1- Pojam i vaznost rimskog prava

2- Diobe rimskog prava

3- Razlozi opstanka rimske drzave i
prva 3 stoljeca republike... klasifikacija
4- Principat
5- Dominat
6- Zakoni 12 ploca
7- edicta magistratum i ius honorarium
8- Pravni izvori u doba principata
9- Klasicna jurisprodencija
10- Pravni izvori u doba dominata
11- 1ustinijanovo zakonodavstvo
12- Status civitatis
13- Ogranicenje pravne sposobnosti fizickih osoba
14- Ogranicenje djelatne sposobnosti
15- Pravne osobe u rimskoj drzavi
16- Opca obiljezja rimske obitelji
17- Opca obiljezja rimskog braka
18- Sklapanje braka
19- Patria potestas
20- Pojam i vrste stvarnih prava u rimskom pravu
21- Diobe stvari
22- Vrste posjeda u rimskom pravu
23- Stjecanje posjeda
24- Zastita posjeda
25- Vrste rimskog vlasnistva
26- Stjecanje vlasnistva u rimskom pravu
27- Originarno stjecanje vlasnistva
28- Vlasnicka tuzba - rei vindicatio
29- Pravni poslovi




1- Pojam i vaznost rimskog prava
Pod rimskim pravom podrazumiievamo pravo koie ie vazilo
kao pravni poredak u rimskoi drzavi od nienih pocetaka
(prema predaii g.754.p.n.e.) do cara Justiniiana (527.-
565.godine n.e.), gotovo 13 viiekova. Rimski pravnici nisu
postavili deIiniciie prava. Za pravo upotrebliavaiu izraz ius,
koii oznacava pravne norme koie cine pravni poredak
(tzv.pravo u obiektivnom smislu), a takode oznacava i pravna
ovlastenia koia poiedincima pripadaiu iz pravnih normi s
obzirom na odredene stvari i druge osobe (tzv.pravo u
subiektivnom smislu).
2- Diobe rimskog prava
U pocetku ie kod Rimliana pravo (ius) bilo usko vezano sa
vierskim pravilima (Ias). Rimliani su dosta rano odvoiili pravo
od religiie. Rimski pravnici su ostavili nekoliko podiela prava,
a to su: ius civile, ius gentium, ius naturale kod klasicnih
pravnika nalazimo podielu na dvoie ti. na ius civile i ius
gentium, koie se cesto oznacuie kao ius naturale. Gaius u
svoiim Instituciiama kaze da su ius civile one norme koie ie
poiedini narod samo za sebe stvorio, dok su ius gentium one
norme koie se podiednako mogu naci kod svih naroda, a
oslaniaiu se na prirodni razum (naturalis ratio). Razlikovanie
ius civile i ius gentium, po vladaiucem mislieniu, ie u tome sto
ie razvoiem iuris gentium u rimskoi drzavi omogucen pravni
saobracai sa strancima (peregrinima). Staro ius civile niie bilo
pristupacno peregrinima po principu personaliteta, a po svom
strogom Iormalizmu bilo ie za niih nerazumliivo i
neupotrebliivo. Zato su Rimliani, stupivsi u svietski saobracai
narocito posliie drugog punskog rata, kada Rim postaie
politicki i privredni centar zemalia Sredozemnog mora, morali
naci mogucnost pravnog saobracaia i pravne zastite za strance.
Ius gentium ie u stvari dio rimskog privatnog prava koii ne
vriiedi samo medu rimskim gradanima, nego se primieniuie i u
saobracaiu gradana sa strancima. Svoiim sadrzaiem ius
gentium se odnosio uglavnom na vlasnistvo i na ugovore.








3- Razlozi opstanka rimske drzave i prva 3 stoljeca
republike... klasifikacija
Rimska drzava egzistirala ie oko 13 viiekova. Imaiuci u vidu
naivazniie prekretnice u razvoiu drustveno-ekonomskih
odnosa i privatnog prava, to vriieme moze se podiieliti na 4
razdoblia:
1.Period kraljevstva (754.-510.p.n.e) 2.Period republike,
koii se moze podiieliti na
Rana republika (510.-201.p.n.e.) i Kasna republika (201.-
27.p.n.e.)
3.Principat (27.p.n.e.-235.n.e.),4.Dominat (235.-565.n.e.)
Navedenoi periodizaciii drzave odgovara i podiela prava:
Prva Iaza u razvoiu rimskog prava ie Iaza civilnog prava (ius
civile). Odgovara periodu kralievstva i rane
republike.Pretorsko ili honorarno pravo (ius honorarium)
odgovara periodu kasne republike.Rimsko klasicno pravo
klasicna iurisprudenciia odgovara periodu principata.
Postklasicno vulgarno rimsko pravo odgovara periodu
dominata.
Rimska anticka drzava tipicna ie robovlasnicka drzava sa
drustvenom polarizaciiom na klasu robovlasnika i klasu
robova. Polozai robovlasnika niie bio iedinstven. Robovi su
bili obespravlieni. Smatrani su stvarima, nisu bili subiekt, vec
obiekt prava. Nazivani su 'orudima koia govore.
U prva 3 stolieca republike plebeici se bore za pristup do
rimskih magistratura i drugih patriciiskih Iunkciia, te
omogucavanie uzivania osvoiene drzavne zemlie. Na
politickom planu dolazi do samoorganizovania plebeiaca, koii
su poceli odrzavati skupstine plebeiske skupstine. Odluke
plebeiskih skupstina (plebisciti) imale su obavezuiuci karakter
samo za niih. Posto nisu imali pristup magistraturi, plebeici su
odabrali svog narodnog tribuna (tribuni plebis). Svako ko se
usprotivi radu tribuna ili dovede u pitanie niegove odluke bice
kaznien smrcu. Licnost tog tribuna bila ie sankrosantus
zasticena kao bozanstvo. Rezultat borbe plebeiaca ie i prvi
rimski zakon XII ploca; plebeici su dobili i pravo sklapania
braka sa patriciiima, a i pristup do svih ostalih magistratura.
Formalni borbe plebeiaca bio ie lex hortensia iz godine
287.p.n.e. koiim ie odredeno da zakliucci plebeiskih skupstina
(plebiscita) obavezuiu citav narod patriciie i plebeice.Na
ekonomskom planu, politicka borba plebeiaca obiliezena ie
pokusaiem agrarnih reIormi. Politicki predstavnici na celu sa
bracom Grah pripremili su u narodnoi skupstini citav set
agrarnih zakona, ciii ie cili bio radikalna izmiena sistema
raspodiele novoosvoiene zemlie, uvodenie zemliisnog
maksimuma, obrazovanie posebnih drzavnih komisiia za
raspodielu zemlie i utvrdivanie kriteriia za raspodielu. Braca
Grah su ubiieni, a pitanie agrarne imovine nikada niie riieseno
u rimskoi drzavi. U doba republike, osnovni organi vlasti su
senat, narodna skupstina i magistrature.

16- Opca obiljezja rimske obitelji
U historiiskom razvoiu rimska porodica prosla ie kroz
sliiedece Iaze:
Konzorciium ie bila zaiednica brace i niihovih potomaka. Ovai
oblik zaiednickog zivlienia karakteristican ie za period
kralievstva i rane republike, kada ie dominantan oblik
privredivania bila naturalna privreda, a kolektivna svoiina
dominantan svoiinski oblik. Posliie konzorciiuma iavlia se
tzv.individualna porodica agnatskog tipa u koioi se iavliaiu sve
izrazeniii procesi izdvaiania individualnog privatnog
vlasnistva sa naglasenom ulogom pater Iamilias-a. Kognatska
ili krvno-srodnicka porodica ie konacan oblik rimske porodice,
koiu cine roditelii sa svoiom diecom i naislicniia ie obliku
danasnie porodice. Javlia se u II, odnosno III viieku p.n.e. sa
poiavom trzisnih odnosa, kada ie moguce da poiedinci zive i
rade i izvan svoie porodice uz istovremenu sviiest o
zaiednickom poriieklu. U ovom obliku vlast pater Iamilias-a
znatno ie oslabliena, a krvno srodstvo dobiva sve veci
ekonomski i pravni znacai u odnosu na dotadasnii oblik
srodstva, tzv.agnatsko srodstvo.







4- Principat
Principat (27.p.n.e 235.n.e.) ie period vladavine iednog
covieka, pri cemu se zadrzavaiu svi do tada poznati
republikanski organi vlasti, ali se oni posebnim metodama
politickog lukavstva razvlascuiu da bi se ovlastenia
koncentrisala u rukama princepsa. Nosioci novih proIitabilnih
zanimania koia su se poiavila u periodu kasne republike
ekonomski iacaiu, ali su bez politickog uticaia. Predstavnike
tih zanimania, koii postepeno dobivaiu znacaike novog
drustvenog sloia odredenog terminom ordo equeste ili
konianici, novcarska aristokratiia, princeps viesto koristi
uzimaiuci ih za politicke savietnike i uvodeci ih u senat. Ovai
drustveni sloi postace glavni protivnik do tada dominantne
senatorsko-zemlioposiednicke aristokratiie. Princeps se
proglasio prvim senatorom medu iednakim. Polozai princepsa
postepeno iaca. Odluke senata prerastaiu u tzv.princepsove
konstituciie, a senat postaie miesto gdie se te odluke
saopstavaiu i prihvataiu. Princeps ie da bi eIikasniie vladao,
izvrsio strukturalne promiene u mnogim segmentima drzavnog
zivota. Umiesto dotadasniih izbornih magistrata, koii su za
svoi rad odgovarali senatu, on pocinie izgradivati aparat
proIesionalnih cunovnika, administrativnih radnika koii rade
za placu. Dakle, pocinie proces birokratizaciie drzavnog
aparata. Princeps provodi i znacaine voine reIorme. Formira
posebne tielesne garde u ciii sastav ulaze proIesionalni voinici.
Da bi zadovoliio sve vece potrebe birokratsko-voine strukture,
princeps uvodi novu Iinansiisku ustanovu zvanu Iiscus caesaris
u koiu se sliieva naiveci dio prihoda i poreza, a koiom upravlia
iskliucivo princeps. U Iiskus cezaris ulazila ie i privatna
imovina princepsa. U periodu principata prestaie sirenie
rimske drzave, a akcenat se stavlia na odbranu osvoienog.
Posliedica navedenog ie prestanak priliva nove robovske radne
snage, sto dovodi do strukturalnih promiena u rimskoi privredi.
Priprema se teren za ukliucivanie diielova slobodnog
stanovnistva u proces neposredne materiialne proizvodnie.
Istovremeno, doba principata oznaceno ie kao 'zlatni viiek u
razvoiu rimskog prava. Stvoreno ie tzv.klasicno rimsko pravo
5- Dominat
Dominat (235.-565.n.e.) ie period otvorene vlasti iednog
covieka, cara. Citav period ie nazvan dominat po tome sto su
se tadasnii carevi nazivali titulom dominus et deus gospodar
i bog. Carevi sebe predstavliaiu kao bozie namiesnike na
zemlii i vrhovne svestenike. Car samostalno upravlia
cielokupnim carstvom. Niegove odluke zvane carske
konstituciie dobivaiu snagu zakona i postaiu osnovni izvor
prava u vriieme dominata. Zastupa se politicki princip izrazen
u nacelu principus legibus solutus est, prema kome car kao
vrhovni organ vlasti niie vezan cak ni zakonom. U ovom
periodu pred cara se namece osnovni problem kako oiacati i
uvrditi vaniske granice od naiezdi barbara, kao i kako eIikasno
ugusiti unutrasnie pobune provinciia. Izgraduie se citav sistem
granicnih uvrdenia, sa posebnim odredima voiske. Voinici su
bili posebno motivirani na nacin da im se u vlasnistvo
dodieliuie zemlia u pogranicnom poiasu. Posto nema nove
robovske radne snage zbog nedostatka novih osvaiania,
ogromna prostranstva ostaiu neobradena i poiavliuie se
problem prehraniivania stanovnistva. Drzava vise nema
prihoda da Iinansira ishranu naiugrozeniiih diielova
stanovnistva, koii su sada prinudeni da se radi osigurania
naineophodniiih sredstava za zivot ukliucuiu u proces
materiialne proizvodnie. Proces birokratizaciie drzavne uprave

i voiske, koii ie poprimio naisire razmiere, iziskuie nova
Iinansiiska sredstva koia drzava pokusava osigurati sve vecim
poreskim nametima prema svoiim gradanima. Poreske miere
proizvele su poiavu inIlaciie, koiu ie pokusao obuzdati car
Diokleciian donoseci poznati Dekret o maksimiziraniu ciiena.












6- Zakoni 12 ploca
Za prvi period razvoia rimske drzave karakteristicna ie uska
povezanost pravnih pravila (ius) sa vierskim pravilima (Ias).
Pravo primieniuiu i tumace svestenici pontiIici, pa se za
pravo ovog perioda upotrebliava termin pontiIikalno pravo.
Svestenici su zloupotrebliavali svoi monopol na tumacenie i
primienu prava, vrseci razlicite oblike sikanirania i razlicito
postupaiuci u istim pravnim situaciiama. Zrtva ovih
zloupotreba bili su plebeici, ciii naiprioritetniii zadatak
politicke borbe postaie obiavliivanie prava, odnosno niegova
dostupnost svim clanovima drustva. Tai cili ostvaren ie
donoseniem Zakona XII ploca (lex duodecim tabularum), koii
predstavlia prvu kodiIikaciiu u rimskoi pravnoi historiiii.
Zakon XII ploca donesen ie 451.godine p.n.e. od strane
narodne skupstine. OIormliena ie posebna komisiia od 10
patriciia nazvana decenviri legibus scribundis, koii su priie
pisania zakona boravili u Grckoi, da bi se upoznali sa
tzv.Solonovim zakonima. Tekst zakona napisan ie na 12
bronzanih ploca koie su bile izlozene na rimskom trgu (Iorum
romanum), tako da su svi gradani imali priliku da se upoznaiu
sa sadrzaiem pravnih pravila.
Prve 3 ploce zakona XII ploca bile su posvecene sudskom
postupku. Prva ploca ie obradivala pitania pozivania na sud (in
ius vocatio), druga raspravliania pred sudom, a treca ie
razmatrala pitania izvrsenia sudske presudeii. Plebeici su
insistirali upravo na sto precizniiem regulisaniu ovih pitania
kako bi se stalo u krai dotadasnioi zloupotrebi koia ie bila
naiizrazeniia upravo u primieni sudskih postupaka. Pored ovih
pitania, Zakon ie regulisao i: vlasnistvo i nacin niegovog
sticania, oblici pravne zastite vlasnistva; statusno, porodicno,
nasliedno, krivicno pravo; susiedske i medasne odnose;
obvezno pravo. Posliednie 2 ploce predstavliaiu dopunu za
prvih 10.
Zakon sadrzi odredene progresivne, ali i nazadne principe.
Medu nazadne se mogu ubroiati princip taliona u kazniavaniu
(oko za oko, zub za zub). Vrlo malo odredaba Zakon
posvecuie regulisaniu obveznih odnosa, sto ukazuie na nizak
nivo razvoia privrede u ovom periodu i na nien naturalni oblik.
Zakon predstavlia kodiIikaciiu dotadasnieg obicainog prava.
Formalno pravno ie bio na snazi sve do Justiniianove
kodiIikaciie, a Iakticki ie u mnogim svoiim rieseniima
vremenom bio prevaziden. Bio ie predmetom mnogobroinih
komentara i tumacenia rimskih pravnika. Ovi komentari
predstavliaiu sadrzai civilnog prava u sirem smislu.

7- edicta magistratum i ius honorarium
Prilagodavania prava novim potrebama ie bilo prepusteno
sudskoi praksi znaci dielatnostima pravosudnih magistrata na
prvom miestu pretora koii su prvi vrseniu pravosuda provodili
vazne prepravke i uvodili novosti u staro civilno pravo i tako
se uz ius civile razviia i novi pravni sloi ius honorarium.
Polozai pretora kao pravosudnog magistrata u Rimu se
razlikovao od polozaia danasniih sudaca. Rimski civilni proces
se diieli na 2 diiela : pred magistratim- in iura i pred sudackim
zborom in iudicio. Od magistrata ie zavisilo da li ce tuzbu
prepustiti ili nece a ako pretor uskrati tuzbu tako tuziteli ostaie
bez pravne pravne zastite cak i kad bi zakonom bila
omogucena. Gradski pretor ie bio nadlezan za sporove medu
rimskim gradanima. Kad se stranke obrate sporovima da bi
gradani znali kako ce pravosudni magistrat postupat pretori su
izdavali svoie edikte koie su pismeno obiavliivali. Pretor niie
zakonodavac i on u ediktu ne stvara Iormalno nova pravna
pravila pout zakona ali ih ie stvarao zako sto ie davao pravnu
zastitu. Pretor u ediktu ie obiavliivao pravila koiima provodi u
zivot norme civilnog prava. Vremenom pretori u edikte unose
uredbe koie su se kosile sa civilnim pravom. Pretor niie
zakonodavac znaci ne moze stvarati novo pravo ali ie
zaobilaznim nacinom radio rukovodenie pravosuda. Mogao ie
davaniem tuzbe i pravne zastite nevlasnika stititi u posiedu
stvari kao vlasnika i obratno mogao ie uskratiti pravnu zastitu.
Pretorsko pravo ie imalo prednost pred civilnim pravom ier ie
pretor bio pravosudni magistrat koii ie odobravao ili
uskracivao tuzbe i prigovarao protvi tuzbe.





8- Pravni izvori u doba principata
obicaino pravo se i sada smatra izvorom prava. Putem
iurisdikciie i iuris prudenciie rimliani su regulirali i kanalizirali
stvaranie obicainog prava u pravcu koii ie odgovrao interesima
vladaiuce klase. Stvaranie zakona po narodnim skupstinama
brzo ie iscezao. U Augustinovo doba ie su donesemi u
skupstinama neki vazni privatno pravni zakoni.ali kraiem 1. st.
n.e potpuno prestaie. Podredenost magistrata senatu i princepsu
se odrazila i na pretorskom ediktu, pretori su svoie edokte
unose sve manie novosti. Zakonodavna dielatnost ie presla s
pocetkom principata od narodnih skupstina na senat. Senatus
consulta dobina snagu zakona i postaie izvor civilnog prava.
Principat se Iormalno smatra restauraciiom republike. Na
stvaranie prava princeps utice razlicitim naredbama pod
nazivom constitutiones principum. Carske konstituciie se
iavliaiu u 4 oblika: 1.ediktima- car izdaie opce obvezne naredbe
za gradane i magistrate. 2.decreta-usmene sudske riesidbe koie
car donosi, 3.rescripta-pismene riesidbe na postavliena pitania
ili molbe i 4.mandata su upute razlicitim carskim cinovnicima.
9- Klasicna jurisprodencija
U periodu principata dolazi na naiviseg stepena u razvoiu
rimskog prava. To ie period klasicnog rimskog prava. Pravnom
naukom se bave pravnci koiima ie pravnicki poziv
proIesionalno zanimanie. Cielokupna dielatnost rimskih
pravnika moze se izraziti kroz 3 terminoloska odredenia:
respondere, cavere, agere. Respondere znaci davanie pravnih
mislienia i odgovora na postavliena pitania u povodu pravnih
sporova. Cavere predstavlia sastavlianie obrazaca za pravne
sporove (tuzbe, zalbe i sl. - tzv.kautelarna iurisprudenciia).
Agere predstavlia aktivnosti zastupania stranaka pred sudom
koie su obavliale tzv.nize pravnicke Iunkciie, advokati, koii
nisu imali potpuno pravnicko obrazovanie.
Rimski pravnici bili su prakticari, kazuisti (casus-slucai).
Probleme su riesavali od slucaia do slucaia, poiedinacno. Nisu
bili skloni davaniu krutih i sazetih pravnih pravila, smatraiuci
da svako deIiniranie moze biti opasno za slobodu pravnog
razvoia. Poznata ie niihova izreka omnis deIinitio periculorum
est sve deIiniciie su opasne. U periodu principata stvorena ie
izuzetno bogata tzv.klasicna pravna kniizevnost, u okviru koie
se susrecemo sa nekoliko tipova pravnickih diela: instituciie,
kvesciones, diskutaciones, epistule, digesta itd.
Instituciie su predstavliale kratka diela pravnih udzbenika za
pocetnike. Naipoznatiie su Gaieve instituciie, u 4 kniige.
Znacaine su po tome sto ie u niima izvrsena prva sistematska
podiela prava, tzv.trodiielna podiela prava na res, personae i
actiones. Res obuhvata stvarno pravo, personae statusno i
porodicno pravo, a actiones sudski postupak. Gaieve instituciie
bile su uzor za donosenie istoimenog diela Justiniianove
kodiIikaciie. To ie iedino klasicno pravno dielo koie ie do
danas sacuvano u cielosti. Gai ie poznat i po tome sto ie prvi
uveo neke osnovne podiele stvari, npr.podiela na tielesne i
bestielesne stvari res corporales i res incorporales. Udario ie i
temelie podiele izvora obveza odredivsi da obvezni odnos
nastaie kako iz kontrakata i delikata, tako i iz razlicitih drugih
pravnih oblika ex varium causarum Iiguris, sto ce kasniie biti
osnova za postklasicno sistematiziranie obveza putem
tzv.cetvorodiobe na kontrakte, delikte, kvazikontrakte i
kvazidelikte kao izvore obveza.
Questiones su bila pravnicka diela u koiima su u Iormi
postavlienih pitania i odgovora na ta pitania riesavani
konkretni pravni sadrzaii.
Discutationes su diela u koiima se izlazu neke zamisliene
pravne situaciie sa pokusaiem niihovih riesenia.
Epistule predstavliaiu diela za to doba vrlo izrazene prakse,
medusobne prepiske izmedu pripadnika uvazenog pravnickog
sloia. Ta prepiska bila ie strucno sadrzana.
Digesta su diela naiobimniia po sadrzaiu u koiima nalazimo
pokusaie sveobuhvatnog prikazivania pravnog razvoia
odredenog perioda. Po uzoru na ova diela, naiznacainiii dio
Justiniianove kodiIikaciie dobio ie ime Digesta (digere
srediti, urediti).







10- Pravni izvori u doba dominata
Car ie iedini zakonodavac i niegove volie vriiede u punom
smislu.nestala ie pravnicka dielatnost i ne postoii vise ius
respondendi, ier ie nestalo i Iormalnog procesa s biranim
sucem laikom a uveden ie kogniciiski proces. Carsko
zakonodavstvo ise moralo baviti pitaniima kao npr.zloupotrebe
pravne kniizevnosti da bi se uveo red kod citirania pravnickog
diela pred sudovima. Naivazniia reIorma ie uciniena
426.god.n.e. zakonom o citiraniu i po tom zakonom su se
smiela pred sudom citirat samo diela petorice klasicnih
pravnika. Medutim ovai zakon ie dokaz dusevnog siromastva
postklasicnog doba. Suci su bili niiie vezani na mehanicko
broianie a zavisilo ie od slucaia ili od spretnosti advokata koii
ce se glasovi broiati.
11- 1ustinijanovo zakonodavstvo
Saciniena ie u periodu 528.-534.godine, sa ciliem da se pravo
sistematizira i otklone do tada vrlo ceste suprotnosti izmedu
poiedinih pravnih izvora. Justiniianova kodiIikaciia sastoii se
od 5 diielova: 1.Kodeks
Justiniianus;2.Instituciie,3.Digesta,4.Kodeks repeticiie
prelekcionis (kodeks ponovnog citania)i 5.Novele.Svi diielovi
su imali iednaku zakonsku snagu, odnosno neposredno su
primieniivani u praksi. Justiniianova kodiIikaciia predstavlia
kodiIikaciiu cielokupnog, kako zakonskog prava (leges), tako i
tzv.pravnickog prava (ius). Leges ie kodiIiciran u 2 kodeksa:
Kodeks Justiniianus ie sadrzavao probrane i medusobno
uskladene konstituciie raniiih clanova; Kodeks repeticiie
prelekcionis sadrzavao ie Justiniianove instituciie izdate za
vriieme niegove vladavine. Digesta predstavliaiu naiobimniii i
naivazniii dio kodiIikaciie. U niima ie kodiIicirano pravnicko
pravo (ius), u 50 kniiga. Sve kniige, osim 30, 31. i 32.
podiieliene su na titule. Titule se diiele na odlomke, a odlomci
na paragraIe. Svaka kniiga posvecena ie odredenom pravnom
pitaniu, a nien sadrzai ie sacinien na nacin da se iz diela
rimskih klasicnih pravnika uzimaiu citati koii govore o tom
pravnom problemu. Cielokupna materiia u digestama
podiieliena ie i prema tzv.masama. U okviru svake kniige na
prvom miestu ie tzv.sabinska masa sa rieseniima i mislieniima
starog civilnog prava o tom pitaniu. Zatim sliiedi
tzv.papiniianska masa, kao pregled mislienia rimskih klasicnih
pravnika o doticnom pitaniu. Instituciie su uradene po uzoru na
Gaieve instituciie i preuzele su trodiielnu podielu prava na res,
personae i actiones. Novele su iedini dio kodiIikaciie koii niie
pisan latinskim vec starogrckim iezikom. Sadrze vrlo znacaine
reIorme koie ie Justiniian izvrsio prvenstveno u oblasti
porodicnog i nasliednog prava. Interpolaciie predstavliaiu
tzv.sviesne izmiene u tekstovima klasicnih rimskih pravnih
diela iz koiih su uzimani citati za digesta, na nacin da se na
miestima gdie se govori o nekom vec prevazidenom i u praksi
napustenom pravnom institutu stavlia naziv novog aktualnog
pravnog instituta primieniivog u doba Justiniiana. U nauci se
iavlia i pravac nazvan interpolacionizam koii sve promiene
nastale u vriieme postklasicnog prava, obiasniava
interpolaciiama. Vrlo brzo ie interpolaciiama dato
odgovaraiuce miesto, a obiasnienie poiedinih poiava u pravu ie
davano upotrebom kombinaciie razlicitih naucnih
metodoloskih postupaka.





















12- Status civitatis
U okviru slobodnih posebno miesto su zauzimali rimski
gradani cives, koii su posiedovali odredeni krug samo za niih
rezervisanih i privilegiranih prava. Na podruciu privatnog
prava imali su ius suIIragii pravo glasa i ius honorum
pravo biti biran na neku od drzavnih Iunkciia (magistratura)
Na podruciu privatnog prava cives su imali ius connubii
pravo sklapania zakonitog rimskog braka ili matrimonium
iustum, ius commercii pravo sklapania civilnih pravnih
poslova, aktivnu i pasivnu nasliedno-pravnu sposobnost
(testamenti Iactio activa i passiva), sposobnost da stice
kviritsko vlasnistvo (dominium ex iure Quiritium), rimsku
porodicnu vlast (manus, patria potestas, tutela), te da bude
strankom u civilnom procesu (legis actio, in iure cessio).Pored
rimskih gradana, u okviru ovog statusa poiavliuiu se ios 2
kategoriie: latini i peregrini. Postoiale su 3 vrste latina: Latini
prisci ili veteres bili su pripadnici latinskih opcina u Laciumu,
te zbog zaiednickog poriiekla imaiu naislicniii pravni polozai
sa rimskim gradanima (na podruciu privatnog prava), a
preselieniem u Rim mogli su steci rimsko gradanstvo. Latini
coloniarii bili su Latini i siromasni rimski gradani koii su bili
izdvoieni u latinske koloniie koie ie osnovao Latinski savez,
odnosno kasniie Rim. Rimsko gradanstvo mogli su steci samo
oni koii su u koloniii obnasali vise magistrature, i to
preselieniem u Rim. Latini iuniani su bili oslobodenici koii
nisu bili oslobodeni u civilnim Iormama manumisiie, te oni
koie ie oslobodio gospodar koii ie imao nad niima samo
pretorsko (bonitarno) vlasnistvo. Niihova imovina ne prelazi
na niihove nasliednike, vec se vraca patronu. Takode ie
ogranicena niihova sposobnost da sticu putem oporuke ili
legata (incapacitas). Peregrini su bili stranci u rimskoi drzavi.
Niihov polozai bio ie razlicit, u ovisnosti od toga kako su dosli
pod rimsku vlast. S tim u vezi postoiale su 2 vrste peregrina:
Oni koiima ie ostavliena niihova lokalna organizaciia i
izviesna samouprava te su u rimskoi drzavi putem ugovora,
dobrovolino ili kao saveznici;Oni koii su se nakon ratnog
otpora predali na milost i nemilost Rimu (peregrini deditici),
pa su time izgubili lokalne organizaciie. Oni su nainiza
kategoriia rimskih podanika. Peregrini se nisu mogli sluziti sa
ius civile, nisu imali ius comercii ni ius connubii, sa rimskim
gradanima nisu mogli stupati u pravne odnose koii su priznati i
zasticeni po ius gentium. Godine 212.n.e. rimski car Karakal ie
svoiom konstituciiom (Constitutio antoniana) dodiielio rimsko
gradanstvo svim slobodnim stanovnicima drzave.


































13- Ogranicenje pravne sposobnosti fizickih osoba
Medu razlozima za ogranicenia pravne i poslovne sposobnosti
isticu se klasna i sociialna pripadnost, viera, spol, umanienie
casti, dob, zdravstveno stanie i rasipnistvo. Klasna i sociialna
pripadnost. Politicka, ekonomska i sociialna zapostavlienost
plebeiaca odrazavala se i na ogranicavanie niihove pravne
sposobnosti, kako u iavnom tako i u privatnom pravu. Viera.
Rimliani pokorenim narodima nisu nametali svoiu vieru. Do
progona krscana doslo ie zbog krscanskog ucenia o iednakosti
svih liudi, i odbiiania kulta careva. Krscanstvo ie kao rimska
drzavna viera postalo netolerantno, sto se pretvorilo u sankciie
pravnog karaktera. Justiniianovo zakonodavstvo zavodi pravnu
obavezu ispoviiedania krscanske religiie, te citav niz razlicitih
kazni i ogranicenia pravne sposobnosti za heretike, apostate,
zidove i pogane. Zenski spol. Fakticki polozai rimske zene u
porodici (mater Iamilias, matrona) i niezin sociialni polozai u
drustvu, bio ie po ugledu i casti daleko nizi od polozaia
muskarca. Zena ie bila pod tutorstvom. Potpuno ie iskliucena
iz svih iavnih prava, a niena privatnopravna sposobnost
podvrgnuta ie razlicitim ograniceniima. Cast (existimatio).
Gubitak ili umanienie casti moze imati i pravnih posliedica ier
utice na pravnu i poslovnu sposobnost gradanina. Potpuni
gubitak gradanske casti uzrokuiu capitis deminutio maxima i
media. Slucaievi ogranicenia pravne i poslovne sposobnosti
zbog umanienia casti su: intestabilitas, nota censoria, inIamiia i
turpitudo.Intestabilitas Po zakoniku XII ploca intestabilis bi
postao onai ko ie ucestvovao kod nekog pravnog posla kao
sviedok ili libripens (mierac), pa bi uskratio o niemu
sviedociti. Intestabilis ne moze biti sviedok, niti moze prizivati
sviedoke. Ovo ie gotovo znacilo gubitak ius commercii, ier su
mnogi Iormalisticki pravni poslovi starog prava bili vezani za
ucesce sviedoka. Nota censoria ie umanienie casti koie vrse
cenzori prilikom popisa gradana kada poiedinca stavliaiu u nizi
tribus. InIamiia Po terminologiii opceg prava razlikuiu se
inIamia immediata i inIamia mediata. InIamia immediata
nastupa neposredno kao posliedica necasnog ponasania, te niie
vezana ni uz kakvu prethodnu sudsku presudu. Takva necasna
ponasania ili stania su npr.bigamiia, dvostruke zaruke, stecai,
vrsenie sramotnih zanimania kao glumaca, gladiiatora itd.
InIamia mediata nastupa kao posliedica sudske presude za
znacaine inIamiraiuce delikte ili kao posliedica presude za
krsenia znacainih obveznih odnosa baziranih na poviereniu i
dobroi vieri. Sposobnost inIamana ogranicava se i na iavnom i
na privatnom planu. Na iavnom planu ne moze biti biran, a na
privatnom planu ne mogu biti sviedoci itd.
Turpitudo (inIamia Iacti) se temeliila na samo losem glasu u
drustvu, na iavnom mniieniu, za razliku od inIamiie koia se
temeliila na pravnim propisima (inIamia iuris). Dob.
Punolietstvo ie za zene odredeno sa 12, a za muskarce sa 14
godina. O odgoiu malolietnih lica brine pater Iamilias.
Problem nastaie kada malolietna lica smrcu ca postaiu sui
iuris. Za takva lica se postavlia tutor.
koiima umaniuie svoiu imovinu ili preuzima obveze
17- Opca obiljezja rimskog braka
Brak ie zakonom uredena zaiednica zivota muskarca i zene.
Brak u rimskom drustvu bio ie vise sociialna nego pravna
ustanova. Shvacen ie kao iedan sociialni odnos koii ima
posliedicu u pravu. Slobodni Rimliani riietko su stupali u brak,
a motiv za sklapanie braka bio ie stvaranie potomstva, odnosno
da se rodi sin kao nasliednik. To ie bio iedini cili braka.
Emociie nisu bile ukliucene. Slobodni Rimliani su zivieli sa
svoiom ropkiniom, ako su htieli mogli su otici kod drugih zena
kurtizana. Neki kazu da su kurtizane vladale Rimom.
Posliedica rimskog shvatania braka dovela ie do moralne krize
i pada nataliteta. Rimski brak imao ie 2 konstitutivna elementa:
1.Fakticka zaiednica zivota izmedu muskarca i zene,
2.AIIectio maritalis volia muskarca i zene da zive bas u
braku. Oba elementa bila su potrebna za traini brak. Zato se
rimski brak razvodio prestankom zaiednickog zivota ili
prestankom aIIectio maritalis.Pored braka, postoiali su i drugi
oblici zaiednickog zivlienia muskarca i zene: Contubernium ie
bila zaiednica zivlienia roba i ropkinie.Konkubinat ie bila
zaiednica zivlienia slobodnih osoba bez aIIectio maritalis,
naicesce uslied postoiania nekih bracnih zapreka koie


onemogucuiu sklapanie braka. Dieca iz konkubinata prate
status maike
15- Pravne osobe u rimskoj drzavi
Juristicke osobe su sociialne tvorevine koiima pravni poredak
priznaie svoistvo subiekta prava. Pravnu i poslovnu sposobnost
sticu aktom osnivania. Do osnivania iuristickih osoba dolazi iz
potrebe zadovolienia nekih potreba i interesa poiedinca, koie
on sam ne moze zadovoliiti. Kao osnov ucenia o iuristickim
osobama Rimliani su ostavili princip: 'Ono sto duguie pravna
osoba ne duguie poiedinac, a ono sto duguie poiedinac ne
duguie pravna osoba. Ovai princip bio ie osnov za teoriiska
tumacenia.
Fizicko lice stupa u pravni promet ako ima pravnu voliu.
Ulazak u pravni promet predstavlia ocitovanie volie prema
vaniskom sviietu, pismeno ili ponasaniem. Tim ocitovaniem
cemo sklopiti ugovor ili mozda pociniti neko krivicno dielo.
Ta volia se Iormira kroz organe iuristicke osobe koii upravliaiu
iuristickom osobom. Svaka iuristicka osoba ima organe koii
niome upravliaiu. Volia se vormira u tom organu i daie se
ovlastenim licima. Kasniia pravna nauka izdiIerencirala ie 3
tipa iuristickih osoba: korporaciie, zavodi i zaklade. Sustinu
korporaciia cini udruzivanie vise Iizickih osoba u svrhu
zadovoliavania odredenih cilieva, dok sustinu zavoda i zaklada
cini imovina koia treba posluziti odredenoi svrsi. Zaklada ie
iedan od oblika iuristicke osobe, gdie ie neka imovina
ostavliena 'od nekog za nesto. Naipoznatiia zaklada ie
Nobelova nagrada. O prirodi iuristicke osobe bile su u
pandektnoi nauci postavliene razlicite teoriie:
Teoriia Iikciie i personiIikaciie polazi od stanovista da
pravnim subiektom po svoioi prirodnoi naravi moze biti samo
coviek. Za pravnu osobu dieluiu nieni zastupnici. Ovu teoriiu
zastupali su vec glosatori, a postavio iu ie Savigny.Teoriiu
realne egzistenciie postavio ie germanist Gierke. Ona pravnu
osobu smatra za realnu osobu koiu saciniava kod korporaciia
ukupnost poiedinaca, a kod zaklada volia zakladitelia. Za
pravnu osobu po ovoi teoriii ne dieluiu zastupnici, nego nieni
organi koii maniIestuiu voliu pravne osobe. U Rimu se kao
iuristicke osobe poiavliuiu rimska drzava, gradovi, opcine,
udruzenia, crkva itd.Rimska drzava (populus Romanus)
nastupa prema poiedincu kao poseban pravni subiekt. U
pravnim poslovima sa poiedincima zastupali su drzavu
magistrati, po normama i u okviru iavnog prava, a ne privatnog
prava. Sa stanovista privatnog prava drzavna imovina res
publicae ukazuie se kao niciie stvari, ti.kao stvari koie ne
pripadaiu ni iednom gradaninu. Ta imovina pripada drzavnoi
blagaini aerarium populi romani. U doba pricipata se uz
aerarium iavlia i Iiscus kao drzavna imovina od prihoda
carskih provinciia, koiom upravlia car. Kao careva imovina,
Iiscus ie u svoiim odnosima sa gradanima potpadao pod
privatno pravo.
Gradske opcine su nakon pripaiania rimskoi drzavi vecinom
zadrzavale svoiu samoupravu, dakle iavno pravnu osobnost. U
doba principata, u pogledu imovinskih odnosa sve opcine
postale su subiektima privatnog prava. Udruzenia su postoiala
u Rimu ios od starih vremena (razlicita obrtnicka udruzenia,
udruzenia trgovaca i razlicita pobozna drustva). U kasniie doba
vazna su drustva za otkup drzavnih prihoda (societates
publicanorum). U klasicnom pravu, za osnivanie drustva
trebala su barem 3 clana (tres Iacium collegium). U krscansko
doba crkve su osnivale piae causae, ti.zaklade za razne
pobozne i dobrotvorne svrhe (podizanie crkava, samostana,
bolnica, sirotista itd).


















18- Sklapanje braka
Da bi doslo do sklapania rimskog zakonitog braka morale su se
ispuniti sliiedece pretpostavke:
Buduci supruznici morali su posiedovati ius connubii pravo
na sklapanie zakonitog braka.
Morali su posiedovati prirodnu i dielatnu sposobnost i
Osobe alieni iuris morale su imati pristanak pater Iamilias-a.
Rimski brak ie imao 2 osnovna oblika: brak cum manu i brak
sine manu. Brak cum manu predstavlia oblik braka u kome
zena dolazi pod vlast pater Iamilias-a svog muza, a sa svoiom
dotadasniom Iamiliiom raskida i gubi agnatsku vezu. U braku
sine manu zena stupaniem u brak ne raskida svoie dotadasnie
agnatske veze i ne dolazi pod vlast pater Iamilias-a svog muza.
Odredene cinienice i odnosi mogu se poiaviti kao razlozi koii
onemogucavaiu sklapanie braka izmedu odredenih osoba.
Tada govorimo o bracnim zaprekama. One mogu imati
dvostruko deistvo:
Mogu onemogucavati sklapanie braka sa bilo koiom osobom i
nazivaiu se apsolutne bracne zapreke. Npr. vec postoieci brak
onemogucava sklapanie novog braka.
Relativne bracne zapreke onemogucavaiu sklapanie braka
samo sa odredenim krugom osoba. Naicesca relativna bracna
zapreka ie krvno srodstvo i to u uspravnoi liniii bez
ogranicenia, a u pobocnoi liniii do 7, odnosno 4.stupnia
srodstva. Medutim, to ie zakonska odredba koia se u praksi
cesto izbiegava sa ciliem zadrzavania nasliedstva u iednoi
Iamiliii. Posliedice su radanie degenerisane diece. Poiedini
carevi u Rimu su zenili i svoie sestre, ali ie car donio propis
koii to dozvoliava.
Tazbina (aIIinitas) ie bila relativna bracna zapreka u klasicno
doba samo u uspravnoi lozi (npr.izmedu svekra i snahe). U
krscansko doba prosirena ie na suriaka i suriakiniu.
U carsko doba zabranieno ie sklapanie braka izmedu tutora i
sticenice priie nego sto sticenica navrsi 25 godina i priie nego
sto tutor polozi racun o uredno obavlienoi tutorskoi duznosti.
Rimsko pravo ie ustanovilo i iednu speciIicnu ustanovu,
tzv.tempus lugendi, odnosno vriieme zalosti za muzem, po
koiem zena nakon smrti muza niie mogla stupati u novi brak
dok ne prode rok od 10-12 mieseci. Ova ustanova uvedena ie
radi olaksavania utvrdivania ocinstva naknadno rodenog
dieteta. Rimsko pravo niie poznavalo instituciiu utvrdivania
ocinstva kao danas. Ono ie imalo pravnu pretpostavku koiom
se podrazumiievalo da ie muz maike otac dieteta i otac ga ie
trebao uzeti u narucie, sto ie bilo znak da ga priznaie. Ako ga
ne uzme, onda diiete vodi poriieklo samo po maici.

20- Pojam i vrste stvarnih prava u rimskom pravu
Svarno pravo ie skup pravnih pravila koiima se ureduiu pravni
odnosi medu liudima s obzirom na stvari a po koiima
ovlasteniku stvarnog prava priznaie potpuna ili dielomicna
neposredna vlast na stvari a svima drugima se zabraniuie
diranie te stvari ukoliko ie ona prepustena odredenoi raspolozbi
stvarnopravnog ovlastenika. Stvarno pravo se deIinira kao kao
pravo koie postoii neposredno na stvari u korist neke osobe sto
bi se moglo shvatiti kao neposredni odnos pravni odnos imedu
covieka i stvari. Stvarnopravni odnos ie odnos izmedu
ovlastenika stvarnog prava i svih drugih osoba a obvezno pravo
ie samo pravni odnos izmedu odredenog vierovnika i duznika.
Obiekt stvarnog prava ie stvar. Stvarno pravo prati stvar bez
obzira u ciie ie ruke ona dosla i ono nareduie svim trecim
prema ovlasteniku negativno drzanie, ona sadrze negativne
zahtieve da treci ne smetaiu ovlastenika u vrseniu niegova
prava. Stvarna prava su zamisliena kao traina, obvezna kao
prolazna ier ispunieniem duzne cinidbe obveze utrniuiu.
Stvarna prava ovlascuiu na ekonomsku porabu i iskoriscavanie
stvari u punom ili dielomicnom opsegu. Medu stvarima na
tudoi stvari pripadaiu starom rimskom pravu zemliisne
sluznosti pa zatim pravo uzivania tude stvari i pravo porabe.
Zaiednicki naziv ie servitutes i diielimo ih na servitutes
personarum i-osobne i servitutes praediorum-zemliisne.








19- Patria potestas
Patria potestas ie dozivotna, velika i neogranicena vlast pater
Iamilias-a nad osobama i porodicnom imovinom. Ta vlast ie
postepeno ogranicavana. U odnosu na osobe pod svoiom
vlascu, pater Iamilias ie imao sliiedeca ovlastenia: us vitae ac
necis pravo zivota i smrti, bilo putem kazniavania diece,
ubiiania ili izlagania novorodenog dieteta. Prilikom
odlucivania o zivotu i smrti, pater Iamilias ie prethodno morao
saslusati mislienie kucnog savieta (consilium domesticum).
us vendendi pravo prodaie i iznaimliivania radne snage
osoba pod niegovom vlascu. Ovdie spada i prodaia diece. Po
Zakonu XII ploca pater Iamilias nakon trece prodaie gubi
patriam potestatem. Ius vindicandi pravo trazenia izrucenia
agnatskih srodnika koii se trenutno nalaze pod vlascu trecih
lica. U tu svrhu ie u stariie doba sluzila vindicatio Iilii, a po
pretorskom pravu interdictum de liberis exhibendis, item
ducendis. Davanie pristanka za sklapanie braka osobama alieni
iuris. U imovinskom pogledu, patria potestas sastoiala se u
cinienici da ie patris Iamilias iedini i iskliucivi vlasnik
porodicne imovine. Sva lica pod niegovom vlascu nemaiu
imovinsko-pravne sposobnosti i sve sto sticu, sticu za pater
Iamilias-a. Medutim, i na ovom planu ie postepeno dolazilo do
slablienia vlasti pater Iamilias-a i poiave tzv.imovinsko-
pravnog osamostaliivania osoba pod niegovom vlascu. Prvo ie
sam pater Iamilias poceo svoiim sinovima davati na upravu i
koristenie odredenu imovinsku masu peculium proIecticium.
Dalie imovinsko-pravno osamostaliivanie islo ie kroz
ustanovliavanie novih oblika pekuliia kao sto su peculium
castrense - imovina koiu ie sin stekao u voinoi sluzbi sada bi
predstavliala posebno vlasnistvo samog sina, a sin ie tom
imovinom mogao i oporucno raspolagati. Peculium quasi
castrense predstavlia imovinu koiu ie sin stekao obnasaniem
iavnih sluzbi, crkvenih zvania ili slobodnih proIesiia
(npr.advokat). Bona materna imovina koiu ie sin dobivao
od maike i maicinih srodnika. Svi ovi posebni oblici imovine
sina su oznacavani zaiednickim imenom bona adventitia. Nad
tom imovinom pater Iamilias ie imao samo pravo uzivania i
upravliania, dok ie vlasnik te imovine bio sin. POSTANAK
PRESTANAK PATRE POTESTASPatria potestas ie
nastaiala rodeniem, arogaciiom, adopciiom i
legitimaciiom.Arogaciia predstavlia akt usvoienia osobe sui
iuris. To ie izuzetno vazan statusni cin putem koieg su
cielokupne porodice, obicno porodice bez nasliednika,
dobrovolino dolazile pod vlast pater Iamilias-a neke druge
porodice. Na vaznost ovog akta ukazuie cinienica da se
obavliao pred narodnim skupstinama.Adopciia ie usvoienie
osobe alieni iuris. Ona ie proizvodila manie vazne statusno-
pravne ucinke od arogaciie. Izvrsavana ie kroz dvostruki
pravni posao predstavlien u trokratnoi prividnoi prodaii,
odnosno aktu, odnosno aktu emancipaciie (oslobadania) ispod
vlasti dotadasnieg pater Iamilias-a, na sto bi se nadovezivao
novi posao, tzv.in iure cesiia, koiom bi bila uspostavliena vlast
novog pater Iamilias-a. Patria potestas prestaiala ie:
1. Smrcu pater Iamilias-a. Nakon smrti patris Iamilias,
sinovi postaiu sui iuris, te se porodica ciiepa na toliko
novih porodica koliko ie bilo sinova. Zena in manu
takode postaie sui iuris, ali pada pod tutorstvo. 2. Sa
capitis deminutione oca ili sina porodice. Po capitis
deminutio maxima oboiica gube svaku pravnu
sposobnost, po media gube sposobnost za ius civile, a po
minima raskida se medu niima agnatska veza. 3.
Emancipatio. Otac ie mogao i sam otpustiti sina iz
patriae potestatis pravnim poslom koii se zove
emancipatio, iz razloga osamostaliivania sina iz
dosadasnie vlasti, po poznatoi Iormi iz Zakonika XII
ploca o trokratnoi prodaii sina koii tako deIinitivno izlazi
iz ocinske vlasti. Otac bi sina prodavao nekom priiateliu
koii bi ga svaki put manumisiiom oslobodio iz
mancipiuma. Nakon prvog i drugog oslobodenia sin bi
ponovo potpadao pod raniiu patriam potestatem. Nakon
trece manumisiie, sin bi postao osoba sui iuris. Da bi
trecu manumisiiu izvrsio otac, i time stekao kvazi-
patronatska prava nad sinom, prividni kupac bi sina
remancipirao ocu nakon trece manumisiie, da ga ovai


manumitira. Za emancipaciiu kceri i unuka bila ie
dovolina iednokratna prodaia
.





21- Diobe stvari
Stvari su prostorno podiielieni diielovi vaniske prirode,
dostupni liudima. Odo prvobitno odredenie poima stvari
kasniie ce biti prosireno, tako da ce se pod stvarima
podrazumiievati sve ono sto moze biti predmetom pravnih
odnosa, sve ono sto moze ulaziti u neciiu imovinu. Poiam stvar
sa pravnog aspekta niie identican sa poimom stvari u nekim
drugim, prvenstveno bio-tehnickim naukama. Pravo ie
izgradilo sopstvene sociialno-privredne kriteriie u odredivaniu
poima i izvrseniu razlicitih podiela stvari. Rimsko pravo ie
izgradilo sliiedece podiele stvari: res corporales i res
incorporales, odnosno tielesne i netielesne stvari. Rimski
pravnik Gai ie tielesne stvari oznacio kao stvari koie se mogu
Iizicki dotaci, dok se kao netielesne stvari uzimaiu tzv.prava
npr.plodouzivanie usus Iructus, ostavina ili nasliedstvo. res in
commercio i res extra commercium, odnosno stvari u pravnom
prometu i stvari koie su izuzete iz pravnog prometa. Naiveci
dio stvari nalazi se u pravnom prometu. One se diiele na res
mancipi i res nec mancipi u prvo spadaiu robovi, stoka
(goveda, mazge, konii i magarci) i 4 naistariie poliske
sluznosti puta i vodovoda. Sve ostale stvari bile su res nec
mancipi, npr.sitna stoka, novac, razne pokretne stvari i
provinciialna zemliista. Pravna razlika izmedu res mancipi i
res nec mancipi sastoiala se u nacinu prenosenia prava
vlasnistva na niima. Na res mancipi vlasnistvo se moglo
prenositi samo Iormalistickim aktom mancipaciie (pred 5
sviedoka) ili in iure cesiie (u obliku prividne parnice pred
magistratom). Res nec mancipi mogle su se prenositi
neIormalnom predaiom.Dio stvari ie iz razlicitih razloga izuzet
iz stvarnog prometa. Osnovi izuzeca mogu biti dvoiaki: res
extra commercium humani iuris neke stvari koia po pravnom
poretku treba da sluze zadovoliavaniu potreba svih, ili vecine
liudi, izuzimaiu se iz pravnog prometa. To su res communes
omnium (kao npr.zrak, tekuca voda, more, morska obala) i res
publicae, odnosno stvari koie se nalaze u vlasnistvu rimske
drzave (npr.iavni trgovi, putevi, iavne riieke, stadioni itd).res
extra commercium divini iuris, u koie se ubraiaiu: res sacre
stvari posvecene kultu boga (npr.hramovi i stvari za obavlianie
religioznog rituala),res religiosaestvari posvecene kultu
pokoinika, res sancte gradske zidine, gradska vrata. res
mobiles i res immobiles, ti.pokretne i nepokretne stvari.
Nepokretne stvari se ne mogu premiestati. To ie zemlia, sa
svim sto ie na nioi sagradeno ili usadeno (zgrade, drvece,
usievi itd). Pravni rezim prenosa vlasnistva ie za nepokretne
stvari uviiek stroziie postavlien. Pokretne stvari su one koie se
mogu premiestati, a da se ne promiieni sustina stvari. Tu
spadaiu i stvari koie se same krecu (robovi i zivotinie). Bitno
ie napomenuti da se sa aspekta savremenog prava avion i brod
smatraiu nepokretnim stvarima. Za niih postoie tzv.registri
aviona i brodova ier su to stvari od velike vriiednosti. res
Iungibiles i res non Iungibiles, odnosno zamieniive i
nezamieniive stvari. Zamieniive stvari su one koie svoi
individualitet u pravnom prometu dobivaiu putem mierenia,
vagania i broiania (npr.zito, vino, tkanina, brasno itd). Za
zamieniive stvari vazilo ie pravilo genera non pereum ili 'nista
ne propada. Ovo pravilo nalazi znacainu primienu u
obveznom pravu, gdie se ugovorna strana ukoliko ie duzna
predati genericku (zamieniivu) stvar, ne moze pozivati na
propast te stvari kao eventualni osnov neispunienia obveze.
Nezamieniive stvari oznacene su terminom species.To su
stvari koie se u pravnom prometu poiavliuiu prema svoiim
strogo odredenim individualiziranim osobinama. Ukoliko dode
do propasti species-a kod prodavca bez niegove krivice, teret
propasti ce pasti na kupca prema pravilu: periculum est
enctoris. Primier speciesa ie umietnicka slika odredenog
autora. res consumptibiles i res non consumptibiles, ti.potrosne
i nepotrosne stvari razlikuiu se prema tome da li se nakon prve
namienske upotrebe unistavaiu ili ne. Potrosne stvari npr.su


vino, zito, ali i novac ier se davaniem on trosi ekonomski i za
bivseg vlasnika prestaie mogucnost niegove ponovne upotrebe.
Justiniian ie uveo i trecu kategoriiu stvari koie se upotrebom
samo pogorsavaiu, npr.odiiela. Podiela na potrosne i
nepotrosne stvari vazna ie npr. kod posudbe, gdie stvar mora
biti vracena nakon odredenog vremena, te samim time mora
biti nepotrosna. dieliive i nedieliive stvari pravno dieliive su
stvari koie se mogu rastaviti na vise istovrsnih diielova, a da se
pri tome ne umanii niihova vriiednost. Diielovi i dalie treba da
ispuniavaiu iednaku ekonomsko-sociialnu Iunkciiu kao cielina.
Dieliive stvari su npr.zemliista. Ova klasiIikaciia posebno ie
znacaina kod suvlasnistva i obveza sa vise vierovnika i vise
duznika. iednostavne stvari, sastavliene stvari i skupine stvari
Jednostavne stvari su takve stvari koie po uobicaienom
shvataniu predstavliaiu iedinstvo.To su stvari koie se u
pravnom prometu poiavliuiu onakve kakve se poiavliuiu i u
prirodi (npr.zivotinie, bilike, robovi). Sastavliene stvari nastaiu
spaianiem vise iednostavnih stvari u novu cielinu, koie tim
spaianiem gube svoiu samostalnost ier obiektom prava postaie
samo nova cielina (npr.kameni zid ili kuca). Raniia prava na
diielovima ne prestaiu deIinitivno, vec samo miruiu dok
cielina postoii. Rastavlianiem cieline ta prava ponovo
ozivliavaiu. (Npr.tuda greda ugradena u kucu vlasnistvo ie
vlasnika kuce dok kuca postoii. Ruseniem kuce pravo vlasnika
na niegovu gredu ponovo ozivliava). Skupine stvari sastoie se
od stvari koie su Iizicki odvoiene, ali se zbog odredene svrhe u
pravnom prometu poiavliuiu kao cielina (npr.stado ovaca, roi
pcela i sl). Bitno ie istaci da se posied ne ostvaruie na skupini,
vec na svakoi poiedinacnoi stvari. glavna stvar i pripadak
(pertinenciia) Pripadak ie samostalna, Iizicki odvoiena stvar
koia po uobicaienim shvataniima prometa traino sluzi
potrebama neke druge stvari, 'glavne stvari. Vazio ie princip
accesorum sequitur principale ili pripadak diieli pravnu
sudbinu glavne stvari (npr.gudalo ie pripadak violine).
plodonosne stvari i plodovi Plodonosne stvari su takve stvari
koie u odredenim vremenskim ciklusima daiu prinose,
odnosno plodove. Sa pravnog aspekta razlikuiemo 2 vrste
plodova: Iructus naturales ili prirodni plodovi i Iructus civiles
ili civilni plodovi. Prirodni plod postaie samostalni obiekt
prava tek nakon odvaiania od plodonosne stvari. Do tog
momenta predstavlia sastavni dio plodonosne stvari. U
razriesavaniu vaznih pitania naknade i povrata, odnosno
vracania plodova, pravo razlikuie sliiedece vrste prirodnih
plodova: *Iructus pendentes ili viseci plodovi,*Iructus separati
ili odvoieni plodovi,*Iructus percepti ili ubrani plodovi,
*Iructus percipiendi ili plodovi koii su trebali biti ubrani, ali to
niie ucinieno,*Iructus extantes ili ubrani plodovi koii nisu
potroseni do odredenog trenutka i *Iructus consumpti ili
potroseni plodovi. Civilni plodovi predstavliaiu prinose koie
stvar daie nienim stavlianiem u pravni promet, npr.kamata,
naiamnina, zakupnina itd.


27- Originarno stjecanje vlasnistva
Okupacija ie stiecanie vlasnistva na stvarima koie ne pripadaiu
nikome a vrsi se uzimaniem stvari u posied voliom da se
prisvoie. Ona ie naistariii i naivazniii nacin prisvaiania a
ustalieniem vlasnicih odnosa niezina prakticna vaznost otpada.
Stvari bez gospodara se podrazumiievaiu stvari koie nikada
nisu imali vlasnika npr.divlie zivotinie, otok koii se poiavi na
moru. Nalaz blaga-pod blagom podrazumiievaiu se pkretne
stvari vece vriiednosti koie su toliko dugo vremena bile
sakriveneda im se vise ne moze ustanoviti vlasnik. Accesorio-
prirastaj ie stiecanie vlasnistva time sto se neka tuda stvar kao
uzgredna spoii sa drugom, glavnom stvari te postaie nien
sastavni dio a vlasnik glavne stvari postaie vlasnikom nove
cieline. Potrebstine akcesiie su dakle spaianie i ekcesornost.
Rijecni nanosi i promjene ako zemliiste granici sa iavnom
riiekom moze se doci do stiecania vlasnistva u koris obalnih
vlasnikau nekim slucaievima kao alluvio-naplava zemlie koiu
postepeno nanosi riieka, avulsio-kada buiica vode silovito
otkine komad zemlie i nanese ga uz zemliiste drugog
vlasnistva, insula in Ilumine nata-poiava novog otoka u riieci,
alveus derelictus ie napusteno korito riieke.






22- Vrste posjeda u rimskom pravu
Posied niie pravo. Mora se strogo razlikovati od prava
vlasnistva. Posied ie Iakticko stanie, Iakticka vlast na tielesnoi
stvari, neovisno od toga da li posiednik ima neko pravo na toi
stvari. Obicno ie vlasnik stvari istovremeno i posiednik.
Medutim, neko moze biti posiednik a da niie vlasnik stvari i
obrnuto. Posied ie cinienica koia ima odredene posliedice u
pravu, pa se zbog toga kaze da ie posied pravna ili iursiticka
cinienica. Posied proizvodi sliiedece posliedice u pravu:
Posied moze predstavliati osnovu za sticanie prava vlasnistva.
Primier ie uzukapiia, gdie cinienica posiedovania stvari kroz
zakonom odredeno vriieme, pod odredenim pretpostavkama
moze dovesti do sticania civilnog vlasnistva. U vlasnickoi
parnici posiednik kao tuzeni ima mnogo povoliniii polozai
nego tuziteli. Posiednik kao tuzeni niie duzan nista da
dokazuie, dovolino ie samo da porice navode tuzitelia i
ukoliko tuziteli ne bi dokazao svoie pravo vlasnistva, tuzeni
posiednik i dalie ostaie u posiedu stvari. Poznata ie izreka u
pravu: beati posidentes bolie posiednik nego vlasnik tuziteli.
Ovdie se zeli naglasiti privilegiranost polozaia posiednika.
Treca i naivazniia posliedica posieda ogleda se u tome sto ie
posied dobio samostalnu pravnu zastitu putem posiedovnih
interdikata.
Posied se sastoii iz 2 elementa: corpus i animus. Corpus
predstavlia obiektivni element posieda, a to ie Iakticka vlast na
tielesnoi stvari. Animus (animus possidendi) predstavlia
subiektivni element posieda, a sadrzan ie u volii posiednika da
stvar posieduie za sebe. Ova 2 elementa posieda su
kumulativno postavliena, znaci moraiu oba egzistirati da bi
posied egzistirao. Gubitkom iednog elementa posied prestaie.
Pravna nauka ie izvrsila klasiIiciranie posieda na sliiedece
nacine:
Possessio ad interdicta ili iuristicki posied ie posied koii sadrzi
oba pomenuta elementa i zasticen ie posiedovnom
interdiktnom zastitom. Possessio naturalis ili detenciia
(drzanie) ili izvedeni posied, predstavlia Iakticku vlast na
tielesnoi stvari, bez animus possidendi. Ovdie neko drzi stvar
za nekog treceg, ne za sebe. Posiednik ie tai treci, a onai kod
koieg ie stvar ie samo detentor. Npr.zakupac, naimoprimac,
depozitar su osobe koie su stvar preuzele od treceg, po osnovu
nekog pravnog posla. Detentor ne uziva posiedovnu zastitu,
osim u 3 posebna izuzetka predstavliena u: zaloznom
vierovniku koiem ie stvar predata u pignus, prekaristi, ti.osobi
koioi ie stvar predata na koristenie do svakodobnog opoziva i
sekvestru, ti. osobi koioi dviie stranke u sporu povodom neke
stvari predaiu spornu stvar da ie sekvestar cuva za vriieme
spora sa duznoscu da ie preda osobi koia ie pobiiedila u sporu.
Bitno ie napomenuti da inIantes (osobe do 7 godina starosti) i
dusevno bolesne osobe mogi biti samo detentori, a ne i
posiednici ier nemaiu pravno relevantnu voliu. Possessio
vitiosa i possessio non vitiosa Viciozan (pogresan) ie onai
posied koii ie stecen vi, clam i precario, odnosno silom,
prevarno ili prekarist na opoziv ne vraca stvar. Kriterii
vicioznosti poseban znacai ima u postupku interdiktne zastite.
Possessio bonae Iidei i malae Iidei, odnosno posteni i
neposteni posied. Bonae Iidei possessor stice posied od
nevlasnika, a ne zna za tu cinienicu. Nalazi se u oprostivoi
zabludi, a istovremeno ie ubiieden u zakonitost svog sticania.
Malae Iidei possessor ie posiednik koii zna za nevalianost svog
sticania ili bi za niu morao znati. Ovo razlikovanie ima
posliedicu kod sticania vlasnistva uzukapiiom, kod riesavania
pitania vracania plodova i naknade troskova u vlasnickoi
parnici.
Quasi possessio ili posied prava predstavlia situaciiu u koioi se
poiedinac Iakticki ponasa kao da ie ovlastenik nekog prava,
Iakticki vrsi radnie koie cine sadrzai ovlastenia nekog prava, a
da ustvari nema to pravo. Npr.kada neko uzima vodu sa tudeg
izvora i ponasa se kao da ima sluznost aquaductus. Takvo lice
ie takode zasticeno putem osobenih interdikata, tzv.interdicta
utilia.








23- Stjecanje posjeda
Posied se stice ostvareniem obiektivnog i subiektivnog
elementa, ti. corpore et animo. Sticanie corpus-a sastoii se u
sticaniu Iizicke vlasti na tielesnoi stvari. U pocetku se trazila
tzv.materiialna aprehenziia stvari, ti.uzimanie stvari u ruke, da
bi se to shvatanie kasniie prosirilo i trazilo dovodenie stvari u
takvu poziciiu da osoba posiednik ima mogucnost iskliucivog
raspolagania sa stvari. Razlikuie se originarno (neposredno) i
derivativno (posredno) sticanie posieda. Originarno sticanie
posieda bilo ie nezavisno od volie (ili protiv volie) prethodnog
posiednika (npr.kod okupaciie).
Derivativno sticanie posieda vrsi se u sporazumu sa
prethodnim posiednikom koii predaie stvar novom posiedniku.
Takav prenos posieda zove se tradiciia (traditio), a izvrsava se
prostom predaiom odredene stvari iz ruke u ruku. U pocetku se
ova predaia doslovno tumacila i zahtiievala, da bi kaniie u
ovom domenu bila uvedena i liberalniia shvatania. Da bi se
izvrsila predaia zemliista, bilo ie neophodno da otudivalac i
sticateli zaiedno stupe na zemliiste, da otudivalac pokaze
granice zemliista i d iziavu o predaii posieda zemliista.
Kasniie ie uvedena tzv. traditio longa manu (tradiciia duge
ruke), gdie ie bilo dovolino da otudivalac sa obliznieg tornia ili
uzvisenia stiecateliu pokaze zemliiste, uz davanie iziave o
predaii posieda. Tzv.simbolicka tradiciia ie poseban oblik
tradiciie, gdie predaia kliuceva npr.stana ili skladista
zamieniuie predaiu same stvari.
Traditio Iicta ie oblik predaie posieda putem predaie pismene
isprave koia sadrzi iziavu o predaii posieda.
Traditio brevi manu i constitutum possessorum predstavliaiu
speciIicne oblike tradiciie kod koiih ne dolazi do promiene
vaniskog Iaktickog odnosa prema stvari, a pri cemu se miienia
osnov posiedovania stvari. U traditio brevi manu npr.zakupac
stana, detentor, postaie posiednikom po osnovu skloplienog
ugovora o kupoprodaii datog stana. On na osnovu tog ugovora
naknadno stice animus i tako postaie posiednik. Constitutum
possessorum predstavlia slucai gdie posiednik po nekom
pravnom osnovu (naicesce ugovor o prodaii) postaie detentor.
Npr. dosadasnii vlasnik prodaie stan, a istovremeno zakliucuie
ugovor o zakupu tog istog stana i u niemu dalie stanuie kao
zakupnik (detentor).
Bitno ie spomenuti nacelo nemo sidi irse causam possessionis
mutare potest 'niko ne moze svoievolino miieniati osnov
svog posiedovania. Volia za promienom osnova posiedovania
mora biti izricito izrazena, ocitovana zakliucivaniem nekog
pravnog posla.
Posied traie dok traiu niegova 2 elementa, koia moraiu
istovremeno i u svakom momentu egzistirati. Postoie neki
izuzeci, npr.kod posiedovania sezonskih pasniaka koii se
koriste u odredenim periodima godine. Niihov posied se
odrzava solo animo (samo voliom-animusom) da se ti pasniaci
i dalie koriste iako corpus izostaie tokom veceg diiela godine.
Posied prestaie gubitkom iedne ili obie niegove pretpostavke
(corpus i animus). Smatra se da postoii Iakticka vlast na stvari
(corpus) ako posiednik uviiek ima mogucnost prakticnog
raspolagania niome, tako da se istom moze sluziti kad god
hoce. Fakticka vlast (corpus) prestaie ako se stvar unisti,
izgubi (traino), ako bude ukradena (clam) ili silom oteta (vi).
26- Stjecanje vlasnistva u rimskom pravu
Postoie 2 nacina sticania prava vlasnistva: originarni i
derivativni. Originarni ili izvorni nacin sticania obuhvata one
akte koii se ne temelie na pravu svog prethodnika. Kada se
govori o sticaniu i prenoseniu vlasnistva, potrebno ie istaci
princip: nemo plus iuris ad alium transphere potest quam ipse
haberet 'niko ne moze na drugoga preniieti vise prava nego
sto sam ima. O originarne nacine sticania vlasnistva ubraiaiu
se okupaciia (occupatio), nalaz blaga (thesaurus), prirastai
(accessio), prerada stvari (speciIicatio), commixtio i conIusio,
sticanie plodova, usucapio, longi temporis prescriptio i
longissimi temporis prescriptio.
Okupaciia ie sticanie vlasnistva na stvarima koie ne pripadaiu
nikome, a vrsi se uzimaniem stvari u posied sa voliom da se
prisvoie. To ie naistariii nacin sticania vlasnistva. Kao stvari
bez gospodara koie podliiezu okupaciii, smatrale su se stvari
koie nikada nisu imale vlasnika (divlie zivotinie,, zatim stvari


stranaca koii nisu bili zasticeni ugovornim odnosima, stvari
nepriiateli
24- Zastita posjeda
Posied ie bio zasticen posiedovnim interdiktima, posebnim
posiedovnim parnicama. Interdikti su uvietni nalozi koie na
zahtiev iedne ili obie strane izdaie pretor, odreduiuci kako se
stranke imaiu ponasati u konkretnom slucaiu. Interdiktna
zastita ima za cili uspostavlianie mirnog stania u drustvu. U
interdiktnoi zastiti iskliuceni su svi tzv.petitorni prigovori,
odnosno iskliuceno ie pozivanie na pravo. Kriteriii interdiktne
zastite su razliciti od kriteriia pravne zastite. Npr. pod
odredenim uslovima i sam vlasnik stvari moze izgubiti
interdiktnu parnicu zbog toga sto niie odlucuiuci momenat da
li ie neko vlasnik sporne stvari. Medutim, interdiktna zastita ie
privremena zastita. Tu se stiti postoiece stanie, dok ce se
konacna sudbina stvari razriiesiti tek u vlasnickoi parnici koia
se pokrece vlasnickom tuzbom rei vindicatio. Ali, interdiktna
zastita ie vrlo eIikasna. Posto ie interdiktna parnica bila vrlo
skupa, stranke su se veoma riietko upustale u rizik da
eventualno izgube parnicu, ier su tada morale puno platiti, pa
su se naicesce povinovale nalozima pretora. O razlozima
uvodenia interdiktne zastite postoie mnogobroine teoriie.
Naiprihvatliiviia ie ona koia za tai razlog uzima potrebu
ocuvania iavnog reda i sigurnosti nekog poretka u drustvu.
Interdikti su se diielili u 2 skupine: interdicta retinendae
possessionis i interdicta recuperandae possessionis.
Interdicta retinendae possessionis stitili su posied od smetania.
U ovu skupinu spadaiu interdictum uti possidetis i interdictum
utrubi.
Interdictum uti possidetis sluzio ie za zastitu posiednih
nekretnina i kod niega ie kriterii zastite bio izrazen u pravilu
da se stiti posliednii neviciozni posiednik. Stranka koia ie
posied oduzela viciozno stiti se samo prema trecim licima, a ne
prema onom od koga ie posied viciozno oduzet ier ie u
interdiktu sadrzana exceptio vitiosae possessionis. Dakle,
interdiktom se stiti posliednii neviciozni posied, pa ce onai koii
ie na viciozan nacin stekao posied morati tai posied vratiti, bez
obzira sto ie npr. bas on u casu izdavania interdikta bio
posiednik i zatrazio interdiktnu zastitu.
Interdictum utrubi ie sluzio za zastitu pokretnih stvari. Kriterii
zastite kod ovog interdikta bio ie izrazen u pravilu da zastitu
uziva onai posiednik koii ie u zadnioi godini dana od dana
izdavania interdikta duze vriieme posiedovao spornu stvar.
Pravni ucinci upotrebe interdikta sastoiali su se u zabrani
dalieg ometania posiednika, davaniu obecania da se smetanie
nece ponoviti, tzv.cautio de amplius non turbando i naknada
prouzrokovane stete.
Interdicta recuperandae possessionis su sluzila za povratak vec
oduzetog posieda. To su bile interdicta simplicia, odnosno ovi
interdikti bili su usmiereni protiv samo iedne stranke, protiv
onog ko ie oduzeo posied stvari. Ovdie spadaiu interdictum de
vi, interdictum de vi armata i interdictum de precario.
Interdictum de vi ie sluzio za povrat silom oduzetog posieda.
Rok za podizanie ovog interdikta ie bio godina dana, a na
niega ie bilo dozvolieno uloziti prigovor vicioznosti.
Interdictum de vi armata sluzio ie za povrat posieda koii ie bio
oduzet tzv.kvaliIiciranim oblikom sile, gdie ie npr.posied
oduzet uz upotrebu oruzia ili ie za oduzimanie posieda bila
organizovana i upotriiebliena grupa liudi. Za podizanie ovog
interdikta niie bilo ogranicenia rokom od godinu dana i na ovai
interdikt se niie mogao uloziti prigovor vicioznosti.
Interdictum de precario ie podizan protiv prekariste koii niie
vratio posied stvari na zahtiev.
Justiniianovo pravo izvrsilo ie reorganizaciiu interdiktne
zastite posieda. Zadrzalo ie 2 osnovne skupine interdikta, ali ie
u niihovim okvirima izvrsilo izmiene. U okviru interdicta
retinendae possessionis zadrzana su oba interdikta za koie ie
uveden iedinstveni kriterii zastite prema kome se stiti
posliednii neviciozni posiednik. U okviru skupine interdicta
recuperandae possessionis uveden ie iedinstveni interdikt
interdictum unde vi na koii niie bila dozvoliena upotreba
prigovora vicioznosti. Dalie reIorme Justiniiana ogledaiu se u
tome sto su interdikti dobili naziv 'posiedovne tuzbe, a
posiedovna zastita se daie u redovnom sudskom postupku.






25- Vrste rimskog vlasnistva
Vlasnistvo ie naivazniie i naisire stvarno pravo koie uziva
apsolutnu pravnu zastitu. Rimsko pravo niie izgradilo poiam
prava vlasnistva. Terminoloski ga ie odredivalo kao
dominium, a kasniie proprietas. Vlasnistvo se odreduie kao
pravna vlast na odredenoi stvari koiu treca lica moraiu
postivati. Nauka ie vlasnicka ovlastenia predstavila kroz tzv.3
osnovna elementa vlasnistva:
Usus ili uti
Usus Iructus ili Irui
Abusus ili abuti
Usus predstavlia ovlastenie ekonomskog iskoristavania stvari.
Usus Iructus ie sire ovlastenie, koie pored iskoristavania stvari
podrazumiieva i crpliene plodova ako ie stvar plodonosna.
Abusus predstavlia ovlastenie neogranicenog raspolagania sa
stvari koie seze do prava unistenia stvari.
U pogledu ovih vlasnickih ovlastenia vriiedi princip
elasticnosti (ius recadentiae). Vlasnik moze prva 2 elementa
(usus i usus Iructus) nekim pravnim poslom preniieti na trece
lice za odredeno vriieme, nakon cega ce ta ovlastenia niemu
biti ponovo vracena, npr.izdavaniem poslovnog prostora na
godinu dana prenosi se usus i usus Iructus na zakupnika. Po
prestanku ugovora ta ovlastenia ce biti ponovo vracena
vlasniku. Jedino trece ovlastenie (abusus) ne moze biti
preneseno na trece lice, posto se prenosom tog ovlastenia
prenosi i samo pravo vlasnistva. Samo izuzetno abusus moze
na trece lice preniieti neko ko niie vlasnik stvari, npr.zalozni
vierovnik koii moze prodati zalozenu stvar, a da nece
odgovarati za pravne i Iakticke nedostatke stvari. Vlasnistvo
ne moze biti vremenski ograniceno, shodno principu da su
stvarna prava traina prava. Rimsko pravo ie poznavalo 4 vrste
vlasnistva: 1.Civilno ili kviritsko vlasnistvo (dominium ex iure
Quiritium);2.Pretorsko ili bonitarno vlasnistvo;3.Provinciisko
vlasnistvo i
4.Peregrinsko vlasnistvo.Rimsko civilno vlasnistvo bilo ie
pristupacno samo gradanima sui iuris, a latini i peregrini su ga
mogli steci samo ako su dobili posebnu privilegiiu, tzv.ius
commercii. Posto ie ovo vlasnistvo starog civilnog prava, ono
ie bilo odredeno nekim Iormalnostima. Civilno pravo ie za
sticanie civilnog vlasnistva trazilo ispunienie sliiedecih
pretpostavki: a.Sposobnost stranaka,b.Podobna stvar kao
obiekt vlasnistva,c..Tako se za stvari iz skupine res mancipi
kao Iorma za prenos vlasnistva trazila mancipaciia i in iure
cesiia i ove pretpostavke su bile kumulativno postavliene.
Pretorsko ili bonitarno vlasnistvo (in bonis habere) razvilo se
kraiem republike u doba razviieniieg prometa, kad su
neprakticni postali Iormalisticki nacini prenosa kviritskog
vlasnistva na res mancipi. Zato se cesto dogadalo da se
otudivanie na res mancipi vrsi neIormalnom predaiom
(traditio). Po civilnom pravu, u takvom slucaiu ie sticateli
dobivao samo posied stvari koii bi se po isteku uzukapionog
roka pretvorio u kviritsko vlasnistvo. Tokom uzukapionog
roka, sticateli ie po civilnom pravu bio bez zastite. Kviritski
vlasnik mu ie vlasnickom tuzbom mogao posied oduzeti
natrag, a u slucaiu da tako steceni posied padne u ruke nekog
treceg, sticateli niie mogao stvar potrazivati ier niie bio
kviritski vlasnik. Zbog toga ie pretor pruzio zastitu takvom
sticateliu. Protiv kviritskog vlasnika koii bi rei vindikaciiom
zatrazio povrat stvari pretor ie sticateliu davao ekscepciiu doli
(prigovor prevare). Ako ie stvar dosla u posied trecih lica,
pretor ie sticateliu (bonitarnom vlasniku) davao petitornu
tuzbu nazvanu actio Publiciana. U opisanim slucaievima
sticateli ie bio u slicnom polozaiu kao civilni vlasnik, a stvar ie
time traino dospiela u niegovu imovinu. On iu ie drzao in
bonis habere, pa se tai odnos zove i bonitarno vlasnistvo.
Provinciialno vlasnistvo iavlia se sa teritoriialnim sireniem
Rima.. Peregrinsko vlasnistvo Kada su peregrini postali
pripadnici rimske drzave, mada nisu mogli sticati kviritsko
vlasnistvo, praetor peregrinus i provinciialni namiesnici stitili
su niihovu imovinu analogno kao i kviritsko vlasnistvo. Kada
su konstituciiom cara Karakale svi slobodni stanovnici carstva
dobili rimsko gradanstvo, ova razlika ie izgubila svoiu raniiu
vaznost.Kinacni rezultat tog razvoia bio ie da Justiniianovo
pravo poznaie samo iedan tip vlasnistva koii se oznacava kao


dominium ili proprietas. Redovni nacin niegovog prenosenia ie
traditio..
28- Vlasnicka tuzba
Ona ie naivazniia tuzba za zastitu vlasnistva i niom se zasticuie
samo civilno vlasnistvo, i niom se pozivom na pravo
vlasnistva, trazi povrat posieda stvari. Zato ie ona petitorna
tuzba. U klasnicnom pravu rei vindicatio se upotrebliava protiv
onoga koii ie u casu litiskontestaciie posiedova stvar a u
kasnom klasicnom pravu smatra pasivno lektimiranim i
detentora koie ie dobio stvar od trecega, a ne od vlasnika. Po
Justinianovu pravu postoie dva slucaia pasivno legitimiran
Iiktivni posiednik koii niie imao i posied ni detenciiu stvari.
Tu ie bio: 1) Tuzenik koii ie priie litiskontestaciie dolozno
napustio posied stvari kako bi time izbiegao datoi parnici (qui
dolo desiitpossidere) 2) Tuzenik koii bi se dao tuziti kao da
stvar posieduie (qui liti se obtulit).
Rei vindicatio se ostvarivala legsakciiom sacremento in rem
gdie su obie stranke morale postaviti svoiu tvrdniu o vlasnistvu
stvari i dokazivati ga. Tuzeni se niie morao upustati u
vlasnicku parnicu i braniti stvar ali ako bi se to dogodilo
morao ie tuziteliu odmah prepustiti posied. Ako se tuzeni
upustio u parnicu mogao ie tuziteliu poreci pravo vlasnistva ali
to poricanie ie vec sadrzano sto drzi niegovu stvar. Tuzeni
nakon ukudania legisakcionog postupka niie morao dokazivati
svoie vlasnistvo na stvari ali ie mogao iznieti prigovor da mu
pripada neko stvarno ili obavezno pravo na stvar. Naprotiv ie
tuziteli bio duzan dokazivati svoie pravo vlasnistva i tuzenikov
posied. I bio ie sa tuzbom odbiien ako mu tai dokaz neuspiie.
Tuziteli mora dokazati svoie pravo vlasnistva nacinom kako ga
ie stekao ti. Jednim od originarnih ili derivativnih nacina
stiecania. Tuziteli ie sa rei vindicatiom postizavao povratak
svoie stvari odnosno niene novcane prouvriednosti. Sa druge
strane tuzeni mogao traziti naknadu svoiih troskova koie ie
ulozio na stvar.
a) Kada su u pitaniu plodovi odgovarao ie Justinianovom
pravu bonae Iidei possessor za plodove koie ie ubrao i trebao
ubrati.
b) Sto se tice tuzenikova protuzahtieva za troskove (impensae)
koie ie ulozio za stvar razlikuiemo tri vrste takvih troskova: 1.
Impensae necessariae to iest nuzni troskovi
2. Impensae utiles ti. Korisni troskovi koiima ie povecava
obiektivna vriednost stvari 3. Impensae voluptuariae ti.
Troskove iz luksuza uciniene samo radi uliepsavania stvari.
Rei vinidicatio ie stitila samo kviritsko vlasnistvo. Za zastitu
provinciialnog zemliista davala se analogna sluzba uz
stanovite preinake u Iormuli rei vindicatie koie se prilagodise
tom cinienicnom staniu. Za zastitu bonitarnog vlasnistva
postoiala ie hactio publiciana.









29- Pravni poslovi
Pravni posao ie ocitovanie volie stranke usmiereno na
postizanie dozvolienih pravnih ucinaka.
Rimsko pravo niie razvilo opcu teoriiu pravnog posla, vec ie
obradivalo poiedine konkretne pravne poslove. Pravno
tehnicki termin za oznaku pravnog posla ie bio negotium, koii
obiliezava svako dielovanie stranaka u pravu.
Rimsko pravo ie postavilo osnove mnogobroinim podielama
pravnih poslova. To su:
Negotia unilateralia i negotia bilateralia iednostrani i
dvostrani pravni poslovi. Jednostrani pravni poslovi nastaiu
ocitovaniem volie iedne stranke (npr.manumisiia, testament),
dok dvostrani pravni poslovi nastaiu ocitovaniem volie dvaiu
stranaka. Naiznacainiii dvostrani pravni poslovi su ugovori
kontrakti. Narocito vaznu skupinu ugovora cine obvezni
(obligatorni) ugovori, koiima se osnivaiu obveze. Obvezni
ugovori se diiele na iednostrano obavezuiuce, dvostrano
obavezuiuce i nepotpuno dvostrano obavezuiuce pravne
poslove. Jednostrano obavezuiuci su takvi pravni poslovi kod


koiih obveza nastaie samo za iednu stranku (npr.obecanie
miraza, darovanie, zaiam itd). Dvostrano obavezuiuci pravni
poslovi (contractus bilaterales aequales) su takvi pravni
poslovi gdie obaveza nastaie naimanie za 2 stranke
(npr.kupoprodaia). Kod nepotpuno dvostrano obavezuiucih
pravnih poslova obaveza u principu nastaie samo za iednu
stranku, a samo eventualno moze nastati i za drugu stranku
(npr.mandat ili nalog). Ovakvi pravni poslovi nazivaiu se
contractus bilaterales inequales.
Negotia one rosa, negotia lucrativa naplatni i besplatni
pravni poslovi. Naplatni pravni poslovi su takvi pravni poslovi
kod koiih ie za cinidbu iedne stranke predvideno izvrsenie
protucinidbe koia ie ekonomski ekvivalent izvrsenoi cinidbi.
Besplatni pravni poslovi su takvi pravni poslovi kod koiih ne
postoii protucinidba (naplatni pravni posao ie npr.kupoprodaia,
a besplatni darovanie).
Negotia inter vivos, negotia mortus causa pravni poslovi
medu zivim i pravni poslovi za slucai smrti. Ova podiela
izvrsena ie s obzirom na kriterii da li ucinak pravnog posla
dieluie vec za zivota stranaka ili ce nastati tek nakon smrti
stranke koia ga ie sacinila. Naiveci broi pravnih poslova spada
u skupinu negotia inter vivis, dok ie tipican primier negotia
mortus causa testament ili oporuka.
Kauzalni i apstraktni pravni poslovi. Kod kauzalnih pravnih
poslova, ekonomski cili, svrha ili kauza tog pravnog posla
vidliiva ie vec iz samog pravnog posla. Npr. iz kupoprodaie
kao tipicnog kauzalnog pravnog posla zakliucuiemo da se tim
poslom zeli postici prenos vlasnistva na prodatoi stvari, da bi
se zauzvrat dobila kupoprodaina ciiena. Kod apstraktnih
pravnih poslova kauza ie nevidliiva. Iz samog apstraktnog
pravnog posla ne mozemo zakliuciti svrhu niegovog sklapania.
Npr. kod stipulaciie, kao tipicnog apstraktnog pravnog posla
koii nastaie svecanim pitaniem buduceg vierovnika i svecanim
sukladnim odgovorom buduceg duznika. 'Obecavas li mi dati
100 asa? ili Spondese mihi centum dare?; 'Obecavam
Spondeo. Ne mozemo zakliuciti zasto se duznik kod stipulaciie
obvezao na davanie 100 asa. Posliedica apstraktnosti nekog
pravnog posla ie niegova vrlo siroka primiena u razlicitim
oblastima prava.
Formalni i neIormalni pravni poslovi. Ova podiela ie s
obzirom na kriterii da li ie strogo propisana Iorma iedan od
bitnih uslova za nastanak nekog pravnog posla. Poslovi starog
civilnog prava su Iormalisticki. Kod niih Iorma predstavlia
konstitutivni element niihove egzistenciie. Bez zadovolienia
Iorme nema pravnog posla, npr.mancipaciia, in iure cesiia,
verbalni i literarni kontrakti itd. Formalizam kao svoistvo
nekog pravnog uredenia predstavlia takvo uredenie prava gdie
Iorma postaie sama sebi svrhom.