SEPARACIONE METODE

GASNA HROMATOGRAFIJA

Doc. dr N. Pejić 1

PLAN PREDAVANJA

Uvod u gasnu hromatografiju

Podela

Princip

Instrumentacija

Primena

Doc. dr N. Pejić 2

Fizičko stanje mobilne faze: GAS

Fizičko stanje stacionarne faze: ČVRSTO

TEČNO

Tehnika izvoñenja: U KOLONI

(punjene ili
kapilara)

Gasovi i ispraljiva
Analiziraju se: organska jedinjenja
(aditivi, degradacioni
(termalno stabilni) produkti polimera,
monomeri, ... )
Doc. dr N. Pejić 3

1
 VRSTE GASNE HROMATOGRAFIJE
Zavisno od prirode stacionarne faze (mehanizma
na kome se zasniva razdvajanje):

ADSORPCIONA GASNA PODEONA GASNA

HROMATOGRAFIJA HROMATOGRAFIJA
(GSC) (GLC)

Mobilna faza: inertni gas (He, Ar, N2)

GAS NOSAČ

Stacionarna: adsorbens (aktivni Stacionarna: tanak sloj

ugalj, teflon, silikagel, zeolit, Al- neisparljive tečnosti nanete preko
oksid) poroznog čvrstog materijala

Doc. dr N. Pejić 4

PRINCIP

Analizirana smeša gasova (u inertnom gasu nosaču, MOBILNA

FAZA) propušta se kroz kolonu sa STACIONARNOM fazom

Raspodela komponenata uzorka izmeñu faza uzrokovana je

fizičko-hemijskim procesima:

ADSORPCIJA (GSC) i

RASPODELA IZMEðU FAZA (GLC)

Posledica
Komponente smeše se raspodeljuju ≠ izmeñu faza (u zavisnosti od
adsorpcionih ili podeonih koeficijenata) i pod uticajem
mobilne faze kreću se kroz stacionarnu fazu različitim brzinama
Doc. dr N. Pejić 5

GSC Adsorpciona gasna hromatografija

Razdvajanje u stacionarnoj fazi na osnovu razlika u

adsorpcionom ponašanju

GLC Podeona gasna hromatografija

Razdvajanje na osnovu različitih podeonih

≠ rastvorljivost u stacionarnoj fazi)
koeficijenata (≠

Doc. dr N. Pejić 6

2
 Particioni koeficijent (brzina komponente)

m1
V
K= 1
m2
V2
m1 − masa rastvorene supstancije u zapremini V1
nepokretne (stacionarne) faze

m2 − masa rastvorene supstancije u zapremini V2

pokretne (mobilne) faze

Doc. dr N. Pejić 7

Particioni koeficijent (brzina komponente)

Zavisi od:

 isparljivosti komponente (isparljivija

(isparljivija komponenta BRŽ
BRŽE putuje
kroz kolonu)

 rastvorljivosti komponente (rastvorljivija se duže zadržava u

stacionarnoj fazi i putuje SPORIJE)

 T kolone (veća T − BRŽE kretanje, ali je manje K)

 dužine kolone (duža kolona − duže putuje, SPORIJA)

 polarnosti komponente i kolone (polarnija − SPORIJA)

Doc. dr N. Pejić 8

Izolovanje komponenata razdvojenih u stacionarnoj fazi

TEHNIKE

Najčešće se koristi GLC i tehnika

eluiranja
Frontalne analize

Istiskivanja

Eluiranja

Doc. dr N. Pejić 9

3
 Ako se u gasu nosač
nosaču nalaze supstancije A, B i C
sa koeficijentima raspodele: KA > KB > KC.
a) Koja komponenta ima najveć
najveću rastvorljivost u
teč
tečnosti stacionarne faze?
faze?
b) Koja komponenta se najduž
najduže zadrž
zadržava u
stacionarnoj fazi?
c) Koja komponenta najsporije putuje i koja prva
izlazi iz kolone?
a) komponenta A m1
V
b) komponenta A K= 1
m2
c) Komponenta A; Komponenta C V2

Doc. dr N. Pejić 10

Shema gasnog hromatografa

(He, N2, ..)

Doc. dr N. Pejić 11

OSNOVNI DELOVI i ULOGA

boca za komprimovane gasove: izvor gasa nosača

injektorski sistem: za unoš
unošenje uzorka u kolonu
hromatografska kolona: za razdvajanje komp.
komp. smeš
smeše
održavanje konstantne T (sobne < T < 400 °C)
termostat: za održ

detektor: detektuje komponente istim redosledom kojim

one napuš
napuštaju kolonu (tj. uloga da na
promenu c reaguje srazmernim naponskim ili
strujnim signalom)
sistem za registrovanje signala iz detektora (pisač
pisač ili kompjuter):
za dobijanje trajnog dokumenta
(registrovanje pojavljivanja svake od komponenti)
12

4
 GAS NOSAČ (He,
He, Ar, N2, H2)

izvor nosećeg gasa: boca za komprimovane gasove

hemijski inertan i čist

izbor zavisi od prirode analizirane supstancije i detektora

važna regulacija p (meri se manometrom) i protoka gasa
(ventili), jer utiču na efikasnost kolone

Uzorci za GC mogu biti u sva tri agregatna stanja

INJEKTOR

za unošenje uzorka (gas, ili tečnost)

uvode se strujom nosećeg gasa u kolonu
−10µ

uzorci se unose mikrolitarskim špricevima (2− µL), ili
posebnim slavinama i gasnim biretama (gasni uzorci)
Doc. dr N. Pejić 13

Uzorci u GC i postupak unošenja

Uzorci u GC: u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju, ali se moraju

prevesti u stanje gasa ili pare (zato (zato T >> T sobne)

uzorci se pogodnim sistemom uvode u struju nosećnosećeg gasa

teč
tečni i čvrsti se prevode pri vrhu kolone u gasnu fazu

količ
količina uzorka zavisi od:
− dimenzija, punjenja i vrste kolone
− vrste detektora
jonizacioni (≤ 0,5 µL)
katarometri (≤ 10 µL)

Doc. dr N. Pejić 14

KOLONE:
kapilarne ili pakovane (punjene)

u obliku spirale, kruga, slova U (metalne, staklene ili plastič

plastične)

razdvajanje zavisi od duždužine i širine kolone (duž
(duža i užuža −
razdvajanje bolje)

punjenje kolone (silikagel
(silikagel,, zeolit,
zeolit, Al-
Al-oksid, aktivni ugalj):
zavisi od prirode analiziranog uzorka

temperatura kolone (50−(50−250°
250°C):
C): utič
utiče na selektivnost, jer K zavisi
od T
T ↑, K↓
K↓ (smanjuje se vreme zadrž avanja) − pikovi su simetrič
zadržavanja) simetrični i oš
oštri,
pikova
ali je malo rastojanje izmeñu pikova
T ↓ VR ↑ (dobijaju se razvuč
razvučeni pikovi)

Optimalna T kolone nešto viša od TK komponente koja ima najveću TK

Particiona (g/t) STACIONARNA FAZA: teč tečnosti (glicerin, polietilenglikol,

polietilenglikol,
itd. se nanosi na pogodan nosač
nosač (kaolin, šamot, staklo...)
Doc. dr N. Pejić 15

5
 DETEKTORI

Princip rada zasnovan na promeni neke od

fizič
fizičkih osobina gasova:

toplotne provodljivosti (katarometri)

katarometri)

jonizacije plamenom (plameno-
(plameno-jonizujuć
jonizujući)

jonizacije radioaktivnim zrač
zračenjem (na bazi zahvata elektrona)

apsorpcija u IC i UV oblasti, itd.

Doc. dr N. Pejić 16

KATAROMETRI (ćelija za toplotnu provodljivost)

 prati se promena toplotne provodljivosti gasa nosača kada se u

njemu pojavi odreñena komponenta I srazmerna c
komponente

 ∼ 10−8 g mL−1)
nedestruktivan, osetljivost (∼

17

−JONIZUJUĆI
PLAMENO−
destruktivan, osetljivost
∼10− 15 g mL− 1)
(∼

(−)
 samo organska jedinjenja
(+)  ne H2O, CO2, SO2, itd.
300V

čist gas nosač

nosač (N2) iz kolone
struji kroz plamen→joni→
kroz H2 plamen→ joni→I
(konstantna), prava linija

gas nosač sa komponentama

(koje se bolje ili lošije jonizuju)
struja se menja (pisač registruje
pik)
H2 gas
18
kolona

6
 Na BAZI ZAHVATA e−
 β emiter koji jonizuje gas nosač
nosač (N2, H2) struja
 kada gas nosač
nosač donese neku komponentu (koja ima
sklonost da zahvata e−) ↓ provodljivost ↓ jač
jačine struje

Ogranič
Ograničenje: uglavnom halogeni
i organska jedinjenja koja
sadrž
sadrže halogene

Doc. dr N. Pejić 19

SLIKA APARATA

autosampler

Hromatograf

GC (Varian) − FID detektor, He (gas nosač)

Doc. dr N. Pejić 20

Pri prolasku kroz detektor nastaje električni signal (beleži ga pisač

(računar)) i dobija se: HROMATOGRAM (zapis hromatografskog
razdvajanja)
Apscisa: vreme provedeno u koloni (zapremina mobilne faze)
Ordinata: jačina signala (koncentracija uzorka)

t′′R,A ili V′′R,A

OD

prazna zapremina

Doc. dr N. Pejić 21

7
 Veličine u GC
Retenciono vreme, tR (=) s, min, h

Vreme koje protekne od unošenja uzorka u kolonu do

pojave maksimuma pika odreñenog jedinjenja
(nekorigovano)

Zavisi od:

TK jedinjenja (veća − duže tR)

rastvorljivosti u tečnoj fazi (veća rastvorljivost − duže tR)

Tkolone (veća − kraće tR) − MOŽE SE KONTROLISATI

Doc. dr N. Pejić 22

Veličine u GC

Redukovano (korigovano) retenciono vreme, tR´

Vreme koje ispitivana supstancija provede u
stacionarnoj fazi

t 'R = t R − t0

tR − ukupno retenciono vreme jedinjenja (od momenta

unošenja uzorka do pojave maksimuma pika datog
jedinjenja
t0 − retenciono vreme gasa nosača (retenciono vreme u
mobilnoj fazi)
Doc. dr N. Pejić 23

Retenciona zapremina, VR (=) µL, mL, L

Zapremina pokretne gasne faze (gasa nosača) potrebna
da se data komponenta eluira sa kolone

VR = t R ⋅ u
brzina protoka mobilne faze (cm3 s−1),
pri izlaznom p i T kolone

Redukovana (korigovana) retenciona zapremina, VR

VR, = VR − V0
zapremina vazduha
(zapremina gasa nosača)

Doc. dr N. Pejić 24

8
 Retencioni faktor, k´
Mera zadržavanja komponente u koloni
(odnos retencionog vremena jedinjenja u stacionarnoj i
mobilnoj fazi)

t −t t R,
k' = R 0 = k´ manje, supstancija brže putuje
t0 t0

Širina pika, W (=) s, min, h, µL, mL, L

Meri se izmeñu tačaka u kojima se tangente povučene u

tačkama infleksije pika, seku sa baznom linijom

Doc. dr N. Pejić 25

GC hromatogram komercijalno dostupnog uzorka gasa

OD

Sastav (po molu):

5% CO2
5% CO
3,99% H2
4%CH4
5% O2

Doc. dr N. Pejić
vreme 26

KVALITATIVNA ANALIZA
(identifikacija)

Retenciono vreme, tR
Redukovano (korigovano) retenciono vreme, tR′

Retenciona zapremina, VR

Redukovana retenciona zapremina, VR′

Doc. dr N. Pejić 27

9
 KVANTITAIVNA ANALIZA
(količina)

Na osnovu odnosa izmeñu KOLIČINE datog jedinjenja unetog u kolonu i

POVRŠINE ispod njegove krive eluiranja

Površina ispod pika se meri:

Automatski
(elektronski integrator)

Približno OD

P=W·
=W· h/2

W
Doc. dr N. Pejić 28

PRIMENA GC

gasovi (plemeniti, atmosferski (N2, H2, CO...), korozivni (Cl2, Br2, ..),
ugljovodonici (C2−C5), gasovi (<< 0,002%) u metalima

lako isparljiva organska jedinjenja: petrolej i njegovi derivati, estri i
etri, merkaptani, halogenizirani ugljovodonici, kiseline, alkoholi i
fenoli, ketoni, amini i piridini

teško isparljiva organska jedinjenja (potrebno je prethodno

prevoñenje u isparljive derivate)
Laboratorija: 1 mL krvi (% rastv. O2, N2, CO2 i CO); alkohol
Toksikologija: isparljivi otrovi (metanol, etanol, izopropanol, aceton i acetaldehid
Klinička hemija: praćenje terapijskih doza lekova
Forenzika

analiza telesnih tečnosti (prisustvo ilegalnih supstancija)

krv i vlakna (produkti namernih paljenja)

lako zapaljive tečnosti

Ograničenja:
Gasovi i isparljiva organska jedinjenja
malih Doc.
molekulskih
dr N. Pejić
masa 29

1. Izopropil alkohol
2. Aceton
3. 2-metil furan
4. Etil acetat
5. 2-butanon
6. 1,1,1-trihloroetan
7. 1-butanol
Jačina signala /pA

8. Dihloroetilen
9. Benzen
10. Trihloroetilen
11. 2,5-dimetilfuran
12. 2,4-dimetilheksan
13. 3-metil-1-butanol
14. Toluen
15. N-oktan
16. Perhloroetilen
17. N-butil acetat
18. Hlorobenzen
19. Etilbenzen
20. M-ksilen
21. P-ksilen
22. Stiren
23. 2-heptanon
24. Nonan
Vreme/s

Doc. dr N. Pejić 30

10
 GC

Prednosti:

vrlo osetljiva metoda (10−15 g)

brza
potrebne male količine uzorka (≤≤ 10 µL)
mogućnost povezivanja sa MS

Ograničenja:

ispitivana jedinjenja moraju biti isparljiva

organska jedinjenja (M ≤ 500)
> 300°°C) pospešuju isparavanje, ali dolazi do degradacije
visoke T kolone (>

Doc. dr N. Pejić 31

11