MONETARIZAM Ova teorija naziva se jo i ikaka teorija novca ili Fridmanova teorija.

Sutina ove teorije jeste da ona nastoji da rijei pitanja koja se odnose na: imovinu, tranju novca, BON (brzinu opticaja novca), transmisione mehanizme i monetarnu politiku. Po Fridmanu, imovina obuhvata 5 komponenti: novac, dionice, obveznice, fizika dobra i ljudske resurse /human capital. Ovaj autor zagovara empirijski koncept po kome je novac skupina likvidnih estica, koja je najvre povezana sa realnim ekonomskim kretanjima. U novac spada: gotov novac, depoziti po vienju, oroeni depoziti kod banaka. Ako se ukljuenje vrijednosnih papira moe smatrati realnim sastavo imovine, kao i ukljuivanje realnih dobara, ukljuivanje ljudskih resursa u imovinu bilo bi preiroko (ne moe se kvantificirati). Tranja novca zavisi od imovine, realnog dohotka, kamtne stope i cijena. Veliina imovine i dohotka pozitivno su korelirane s tranjom novca, dok su kamatne stope negativno korelirane s tranjom novca (nia kamatna stopa, vea tranja i obrnuto). Ljudi i preduzea koji raspolazu veim iznosom realnog dohotka, u situaciji su da lake i bolje optimiziraju njegov raspored. Tranja novca, po Fridmanu, praktino je funkcija ili zavisi od njegovih determinanti. Fridman je smatrao da e tranja novca varirati od zemlje do zemlje, u zavisnosti od ekonomskih i financijskih okolnosti u toj zemlji. BON se ovdje razmatra u dugom, srednjem i kratkom roku. Na dugi rok BON opada, to znai da subjekti dre vie novca po jedinici dohotka. Uzrok ovome, Fridman je vidio u ekonom.razvoju i rastu potronje, posebno luksuzne, i inflaciji kao obezvreivanju novca. Na srednji rok BON prati tok ekonomskih ciklusa, pri emu u usponu privredne aktivnosti, BON raste, a u silaznoj fazi ciklusa BON opada. Na kratak rok, BON zavisi od uslova privreivanja. I tako u uslovima hiperinflacije BON enormno raste, jer njegovi imaoci nastoje da ga se to prije oslobode. Transmisioni mehanizmi oznaavaju mehanizme usklaivanja ponude i potranje novca. Jednostavno reeno, ti mehanizmi treba da dovedu u jednakost ponudu i tranjuu novca. Ovo uravnoteenje se vri na finan.tritima. Rast ponude novca izaziva njegove draoce da ga se oslobode, na nain da e kupovati vrijednosne papire. To izaziva poveanju potranju za njima, a vea tranja e izazvati porast njihovih cijena i t odovodi do pada kamatne stope. Ovi procesi se odvijaju na kratak rok. Na srednji rok, pada kamtne stope se eliminie i vraa na stanje prije inicijalnog rasta. Razlog: finan.pekulatori na pad kamatne stoppe i na manju aktraktivnost vrijed.papira (isplativost) reaguju smanjivanjem tranje za vr.papirima. To izaziva porast njihovih cijena, i time se kamatna stopa vraa u prvobitno stanje, u privredi, u srednjem roku i to onda kada postoji puna zaposlenost i kada nema inflatornih oekivanja, viak novca se usmjerava u realni sektor ekonomije. Ovo usmjerenje postie rast proizvodnje, relnog dohotka i zaposlenosti. To dalje izaziva poveanuu tranju za radnom snagom, i kao rezultat toga dolazi do porasta nadnica i trokova proizvodnje. Da bi se poslodavci oslobodili pritiska ovoga rasta, oni na dui rok otputaju radnike i cijena radne snage vraa se na

prvobitni nivo, kao i ukupna proizvodnja i realni dohodak. Prema monetaristima, novana ekspanzija djeluje jedino na poveanje cijena. Kod monetarne kontrakcije, u kratkom roku, dolazi do pada kam.stope. U srednjem roku dolazi do pada proizvodnje a u dugom roku do pada cijena. Osnovni mehanizmi usklaivanja su: kam.stope, realni dohodak i cijene. Oni su varijabilni u razliitim vremenskom periodu i dovode do ujednaavanja ponude i tranej novca. Fridman novcu u srednjem roku pripisuje propulzivnu mo (prop.mo znai da neki faktor ili mehanizam pozitivno utie na privredna kretanja). U kratkom roku, monetarna baza i brzina obrtaja novca se ponitavaju. Na dugi rok novac treba da je vezan za realne ekonomske promjene. Fridman smatra da monetarnu politiku treba koristiti iskljuivo kao antiinflacijski faktor odnosno kao stabilizirajue sredstvo. Na dui rok, mon.poliitika ne moe proizvesti bri ekonosmki rast ve jedino moe da utie na privredni rast u srednjem roku. Mon.teorija prednost daje stabilizaciji. U cilju stabilizacije, monet.vlasti treba da obezbjedi da stopa rasta novca bude jednaka stopi rasta realnog dohotka. Jednom odabrana novana masa treba da raste konstantno ali po odabranoj stopi koja je proporcionalna stopi rasta BDP-a. Fridmanova teorija prednost daje stabilizaciji privrednih tokova, ona je dugorona i preferrira strategiju niskog monetarnog rasta.