FAKULTET ZA DRAVNU UPRAVU I ADMINISTRACIJU

PRAVNI POSLOVI
(Seminarski rad iz Graanskog prava)

Profesor: Prof. Dr Sanja Stankovi

: .: 064/09

1.

2. 3.

4.

5.

SADRAJ Uvod.......................................................................................................................3 1.1. Pravni poslovi u ranoj istoriji..........................................................................3 1.2. Pravo u starom Egiptu.....................................................................................3 1.3. Pravni poslovi u Rimskom pravu....................................................................3 1.4. KAUSA...........................................................................................................4 Pojam pravnog posla..............................................................................................5 Vrste pravnih poslova............................................................................................6 3.1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi............................................................6 3.2. Teretni i dobroini pravni poslovi..................................................................6 3.3. Pravni poslovi meu ivima i za sluaj smrti.................................................7 3.4. Neformalni i formalni pravni poslovi.............................................................7 3.5. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi...............................................................8 Vrste ugovora.........................................................................................................8 4.1. Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni....................................................8 4.2. Komutativni i aleatorni....................................................................................8 4.3. Ugovori sa trenutnim i ugovori sa trajnim inidbama.....................................8 4.4. Individualni i kolektivni ugovori.....................................................................8 4.5. Lini i nelini ugovori......................................................................................9 4.6. Realni ugovori..................................................................................................9 Zakljuak seminarskog rada

Uvod
1.1 U usininvi digestima, prva njiga, Institucija, prvo poglavlje, Gaius je citirao kazivanje jednog od najveih rimskih pravnika Ulpijana, uenika Aemelijus Papilijanusa, koga su jo i nazivali kraljem rimskih pravnika : s posvetio pravnim poslovima rb najpre d zn odakle potie naziv pravo, l. IUS. Dl nazvano p pravinosti .IUSTITIA, jer kako je Celi lepo protumaio, pravo je vetina i nauka u dobrom i jednakom. (pravinom). U ranoj istoriji, kod drevnih naroda osnovni izvori prava bili su obiaji a za zasnivanje pravnih poslova prvo se ispitivala volja bogova. Novonastale prve drave svaja prava preuzimale su iz obiaja i obezbeivale im sankciju i to ona pravila koja su odgovarala njenim interesima i eventualno ih prilagoavala svojim potrebama. Tako se prvi pravni poslovi opisuju u Hamurabijevom zakoniku. To je stari Vavilonski zakonik koga je doneo Vavilonski vladar Hamurabi. Pronaen je u Suzi ( teritorija dananjeg Irana ), pisan je klinastim pismom na velikim kamenim stubovima. Imao je oko 282 lana. Zakonik obuhvata raznovrsnu pravnu materiju i regulie veoma sloene svojinske, porodine, obligacione i krivinopravne odnose a sadri i propise o sudstvu. 1.2 U starom Egiptu u 7. Vu pre nove re veina ugovora i dela su ralni, ali s pojavom demotskog pisma, mnoge pravne ransakcije zahtevaju da budu napisane, a ovi dokumenti nam daju bolju sliku pravnog postupka. Egipatski zakon zasnovan na zdarvom razumu i pogledu na dobro i loe, sledei kodove na osnovu koncepta ' . ' (misli su izreene) predstavlja istinu, red, ravnoteu i pravdu u svemiru. Ovaj koncept dozvoljava da svako, sa izuzetkom robova, treba da bude dnak pred zakonom, bez obzira na bogatstvo ili drutveni poloaj. Kralj ivi Bog bio vrhovni sudija i zakonodavac. Naravno, veliki deo ovog ovlaenja bio je delegiran drugima. Zlatan ' privezak ji renutno u Britanskom uzeju , verovatno, bio zvanini bed pravnih zvaninika. 1.3 Nastankom rimske drave, a sa njenim razvojem i napredovanjem nastalo je i rimsko pravo, koje je dalo osnove i postavilo temelje celokupnog pravnog sistema oveanstva, a samim tim i osnovne podele i obeleja pravnih poslova, koje su i danas u upotrbi u manje ili vie izmenjenom obliku. Kao i kod drugih naroda i kod Rimnjana ovog perioda osnovni izvor prava su obiaji. Imenom IUS CIVILE ili IUS QUIRITIUM Rimljani su nazivali pravo koje su stvorili za sebe, kojim su mogli da se koriste samo lica koja su imala status rimskog graanina. Osnovni fond IUS CIVILE sainjavalo je pravo stvoreno u

4 prvom periodu, koje je kodifikovano u zakonu od XII tablica, gde VI bronzana ploa regulie vlasnitvo i pravne poslove. Ceo zakon je objavljen na rimskom forumu 451. I 450. Godine pre Nove ere i bio je dostupan svima. Naalost unitene su prilikom provale Gala u Rim.Znaajna karakteristika rimskoga prava a naroito privatnog je veliki znaaj forme u kojoj se pravni poslovi preduzimaju.Pri izvrenju ma kakvog pravnog posla nuno je izgovoriti propisane reiili uiniti propisane gestove,. To znai da su samooni poslovi smatrani pravnim za koje je bila unapred propisana forma. Najmanja greka u reima ili gestovima povlaila je nitavost posla. U uslovima nerazvijene pismenosti , sveano izgovorene rei, uinjeni gestovi , prisustvo svedoka i javnosti postupka urezivali su u seanje ljudi obavljeni pravni posaoi time obezbeivali dokaz u sluaju spora, a sveanost samog akta podie autoritet obavljenog posla religiski okviri forme ulivaju potovanje i strah, a time obezbeuju izvrenje primljene obaveze.Kauza obaveze su izgovorene rei i uinjeni gestovi a ne ekonomski cilj zbog koga se pristupilo izvrenju. Pravni posloviovoga vremena nisu dakle kauzalni nego apstraktni. Po izvrenoj mancipaciji svojina na stvari je preneta bez obzira na valjanost osnova prenosa. Nezaobilazni dogaaj za pravnu istoriju Evrope je Justinijanova kodifikacija, koja je izvrena u vremenu izmeu 528. I 534. Godine Nove ere, u etiri zbirke, koje su sve dobile snagu zakona. Najznaajnija su Digesta, koja su u obimu od 50 knjiga i iji se najvei deo odnosi na privatno pravo. Po propasti Rima, u bivim zapadnim delovima imperije justinijanov a kodifikacija a i rimsko pravo uopte bili su potisnuti i zamenjeni feudalnim pravima novostvorenih varvarskih drava. Poev od XI veka na zapadu Evrope postepeno je ponovo oivljavaointeres za justnijanovu kodifikaciju i rimsko pravo, postepenim oivljavanjem robne proizvodnje i trgovine, a smim tim i pravnih poslova.U Nemakoj je ono kao pandektno pravo primenjivano kao pozitivno pravo sve do 1900. Godine. 1.4 Pravna teorija u periodu od XVII veka sve vise uvodi da svaki pravni posao u gradjanskom pravu ima izvestan ekonomski cilj, taj ekonomski cilj koji stranke hoce da postignu je KAUSA ugovora i pravnog posla uopste, kada nema KAUSE nema ni pravnog posla. Ako se na primer dva coveka sporazumeju da ce biti prijatelji postoji saglasnost volja pa ipak nema ugovora. Ako jedan covek drugome obeca da ce ga u nevolji pomoci opet nema gradjansko pravnog posla. Ako jedan drugome obeca da ce ga posavetovati u teskoj situaciji opet nema pravnog posla odnosno ugovora. Ako neko obeca drugome da ce mu dati periodicnu rentu u nevolji u tom sporazumu vec postoji ekonomski cilj i to je vec gradjansko pravni ugovor o dozivotnoj renti. Ako neko obeca da ce na nekom skupu pevati, to uopste nije gradjansko pravni posao. Ali ako obeca stim da za to pevanje primi honorar to je vec gradjansko pravni posao. KAUSA je, dakle, ekonomski cilj ili ekonomski efekat koji stranke pravnim poslom hoce postici. Kod kupoprodajnog ugovora npr. Kupac hoce da dobije neku stvar a prodavac cenu.

5 U pravnoj teoriji o KAUSI postoje velike kontraverze tako da ima znacajnih pravnika kao npr Planjol koji uopste smatraju da pojam KAUSE treba izbaciti iz torije prava. Kausa kao pravni cilj narocito je cesto definisana u francuskoj teoriji. Ovo shvatanje potice od Pandektista Savinjija i Puhte koji KAUSU shvataju kao pravni cilj ali ukazuju i na ekonomski momenat. Oni dele KAUSU na KAUSA CREDENDI- besplatan prenos neke stvari SOLVENDI- obvezivanje na neki dug DONANDI- osobadjanje od nekog duga (placanja) Imamo mnoge pojave u gradjanskom pravu kod kojih se vidi neslaganje ekonomskog i pravnog cilja, nepodudarnost izmedju ekonomskog i pravnog prometa. Neslaganje ekonomskog i pravnog efekta je nenormalna pjava u pravu i postoje razna pravnotehnicka sredstva da se to neslaganje otkloni. Takvo jedno sredstvo je na primer i odrzaj. Predmet pravnog prometa mogu biti samo apsolutna prava a ne relativna obligaciona prava jer su ona sredstva pravnog prometa. No i kod relativnih prava moze biti ustupanja ili cesije, tzv personalne, licne subrogacije. 2 Pravni posao je izjava volje koja proizvodi pravno dejstvo. Volja je najvaznija i najcesca pravna cinjenica koja proizvodi najveci broj gradjansko pravnih odnosa, najveci deo gradjansko pravnih odnosa nastaje zato sto to sami ucesnici u tom pravnom odnosu hoce. Izjavljena volja mora da bude ozbiljna i upucena na nesto sto je fizicki i pravno moguce. Pravna mogucnost znaci da je izjavljena volja ogranicena izvesnim obzirima i ciljevima koje pravni poredak i moralna shvatanja i drutvo postavljaju. U graanskom pravu sve vie dolazi clausula rebus costantibus a to znai, uslovljenost gradjansko pravnog posla od postojeeg objektivnog ekonomskog stanja prema kome su stranke odredile ekonomske efekte pravnog posla. Sdruge strane volja bez obzira na svoju uslovljenost ipak je psihika i psiholoka pojava. Psihiki proces stvaranja volje relevantan je za graansko pravo samo u vezi sa pitanjem o nevanosti pravnih poslova. Ako se ona nije u ljudskoj dui slobodno formirala npr. Usled pravare pretnje i drugog uzroka ali je ipak izjavljena volja u kojoj meri je relevantna za graansko pravo? U tom sluaju bitna je unutranja a ne izjavljena volja. Prema teoriji volje ista proizvodi dejstvo samo ako tao odraava unutranju volju tj nameru. Pravni posao moemo definisati i kao izjavu volje fizikog ili pravnog lica koja proizvodi pravno dejstvo ( nastanak, prestanak prenos ili izmenu postojeih subjektivnih prava ). Subjektivno graansko pravo je ovlaenje koje objektivno pravo ( npr. Neki zakon ili drugi propis) priznaje pravnom subjektu ( pravnom ili fizikom licu).Izjava volje mora da potie od lica koje ima poslovnu sposobnost, mora biti ozbiljna, slobodna, kada zakon zahteva mora biti data u odreenoj formi, kao i da su dejstva izjavljene volje u skladu sa ustavnim naelima i imperativnim normama. Izjava volje moe biti izriita ili preutna. Izriita volja se izraava reima, pismenim potpisom ili drugim uobiajenim znacima. Preutna izjava volje je ona koja je uinjena odreenim ponaanjem ili dranjem konkludentne radnje. Na primer, kada naslednik ne doe na ostavinsku

6 raspravu, ostavinski sud e smatrati da se naslednik prihvatio svog naslednod dela. Vrste pravnih poslova 3 Pravna nauka, a nekad i zakonodavac, pravne poslove deli na vie vrsta. Ako neki pravni posao pripada odreenoj vrsti za njega vae pravila predviena za tu vrstu posla. Istiu se vrste 1. Jednostrani i dvostrani pravni poslovi. Jednostrani pravni poslovi su oni koji se sastoje iz izjave volje jednog lica ( jedne strane ) u stvaranju pravnog odnosa. To je testament, otkaz, javno obeanje nagrade i dr. PRILOG: Primer testamenta, Primer Reenja o raskidu ugovora o radu. Dvostrani pravni poslovi ( ugovori ) su saglasne izjave volja dveju strana koja proizvode neko pravno dejstvo. To su ugovor o kupoprodaji, razmeni, poklonu zakupu, zajmu i td... PRILOG:Primer ugovora o kuporodaji, ugovora o razmeni, ugovora o poklonu, zakupu i zajmu. I kod jednostranih i kod dvostranih pravnih poslova moe se pojaviti bilo na jednoj ili drugoj strani vie lica, a da ne izgube svojstvo jednostranog ili dvostranog pravnog posla, odnosno ugovora. Na primer vie lica koji su suvlasnici na plovnom objektu, javno obeaju nagradu onome ko pronae njihovo plovilo koje se odvezalo i koje je odnela rena struja. Ugovor o poklonu kojim poklonodavac poklanja zemlju poklonoprimcima kojih ima 10. 2. Teretni i dobroini pravni poslovi: Teretni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih se daje neka naknada za ono to se dobija, dok kod dobroinih pravnih poslova se ne daje nikakva naknada za ono to se dobija. Primeri : Ugovor o kupoprodaji kod teretnih i ugovor o poklonukod dobroinih, kao i testament, posluga i ostava u nudi. Kod dobrocinih pravnih poslova tj kod onih kod kojih samo jedna stranka ima obavezu a druga samo pravo i tu ima ekonomskog efekta kod obe strane samo kod jedne je taj efekat pozitivan a kod druge negativan. Kod jedne se imovinska masa povecava a kod druge smanjuje. Kod dvostrano teretnih pravnih poslova kod obe stranke je efekat pozitivan, imovanska masa se ne smanjuje nego se elementi imovinske mase menjaju se ekvivalentne vrednosti, roba se menja za novac.

3. Pravni poslovi meu ivima i pravni poslovi za sluaj smrti Pravni poslovi meu ivima(inter vivos) proizvode pravna dejstva za ivota onih koji su pravni posao sklopili, i to su najrasprostraanjeniji pravni poslovi, dok pravni poslovi za sluaj smrti (mortis causa) su pravni poslovi takoe ivih ljudi ali ije se pravno dejstvo odlae do smrti odreenog lica. Pravni posao za sluaj smrti ima naroiti znaaj jer se preduzima za posebnu situaciju. Ugovor o doivotnom izdravanju je meovitog karaktera poto davalac izdravanja daje izdravanje do smrti primaoca izdravanja, a nakon smrti imovina primaoca izdravanja prelazi na davaoca izdravanja. PRILOG: Primer ugovora o doivotnom izdravanju. 4. Neformalni i formalni pravni poslovi Kod neformalnih pravnih poslova izjava volje se moe izjaviti na razliite naine, i nije unapred propisana. U pravu je vei broj neformalnih pravnih poslova u odnosu na formalne. Ali pismenom formom se obezbeuje dokaz o postojanju pravnog posla i njegova sadrina. Kod formalnih pravnih poslova zakon namee obavezu da izjava volje bude u tano odreenoj formi ili pred sudijom ili pred odreenim dravnim organom.Dakle pravni posao je formalan ako se zasniva u formi predvienoj zakonom. Na primer kod ugovora o prometu nepokretnosti, neophodna je overa potpisa na ugovoru od strane suda, kod ugovora o doivotnom izdravanju neophodno je da isti bude overen od strane sudije koji upozorava ugovorne strane o pravnim posledicama takvog ugovora. Da bi se onemoguilo da ne doe do tetnih posledica i nemogunosti dokazivanja pravnih poslova postoje dve vrste pravnih formi: Ad solemnitatem posao koji nije preduzet u toj formi ne proizvodi pravne posledice. Ad probationem ( dokazna ) posao iako nije preduzet u toj formi proizvodi pravna dejstva, ali da bi se dokazalo postojanje pravnog posla i stranka naterala na izvrenje ugovorne obaveze neophodno je postojanje pismene forme, poto se druga dokazna sredstva ne mogu koristiti, ve samo pismena forma. I same stranke mogu predvideti formu ugovora ( npr. Pismena forma, overa potpisa u sudu , potpisi svedoka koji su prisustvovali zakljuenju pravnog posla) iako ista nije nuna a sve u cilju pravne sigurnosti za dati posao. 5. Kauzalni i apstraktni pravni poslovi Sam naziv ovog pravnog posla potie od rei kauza. Elemenat kause se nije razvio odjednom ve se razvija postepeno kroz istoriju i kristalie se sa razvojem robnih odnosa. Kauzalni pravni posao je takva vrsta pravnog posla iz koga se vidi sve to se deava u pravnom poslu. Vidimo ko se obavezuje, i u emu se sastoji obaveza jedne ili obe strane pravnog posla. To su pravni poslovi iz kojih

8 se vidno istie ekonomski cilj koji se poslom hoe postii.Na primer ugovor o kupoprodaji. Apstraktni pravni poslovi su poslovi kod kojih se ne vidi razlog zbog ega je jedna strana obavezana u odnosu na drugu stranu. Na primer menica. 4 VRSTE UGOVORA 1. Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori Jednostrano obavezni ugovori su oni ugovori koji stvaraju obavezu samo za jednu stranu. Iz ovih ugovora jasno se da videti koja su potraivanja poverioca a koje su obaveze dunika. Dvostrano obavezni ugovori su takvi ugovori iz kojih nastaju obaveze za obe strane, gde svaka strana prema drugoj ima potraivanje kao i obavezu. Na primer ugovor o kupoprodaji gde je prodavac poverilac koji potrauje isplatu cene a istovremeno i dunik koji je u obavezi da po prijemu kupoprodajne cene preda kupcu stvar koja je predmet kupoprodaje. 2. Komutativni i aleatorni ugovori Komutativni ugovori su takvi ugovori kod kojih se u momentu njihovog zakljuenja zna ko e biti poverilac a ko dunik i kakve su njihove meusobne obaveze i prava. Kod aleatornih ugovora ( alea lat. Kocka ) ili ugovora na sreu se ne zna ko e biti poverilac a ko dunik, ili se ne zna kolika e na kraju biti obaveza za jednu ili drugu stranu. Na primer ugovor o opkladi i ugovor o doivotnom izdravanju ili ugovor o osiguranju. Komutativni ugovori mogu imati i osobine aleatornih ugovora kao na primer kod kupovine roda poljoprivrednih proizvoda. 3. Ugovori sa trenutnim i ugovori sa trajnim inidbama Ugovori sa trenutnim inidbama su takvi ugovori gde se obaveza dunika izvrava jednokratno i odjednom. Primer je kod ugovora o kupoprodaji, razmeni ili poklonu. Ugovori sa trajnim inidbama su takvi ugovori gde se obaveza dunika izvrava u vie navrata u duem ili kraem vremenskom periodu nizom postupaka. To su najee ugovori o zakupu, ugovori o ostavi, ugovori o bankarskom kreditu, kupovina na rate. 4. Individualni i kolektivni ugovori Individualni ugovori su ugovori izmeu fizikih ili izmeu pravnih lica ili izmeu fizikih i pravnih lica i proizvode pravna dejstva samo izmeu ugovornih strana. Kolektivni ugovori su ugovori organizacije poslodavaca sa sindikatom kojim se ureuju odreena pitanja iz radnog odnosa, i takav ugovor je obavezan za sve,

9 kako za poslodavca tako i za sve zaposlene koje predstavlja taj sindikat. Najtipiniji primer za ove ugovore su posebni kolektivni ugovori. 5. Lini i nelini ugovori Nelini ugovori su ugovori koji ne zavise od linih kvaliteta ugovornih strana. Na primer kupoprodaja robe po vrsti.Lini ugovor ( intuitu personae) je ugovor koji se zakljuuje s obzirom na line kvalitete ugovornih strana. Na primer naruena bista od poznatog vajara. 6. Realni ugovori Kod realnih ugovora pored saglasnosti volja potrebna je i predaja stvari. Takav je ugovor zajam, posluga, ostava i runa zaloga. Naroito treba skrenuti panju da da se kod realnih ugovora predajom tek zakljuuje, nastaje ugovor. Zakljuak semiraskog rada 5 Paralelno sa stvaranjem prvih drava javljaju se i pravni poslovi koji u starom Rimu dobijaju svoje prve, nama poznate, principe i postaju osnov za sve danas, masovno primenjene a pravom regulisane, odnose. Kroz dalji razvoj i uspon prava u modernom dobu dolazimo do zakljuka da su pravni poslovi bili i jesu sutinska potreba drutva i bez istih, i u bilo kakvom obliku oni bili, ne bi bilo mogue postii ni jedan od oblika kruenja dobara u ljudskom drutvu. Pravni poslovi su oznaili nastanak civilizovanog drutvenog poretka i definisali ga, da je kao takav, jedini prihvatljiv.

Literatura: 1. Uvod u graansko pravo,Dr Obren stankovi, Dr Vladimir Vodenili, Beograd 2007. (Nomos) 2. Uvod u graansko pravo, Andrija Gams, Beograd 1977. (Nauna knjiga) 3. Uvod u graansko i stvarno pravo, Ilija Babi, Beograd 2007. (Projuris) 4. Rimsko privatno pravo, Dr Dragomir Stojevi,Beograd 1978. (Savremena administracija) 5. Praktikum iz opte istorije drave i prava, Dr ljubica Kandi, Beograd 1973. (Novinska ustanova Slubeni list SFRJ) 6. Zbornik obrazaca za praktinu primenu zakona, Sneana Kneevi, ivana ukanovi, Beograd 2002. (Poslovni biro)

10 7. Zakon i pravni sistem u starom egiptu, Mark Endruz (podaci sa interneta)