, Anatomic Telepathology Network (EURO-
TELEPATH), koji se finansira na osnovu Okvirnog plana FP7 [4]. Projektu je,do sada,
pristupilo 11 zemalja Evrope, a ravnopravan partner je Elektrotehnički fakultet u
Beogradu.

Projekat EURO-TELEPATH ima nekoliko postavljenih ciljeva. Opšti cilj je

procena i ocena zajedničkih tehnoloških rešenja i komunikacionih standarda koji su
potrebni za pristup, prenos i upravljanje digitalnim medicinskim podacima od strane
patologa i drugog medicinskog osoblja. Od više posebnih ciljeva najznačajniji su
sledeći:
 treba povećati upotrebu automatskih procedura na preko 50% u anatomskoj
patologiji,

5
 povećati produktivnost (dostići 100 slajdova za digitalizaciju, dnevno)
 normirati pravila kompresije slika kako bi se ostvarile mikroskopske slike sa punim
dijagnostičkim kvalitetom uz minimalan mogući memorijski prostor (1-2 GB)
 definisati skup DICOM zaglavlja za mikroskopske patološke slike
 definisati nove tipove poruka potrebnih za razmenu informacija o patološkim
slikama (u okviru CEN, HL7, i drugih standarda)
 povećati naučno liderstvo Evrope u novom okvirnom planu tehnologija u
patologiji.

Takođe, treba vršiti istraživanja u informacionim sistemima za patologiju i drugim

bolničkim informacionim sistemima radi integrisanja u standardizovanu razmenu
patoloških slika, usklađivanje metodologije radi formiranja otvorenog, web-
zasnovanog
evropskog telekonsultacionog servisa baziranog na virtuelnim slajdovima,
projektovanje
centralne baze meta-podataka sa više od 3500 virtuelnih baza podataka patoloških
slika
radi zajedničkog istraživanja, obuke i analize

Rezultati projekta EURO-TELEPATH treba da obezbede korisnicima

(profesionalcima i specijalistima u zdravstvenoj zaštiti) bolju i bržu dijagnozu u svim
međusobno povezanim oblastima medicine (onkologija, dermatologija, ginekologija,
itd.) uključujući i primarnu zdravstvenu zaštitu, dopuštajući patolozima da dobiju
adekvatan odgovor za nekoliko sati ili čak minuta, poboljšanje nege pacijenata kroz
bolje praćenje dejstva terapije i bolji pregled najnovijih uputstava i protokola za
analizu uzoraka, što će
unaprediti i proces kontinualnog učenja za patologe u svakoj ustanovi. Ujedno,
razmena
novih medicinskih znanja će olakšati nove istraživačke projekte o retkim bolestima i
omogućiti bolju klasifikaciju i razumevanje bolesti. Očekuje se i niz tehnoloökih
doprinosa u cilju povećanja kvaliteta medicinskih informacija, povećanja primene
virtuelnih slajdova umesto konvencionalnih lomljivih slajdova, poboljšanja postupka
identifikacije uzoraka i pacijenata, kao i lakše i sigurnije pretraživanje patoloških
podataka i slika. Zajednički rad lekara različitih specijalnosti dovešće do promocije
istraživanja u obradi i produkciji 2D i 3D slika, i multispektralnih slika visoke
rezolucije.
Posebna pažnja u novom COST projektu biće posvećena najnovijim tehnikama
kao što su tehnika digitalne mikroskopije (naziva se i virtuelna mikroskopija) i
imidžing celih slajdova (WSI = whole slide imaging). Klasični mikroskopski uzorci su
na
staklenim pločicama dimenzije 25x75 mm, pri čemu su sami uzorci dimenzije do oko
20x25 mm. Stakleni slajdovi imaju niz nedostataka: lomljivi su, nepostojani, ne
mogu se praviti kopije, kolor mapa je ograničenog raspona, teško je označavanje,
arhiviranje i pronalaženje odgovarajućeg slajda. Ujedno, optičko vidno polje
mikroskopa je znatno manje od veličine uzorka, te je analiza uzorka složena i
vremenski zahtevna.
Nasuprot tome, digitalizacijom uzorka, uvode se sve prednosti koje pruža digitalna
obrada slike. Moguća je dinamička kolor mapa, a uvećanje snimka i izbor regiona od
interesa se jednostavno obavljaju. Lako je kopiranje i slanje snimaka drugim

6
patolozima radi analize. Ujedno, digitalni slajdovi se jednostavno arhiviraju, anotiraju i
pretražuju.

Formiranje digitalnih slajdova se može vršiti na više načina. Ranih 90-tih godina
su uvedena dva generalna pristupa koji se dopunjuju: dinamička i statička
telepatologija. U dinamičkoj telepatologiji se vrši interaktivna akvizicija slike sa
mikroskopa tako što se na tzv.treće oko mikroskopa montira digitalna kamera i snima
se regija od interesa. Uobičajeno se vrši daljinska kontrola kamere, mikroskopa i
platforme na kojoj je slajd, kao što je primenjeno i u sistemu ADM . U tom slučaju
udaljeni patolog može da ima potpunu kontrolu mikroskopa, dok na mestu
mikroskopa patolog nije neophodan. Raznovrsne kliničke studije su pokazale da je
ovaj način konkurentan direktnom ispitivanju uzorka na klasičan način. Nasuprot
tome, statička telepatologija je fokusirana na jedan snimak, sliku određenog dela
uzorka, koja se smešta na server i može se preuzeti po potrebi. Mada je to
tehnološki manje zahtevan postupak,jer se radi u store-and-forward režimu, u
stručnom pogledu je nepovoljniji, jer se, sa jedne strane, zahteva patolog i na mestu
mikroskopa, kako bi odabrao region od interesa,a sa druge strane udaljeni patolog
može samo taj snimak da analizira a nema uvid u ostali deo uzorka.
Znatan nedostatak oba ova načina je u tome da se snima samo jedan deo uzorka,
a ne ceo mikroskopski uzorak. Najnovija tehnika WSI obezbeđuje snimanje celog
slajda (20x25 mm) u visokoj rezoluciji, na primer, 0.5 mikrona po pikselu (ili manje)
pri uvećanju 20x, tako da patolog može istraživati ceo uzorak sa velikom
preciznošću.
Svakako, ovako visoka rezolucija znači da će fajlovi biti veoma veliki, reda više GB,
te je potrebna kompresija. Koristi se DCT JPEG sa kompresijom do 10:1 i/ili wavelet
JPEG2000 do 30:1.

Oprema u telepatologiji
Minimalna potrebna oprema koja se koristi u telepatologiji trebalo bi da
uključuje sledeće alate :

-mikroskop
-visoko rezoluciona kamera, digitalna kamera ili video kamera sa frejm
greberom
-radna stanica za patologa
-pristup komunikacionoj mreži

7
Mikorskop

Mnogi visoko kvalitetni motorizovani svetlosni mikroskopi se mogu upotrebiti u

telepatološkim aplikacijama.
Svaki mikroskop se uz dodavanje adaptera za kameru za elektronsku akviziciju slike
može se koristiti u telepatološke svrhe.
Neki modeli mikroskopa su već uspešno korišćeni u telepatološkim sesijama.
Mikroskopi proizvodjača kao što su zeiss (www.zeiss.de), Lecia (www.lecia.com) ,
nikon (www.nikonusa.com) , olympus (www.olympus.co.jp)

Kamera

Tradicionalno i najčešće se koriste analogne kamere za mikroskopsku

hirurgiju i mikroskopske slajdove.
Video kamere se dodaju na mikroskop uz pomoć standardnih alata i konvertora.
Signal generisan ovim kamerama se snima i sačuvava na hard disk računara koji
koristi kartice za grebovanje frejmova.
Trenutno možemo birati izmedju tri različitih kategorija uredjaja koje se mogu
montirati na mikroskop one uključuju analogne kamere,digitalne kamere i skenere.

Analogne kamere

8
 Analogna kamera može biti monokolorna (crno-bela) i kolor kamera. U
zavisnosti od CCD čipa dve tehničke verzije su dostupne na tržištu one sa ugrađenim
jednim CCD čipom i one koje zadrže tri CCD čipa.

Digitalana kamera

Digitalne kamere isto možemo podeliti u dva različita tipa, tako zvane one-shot
I snapshot kamere.
One-shot digitalne kamere su slične funkcionalnosti kao i tradicionalne kamere
koje se koriste u mikrofotografiji, imaju spektar rezolucije od 640x480 do 5140x5140
piksela.
Snapshot kamere su korisne za makroskopske snimke i statičku
telepatologiju.One se nemogu impelementirati u sisteme za dinamičku
telepatologiju,pošto snimanje jedne slike traje od nekoliko sekundi do par minuta.
Real-time digitalne kamere dozvoljavaju pregled selektovanog dela u realnom
vremenu,obicno u niskoj prostornoj i kolornoj rezoluciji.

Skeneri

Skeneri nisu skupi uređaji za akviziciju i obicno se koriste za konvertovanje

teksta u digitalnu formu.Nekoliko uređaja je adaptirano tako da se mogu prikačiti na
mikroskop uključujući foto skenere i skenere za film.

Monitori

Monitori su slični kamerama, u telepatološkim sistemima se mogu koristiti

različiti trenutno dostupni monitori. Rutinski se koriste monitori rezolucije od 600 linija
i RGB modom izlaza. Monitori visoke rezolucije pružaju duplu frekvenciju tehnički 100
herca i preko hiljadu linija. Veličina ekrana je bitna stavka kod monitora koji se koriste
u telepatologiji i nebi trebalo da bude manji od 17 inča.

Funkcije telepatoloških sistema

Postoje dva različita sistema za izvođenje telepatologije: statički (mirne slike) i

dinamički (pokretne slike) transfer slika.

Statička telepatologija

Statička telepatologija koristi mirne slike ili fiksne formate koji su uskladišteni u
digitalnoj formi u računarskoj memorijji. Različite slike se prenose korak po korak iliti

9
slika posle slike. U zavisnosti od moda transfera slika razmena informacija može biti
istovremeno izvedena u toku ili posle prenosa jedne ili više slika. Korišćenje interneta
za prenos informacija slike se prenose u oflajn modu i o njima se diskutuje posle.
Statička patologija se uglavnom koristi za ekspertcke konsultacije ili telemetriju
u principu se mogu koristiti postojeće telefonske linije u zavisnosti od metoda
kompresije i informacija o slici za analizu , prenos kroz analogne linije vreme prenosa
je jedan minut za ISDN linije vreme je oko 10 sekundi.
Dva ili više patologa mogu pregledati i diskutovati o slučaju u realnom vremenu ako
se informacija prenosi konkurentno (prvo jedna pa onda druga) većina telepatoloških
sistema dizajniranih za prenos mirnih slika nude u dodatku I bazu podataka za
sačuvavanje slika, podataka o pacijentu i komentare.

Šema statickog sistema

Dinamička telepatologija

Dinamička telepaologija je telekomunikaciona procedura za gledanje živih

slika ili sekvenca slika u realnom vremenu. Dinamička telepatologija uključuje
operacije nad mikroskopom na daljinu. A sekvence slika su slike koje su dobijene sa
istog slajda sa različitih pozicija. Drugim rečima dinamička telepatologija je procedura
pregledanje slajdova na daljinu.
Postoje tri različita parametara koja su potrebna za izvođenje dinamičke
telepatologije :
1.robotski mikroskop kojim se može upravljati na daljinu
2.radna stanica koja omogućava patologu da sa udaljenog mesta kontroliše
mikroskop opremljena sa visoko rezolucionim monitorom
3.adekvatan brz telekomunikacioni link

Glavna prednost sistema dinamičke telepatologije je sposobost za daljinsku

kontrolu mikoskopa koji je smešten na fizičkoj lokaciji udaljenog od patologa.
Sistem omogućava da patolog pokreće mikroskop u dve ose , da podešava
focus reguliše intenšitet osvetljenja i menja uvečanje promenom objektiva.

10
 Šema dinamičkog sistema

Standardi u telepatologiji

Sve do sada standardi za prenos slika u telepatologiji nisu bili definisani.

Potreba za adekvatnim standardom proizilazi iz postojanja različitih distributera
radnih stanica za telepatološke sisteme. Može se očekivati da će se takav standard
razviti baziran na DICOM standardu koji je već uspostavljen na radiološke slike.
Trenutni DICOM 3.0 standard pruža informacije ne samo o standardu formata
slike već i o najčešće koršćenim modelima računarskih sistema.
Definicija aplikaciskih servisa , komunikacionih protokola.

11