Epizoda 01 Evharistija - zahvalnost (grcki) Ucetvujuci u svetoj liturgiji, verni sa zahvalnoscu prinose Bogu sebe i sve stvo reno

i primaju od Boga njegovo telo i krv kao novi zivot - tako se ponovo uspost avlja prekinuti ciklus zajednistva za vecnost. U evharistiskoj proslavi, svetoj Liturgiji, rec Liturgija ima znacenje: sluzba, sluzenje, javno delo, kada prinosimo Bogu hleb i vino, njegove darove koje je O n darovao nama da odrzimo zivot. Bogu prinosimo sebe i svet. Sve to cinimo u Hristu i u secanju na Njega. Cinimo ovo u Hristu jer je On vec prineo Bogu sve sto je trebalo da bude prineto , On je izvrsio ovu evharistiju jedanput i za sve, i nista nije ostalo sto nije bilo prineto!!! U Njemu mi imamo zivot koji je On predao Bogu i koji je zivot svih nas. Crkva pripada svima onima koji su bili primljeni u evharistijski zivot Hristov i crkva to cini u secanju na Njega jer prinoseci neprestano svoj zivot i svoj sve t Bogu verni svaki put otkrivaju da nema niceg drugog sto bi moglo da se ponudi i prinese osim samog Hrista koji je zivot sveta, punoca svega sto postoji. To je Njegova evharistija i On je onaj koji evharistiju prinosi. Hriscani su ukl juceni u Hristov zivot i Hristos je njihov zivot. Prema tome, mozemo reci da je sveta Liturgija vecno ponavljajuci dozivljaj Bozij eg naroda, Bozije Ljubavi i realnosti spasenja. U svetoj Liturgiji otkrivamo taj nu spasenja sveta u Hristu. "I On za sve umre, da oni koji zive ne zive vise sebi, nego Onome koji za njih u mre, i vaskrse". (2 Kor 5, 14-15) Cak ni najprecizniji opis Liturgije ne moze u potpunosti da docara unutrasnju, d uhovnu srz Evharistije - to je sredisnji dogadjaj ka kojem gravitiraju sve ostal e svete tajne i sav hriscanski zivot i oko kojeg se oni okrecu. Ona je zaista sa mo srce celokupnog zivota crkve, sredstvo i izraz njenog jedinstva sa Hristom. Zasto su se hriscani i u vreme progona (najgori progoni od 303-313 u vreme cara Dioklecijana) drzali ovog, po zlu poznatog, obreda. Ti ljudi se nisu neprestano izlagali rizicima da bi proslavljali Evharistiju samo zbog toga sto im je to bil o dirljivo podsecanje na Hristovu smrt kojom su otkupljeni. Oni su to mogli imat i na bilo kom mestu i u samoci. Ono sto je dovelo hriscanina do tog proslavljanja jeste jako verovanje da je u e vharistijskom delovanju tela Hristovog, kao ni u jednom drugom, On licno uzimao ucesca u delovanju pozrtvovane poslusnosti volji Bozijoj koja je dosla do savrse nstva na Golgoti i koja je spasla ceo svet, ukljucujuci i Njega samog!!! To verovanje je i danas u osnovi Pravoslavne Crkve. Moze se reci da je, u istorijskom smislu, Crkva utemeljena na krvi mucenika. Crkva deluje u istoriji ali joj je cilj nadistorijski. Crkva je do drugog Hristo vog dolaska, do kraja istorije, tajanstveno, saborno telo Hristovo na zemlji. Crkva je, pre svega, Lturgija, sluzenje, poziv na delatnost u ovome svetu po uzo ru na Hrista. Crkva je svedocenje u svetu Hrista i Njegovog carstva. Sluzenje Evharistije, Liturgija, moze da se najpre opise kao putovanje - putovan je Crkve u dimenziju carstva Bozijeg. Dimenzija koju nam otvara Crkva omogucava nam da vidimo krajnju realnost zivota. Crkva nije bezanje iz sveta, ona omogucuje ulazak u prisutnost Hrista i cini vas krslog i vaznetog Hrista prisutnim na zemlji. Rani hriscani bili su svesni da tr eba da se vaznesu za Hristom na nebo kako bi postali hram Duha Svetoga. Bez ovog

vaznesenja oni nisu mogli da vide smisao svog postojanja u svetu, svog sluzenja svetu. Tamo na nebu, rani hriscani su bili zagnjureni u novi zivot carstva nebe skog. Kada su se posle ovog liturgijskog vaznesenja vracali u svet, njihova lica su zr acila vecnoscu, radoscu i mirom nebeskog carstva Bozijega. Oni su zaista bili nj egovi svedoci. Jevandjelje i pocinje i zavrsava se radosnom vescu. Ako danas nekada izgleda kao da se Hriscanstvo povuklo pred silama sveta, to je pre svega zbog toga sto je b aveci se brigama sveta izgubilo od svoje prvobitne radosti. Sveta Liturgija crkve je stalni ulazak u radost, podsecanje na radost, nedopusta nje da radost izbledi!!! Sveto pricesce kao centar i osnovni smisao Liturgije, ne dopusta putnicima ka pu noci Hristovog carstva da na zajednickom putu posustanu. Posle svake liturgije hriscani se vracaju u svet koji treba ljubavlju da obuhvat e. I danas je na hriscanima da svetu svedoce visu realnost carstva u koje ih Lit urgija vodi. I danas je na njima da sa zahvalnoscu prihvate radost u koju ih Lit urgija uvodi i da ne dopuste da svetska buka tu radost ugusi. I danasnji hriscanin, kao i onaj sa pocetaka crkve, mora da ulozi trud da pridje Evharistiji. Kad se jednom nadje u Evharistiji i uzme ucesca u njoj, usao je u Radost koja obnavlja svet i daje mu zivot. Ono sto ga je dovelo do Evharistije jeste ubedjenje da svakome od spasenih ostaj e apsolutna neophodnost ucestvovanja u Hristovom samopozrtvovanju, neophodnost j aca i od instinkta samoodrzanja. Jednostavno, ovo vazi za svakoga hriscanina bud uci da je deo tela Hristovoga. Ovako treba i da cini a ne nikako drugacije buduc i da je ovako Hristos zapovedio u svojoj poslednjoj zapovesti onima koji mu prip adaju. Ovo vise nego ista drugo izrazava novozavetnu istinu i doktrinu o spasenju sveta , o Isusu kao Bogocoveku koji je jedini spasitelj covecanstva, o Crkvi kao zajed nici spasenih gresnika i o telu Hristovom zajednicarski ovlastenom Njegovim posl anjem za spasenje sveta.