FAKULTET TEHNI KIH NAUKA Trg Dositeja Obradovi a 6 Novi Sad

NASTAVNI PREDMET:
POSLOVNA ETIKA

NAZIV SEMINARSKOG RADA: POSLOVNA ETIKA I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA

Student: Aleksandar iri 123/2010

Profesor: Prof. dr Biljana Ratkovi Njegovan

Novi Sad, maj, 2011.godina

SADR AJ:
UVOD 3 ZNA AJ POSLOVNE ETIKE ..4 ZNA AJ GRANICE U ODRE ENJU POSLOVNE ETIKE ...7 POJEDINAC IZME U LI NOG I POSLOVNOG MORALA ...8 TA JE POSLOVNA ETIKA?...........................................................................................9 ETI KI KODEKS U LANCU NABAVKE KOMPANIJE NIKE ...10 2

KODEKS POSLOVNOG PONA ANJA KOMPANIJE SCHERING AG .11 DISKRIMINACIJA U ZAPO LJAVANJU 15 PRISTUPI RE AVANJA DISKRIMINACIJE ...17 UPRAVLJANJE DISKRIMINACIJOM .18 PRAVNO OKRU ENJE MENAD MENTA LJUDSKIH RESURSA..18 ZAKLJU AK..20

UVOD Od samog po etka poslovanja i razvoja preduze a, na ina rada i sticanja profita, bogastva i ostalih pogodnosti koje pru a dobro i uspe no poslovanje, name e se jedno pitanje ve ita dilema: da li poslovanje ima dodirnih ta aka sa moralom i moralnim delovanjem pojedinaca i grupa? To pitanje se mo e postaviti i kao dilema o tome da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, nepoverenje i zavist prema njegovom poreklu, na inu sticanja i gomilanja. Posmatranje odnosa izme u poslovanja i etike mo e se pro iriti na na in rada, kori tenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasni ke odnose, rukovo enje preduze em, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, dr avi. Mnogi e konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da je etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi e re i da etika i na in rada, pogotovo upravljanja preduze em i njegovog organizovanja, nemaju ni ta zajedni kog. Neki e mo da re i da ekonomija nema nikavu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji e, sa dozom cinizma dodati da ekonomija, po svojoj su tini, ne mo e biti eti na sve i kada bi to htela i nastojala da bude. Takvi e dobronamerno savetovati sve one koji tra e moralno postupanje u poslovanju, neka idu u crkvu i neka se bave religijom umesto biznisom. 3

ZNA AJ POSLOVNE ETIKE postoji mi ljenje da poslovanje bez moralnih kriterija i ekomomija bez etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i zna ajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu u initi sr nom i prosperitetnom. Zbog toga se esto govori o potrebi uvo enja eti kog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovo enja u svim preduze ima. Tu se jo javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar li ne savesti direktora, menad era, slu benika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedni kog morala neke grupe, zajednice, sredine, dru tva. U dana nje vreme, ozna eno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izme u poslovanja i etike dobijaju sve vi e na zna aju i tra e to potpuniji i urgentniji odgovor koji e biti potkrepljen svestranijim interdisciplinarnim istra ivanjem. ini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim narazvijenim ekonomijama i dru tvenim prostorima. Kako ka e D on Kosta (John Costa)1, poslovni svet je pun skandala od trgovine, banaka, osiguranja do la nih tro kova menad era. Ovde u pomenuti, kao ilustraciju, tri karakteristi na primera koji re ito govore u prilog teze o ponovnom i svakodnevnom propitivanju pojma i zna enja onoga to se naziva poslovni moral. To su poznati slu aj poslovnog skandala sa velikom ameri kom kompanijom Enron, zatim sve i primer finansijskog skandala sa italijanskom prehrambenom kompanijom Parmalat, i kao tre e, prevara prilikom prodaje akcija na Banjalu koj berzi. 4

Poslovna etika najbolje dijagnostifikuje i odslikava pona anje, delovanje i imid poslovnih ljudi. Nedostatak poslovne etike predstavlja prvi i osnovni uzrok da e, u "pogodnom" trenutku, u nekom preduzecu, kompaniji ili bilo kom poslovnom subjektu, do i do izbijanja skandala i poreme aja poslovne atmosfere. U prva dva prethodno pomenuta skandala (Enron i Parmalat) imamo primer nedostatka etike u samom rukovodstvu preduze a. Upravni odbor, direktori i glavni menad eri te dve kompanije nisu po tovali elementarne principe poslovnog morala, jer su prikrivali i la no prikazivali podatke o finansiskom poslovanju i ukupnom stanju kompanija. Tako je uprava Parmalata prikazala da je njen neto dug skoro osam puta manji (1,81 milijarde evra) nego to je to kasnije utvrdila revizija na zahtev suda (14,3 milijarde evra). Sli no je postupala, pre toga, i ameri ka kompanija Ernon, koja je tako e prikrivala negativne poslovne rezultate u svojim redovnim godi njim poslovnim izve tajima. Uprave ovih kompanija su, izno enjem friziranih podataka, uticale na zadr avanje i pove anje vrednosti njihovih akcija na berzi i celokupnog uspeha na tr i tu. To je dovelo do to toga da su mnogi ljudi posedovali akcije koje su imale la nu vrednost i koji su, kada je prevara obelodanjena, izgubili znatna finansijska sredstva. Ovo je primer nedostatka poslovne etike kod najodgovornijih ljudi, odnosno rukovodstva same kompanije. Mo e se re i da je to primer nedostatka kolektivne ili grupne etike. Posledice pomenutih skandala su velika teta za kompaniju, gubitak radnih mesta za zaposlene, potresi na berzi, sumnje u poslovanje drugih kompanija, teta kod onih koji su posedovali akcije pomenutih kompanija i porast nepoverenja u savremene principe poslovanja. Dakle, nije re samo o direktnoj teti za pojedine kompanije, ve o teti koja je naneta celokupnoj svetskoj ekonomiji, jer ekonomija danas deluje po principu "spojenih posuda", a njeni negativni slu ajevi (krah pojedinih kompanija, skandal, pad poslovanja) izazivaju "domino efekat" na svetskom nivou. Tako se vr i pritisak na obaranje svetskog "imid a" moderne ekonomije, dolazi do erozije poslovnog poverenja i socijalnog kapitala kao veoma va nih elemenata u savremenoj globalnoj ekonomiji. Ni ta vi e nije stvar samo lokalnih, pojedina nih i izolovanih poteza, odluka i posledica. Sve se reflektuje na globalnom nivou. U slu aju Banjalu ke berze2, imamo primer, pre svega, nedostatka poslovne etike pojedinca, u esnika u poslovnom procesu (ovoga puta u berzanskom poslovanju). Pojedinac koji ne poseduje elementarne principe li ne poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvr i prevaru, da stavi svoje li ne interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obi ajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naru i poslovnu klimu i atmosferu, da pokoleba druge. Etika pojedinca je gradivni elemenat kolektivne etike, korporacijske etike. ovek bez li ne poslovne etike predstavlja malignu ta ku u poslovanju svake kompanije, ta ku koja stalno vreba da se pro iri i zahvati ceo sistem kompanije. Nedostatak poslovne etike dovodi do poreme aja uobi ajenih tokova poslovanja, kako u sredini gde se kompanija nalazi, tako i u irem okru enju, a nekada deluje i na svetske ekonomske i poslovne tokove. Gubitak poverenja u poslovanje, u preduze e, u rukovodstvo i sli no. Treba naglasiti da je poverenje danas jedan od klju nih uslova za uspe no poslovanje i razvoj preduzetni ke i poslovne klime na svim nivoima i u svim sredinama. ta dovodi do gubitka poverenja? Pre svega re je o prevarama i iskazanim namerama da se ostvari prevara, kao to je to slu aj u tri prethodno pomenuta primera poslovnih skandala. to se vi e iri potreba za poverenjem i jedinstvenim poslovnim standardima, to se vi e otvara mogu nost za razli ite oblike prevara, skrivenih i nedobronamernih postupaka u poslovanju. Ako se tome doda nedostatak poslovne tradicije, neizgra ane moralne norme u radu i poslovanju, razoren sitem pozitivnih 5

poslovnih i ivotnih vrednosti u narazvijenim sredinama (dru tvo u tranziciji), kakva je na a, onda se mo e govoriti o "eldoradu" za razli ite vrste prevara i poslovnih skandala. Poslovna etika nije samo prisutna u odnosima izme u kompanija i okru enja, ona je va na i u odnosima unutar same kompanije. Odnos poslodavaca, menad menta i rukovodstva me usobno, kao i njihov odnos prema zaposlenima u kompaniji mora se posmatrati kroz prizmu poslovne etike i moralnog postupanja. Nijedan segment rada i poslovanja, bez obzira na veli inu preduze a ili poslovnog subjekta, ne mo e se zapostaviti i "osloboditi" od brige za eti kim delovanjem i postupanjem. Recimo, ako je nizak moral zaposlenih u jednom preduze u (slabo se zala u na poslu, nenefikasno koriste radno vreme, este konfliktne situacije, ogovaranja i podmetanja, izno enje poslovnih tajni, slaba lojalnost preduze u), onda je i najboljem menad mentu te ko da postigne neke zna ajnije poslovne rezultate. Protok informacija je va an elemenat poslovne etike. Ako informacije od zna aja za uspeh i pru enje ansi svima u preduze u zadr avaju i "obra uju" pojedinci ili grupe, koji tako sti u prednost nad ostalim zaposlenim, onda je tu izostanak poslovne etike o igledan. Pokretljivost osoblja unutar preduze a, uspon u karijeri, mogu nosti dodatnog rada i pove anja zarada, predstavljaju stalni izazov za primenu ili izostanak principa poslovne etike. Na po etku sam naveo dva primera iz svetskog poslovnog okru enja (Enron i Parmalat) i jedan iz na e lokalne sredine (banjalu ka berza), kako bih pokazao univerzalnost potrebe za primenom poslovne etike u savremenoj ekonomiji. Dakle, nijedna sredina nije imuna na prevare, podvale i skandale u oblasti poslovanja. Zbog toga se u razvijenom svetu toj problematici poklanja sve vi e pa nje (od kompanija do univerziteta). Ipak, ovde elim naglasiti da o poslovnoj etici treba mnogo vi e govoriti, i mnogo vi e je praktikovati u nerazvijenim i tranzicionim zemljama i sredinama, kakva je i na a. Ova tema je u na oj sredini potpuno zapostavljena, bolje re i, ona je jo nepoznata, a rasprava o njoj (kako nau na tako i kolokvijalna) jo uvek "nepo eljna". U na oj sredini je, jo uvek, "normalno" i "po eljno" poslovanje po netr i nim principima i kriterijima. Argumente za ovu tezu nalazimo u slede im pona anjima: oslanjanju na politi ke subjekte i centre politi ke mo i u poslovanju; prisustvu nepotizma, "prijateljstva" i korupcije u zapo ljavanju; u spreizi izme u politi kih struktura i upravlja kih pozicija u dr avnim preduze ima; u nedovoljno transparentnoj privatizaciji i prodaji dr avnih preduze a; u prelivanju dr avnog kapitala u privatne ruke kroz neracionalne i tetne (po dr avna preduze a) poslove, ugovore i transakcije; u prote iranju privatnih preduze a na javnim tenderima od strane politi kih stuktura ili uticajnih pojedinaca, i najzad, u brojnim prevarama i aferama unutar preduze a (zaposleni rukovodstvo), kao i izme u preduze a na tr i tu. Ako se sada vratimo na prethodni podnaslov i formuli emo ga u pitanje: za to je poslovna etika va na?, onda se mo e konstatovati da prethodne napomene i primeri upu uju da su brojni poslovni razlozi zbog kojih je etika va na. Ali je svakoko najva nije pitanje tro kova i tete koje izostanak poslovne etike nanosi preduze ima, pojedincima, sredini i ukupnim svetskim poslovnim odnosima. Izostanak moralnih nazora u bilo kom segmentu poslovanja3 uzrokuje, direktno ili indirektno, pove ane tro kove, gubitak profita i smanjenje zarade, a to smanjuje konkuretsku sposobnost preduze a i time naru ava njegov ugled u poslovnom okru enju. Poslovna etika mora biti zastupljena u svim segmentima preduze a, kao i kod svih zaposlenih, od direktora do portira. Ali je njeno prisustvo neophodno i u u em i irem poslovnom okru enju. Pravednost, moralnost, ekonomska racionalnost i koristoljublje stalno se prepli u i me aju.4

1 John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998.. 2 ovek je pomo u falcifikovanih dokumenata uspeo da proda tu e akcije na berzi. Ali, ovde je re i o slabosti u sistemu organizacije berzanskog poslovanja, posebno u delu provere i pripreme akcija za prodaju. Takav skandal dovodi do straha i nepoverenja u poslovanje jedne nove i va ne institucije u poslovnom mikro okru enju, kakva je banjalu ka berza. 3 Tro kove i tetu preduze u, pre ili kasnije, nanose kako prevare u izve tajima o poslovnom uspehu preduze a, tako i na in pakovanja, etiketiranja proizvoda, zatim prevare u deklarisanju sadr aja proizvoda, na ina ogla avanja i reklamiranja, na ina rukovo enja, nagra ivanja i motivacije zaposlenih. 4 O tome veoma podsticajno, argumentovano i slikovito pi e Marshall Schminke (1998), pokazuju i na primerima i situacijam, kao i pona anjima i odnosima savremenih menad era, ta zna i poslovna etika, koji su njeni dometi, kakvu donosi korist njeno prisustvo a kakvu tetu njeno odsustvo.

ZNA AJ GRANICE U ODRE ENJU POSLOVNE ETIKE Poslovni ljudi, ekonomisti, analiti ari i istra iva i stalno vode raspravu i ostavljaju dilemu o tome da li je izvesna doza "varanja" i "la i" u poslovanju neophodna. Da li je ta vrsta igre neminovna, te da li je svesno ili nesvesno prisutna u svakoj tr i noj utakmici i svakoj poslovnoj komunikaciji? elja za profitom, za poslovnim uspehom, za sticanjem prednosti na tr i tu, kao i za li nom koristi, bogatstvom, prestavlja izazov za pojedince i grupe da ponekad napuste utvr ena pravila igre, kako bi stekli prednost u takmi enju sa drugima. Ako skrivate neke informacije o svom poslovanju, koje mo e iskoristiti konkurencija na tr i tu da vas preduhitri, vi time ulazite u igru koja mo e da vam donese prednost jer nastupate prvi sa nekom idejom, proizvodom, poslom. Vi tada niste prekr ili eti ka pravila poslovnog pona anja i direktno ugrozili druge, ostali ste u okviru utvr enih pravila igre. Ali ako koristite situaciju to ste rukovodilac ili lan uprave u nekom preduze u, te znate za njegove slabije poslovne rezultate pre nego to su obelodanjeni u izve taju, i prodate svoje akcije, koje e kasnije do iveti pad, onda ste vi izi li iz predvi enog okvira poslovne igre sa eti kim predznakom, iako niste u inili ni ta protivzakonito. Ova dva primera mogu da navedu na tezu, koja ima dosta pristalica, da poslovni uspeh i etika ne mogu i i zajedno. Ako elite posti i uspeh, ostvariti zaradu, biti bolji od drugih u vreme velike konkurencije, morate pribegavati raznim oblicima skrivanja, "laganja" i "varanja". Osnovno pitanje koje se postavlja u ovakvim situacijama jeste: gde je granica koja odre uje da li je ne to u poslovanju moralno ili nije? Kako ka e Albert Kar (2001.), varanje i laganje je opravdano sa moralnog stanovi ta sve dok ostajete u granicama nepisanih (uobi ajenih i podrazumevanih) pravila poslovne i tr i ne igre. On to naziva "blefiranjem u poslovanju" kao delom strategije u poslovnoj igri, kao to to ine "igra i u pokeru". ta sve mo e biti predmet poslovnog "blefiranja"? To je, recimo, predstavljanje svog proizvoda ili usluge kvalitetnijom nego to ona jeste, isticanjem su tinski manje bitnih prednosti u odnosu na konkurenciju, favorizovanje nekih poslovnih partnera radi odr anja njihove lojalnosti, dogovaranje sa konkurentskim preduze em o nivou cena dok se ne stekne bolji kvalitet svog proizvoda ili smanje tro kovi poslovanja i sli no. Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menad era, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje li ne odluke, vlastitog do ivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje 7

kulturnog nasle a, o ekivanja i pritiska koji dolaze iz preduze a i okru enja. Recimo, ako reklamom i prezentacijom postignete da va proizvod postigne dobar uspeh na tr i tu, a manje je kvalitetan od konkurentskog, vi ste "blefiranjem" i dobrom igrom na tr i tu uspeli i pri tome ostali u granicama eti kog poslovanja. Ali ako je va proizvod, ak jednak po kvalitetu izrade sa konkurentskim, postigao prednost marketin kom prezentacijom, ali njegova upotreba mo e imati tetne posledice po okolinu, onda ste vi pre li granicu poslovne etike. Potrebno je pomiriti mno tvo zahteva (pojedinaca, grupa, zajednice) i stremljenja ka uspehu i ostvarenju profita, a da se ostane u granicama poslovanja koje odre uje poslovna etika. Samo "mudar poslovni ovek tra i prednost do granice do koje ne stvara neprijateljstvo me u zaposlenima, konkurentima, klijentima, sa dr avom ili celokupnom javno u" (Albert Kar, 2001, 51). Dr anje u granicama poslovne etike obezbe uje, na du i rok, bolje poslovne rezultate, izbegavanje nepotrebnih tro kova i tete, stvara dobru poslovnu klimu, podsti e preduzetni tvo i iri poverenje u kolektive i pojedince, u institucije i poslovne subjekte. Imaju i u vidu zna aj granice u poslovanju, poslovnim odnosima i poslovnoj komunikaciji, poslovna etika se mo e odrediti kao skup li nih i kolektivnih moralnih postupaka koji se koriste tokom svih oblika poslovnih aktivnosti, a kojima se odre uje granica do koje se mo e i i a da te aktivnosti, postupci i odluke ne izazovu nepovoljne odnose unutar preduze a i u njegovom okru enju, te da, u kona nom zbiru, ne stvore nepotrebne tro kove i tetu za preduze e i okru enje. Granice mogu biti u okviru zakonskih normi i pravila, zatim u okviru dobrih poslovnih odnosa i navika u ekonomskom i socijalnom prostoru, te u okviru li nih pozicija i situacija u odnosu na druge sa kojima se dolazi u poslovni ili ljudski kontakt. POJEDINAC IZME U LI NOG I POSLOVNOG MORALA Uvek se postavlja pitanje za to se ovek pona a druga ije prilikom dono enja odluka u privatnom ivotu, nego prilikom dono enja odluka u preduze u ili drugom poslovnom okru enju? Odakle ta neizbe na razlika izme u li nog (individualnog) i kompanijskog (kolektivnog ) morala prilikom dono enja odluka i poslovnih aktivnosti. Kako to da li ne vrednosti kao to su estitost, poverenje, tolerancija, iskrenost, po tenje, vredno a, dr anje obe anja, po tovanje drugih, nestanu kada se pojedinac na e u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se ti u raspodele navca, polo aja, mo i, gde se ostvaruje neka dobit ili druga korist i kompenzacija. Za to se ovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog ivota, transformi e u potpunu suprotnost kada zapo ne poslovne aktivnosti i po ne da donosi va ne poslovne odluke? Da li su poslovni ljudi vi e izlo eni moralnim dilemama i izazovima i time vi e skloni gre kama na tetu drugih, nego to je to slu aj u ostalim segmentima ivota? Na kraju se mo e postaviti pitanje da li bi svi ljudi varali, lagali, donosili odluke koje su korisne prvenstveno za njih i njihove prijatelje, ako bi dobili priliku i dospeli u "povoljnu" poslovnu poziciju? Odnosno, da li kolektiv vi e "kvari" pojedinca, menjaju i njegove predstave o moralnom dignitetu, name u i mu potrebe koje izlaze iz okvira moralnih vrednosti, ili je samo re o pojedincu koji je ve imao "kodirane" sklonosti ka niskom poslovnom moralu pa ih lako ispoljio? A mo da se radi o "dobroj" kombinaciji obe nazna ene mogu nosti i poslovne sklonosti. Tu se otkriva veliki prostor za istra ivanje i edukovanje u ovoj oblasti. Ve ina poslovnih ljudi, posebno direktori, menad eri, poslodavci i vlasnici, suo ava se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i tetu drugima, ali doneti korist sebi ili svom preduze u. Od njihovog moralnog profila i li nog ose aja pravi nosti zavisi kakve e odluke doneti, kako i kada e ostati u granicama poslovne etike i time, mo da, privremeni gubitak, ili izmakli dobitak, pretvoriti u dugoro nu korist i uspeh. Osetiti 8

granicu iji prelazak mo e kolektivnu korist ostvariti na u trb ne ije li ne i pojedina ne tete, ili li nu korist ostvariti nano enjem tete nekom kolektivu, veliki je moralni zadatak i pokazatelj li ne vrednosti svakog poslovnog oveka i njgove spremnosti da gaji poverenje i timski rad. Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje li ne eti ke standarde sa zahtevima preduze a ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u li nom ivotu ne bi nakada oduzeo nekome ne to pripadaju e i zaslu eno, niti bi pribavio neku nezaslu enu korist ili u inio protiv pravni postupak, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike i pritiska on se esto na e u situaciji da ne to tako u ini. Nije lako svakom oveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke koji nisu do kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent trba da zna unapred, da reparirani ili restrukturisani proizvod proda kao nov, da smanji proviziju nekom dobrom prodavcu-dileru i sli no. Naravno, postoje i oni ljudi iji li ni moralni nazori ne e izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni e se lako uklopiti u manje eti ne poslovne postupke svakog kolektiva, pa ak i doprineti daljem irenju igre na tr i tu koja prelazi granice dobre poslovne etike. Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnuti od strane kolektivnog subjekta (tima, kolektiva, kompanije, sredine), a druga je kada pojedinac sam preduzima neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim li nim nazorom, a sve u cilju postizanja boljih rezultata za kolektiv. On tu mo e biti vo en i te njom da se doka e ili nametne u timu, ili da uo i svoju li nu korist koja proizilazi iz nekog kolektivnog ina i akcije. "Svi poslovni ljudi zdravog razuma, nagla ava Albert Kar, vi e vole da govore istinu, ali su retko skloni da ka u celu istinu". Zaista je velika ve tina i pokazatelj volje, irine, obrazovanja, inovativnosti i razuma da ljudi pomire individualne i kolektivne zahteve za eti kim poslovnim postupcima i odlukama. Znati prihvatiti zastoj i problem u poslovanju i prebroditi ga bez moralno sumljivih postupaka prema drugima, kao i postizati kontinuirani uspen ne nanose i nepravdu i tetu drugima, predstavlja veliki uspeh u povezivanju kolektivnog i individualnog zahteva i o ekivanja u poslovnoj etici. Takvih ljudi i postupaka u na oj poslovnoj sredini je, zaista, veoma malo. Zbog toga su tro kovi i tete u poslovanju velike a poslovne afere este. Potrebno je ovoj temi posvetiti mnogo vi e pa nje kroz edukaciju i istra ivanje, kao i neposredne primere u poslovnoj praksi.

TA JE POSLOVNA ETIKA? Poslovna etika je na in koncipiranja, sklapanja, komuniciranja i izvo enja poslova u istovremenom skladu s duhovnim, sociolo kim, biolo kim i prirodnim zakonitostima oveka i okru enja ili, jednostavnije, poslovnu etikumo emo objasniti kao prirodno vo enje poslova odnosno poslovanje u skladu s prirodom. Poslovna etika je i skup pravila i normi uskla ivanja poslovnih i eti kih aspekata poslovanja. Poslovna etika je grana u istom rangovnom smislu kao to su etika ivotne sredine, etika medicine ili etika nau no istra iva kog rada, ili bilo koja druga grana etike koja nastaje u vremensko-epohalnom procesu uspostavljanja etike kao filozofske discipline.

ETI KI KODEKS U LANCU NABAVKE KOMPANIJE NIKE Korporacija NIKE je osnovana na stisak ruke. Takav in implicira odlu nost daseposlovanje sa partnerima gradi na poverenju,timskom radu,po tenjuime usobnom poverenju. Od svih svojih poslovnih partnera o ekuju da posluju po istim principima. Su tina korporativne etike kompanije NIKE je uverenje da u svom sastavu imaju mnogo razli itih ljudi,da po tujeju individualnu raznovrsnost, i dr e do toga da svakom pojedincu pru e istu ansu. NIKE dizajnira, proizvodi i plasira proizvode za potro a e koji se bave sportom i fitnesom. Usvakom koraku tog procesa rukovode se ne samo onim to se od njih po zakonu tra i ve i onim to se o ekuje od jedne vode e firme. I od svojih partnera o ekuju isto. Partneri NIKE-asa ugovara ima koji dele njihovu posve enost najboljoj praksi poslovanja i neprestanom usavr avanjuu: -na inu upravljanja kojim se po tuju prava svih zaposlenih, uklju uju i i pravo na slobodno udru ivanje i sklapanje kolektivnih ugovora -smanjenju uticaja koji imamo na ivotnu sredinu -obezbe ivanju bezbedno gizdravog radnog mesta -unapre enju zdravlja I op teg dobra svih zaposlenih Ugovara i moraju uva avati dostojanstvo svih zaposlenih I njihovo pravo na radu kome ne e biti uznemiravanja, zlostavljanja I telesnog ka njavanja. Odluke o zapo ljavanju, plati, beneficijama, unapre enju, prestanku radnog odnosa I penzionisanju moraju se donositi isklju ivo na osnovu radne sposobnosti zaposlenog. Ne sme biti diskriminacije na osnovu rase, uverenja, pola ili bra nog odnosno trudni kog statusa, verskih ili politi kih uverenja, starosti ili seksualne opredeljenosti. Gde god usvetu postoji NIKE, rukovode se ovim kodeksom pona anja I svoje ugovara e obavezuju na ove principe. Ugovara i moraju ista i ovaj kodeks na vidnom mestu u svim glavnim poslovnim prostorijama, prevesti ih na jezik zaposlenih, I moraju uputiti svoje zaposlene u njihova prava I obaveze na osnovu kodeksa I va e ih lokalnih zakona. Dok ovi principi grade partnerski duh me u njima, svoje partnere tako e obavezuju na po tovanje odre enih standarda pona anja. Klju ni standardi su navedeni u daljem tekstu. Prinudni rad Ugovara ne sme da koristi nikakav oblik prinudnog rada Bilo u zatvoru ili prisilne ugovore za mlade ljude i druge. De ji rad Ugovara ne sme da za proizvodnju obu e zapo ljava osobe mla e od 18godina. Ne sme da zapo ljava osobe mla e od 16godina za proizvodnju ode e i opreme.Ako u trenutku kada proizvodnja po ne, ugovara zaposli ljude koji su po zakonu sposobni za rad i imaju minimum 15 godina, tada zaposlenje mo e da se nastavi, ali ugovara se obavezuje da ne upo ljava nove osobe mla e nego to je predvi eno zakonom ili zakonom NIKE-a. Da bi kompanija obezbedila da se po tuje ovaj standard vezan za ograni enje starosnog doba, ugovara ne sme ni u kom obliku dopu tati rad kod ku e u proizvodnji za NIKE. Zarade 10

Svakom zaposlenom ugovara obezbe uje bar minimalnu platu, ili prose nu platu u industriji,koja god od te dve da je ve a; svakom zaposlenom obezbe uje jasan pismeni obra un za svaku platu, i ne smanjuje platu kao oblik kaznene mere. Beneficije Ugovara obezbe uje po zakonu obavezne beneficije i doprinose za svakog zaposlenog. Radno vreme/Prekovremeni rad Ugovara po tuje zakonom odre eno radno vreme; pose e za prekovremenim radom samo u slu ajevima kada zaposleni dobija punu nadoknadu u skladu sa lokalnim zakonom; obave tava svakog zaposlenog u asu kada ga zapo ljava da je uslov zaposlenja i obavezan prekovremeni rad; I redovno obezbe uje jedan slobodan dan u toku sedam dana, i ne zahteva rad preko 60 sati nedeljno po redovnom planu rada, ili po tuje lokalna ograni enja za rad ukoliko su ona ni a. ivotna sredina,bezbednostizdravstvena za tita(ES&H) Ugovara ima napisani pravilnik i standarde u pogledu ivotne sredine, bezbednosti i zdravstvenoj za titi, i sprovodi sistem u cilju smanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu, umanjuje mogu nost povrede ili bolesti na poslu, i unapre uje op te zdravlje zaposlenih. Dokumentacija i inspekcija Ugovara zavodi svu potrebnu dokumentaciju kako bi pokazao da radi u skladu sa ovim kodeksom pona anja i u skladu sa relevantnim zakonima; saglasan je da dokumentaciju stavi na raspolaganje kompaniji NIKE ili njenom imenovanom posmatra u; i pristaje na inspekciju sa ili bez prethodne najave.

KODEKS POSLOVNOG PONA ANJA KOMPANIJE SCHERING AG Schering je multinacionalna farmaceutska kompanija sa sedi tem u Nema koj. 11

Ovaj Kodeks poslovnog pona anja i etike usvojen je na Izvr nom odboru, a odobrio ga je Nadzorni odbor kompanije Schering AG. On opisuje vrednosti, principe i delovanja na kojima se zasniva poslovno pona anje u korporaciji ScheringAG i njenim filijalama (GrupaSchering). Ovaj Kodeks je donet sa ciljem da se pobolj aju eti ki standardi irom kompanije, kao i da se podr i radno okru enje koje podsti e integritet, po tovanje i po tenje. Rukovodstvo je uvereno da se dugoro ni interesi kompanije najbolje podsti u slede i politiku strogog po tovanja zakona, visokih principa i dru tvene odgovornosti u svim poslovnim aktivnostima. Kodeks se odnosi na sve zaposlene irom sveta, kao i na lanove Izvr nog odbora i Nadzornog odbora. Po tovanje zakona, pravila i propisa Schering nastoji da svoje poslovanje vodi u skladu sa primenljivim zakonima, pravilima i propisima, rukovode i se visokim eti kim principima. Scheringse tako e obavezuje da e po tovati sve industrijske kodekse koji se primenjuju u farmaceutskoj industriji. Ugled Grupe po pitanju integriteta, kvaliteta i po tenja zasniva se na posve enosti ovim kodeksima i poma e da se obezbedi njen dugoro ni uspeh. Korporativna odgovornost Scheringse obavezuje na ekonomski, dru tveno i ekolo ki odgovorno poslovanje. Grupa Schering je posve ena principima odr ivog razvoja. Ona te i efikasnoj primeni prirodnih resursa i minimalizovanju uticaja svojih aktivnosti i proizvoda na njihove ivotne cikluse. Zdravlje i bezbednost svih zaposlenih, suseda, klijenata, potro a a i ostalih na koje uti u njene poslovne aktivnosti , kao i za tita ivotne sredine, su visoki prioritet kompanije. Schering nastoji da obezbedi da njegovi procesi, tehnologije i proizvodi zadovoljavaju stro ije standarde, bili oni dr avni ili standardi kompanije. Upravljanje kvalitetom je integralni deo svih operacija. Kao farmaceutska kompanija orijentisana ka istra ivanjima, Schering je posve en medicinskom napretku i pobolj anju kvaliteta ivota. U potrazi za inovativnim dijagnosti kim i terapijskim proizvodima koji bi zadovoljili do sada nezadovoljene medicinske potrebe, Schering grupa te i da nanajbolji na in iskoristi nau ne i tehnolo ke potencijale, da podsti e kulturu otvorenog dijaloga o problemima i neprestano analizira dobrobiti i rizike. Schering po tuje op teprihva ene principe biomedicinskih istra ivanja sa posebnim naglaskom na autonomiji i integritetu pacijenata.

Antimonopolska i po tena trgovina Schering veruje da se dobrobit potro a a najbolje zadovoljava po tenom konkurencijom. Grupa se trudi da svoje poslovanje unapre uje aktivno, kompetentno i eti ki u skladu sa svim primenljivim zakonima protiv monopola, koji podsti u konkurenciju i po tenu trgovinu na svim tr i tima na kojima posluje, ne koriste i neferprednost nad ostalima, bilo da se radi o potro a ima, snabdeva ima ili konkurenciji.

12

Anti - korupcija Scheringse protivi korupciji i podmi ivanju, i ne toleri e praksu dobijanja poslova neprimerenim sredstvima. Nijednom zaposlenom u Scheringu nije dozvoljeno da ponudi, primi ili prihvati bilo koju vrstu koristi za ili od poslovnih partnera, koja bi mogla da iskompromituje, ili se u inikom promituju om za sposobnost da se donose objektivne i po tene poslovne odluke. Trgovina na bazi poverljivih unutra njih informacija Schering zahteva da se njegovi slu benici uzdr e od trgovine na bazi poverljivih unutra njih informacija. Ovo se posebno odnosi na zaposlene koji imaju pristup poverljivim informaijama o Scheringu, njegovim ograncima ili filijalama, ili o kompaniji sa kojom Grupa posluje. Ovakve poverljive unutra nje informacije mogu da se odnose, na primer na planove; nove proizvode ili procese; integracije, sticanja i oduzimanja prava na poslove ili hartije od vrednosti; probleme sa kojima se susre e Schering ili kompanija sa kojom posluje; prodaju; profitabilnost; pregovore o va nim ugovorima ili poslovnim odnosima; zna ajne parnice ili finansijske informacije. Ako je informacija takva da bi je razuman investitor smatrao zna ajnom za dono enje odluke o ulaganju, zaposleni koji tu informaciju poseduje ne bi smeo niti da kupuje, niti da prodaje Scheringove hartije od vrednosti, niti da te informacije prosle uje drugima dok one ne postanu dostupne javnosti. Uz to, zaposleni ne smeju da kupuju niti prodaju hartije od vrednosti ni u jednog drugoj kompaniji o kojoj poseduju povla ene informacije nedostupne javnosti, niti da otkrivaju ovakve informacije drugima dok one ne postanu dostupne javnosti. Kori enje materijalnih poverljivih informacija na gore navedeni na in mo e tako e biti protivno zakonu. Grupa je izdala i Schering AG unutra nji pravilnik o po tovanju pravila trgovine koji sadr i detaljnije zahteve. Adekvatni radni uslovi Scheringje dru tveno odgovoran poslodavac i svoje zaposlene smatra svojom velikom snagom. Grupa od svojih zaposlenih tra i odanost, a zauzvrat sa njima deli svoj poslovni uspeh. Schering se obavezuje da obezbedi radnu okolinu koja uva ava razli itosti bogatstvo me unarodne kulture. Kadrovska politika i aktivnosti Grupe Schering treba da doprinesu stvaranju radnog mesta na kome svaki pojedinac ima mogu nosti za profesionalni i li ni razvoj. Schering po tuje svakog pojedinca i promovi e otvorenu razmenu shvatanja, kritika i ideja. Schering je posve en pru anju jednakih mogu nosti zapo ljavanja svim licima, i ne toleri e diskriminaciju niti zlostavljanje bilo koje vrste. Pretnje ili akti nasilja, kao i fizi ko zastra ivanje su zabranjeni. Ne toleri e se upotreba zabranjenih droga na radnom mestu. Sukob interesa "Sukob interesa" postoji kada neko lice ima li ni interes koji se razlikuje od interesa Scheringa. U konfliktnim situacijama, interesi Grupe se ne smeju dovoditi u pitanje. Sukob interesa mo e da nastane u mnogim situacijama od kojih slede e iziskuju posebnu pa nju:

13

- zaposleni ne smeju iskoristiti u li ne svrhe poklone koje primaju na svojoj funkciji u Schering grupi, niti se na drugi na in li no bogatiti zahvaljuju i pristupu poverljivim informacijama. - svi zaposleni imaju obavezu da unapre uju legitimne interese Scheringa kada se za to uka e prilika. Oni ne smeju da koriste mogu nosti, informacije, imovinu kompanije ili svoj polo aj u njoj, za li nu korist, niti da direktno ili indirektno ulaze u konkurenciju sa njom. - zaposleni ne smeju da rade kao direktori, menad eri, zaposleni ili savetnici u bilo kojoj drugoj poslovnoj organizaciji to bi negativno uticalo na njihovu motivaciju ili u inak, osim ako takav rad nije specifi no odobren od strane Kompanije. - Schering podsti e svoje zaposlene da se anga uju na dobrovoljnom radu u lokalnim zajednicama i dobrotvornim aktivnostima. Me utim, mora se osigurati da sve spolja nje aktivnosti, ak i one koje su dobrotvorne i rade se besplatno, ne predstavljaju sukob interesa i da nisu u suprotnosti sa njihovim zaposlenjem u Kompaniji. Svaki sukob ili potencijalni sukob interesa treba da se prijavi i da se o njemu prodiskutuje sa odgovaraju im pretpostavljenima. Vo enje dokumentacije i izve tavanje Schering primenjuje najvi e standarde u vo enju dokumentacije. Svi finansijski izve taji i knjige, dokumenti i ra uni Grupe bilo da se uvaju u elektronskom ili tampanom obliku - moraju da prikazuju transakcije i doga aje ta no, da po tuju zakonske regulative i ra unovodstvene principe, kao i sistem internog ra unovodstva Kompanije. Nepo teno izve tavanje u Kompaniji ili organizacijama ili licima izvan Kompanije je strogo zabranjeno. Schering se obavezuje da prikazuje potpune, ispravne, ta ne, pravovremene i razumljive podatke u svim izve tajima i dokumentima koji se zavode ili podnose po nema kom zakonu, ili Komisiji SAD za hartije od vrednosti i konverziju, kao i u drugim javnim komunikacijama.

Za tita i pravilno kori enje imovine Kolektivno, zaposleni su odgovorni za uvanje i pravilno i efikasno kori enje imovine Scheringa. Svaki zaposleni tako e ima obavezu da titi imovinu Scheringa od gubitka, o te enja, zloupotrebe, kra e, pronevere ili uni tenja. Svaku situaciju ili incident koji bi mogli da dovedu do ovakvih posledica zaposleni su du ni da odmah prijave svom nadre enom ili menad eru. Poverljivost i za tita privatnosti Informacije spadaju u najvredniju imovinu kompanije Schering, paje otvoreno i efikasno irenje informacija presudno za njen uspeh. Me utim, mnogo poslovnih informacija Grupe je poverljivo ili za ti eno, pa se takva poverljivost mora uvati, osim kada sam Schering da ovla enje za izno enje ovakvih informacija ili kada se to zahteva zakonom ili propisima. Ova pravila se posebno primenjuju na intelektualnu svojinu, kao to su 14

poslovne tajne, patenti, igovi i autorska prava, kao i poslovni, marketin ki i planovi usluga, in enjerijska i proizvodna tehnologija, projekti, baze podataka, dokumentacija, informacije o platama i bilo koji neobjavljeni finansijski podaci i izve taji. Politika Scheringa je da li ne informacije o zaposlenima, pacijentima, korisnicima, poslovnim partnerima i snabdeva ima budu kori ene s du nom pa njom i tretirane kao poverljive, uz potpuno po tovanje svih prava na za titu privatnosti. Za tita ovakvih informacija je od ogromnog zna aja i one se moraju iznositi s najve om pa njom da bi se zaslu ilo kontinuirano poverenje svih lica kojih se ti u. Pitanja i pritu be Ako zaposleni ima pitanja ili pritu be vezano za teme obuhva ene ovim kodeksom, uklju uju i i mogu e kr enje samog Kodeksa, treba da ih odmah podnese svom pretpostavljenom u cilju razre enja.Ovo se mo e uraditi anonimno, poverljivo ili na drugi na in. Ako re enje nije zadovoljavaju e za zaposlenog, ili pak on/ona smatra da nije primereno da svoje pitanje ili pritu bu iznosi svom pretpostavljenom, ono treba da se podnese Pravnoj slu bi u lokalnoj poslovnoj jedinici, ili ako to nije izvodljivo, Pravnoj slu bi ScheringAG Berlin. Schering ne dozvoljava nikakvu osvetu zbog pritu bi ura enih u skladu sa ovim Kodeksom sa dobrim namerama. Odgovornost Svi zaposleni,kao i lanovi Izvr nog odbora i lanovi Nadzornog odbora, obavezni su da po tuju standarde iznete u ovom Kodeksu. Kr enje Kodeksa e dovesti do posledica. U te im slu ajevima takve posledice mogu da uklju uju udaljavanje iz kancelarije i prekid radnog odnosa. Svaka promena u ovom Kodeksu, ili odricanje od prava po njemu za lanove Izvr nog odbora iziskuje odluku Nadzornog odbora i otkri e se u meri u kojoj se to tra i zakonom ili propisima vezanim za rad berze.

DISKRIMINACIJA U ZAPO LJAVANJU U organizaciji diskriminacija se mo e javiti u vi e oblika: Individualna kada se lanovi organizacije demonstriraju predrasude prema drugim osobama kao posledica stereotipnog razmi ljanja Strukturalna kada uslovi za zapo ljavanje i unapre enje isklju uju odre ene pojedince (slu ajno ili namerno) Organizaciona kada postoje preuranjena mi ljenja i pretpostavke kakav bi posao mogao neki pojedinac ili grupa da obavlja. (Npr: mu karci ili ene) Osnovne perspektive diskriminacije Psiholo ka / sociolo ka:diskriminaciju posmatra kao rezultat u enja pojedinca kako da se pona aju na na in koji odgovara dru tvu u kome ive Istorijska:prati promene u diskriminacionom modelu tokom vremena i faktore koji doprinose tim promenama 15

Strukturalno / ekonomska: traga za modelom radne snage, tj. ponude i tra nje i povezivanja diskriminacije sa posedovanjem odgovaraju ih osobina Politi ko / eti ka: traga za diskriminacijom kao osnovnim ljudskim pravom i fundamentalnim delom socijalno odgovorne nacije na radnom mestu 1. Psiholo ko / sociolo ka osnova diskriminacije Zasniva se na traganju za odgovorom na fundamentalno pitanje koje se ti e utvr ivanja do kog stepena je diskriminacija nau eno pona anje, a do kog je rezultat uro enih crta li nosti. 2. Istorijska perspektiva Podrazumeva nekoliko kriti nih pitanja koja ine su tinu diskriminacionog razmi ljanja. To su pitanja pola, rase ietni nosti, starosti i invalidnosti. a) Pol bez obzira na zna ajne razlike izme u uloge mu karaca i ena u razli itim kulturama, ne postoji ni jedan primer dru tva gde su ene mo nije od mu karaca. razlog: tradicionalna podela uloga i posla b) Rasa i etni nost iako zakonodavstvo izri ito zabranjuje diskriminaciju po osnovu rasnog i etni kog porekla, situacija u praksi nije ba takva, pogotovo ako se posmatraju statisti ki podaci o zaposlenosti u pojedinim zemljama, gde je zastupljena rasna i etni ka raznovrsnost. c) Starost podrazumeva diskriminaciju mladih i starijih radnika prilikom zapo ljavanja. Direktiva EU iz 2000. god. zahteva da Vlade uvedu zakone koji bi spre ili starosnu diskr. od 2006. god. Mogu e je i ukidanje klauzule o penzionisanju radnika nakon 65. godine d) Nesposobnost (invalidnost) 1996. god. je uveden akt o diskriminaciji invalidnosti kojim se zabranjuje bilo kakav oblik diskriminacije za preduze a od 15 ili vi e zaposlenih prema trenutnom ili budu em osoblju po osnovu invaliditeta. Postoje odre ene kategorije koje su izuzete iz ovog akta: policajci, vatrogasci, uvari zatvora itd. 3. Strukturalna / ekonomska perspektiva diskriminacije Obja njenja koji sagledaju dejstvo strukturalnih odnosno ekonomskih faktora na diskriminaciju obuhva ena su u tri teorije: a) Teorija ljudskog kapitala b) Teorija segmentiranog tr i ta radne snage c) Teorija rezervi u radnoj snazi 4. Politika / eti ka perspektiva diskriminacije Diskriminacija u okviru radnog mesta je prakti no posledica vrednosti i stavova dru tva u kom organizacija egzistira i funkcioni e. 16

Bilo bi absurdno odvojeno posmatrati stavove zaposlenih na poslu od ireg socijalnog konteksta kom organizacija pripada. PRISTUPI RE AVANJA DISKRIMINACIJE A) Nacionalne inicijative i obrazovni program B) Vi e radikalni pristup (kao to su programi afirmativne akcije) C) Pristup upravljanja razli itostima a) Nacionalne inicijative i obrazovni program Odnose se na zakonodavni pristup jednakim mogu nostima. Igralo je veoma va nu ulogu u re avanju problema diskriminacije na radnom mestu. b) Radikalniji pristup - programi afirmativne akcije Afirmativne akcije se mogu definisati kao ,,one akcije koje su odgovaraju e za prevazila enje efekata pro lih ili sada njih praksi, politika ili drugih barijera zajednake mogu nosti. C) Pristup upravljanja razli itostima Temelji se na injenici da su svi ljudi razli iti i da potencijal svakog pojedinca mora biti iskori en jer ba te razli itosti mogu biti izvor bogatstva i uspeha. Tako svaki lan populacije je uklju en u radni proces, bez obzira na njegov pol, rasu, status i sli no. Ovaj pristup je posebno kori en u SAD.

UPRAVLJANJE DISKRIMINACIJOM Osnovni zadatak menad era je da obezbede i osiguraju jednake mogu nosti za sve radnike preko slede ih oblasti: 1. Regrutacija i selekcija kriterijum na kojem se bazira mora biti zasnovan na detaljnoj analizi. 2. Uvo enje (orijentacija) proveriti sve materijale za orijentaciju novih radnika kako bi se osiguralo da se zaposleni nesteretipi u. 3. Obuka i razvoj pru iti mogu nost obuke svim zaposlenima kao i eliminisati potrebe intenzivnog ostajanja van preduze a 4. Unapre enje i ocenjivanje ne sme biti privilegija, ne sme biti zasnovana nastereotipi nim predrasudama 5. Pla anje, rokovi i uslovi zaposlenja radi pravi nosti treba da se zasniva na objektivnim metodama vrednovanja posla 6. Uznemiravanje i no enje sa uvredama potrebno je ista i obavezu organiazcije za eliminisanje uznemiravanja (npr. seksualno uznemiravanje) 7. Disciplina, otpu tanje i suvi nost voditi ra una da kriterijumi odre ivanja suvi nosti ne budu zasnovani na diskriminatornoj osnovi 17

PRAVNO OKRU ENJE MENAD MENTA LJUDSKIH RESURSA: Jednake mogu nosti zapo ljavanja Diskriminacija u irem smislu predstavlja dono enje odluka o zapo ljavanju ili radnim uslovima koja su povoljna lanovima jedne grupe u odnosu na druge lanove grupe kojima su nepovoljne. To se pre svega odnosi na selekciju osoblja, pristup u programe obuke, unapre enje, radne zadatke, transfere, kompenzacije, otpu tanja i ka njavanje. Sudovi smatraju da namerni (razli ito tretiranje) i nenamerni (razli iti uticaj) akti pokrivenih entiteta mogu initi ilegalnu diskriminaciju zapo ljavanja. Razli ito tretiranje predstavlja namernu diskriminaciju kada poslodavac koristi razli ite tretmane ili standarde za razli ite grupe zaposlenih na bazi starosti, pola, religija itd. Razli iti uticaj predstavlja nenamernu diskriminaciju koja se javlja kada poslodavac sprovode i politiku rasno neutralnog zapo ljavanja izaziva neproporcijalnosti jer se neke grupe isklju uju po osnovu za ti ene kategorije. Procedure zapo ljavanja (npr: testovi) imaju nepro-porcijalno negativni uticaj na lanove za ti ene grupe. Osveta Mnogi sudski akti zabranjuju osvetu protiv zaposlenih koji se suprostavljaju diskriminatornim praksama ili u estvuju u za ti enim istra ivanjima, su enjima ili saslu anjima. Elementi prava osvete su: a)Aktivnosti zaposlenih podrazumevaju suprostavljanje diskriminaciji i u estvovanje u za ti enim su enjima. b)Akcije obrnutog zapo ljavanja koje se smatraju osvetni kim su terminacija, odbijanje unapre enja, beneficija ili zapo ljavanja, pretnje, ukori itd. .

18

ZAKLJU AK Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja odre uje da li je ne to u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menad era, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje li ne odluke, vlastitog do ivljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasle a, o ekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduze a i okru enja. Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uklju uje eti ke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menad menta kompanija koje se odnose na spolja nje subjekte i okru enje, ali i eti ke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe li ne poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvr i prevaru, da stavi svoje li ne interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obi ajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naru i poslovnu klimu i atmosferu.

19

LITERATURA 1. 1. John Dalla Costa, The Etical Imperative: Why moral leadeship is Good Business, Perseus Publishing, 1998. 2. Marshall Schminke (1998), Menagamentel ethics.... 2. Lorens E.,Hantington S.P., Kultura je va na, Plato, Beograd,2004. 3. Kar, Albert Z., Da li je blefiranje u poslu eti no? U D on Dramond i Bil bein: Poslovna etika, Clio, Beograd 2001. 4. Riderstrale, J. Nordstrom, K., Funky Business, Plato, Beograd, 2004. 5. Post James, E., Frederick William, C., Business and Societi, Corporate Strategy,Public policy, Ethics, McGraw-Hill, 1996. 6. Williams, G.J. Ethics in Modern Management, Quorum Books, 1992. 7. Selekman, Benjamin,M. Power and Morality in a Business Society, McGraw_Hill. 1956. 8. Bruce, W. Classics of Administrative Ethics, Westview Press, 2001. 9. Francis, R.D. Ethics and Corporate Governance, University of New South Wales Press, 2000. 10. Dr Aleksandar oki , Upravljanje ljudskim resursima, Banja Luka, Prijedor, 2006. Sajtovi: www.eccf.su.ac.yu www.efbl.org

20