Relejna i retikularna jedra mo danog stabla

Marija Spasi

Retikularna formacija
- ini centralno sme tenu sr tegmentuma produ ene mo dine,ponsa i mezencefalona, kaudalno se, bez jasne granice, nastavlja VII laminom ki mene mo dine,a rostralno preko subtalamusa dopire do intralaminarnih jedara talamusa -sastavljena je iz grupa razli itih elija (po izgledu, vezama i funkciji) izme u kojih se u svim pravcima pru aju vlakna bele mase, to joj daje mre ast izgled (otud i njeno ime, retikularna formacija) -sadr i preko 100 jedara, koja dodu e nisu ba precizno morfolo ki definisana JEDRO retikularne formacije podrazmeva grupu elija retikularne mase Retikularna jedra koja obrazuju neuroni retikularne formacije se mogu podeliti na osnovu morfolo kih i biohemijskih kriterijuma

Osobine retikularne formacije

Retikularna formacija je polisinapti ki sistem jer se veze izme u neurona same mre e ili sa drugim aferentnim neuronima ostvaruju preko velikog broja sinapsi. Funkcije
Autonomne Somatske (motorne i senzitivne)

Autonomne funkcije retikularne formacije

Retikularna formacija ima slede e autonomne funkcije: 1. Koordinacija autonomnih funkcija, 2. Pode avanje endokrine sekrecije, 3. Odr avanje biolo kog ritma spavanja budno stanje.

1. Koordinacija autonomnih fukcija

U retikularnoj formaciji se nalaze automatski centri za kotrolu nekih autonomnih funkcija (disanje, rand srca, vazomotorika) i centri odre enih autonomnih refleksa (kijanje, ka ljanje, lu enje suza, gutanje, vakanje, lu enje pljuva ke, sisanje i povra anje). Izme u ovih centara postoje uzajamne veze.

2. Pode avanje endokrine sekrecije

Retikularna formacija je uklju ena u proces homeostaze odr avanja stalnosti unutra nje sredine organizma. Ova funkcija se ostvaruje zahvaljuju i aferentnim vezama sa senzornim receptorima i eferentim vezama sa hipofiziotropnim arealom hipotalamusa.

3. Ulogu u biolo kom ritmu spavanje budno stanje

ima prvenstveno retikularni ascendentni aktiviraju i sistem, RAAS, koji je odgovoran za odr avanje budnog stanja.

Somatske uloge retikularne formacije

Senzorne Motorne

Senzorne funkcije
se sastoje u modulaciji aferentnih signala sa odre enih receptora. Retikularna formacija ima inhibitorno modulatorno delovanje na preno enje informacija sa receptora za bol i ini deo unutra njeg sistema analgezije koji u izvesnim situacijama smanjuje ose aj bola. Stimulatorno modulatorno delovanje na aferente signale ima RAS. On kontinuirano ekscitira neurone kore velikog mozga, ime se pobolj ava prijem senzornih informacija.

Retikularni ascendentni aktiviraju i sistem

SASTAVLJEN IZ brojnih spinoretikularnih veza, kojima se u mo danom stablu priklju uju vlakna iz drugih senzitivnih puteva i senzitivnih jedara mo danih ivaca ALJE PROJEKCIJE obostrano u talamus, limbi ki sistem,gotovo sve delove neocortex-a ODGOVORAN ZA odr avanje sna, budnog stanja i uti e na stanje svesti

Osnovne motorne uloge

1. Pode avanje tonusa skeletnih mi i a, 2. Koordinacija motorne aktivnosti.

Pode avanje tonusa skeletnih mi i a

Uticaj na tonus skeletnih mi i a, zavisno od dela retikularne formacije, mo e da bude inhibitoran ili stimulatoran. Ostvaruje se uvek preko inhibitornih interneurona u ki menoj mo dini.

Koordinacija motorne aktivnosti

Uticaj na motornu aktivnost ostvaruje se vezama retikularne formacije sa svim receptorima tela, sa jedne strane, i sa vi im motornim centrima, sa druge strane. Izvo enje najjednostavnije motorne aktivnosti, refleksne radnje, zavisi od polo aja tela. Tako e, vr enje voljnih pokreta zavisi od polo aja tela, ali i informacija primljenih preko senzornih receptora i receptora ula. Tako, na primer, jak iznenadni zvuk mo e da prekine pisanje ili neku drugu voljnu radnju.

MORFOLO KA PODELA RETIKULARNIH JEDARA Po polo aju u odnosu na srednju liniju 1.Nuclei raphes 2.Nuclei paramediani 3.Centralna grupa 4.Lateralna grupa Po veli ini neurona koji ih ine: 1.Magnocelularna zona 2.Parvocelularna zona

Morfolo ka podela jedara retikularne formacije

Prema polo aju i citolo kim karakteristikama razlikuju se 4 grupe jedara: 1. Ncc. raphes se nalaze u sredi njoj ravni mo danog stabla (nc. raphes obscurus, nc. raphes pallidus, nc. raphes magnus, nc. raphes pontis, nc. linearis, nc. raphes dorsalis) 2. Ncc. paramediani nalazi se dorzalno i lateralno od ncc. raphes 3.Centralna grupa zauzima centralno mesto u desnoj i levoj polovini tegmentuma produ ene mo dine i mosta: Medulla oblongata: nc. centralis (s.anterior), nc. magnocellularis (s. gigantocellularis) Pons: nc. magnocellularis, nc. Pontis centralis caudalis 4. Lateralna grupa jedra u lateralnom delu tegmentuma: Medulla oblongata: nc. parvicellularis, nc. reticularis lateralis Pons: nc. parvicellularis, nc. Pontis centralis rostralis Isthmus rhombencephali: locus caeruleus, nc. subcaeruleus, ncc. parabrachiales Mesencephalon: nc. cuneiformis, nc. subcuneiformis, nc. tegmentalispedunculopontinus, nc. ruber

Biohemijska podela retikularnih jedara

Na osnovu prisustva odre enog neurotransmitera ili neuromodulatora u neuronima ili njihovim aksonima postoje slede e grupe: 1.Noradrenergi ki sistem (noradrenalin) 2.Dopaminergi ki sistem (dopamin) 3.Serotoninergi ki sistem (serotonin) 4.Holinergi ki sistem (acetilholin) 5.Adrenergi ki sistem (adrenalin)

Biohemijska podela jedara

Noradrenergi ki sistem (noradrenalin) obuhvata 7 grupa neurona obele enih kao A1 A7. Najva nija grupa A6 u nivou locus caeruleus a koja sadr i najve u koncentraciju noradrenalina. Iz ovih neurona polaze: -Ascendentna vlakna koja daju dorzalni i ventralni snop koji zavr avaju u hipotalamusu, talamusu,delovima limbi kog sistema i neokorteksa Descendentna vlakna koja zavr avaju u malom mozgu, jedrima vagusa i simpati kim jedrima medullae spinalis Dopaminergi ki sistem (dopamin) obuhvata grupe neurona mesencephalon a, subtalamusa i hipotalamusa ozna ene kao A8 A14. Najve a koncentracija dopamina u A9 grupi koja obuhvata pars compacta substantiae nigrae; aksoni ove grupe daju nigrostrijatni snop za neostrijatum. Mezolimbi ki snop ulazi u sastav medial forebrain bundle i inervi e limbi ki sistem i prefrontalnu koru. A12 grupa daje tr. tuberoinfundibularis za nc.arcuatus hipotalamusa

Biohemijska podela jedara

Serotoninergi ki sistem (serotonin) obuhvata grupe neurona ozna ene kao B1 B9 koje se nalaze u sastavu ncc. raphes; najve a koncentracija serotonina se nalazi u nc. Raphes dorsalis Ascendentna vlakna iz ovih grupa daju dorzalni i ventralni snop koji su za delove talamusa, hipotalamusa, bazalnih ganglija, delove limbi kog sistema i frontalne kore Descendentna vlakna idu za mali mozak, locus caeruleus i sivu masu ki mene mo dine Holinergi ki sistem (acetil holin) obuhvata predominantno neurone septalnog podru ja bazalnog dela (basal forebrain) velikog mozga koji inervi u limbi ku i frontalnu koru Adrenergi ki sistem obuhvata C1 C3 grupe neurona medullae oblongatae

Veze retikularne formacije

Aferentne: kora velikog mozga (tr. corticoreticularis),hipotalamusa i limbi kog sistema (fasciculus medialis telencephali, na engleskom medial forebrain bundle) Mali mozak (tr. cerebelloreticularis) Ki mena mo dina (tr. spinoreticularis)

- Olfaktivne preko medial forebrain bundle (fasciculus medialis telencephali) Vizuelne iz colliculi superiores Auditivne iz nc. olivaris superior-a Vestibularne iz ncc. vestibulares Visceralne iz nc. tractus solitarii Iz povr nih i dubokih tkiva tela i glave preko tr. spinoreticularis-a i tr. trigeminothalamicus-a

Informacije koje sti u preko aferentnih veza retuklarne formacije

Eferentne veze retikularne formacije

Talami ke gde se preko intralaminarnih jedara talamusa ostvaruje veza sa korom velikog mozga (ascendentni retikularni aktiviraju i sistem (ARAS)) Ekstratalami ke gde se veze sa korom velikog mozga ostvaruju mimo talamusa: Dorzalni i ventralni noradrenerhi ki snop Dorzalni i ventralni serotoninergi ki snop Nigrostrijatni, mezolimbi ki i tuberoinfundibularni dopaminergi ki snop Medial forebrain bundle Nishodni snopovi: Tr. reticulocerebellares veza ncc. paramediani i nc. reticularis lateralis Tr. reticulospinalis veza sa ki menom mo dinom, u estvuje u regulaciji mi i nog tonusa i odr avanja uspravnog stava tela Veze sa jedrima mo danih ivaca u estvuju u formiranju refleksnih centara (vazomotorni centar, respiratorni centar, centar za vakanje, salivaciju, gutanje, povra anje itd.)

Nucleus ruber
Nalazi se u tegmentumu rostralnog mesencephalon-a, dorzomedijalno od pars compacta substantiae nigrae; pru a se i u subthalamus Pripada i relejnim jedrima mo danog stabla, kao i ekstrapiramidalnom sistemu Sastoji se od: Magnocelularnog dela daje vlakna za medulla spinalis (tr. rubrospinalis) Parvicelularni deo povezan je sa donjim olivarnim jedrom, retikularnom formacijom i jedrima drugih kranijalnih ivaca preko tr. tegmentalis centralis Nc. ruber dobija vlakna iz malog mozga (tr. cerebellorubralis) i premotorne i motorne kore (tr. corticorubralis)

Relejna jedra
dobro ograni ene grupe neurona koje pripadaju jednom od neuronskih sistema (motornom, senzitivnom ili ulnom). Tu se potpuno ili delimi no prekidaju vlakna odgovraju eg sistema puteva i nastavljaju se aksonima relejnog jedra ime se uspostavlja morfolo ka i funkcionalna celina nisu samo centri kroz koje prolaze impulsi ili se u njima zavr avaju, ve se u njima vr i obrada pristiglih impulsa. Relejna jedra su po svojoj gra i i funkciji karakteristi na za mo dano stablo, nema ih u ki menoj mo dini pa se ozna avaju i kao nove sive mase.

Relejna jedra produ ene mo dine

Dele se u dve grupe:
1.Relejna jedra olivarnog kompleksa (complexus olivaris inferior) 2.Relejna jedra zadnjeg funikulusa

Relejna jedra olivarnog kompleksa

1. nc. olivaris inferior- Donje olivarno jedro izaziva ispup enje nazvano oliva, duga ko je oko 15mm, naborane je povr ine i ima hilus (hilum). Oko njega se nalazi razgranata mre a mijelinizovanih vlakana koja mu grade neku vrstu omota a (amiculum olivare). Ovo jedro je ekstrapiramidalno relejno jedro Aferentna vlakna su: tr. spinoolivaris, tr. rubroolivaris, tr. tegmentalis centralis. Eferentna vlakna su: tr. olivospinalis, tr. olivocerebellaris, tr. olivoreticularis. 2. nc. olivaris accessorius medialis 3. nc. olivaris accessorius posterior

Relejna jedra zadnjeg funikulusa

1. nc. gracilis, izaziva tuberculum gracile, u njemu se zavr avaju vlakna fasciculusa gracilisa, puta za duboki svesni senzibilitet donje polovine trupa. 2. nc. cuneatus, izaziva tuberculum cuneatum, u kome se zavr avaju vlakna fasciculus cuneatusa, puta za duboki svesni senzibilitet gornje polovine trupa. Iz ova dva jedra polaze lu na vlakna (fibrae arcuate interne posteriores s. dorsales) koja se ukr taju (decussatio lemniscorum) i obrazuju unutra nji lemniskus (lemniscus medialis) koji predstavlja centralni neuron puta za duboki svesni senzibilitet trupa i udova 3. nc. cuneatus accessorius od njega polaze vlakna koja obrazuju neukr ten tr. cuneocerebellaris, koji predstavlja centralni neuron puta za duboki, nesvesni senzibilitet gornjeg dela trupa.

Relejna jedra ponsa i mesencephalona

Relejna jedra auditivnog sistema: Nc. olivaris superior Ncc. corporis trapezoidei Ncc. lemnisci lateralis U mesencephalon-u: Nc. colliculi inferioris Nc. corporis geniculati medialis Pontinska jedra ncc. pontis se u velikom broju nalaze u bazalnom delu ponsa U njima zavr avaju vlakna tr. prefrontopontinusa, tr. frontopontinusa, tr. temporopontinusa, tr. parietopontinusa, tr. occipitopontinusa - od njih polaze vlakna tr. pontocerebellaris, koja po ukr tanju u ponsu preko pedunculus cerebellaris mediusa zavr avaju u kori cerebellum-a